ISSN 1725-2504

doi:10.3000/17252504.C_2011.273.swe

Europeiska unionens

officiella tidning

C 273

European flag  

Svensk utgåva

Meddelanden och upplysningar

54 årgången
16 september 2011


Informationsnummer

Innehållsförteckning

Sida

 

II   Meddelanden

 

MEDDELANDEN FRÅN EUROPEISKA UNIONENS INSTITUTIONER, BYRÅER OCH ORGAN

 

Europeiska kommissionen

2011/C 273/01

Beslut om att inte göra invändningar mot en anmäld koncentration (Ärende COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas) ( 1 )

1

 

III   Förberedande akter

 

EUROPEISKA CENTRALBANKEN

 

Europeiska centralbanken

2011/C 273/02

Europeiska centralbankens yttrande av den 23 augusti 2011 om ett förslag till förordning om utgivning av euromynt och ett förslag till förordning om valörer och tekniska specifikationer för mynt i euro som ska sättas i omlopp (CON/2011/65)

2

 

IV   Upplysningar

 

UPPLYSNINGAR FRÅN EUROPEISKA UNIONENS INSTITUTIONER, BYRÅER OCH ORGAN

 

Europeiska kommissionen

2011/C 273/03

Eurons växelkurs

9

2011/C 273/04

Ny nationell sida på euromynt som ska sättas i omlopp

10

 

UPPLYSNINGAR FRÅN MEDLEMSSTATERNA

2011/C 273/05

Uppdatering av utformningen av identitetskort som utfärdas av medlemsstaternas utrikesministerier till ackrediterade medlemmar av diplomatiska beskickningar och konsulat och deras anhöriga enligt artikel 19.2 i Europaparlamentets och rådets förordning (EG) nr 562/2006 om en gemenskapskodex om gränspassage för personer (kodex om Schengengränserna), (EUT C 247, 13.10.2006, s. 85, EUT C 153, 6.7.2007, s. 15, EUT C 64, 19.3.2009, s. 18, EUT C 239, 6.10.2009, s. 7 och EUT C 304, 10.11.2010, s. 6)

11

 

V   Yttranden

 

FÖRFARANDEN FÖR GENOMFÖRANDE AV KONKURRENSPOLITIKEN

 

Europeiska kommissionen

2011/C 273/06

Statligt stöd – Bulgarien – Statligt stöd SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) och SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Påstått stöd i form av byte av privatägd skogsmark mot statligt ägd skogsmark – Uppmaning enligt artikel 108.2 i fördraget om Europeiska unionens funktionssätt att inkomma med synpunkter ( 1 )

13

 

ÖVRIGA AKTER

 

Europeiska kommissionen

2011/C 273/07

Offentliggörande av en ansökan i enlighet med artikel 6.2 i rådets förordning (EG) nr 510/2006 om skydd av geografiska beteckningar och ursprungsbeteckningar för jordbruksprodukter och livsmedel

26

 


 

(1)   Text av betydelse för EES

SV

 


II Meddelanden

MEDDELANDEN FRÅN EUROPEISKA UNIONENS INSTITUTIONER, BYRÅER OCH ORGAN

Europeiska kommissionen

16.9.2011   

SV

Europeiska unionens officiella tidning

C 273/1


Beslut om att inte göra invändningar mot en anmäld koncentration

(Ärende COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas)

(Text av betydelse för EES)

2011/C 273/01

Kommissionen beslutade den 24 augusti 2011 att inte göra invändningar mot den anmälda koncentrationen ovan och att förklara den förenlig med den gemensamma marknaden. Beslutet grundar sig på artikel 6.1 b i rådets förordning (EG) nr 139/2004. Beslutet i sin helhet finns bara på engelska och kommer att offentliggöras efter det att eventuella affärshemligheter har tagits bort. Det kommer att finnas tillgängligt

under rubriken koncentrationer på kommissionens webbplats för konkurrens (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Denna webbplats gör det möjligt att hitta enskilda beslut i koncentrationsärenden, även uppgifter om företag, ärendenummer, datum och sektorer,

i elektronisk form på webbplatsen EUR-Lex (http://eur-lex.europa.eu/sv/index.htm) under dokumentnummer 32011M6302. EUR-Lex ger tillgång till gemenskapslagstiftningen via Internet.


III Förberedande akter

EUROPEISKA CENTRALBANKEN

Europeiska centralbanken

16.9.2011   

SV

Europeiska unionens officiella tidning

C 273/2


EUROPEISKA CENTRALBANKENS YTTRANDE

av den 23 augusti 2011

om ett förslag till förordning om utgivning av euromynt och ett förslag till förordning om valörer och tekniska specifikationer för mynt i euro som ska sättas i omlopp

(CON/2011/65)

2011/C 273/02

Inledning och rättslig grund

Den 28 juni 2011 mottog Europeiska centralbanken (ECB) en begäran från Europaparlamentet om ett yttrande över ett förslag till Europaparlamentets och rådets förordning om utgivning av euromynt (1) (nedan kallat förslaget till förordning). Den 5 juli 2011 mottog ECB två ytterligare anhållanden från Europeiska unionens råd om yttrande över a) förslaget till förordning och b) ett förslag till rådets förordning om ändring av förordning (EG) nr 975/98 av den 3 maj 1998 om valörer och tekniska specifikationer för mynt i euro som skall sättas i omlopp (2) (nedan kallat förslaget till ändringsförordning).

ECB:s behörighet att avge ett yttrande grundar sig på artikel 133 och artiklarna 127.4, 282.5 och 128.2 i fördraget om Europeiska unionens funktionssätt (EUF-fördraget). I enlighet med artikel 17.5 första meningen i arbetsordningen för Europeiska centralbanken har detta yttrande antagits av ECB-rådet.

1.   Förslaget till förordning och rättslig grund

1.1

Förslaget till förordning innehåller regler för utgivningen av euromynt avsedda att sättas i omlopp samt för samlarmynt. Genom förordningen införs också vissa volymbegränsningar för minnesmynt avsedda att sättas i omlopp samt ett samråd före destruering av euromynt ägnade att vara i omlopp.

1.2

ECB tolkar förslaget till förordning som att det ska kodifiera unionens aktuella icke-bindande instrument och slutsatser (3) avseende reglerna för utgivningen av euromynt (4). ECB tolkar det också som att man, genom att skapa ytterligare regler om utgivningen av mynt på unionsnivå, vill harmonisera praxis i medlemsstaterna (5) och värna rättssäkerhet och transparens.

1.3

ECB noterar att de deltagande medlemsstaterna enligt artikel 128.2 i EUF-fördraget ansvarar för utgivningen av euromynt medan det enligt artikel 133 i EUF-fördraget är Europaparlamentet och rådet som ska föreskriva nödvändiga åtgärder när det gäller användningen av euron som gemensam valuta. Därutöver får rådet i enlighet med artikel 128.2 i EUF-fördraget vidta åtgärder för att harmonisera valörerna och de tekniska specifikationerna för alla mynt som ska sättas i omlopp, i den utsträckning som detta är nödvändigt för att säkerställa myntens smidiga omlopp inom unionen. Mot bakgrund av detta måste unionens lagstiftning om utgivningen av euromynt respektera de deltagande medlemsstaternas behörighet att ge ut euromynt och deras ställning som rättsliga utgivare av euromynt. Trots att ECB:s uppgifter och skyldigheter enligt EUF-fördraget och stadgan för Europeiska centralbankssystemet och Europeiska centralbanken (nedan kallad ECBS-stadgan) inte påverkas av förslaget till förordning, rekommenderar ECB ändå att varje medlemsstats synpunkter på behörigheten att ge ut euromynt bör diskuteras mellan den berörda medlemsstaten och union enligt principen om lojalt samarbete som framgår av artikel 4.3 i fördraget om Europeiska unionen.

1.4

Det är tillrådligt att harmonisera terminologin i förslaget till förordning. Exempelvis definieras inte termerna ”utgivning” och ”sätta i omlopp” i förslaget till förordning. Detta skulle kunna medföra osäkerhet avseende termernas rättsliga betydelse. Normalt omfattar begreppet utgivning även förfarandet att sätta dessa euromynt i omlopp (6). För att undvika missförstånd vore det därför bättre att endast använda ett begrepp – ”utgivning”. ECB överlåter åt kommissionen att besluta om denna språkliga fråga och tar inte upp aspekten i sina ändringsförslag.

1.5

I de fall där ECB rekommenderar att förslaget till förordning ska ändras anges de specifika förslagen i bilaga I åtföljt av en förklaring.

2.   Förslaget till ändringsförordning

2.1

Förslaget till ändringsförordning innehåller nya bestämmelser om gemensamma principer för utformningen av de nationella sidorna av ordinarie euromynt och minnesmynt avsedda att sättas i omlopp samt för medlemsstaternas ömsesidiga information om, och ömsesidiga godkännande av, utformningen.

2.2

ECB konstaterar att förslaget till ändringsförordning innehåller ett förfarande för att godkänna eller avvisa utkast till nya nationella sidor av euromynt som liknar det förfarande som framgår av rekommendation 2009/23/EG. Den enda skillnaden är att förslaget till ändringsförordning ger kommissionen, istället för Ekonomiska och finansiella kommitténs relevanta underkommitté, behörighet att ta det slutgiltiga beslutet att godkänna eller avvisa nya utformningar. ECB noterar att denna förändring inte påverkar dess uppgifter och skyldigheter enligt EUF-fördraget och ECBS-stadgan och ECB rekommenderar att varje kompetensfråga, vare sig nationell eller interinstitutionell, som rör kommissionens ovannämnda ansvarsområde bör samordnas och diskuteras enligt principen om lojalt samarbete som framgår av artikel 4.3 i fördraget om Europeiska unionen.

2.3

Slutligen upprepar ECB sin tidigare rekommendation (7) att ändra de tekniska specifikationer som återfinns i bilaga I till förordning (EG) nr 975/98 av den 3 maj 1998 om valörer och tekniska specifikationer för mynt i euro som ska sättas i omlopp (8). Särskilt riktvärdena för euromyntens tjocklek bör ersättas med de faktiska värdena som är allmänt kända och används av myntverken vid produktionen av euromynt. I denna punkt hänvisar ECB till de specifika ändringsförslagen ECB gjort i bilagan till yttrande CON/2011/18 och rekommenderar att de genomförs inom ramen för förordning (EG) nr 975/98.

2.4

Ide fall där ECB rekommenderar att förslaget till ändringsförordning ska ändras anges de specifika förslagen i bilaga II åtföljt av en förklaring.

Utfärdat i Frankfurt am Main den 23 augusti 2011.

Jean-Claude TRICHET

ECB:s ordförande


(1)  KOM(2011) 295 slutlig.

(2)  KOM(2011) 296 slutlig.

(3)  Rådets slutsatser av den 23 november 1998 och den 5 november 2002 om euromynt avsedda att utgöra samlingsmynt, kommissionens rekommendation 2009/23/EG av den 19 december 2008 om gemensamma riktlinjer för de nationella sidorna och för utgivningen av euromynt avsedda att sättas i omlopp (EUT L 9, 14.1.2009, s. 52) samt kommissionens rekommendation 2010/191/EU av den 22 mars 2010 om omfattningen och effekterna av eurosedlars och euromynts ställning (EUT L 83, 30.3.2010, s. 70).

(4)  Normala euromynt i omlopp, minnesmynt i euro i omlopp samt samlarmynt i euro.

(5)  Förslaget till förordning bidrar främst till att medlemsstaterna inte utvecklar olika nationell praxis avseende utgivningen av euromynt, främst samlarmynt och minnesmynt i euro, som annars skulle kunna medföra avsteg från målen och principerna för de gemensamma europeiska reglerna för mynt som upprättades när euron infördes. Se tredje stycket i ECB:s yttrande CON/2002/12. Alla ECB:s yttranden finns på ECB:s webbplats http://www.ecb.europa.eu

(6)  Report of the Euro Legal Tender Expert Group (ELTEG) on the definition, scope and effects of legal tender of euro banknotes and coins, s. 5, finns på engelska på http://www.ec.europa.eu

(7)  Se andra stycket under rubriken Allmänna kommentarer samt de två ändringsförslagen i bilagan till ECB:s yttrande CON/2011/18 av den 4 mars 2011 om ett förslag till rådets förordning om valörer och tekniska specifikationer för mynt i euro som ska sättas i omlopp (kodifiering) (EUT C 114, 12.4.2011, s. 1).

(8)  EGT L 139, 11.5.1998, s. 6.


BILAGA I

Ändringsförslag

Kommissionens förslag

ECB:s ändringsförslag (1)

ECB:s ändringsförslag avseende förslaget till Europaparlamentets och rådets förordning om utgivning av euromynt

Ändring 1

Skäl 2 i förslaget till förordning

”2.

Avsaknaden av föreskrivande bestämmelser för utgivningen av euromynt kan resultera i olika praxis i medlemsstaterna och skapar inte ett tillräckligt integrerat ramverk för den gemensamma valutan. För att värna rättslig transparens och rättssäkerhet är det därför nödvändigt att införa bindande regler för utgivningen av euromynt.”

”2.

Utan att det påverkar tillämpningen av artikel 128.2 i fördraget om medlemsstaternas rätt att ge ut euromynt kan avsaknaden av allmänna föreskrivande bestämmelser för utgivningen av euromynt resultera i olika praxis i medlemsstaterna och skapar ett otillräckligt integrerat ramverk för den gemensamma valutan. För att värna rättslig transparens och rättssäkerhet är det därför nödvändigt att införa bindande regler för utgivningen av euromynt.”

Förklaring

Dessa ändringar är nödvändiga för att a) tydligt ange att förslaget till förordning inte påverkar medlemsstaternas behörighet att ge ut euromynt enligt artikel 128.2 i EUF-fördraget och b) beakta den lucka som finns i regleringen i förhållande till allmänna bindande bestämmelser om utgivningen av euromynt.

Ändring 2

Artikel 1 i förslaget till förordning

”Artikel 1

Syfte

I denna förordning föreskrivs regler för utgivningen av euromynt avsedda att sättas i omlopp, inklusive minnesmynt avsedda att sättas i omlopp, utgivningen av samlarmynt i euro, samt regler om samråd före destruering av euromynt som är ägnade att vara i omlopp.”

”Artikel 1

Syfte

Utan att det påverkar tillämpningen av artikel 128.2 i fördraget om medlemsstaternas rätt att ge ut euromynt kan föreskrivs i denna förordning regler för utgivningen av euromynt avsedda att sättas i omlopp, , utgivningen av samlarmynt i euro, samt regler om samråd före destruering av euromynt som är ägnade att vara i omlopp.”

Förklaring

Dessa ändringar är nödvändiga för att a) tydligt ange att förslaget till förordning inte påverkar medlemsstaternas behörighet att ge ut euromynt enligt artikel 128.2 i EUF-fördraget och b) beakta den lucka som finns i regleringen i förhållande till allmänna bindande bestämmelser om utgivningen av euromynt. Därutöver medför de fördelen att man bättre definierar föremålet för förslaget till förordning i förhållande till relevanta krav enligt punkterna 13.1 och 13.3 i Europaparlamentets, rådets och kommissionens gemensamma praktiska handledning (2). Eftersom den ändrade definitionen av ’Euromynt i omlopp’ uttryckligen omfattar eurominnesmynt i omlopp (3) behöver detta inte upprepas i artikel 1.

Ändring 3

Artikel 2 i förslaget till förordning

”Artikel 2

Definitioner

I denna förordning avses med

1.   Euromynt i omlopp: euromynt som är avsedda att sättas i omlopp, vilkas valörer och tekniska specifikationer fastställs i rådets förordning (EG) nr 975/98 av den 3 maj 1998.

2.   Eurominnesmynt i omlopp: euromynt i omlopp, som är avsedda att uppmärksamma ett specifikt ämne enligt vad som anges i artikel 1f i rådets förordning (EG) nr 975/98.

3.   Samlarmynt i euro: euromynt avsedda att samlas och som inte är avsedda att sättas i omlopp.”

”Artikel 2

Definitioner

I denna förordning avses med

1.   Euromynt i omlopp: ordinarie euromynt och minnesmynt som är avsedda att sättas i omlopp, vilkas valörer och tekniska specifikationer fastställs i rådets förordning (EG) nr 975/98 av den 3 maj 1998.

2.   Ordinarie euromynt i omlopp:

euromynt avsedda att sättas i omlopp exklusive minnesmynt avsedda att sättas i omlopp.

3.   Eurominnesmynt i omlopp: euromynt i omlopp, som är avsedda att uppmärksamma ett specifikt ämne enligt vad som anges i artikel 1f i rådets förordning (EG) nr 975/98.

4.   Samlarmynt i euro: euromynt avsedda att samlas och som inte är avsedda att sättas i omlopp.”

Förklaring

Den aktuella definitionen av euromynt i omlopp bör göras tydligare och en separat definition av ordinarie euromynt i omlopp bör läggas till för att undvika en tvetydig terminologi.

Ändring 4

Artikel 3 i förslaget till förordning

”Artikel 3

Typer av euromynt

Medlemsstaterna får ge ut två typer av euromynt: Euromynt i omlopp, som inbegriper minnesmynt i euro i omlopp, och samlarmynt i euro.”

”Artikel 3

Typer av euromynt

Medlemsstaterna får ge ut två typer av euromynt: Euromynt i omlopp, , och samlarmynt i euro.”

Förklaring

Eftersom den ändrade definitionen av ’Euromynt i omlopp’ uttryckligen omfattar eurominnesmynt i omlopp (4) behöver detta inte upprepas i artikel 3.

Ändring 5

Artikel 4 i förslaget till förordning

”Artikel 4

Utgivning av euromynt i omlopp

1.   Euromynt i omlopp ska ges ut till nominellt värde.

2.   Genom undantag från punkt 1 får en liten andel, högst 5 % av det totala värdet och volymen utgivna euromynt, ges ut till ett pris som överstiger det nominella värdet om det kan motiveras av myntets särskilt höga kvalitet eller specialförpackning.”

”Artikel 4

Utgivning och försäljning av euromynt i omlopp

1.   Euromynt i omlopp ska ges ut till nominellt värde och sättas i omlopp av de behöriga myndigheterna i varje medlemsstat.

2.    En liten andel, högst 5 % av det totala utelöpande värdet och volymen utgivna euromynt, får säljas till ett pris som överstiger det nominella värdet om det kan motiveras av myntets särskilt höga kvalitet eller specialförpackning.”

Förklaring

ECB rekommenderar att man samordnar artikel 4 i förslaget till förordning med punkt 1 i rekommendation 2009/23/EG för att denna bestämmelse ska stämma överens med medlemsstaternas praxis baserad på punkt 1 i rekommendation 2009/23/EG.

Ändring 6

Artikel 6.2 b i förslaget till förordning

”b)

De får inte använda avbildningar som liknar de gemensamma sidorna på euromynt i omlopp eller en nationell sida av euromynt i omlopp.”

”b)

De får inte använda avbildningar som liknar de gemensamma sidorna på euromynt i omlopp eller en nationell sida av euromynt i omlopp utom, i det sistnämnda fallet, om man ändå tydligt kan särskilja det samlade utseendet.

Förklaring

Detta ändringsförslag gör det möjligt att bibehålla medlemsstaternas nationella traditioner avseende utgivningen av samlarmynt. ECB välkomnar i princip att man vid utgivningen av samlarmynt beaktar medlemsstaternas nationella traditioner (5). Därutöver skulle ändringsförslaget medföra att bestämmelsen överensstämmer med Ekofinrådets slutsatser av den 5 november 2002 och uppmuntra medlemsstaterna att utforma sina samlarmynt på ett sådant sätt att dessa skiljer sig från den nationella sidan av euromynt avsedda att sättas i omlopp.

Ändring 7

Artikel 6.3 i förslaget till förordning

”3.   Samlarmynt i euro får ges ut till eller överstigande det nominella värdet.”

”3.   Samlarmynt i euro får säljas till eller överstigande det nominella värdet.”

Förklaring

Detta ändringsförslag återger på ett korrekt sätt medlemsstaternas överenskommelse från Ekofinrådets möte den 5 november 2002 enligt vilken samlarmynt i euro får säljas till ett pris som överstiger det nominella värdet.

Ändring 8

Artikel 6.5 i förslaget till förordning

”5.   Medlemsstaterna ska vidta alla lämpliga åtgärder för att förhindra att samlarmynt i euro används som betalningsmedel, som exempelvis särskild förpackning, äkthetsintyg, förhandsmeddelande från en utgivande myndighet eller utgivning till ett pris som överstiger det nominella värdet.”

”5.   Medlemsstaterna ska vidta alla lämpliga åtgärder för att motverka att samlarmynt i euro används som betalningsmedel, som exempelvis särskild förpackning, äkthetsintyg, förhandsmeddelande från en utgivande myndighet eller försäljning till ett pris som överstiger det nominella värdet.”

Förklaring

Medlemsstaterna har ingen möjlighet att förhindra att samlarmynt i euro används som betalningsmedel i den utgivande medlemsstaten. Därför föreslår ECB att man ersätter ordet ”förhindra” med ”motverka”. Av konsekvensskäl bör även formuleringen ”utgivning till ett pris som överstiger det nominella värdet” ersättas med ”försäljning till ett pris som överstiger det nominella värdet” som bättre återger formuleringen i Ekofinrådets slutsatser av den 5 november 2002.


(1)  Text markerad med fet stil anger ECB:s förslag till ny text. Genomstruken text anger de strykningar som ECB föreslår.

(2)  Se Gemensam praktisk handledning; Europaparlamentets, rådets och kommissionens gemensamma praktiska handledning för personer som deltar i utformningen av lagtexter inom gemenskapens institutioner, finns på http://eur-lex.europa.eu

(3)  Se ändring 3.

(4)  Se fotnot 3.

(5)  Se punkt 3 i yttrande CON/2002/12.


BILAGA II

Ändringsförslag

Kommissionens förslag

ECB:s ändringsförslag (1)

ECB:s ändringsförslag avseende förslaget till rådets förordning om ändring av förordning (EG) nr 975/98 av den 3 maj 1998 om valörer och tekniska specifikationer för mynt i euro som skall sättas i omlopp

Ändring 1

Artikel 1f.4 i förslaget till ändringsförordning (ny)

Ingen text

4.   Utformningen av eurominnesmynt avsedda att sättas i omlopp som gemensamt ges ut av alla deltagande medlems-stater ska ske utan att det påverkar deras eventuella konstitutionella krav.

Förklaring

Detta ändringsförslag beaktar eventuella nationella lagfästa krav och gör det möjligt att bibehålla medlemsstaternas nationella traditioner avseende utgivningen av minnesmynt i euro avsedda att sättas i omlopp. ECB välkomnar i princip att man vid utgivningen av minnesmynt beaktar medlemsstaternas nationella traditioner  (2).

Ändring 2

Artikel 1g.1 i förslaget till förordning

”1.   Medlemsstaterna ska informera varandra om utkast till utformningen av nya nationella sidor av euromynt, inklusive randpräglingar, och om utgivningsvolymen innan de formellt godkänner dessa utformningar.”

”1.   Medlemsstaterna ska informera varandra om utkast till utformningen av nya nationella sidor av euromynt, inklusive randpräglingar, och om utgivningsvolymen före det formella godkännandet av dessa utformningar.”

Förklaring

Av språkliga skäl rekommenderar ECB att man förtydligar att medlemsstaterna är skyldiga att informera varandra om utgivningsvolymen avseende euromynt i omlopp innan utformningen av dessa godkänts. Av artikel 1g.2 och 1g.3 framgår att kommissionen kontrollerar att bestämmelserna i förslaget till ändringsförordning uppfylls och fattar ”det slutgiltiga beslutet om huruvida utformningen ska godkännas eller avvisas”. ECB föreslår därför att man ändrar sista delen av artikel 1g.1 som implicerar att medlemsstaterna formellt godkänner utformningen av nya nationella sidor av euromynt avsedda att sättas i omlopp.

Ändring 3

Artikel 1h a i förslaget till förordning

”a)

ska inte gälla för euromynt i omlopp som givits ut innan rådets förordning (EU) nr … [inför den föreliggande ändringsförordningens nummer när denna antagits] träder i kraft,”

”a)

ska inte gälla för euromynt i omlopp som tillverkats innan rådets förordning (EU) nr … [inför den föreliggande ändringsförordningens nummer när denna antagits] träder i kraft,”

Förklaring

ECB tolkar det som att artikel 1h a omfattar euromynt i omlopp som har ställning av lagligt betalningsmedel innan ändringsförordningen träder i kraft, medan artikel 1h b inför en övergångsperiod för att byta ut verktygen för utformningen av euromynt i omlopp i överensstämmelse med de nya designkraven. I detta sammanhang rekommenderar ECB att orden ”givits ut” ersätts med ”tillverkats” i artikel 1h a. Detta skulle öka omfattningen på de mynt som undantas genom bestämmelsen till att även omfatta lager av euromynt som tillverkats av behöriga myndigheter i de deltagande medlemsstaterna men som ännu inte har ställning som lagligt betalningsmedel när förslaget till ändringsförordning träder i kraft. På så sätt skapar man en rättslig garanti för alla kostnader som Eurosystemets nationella centralbanker haft för att tillverka euromynt som ännu inte har ställning som lagligt betalningsmedel när förslaget till ändringsförordning träder i kraft. ECB noterar även att euromynt i omlopp som ges ut under övergångsperioden enligt artikel 1h b skulle behålla sin ställning som lagligt betalningsmedel efter övergångsperiodens utgång.


(1)  Text markerad med fet stil anger ECB:s förslag till ny text. Genomstruken text anger de strykningar som ECB föreslår.

(2)  Se punkt 3 i yttrande CON/2002/12.


IV Upplysningar

UPPLYSNINGAR FRÅN EUROPEISKA UNIONENS INSTITUTIONER, BYRÅER OCH ORGAN

Europeiska kommissionen

16.9.2011   

SV

Europeiska unionens officiella tidning

C 273/9


Eurons växelkurs (1)

15 september 2011

2011/C 273/03

1 euro =


 

Valuta

Kurs

USD

US-dollar

1,3795

JPY

japansk yen

105,67

DKK

dansk krona

7,4476

GBP

pund sterling

0,87295

SEK

svensk krona

9,1940

CHF

schweizisk franc

1,2062

ISK

isländsk krona

 

NOK

norsk krona

7,7355

BGN

bulgarisk lev

1,9558

CZK

tjeckisk koruna

24,535

HUF

ungersk forint

285,50

LTL

litauisk litas

3,4528

LVL

lettisk lats

0,7092

PLN

polsk zloty

4,3535

RON

rumänsk leu

4,2960

TRY

turkisk lira

2,4540

AUD

australisk dollar

1,3416

CAD

kanadensisk dollar

1,3635

HKD

Hongkongdollar

10,7492

NZD

nyzeeländsk dollar

1,6778

SGD

singaporiansk dollar

1,7161

KRW

sydkoreansk won

1 536,31

ZAR

sydafrikansk rand

10,1860

CNY

kinesisk yuan renminbi

8,8136

HRK

kroatisk kuna

7,5125

IDR

indonesisk rupiah

12 121,04

MYR

malaysisk ringgit

4,2558

PHP

filippinsk peso

59,678

RUB

rysk rubel

42,0550

THB

thailändsk baht

41,813

BRL

brasiliansk real

2,3680

MXN

mexikansk peso

17,7573

INR

indisk rupie

65,6020


(1)  Källa: Referensväxelkurs offentliggjord av Europeiska centralbanken.


16.9.2011   

SV

Europeiska unionens officiella tidning

C 273/10


Ny nationell sida på euromynt som ska sättas i omlopp

2011/C 273/04

Image

Nationell sida på det nya minnesmynt avsett att sättas i omlopp med valören 2 euro som utges av Portugal

Euromynt avsedda att sättas i omlopp är lagliga betalningsmedel i hela euroområdet. För att informera alla som i sin yrkesutövning hanterar mynt, liksom den breda allmänheten, offentliggör kommissionen utformningen av alla nya euromynt (1). I enlighet med rådets slutsatser av den 10 februari 2009 (2) har medlemsstaterna i euroområdet, och de länder som har slutit ett monetärt avtal med gemenskapen om utgivning av euromynt, rätt att ge ut minnesmynt i euro avsedda för omlopp på vissa villkor, bland annat att det enbart rör sig om mynt med valören två euro. Dessa mynt ska uppfylla de tekniska specifikationerna för ordinarie euromynt, men på myntets nationella sida finns ett minnes- eller jubileumsmotiv med högt nationellt eller europeiskt symbolvärde.

Utgivande stat: Portugal

Anledning: Till minne av att det är 500 år sedan Fernão Mendes Pinto, den portugisiske upptäcktsresanden som utforskade asiatiska sjövägar och länder, föddes.

Beskrivning: På myntets inre fält avbildas ett segelfartyg på flera vågformade inskriptioner med hänvisning till Portugal, Lissabon, hans bok och flera av hans resmål. Inskriptionen ”Portugal” återfinns underst. Hans namn förenat med årtalen 1511 respektive 2011 anges överst på det inre fältet.

I myntets yttre fält återfinns EU-flaggans tolv stjärnor.

Myntupplaga:

Datum för utfärdande: September 2011.


(1)  Se EGT C 373, 28.12.2001, s. 1 för upplysningar om nationella sidor på alla mynt som gavs ut 2002.

(2)  Se slutsatserna från rådsmötet (ekonomiska och valutafrågor) av den 10 februari 2009 och kommissionens rekommendation av den 19 december 2008 om gemensamma riktlinjer för utformningen av euromyntens nationella sidor och utgivningen av euromynt avsedda att sättas i omlopp (EUT L 9, 14.1.2009, s. 52).


UPPLYSNINGAR FRÅN MEDLEMSSTATERNA

16.9.2011   

SV

Europeiska unionens officiella tidning

C 273/11


Uppdatering av utformningen av identitetskort som utfärdas av medlemsstaternas utrikesministerier till ackrediterade medlemmar av diplomatiska beskickningar och konsulat och deras anhöriga enligt artikel 19.2 i Europaparlamentets och rådets förordning (EG) nr 562/2006 om en gemenskapskodex om gränspassage för personer (kodex om Schengengränserna), (EUT C 247, 13.10.2006, s. 85, EUT C 153, 6.7.2007, s. 15, EUT C 64, 19.3.2009, s. 18, EUT C 239, 6.10.2009, s. 7 och EUT C 304, 10.11.2010, s. 6)

2011/C 273/05

Offentliggörandet av utformningen av de identitetskort som utfärdas av medlemsstaternas utrikesministerier till ackrediterade medlemmar av diplomatiska beskickningar och konsulära representationer och deras familjer som avses i artikel 19.2 i Europaparlamentets och rådets förordning (EG) nr 562/2006 av den 15 mars 2006 om en gemenskapskodex om gränspassage för personer (kodex om Schengengränserna) grundar sig på de uppgifter som medlemsstaterna meddelat kommissionen i enlighet med artikel 34 i kodexen om Schengengränserna.

Utöver offentliggörandet av förteckningen i EUT offentliggörs en månatlig uppdatering av förteckningen på webbplatsen för generaldirektoratet för inrikes frågor.

NEDERLÄNDERNA

Uppgifterna ersätter de uppgifter som offentliggjordes i EUT C 247, 13.10.2006

Status

Var och en som omfattas av privilegier tilldelas en status som anger vilken kategori han eller hon tillhör. Denna status anges på vederbörandes handling genom en kod.

Följande koder kan förekomma:

Ambassader

STATUS

KOD

diplomatisk personal

AD

teknisk och administrativ personal

BD

Tjänstepersonal

ED

privat hushållspersonal

PD


Konsulat

STATUS

KOD

konsulatpersonal

AC

teknisk och administrativ personal

BC

tjänstepersonal

EC

privat hushållspersonal

PC


Internationella organisationer i Nederländerna

STATUS

KOD

personal likställd med diplomatisk personal

AO

teknisk och administrativ personal

BO

tjänstepersonal

EO

privat hushållspersonal

PO eller ZF

Särskilda fall

Om identitetshandlingar utfärdas för nederländska medborgare eller för utlänningar med stadigvarande bosättning i Nederländerna kompletteras uppgifterna om status med följande koder:

NL för nederländska medborgare.

DV för personer med stadigvarande bosättning.

Image

Image


V Yttranden

FÖRFARANDEN FÖR GENOMFÖRANDE AV KONKURRENSPOLITIKEN

Europeiska kommissionen

16.9.2011   

SV

Europeiska unionens officiella tidning

C 273/13


STATLIGT STÖD – BULGARIEN

Statligt stöd SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) och SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Påstått stöd i form av byte av privatägd skogsmark mot statligt ägd skogsmark

Uppmaning enligt artikel 108.2 i fördraget om Europeiska unionens funktionssätt att inkomma med synpunkter

(Text av betydelse för EES)

2011/C 273/06

Genom den skrivelse, daterad den 29 juni 2011, som återges på det giltiga språket på de sidor som följer på denna sammanfattning, underrättade kommissionen Bulgarien om sitt beslut att inleda det förfarande som anges i artikel 108.2 i fördraget om Europeiska unionens funktionssätt avseende ovannämnda påstådda stöd.

Berörda parter kan inom en månad från dagen för offentliggörandet av denna sammanfattning och den därpå följande skrivelsen inkomma med sina synpunkter på det stöd avseende vilket kommissionen inleder förfarandet. Synpunkterna ska sändas till följande adress:

European Commission

Directorate-General for Competition

State aid Greffe

J-70 3/219

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

Fax +32 22961242

Synpunkterna kommer att meddelas Bulgarien. Den tredje part som inkommer med synpunkter kan skriftligen begära konfidentiell behandling av sin identitet, med angivande av skälen för begäran.

SJÄLVA SAMMANFATTNINGEN

BESKRIVNING AV DEN ÅTGÄRD AVSEENDE VILKEN KOMMISSIONEN INLEDER FÖRFARANDET

Den 17 juli 2008 mottog kommissionen ett klagomål från en klagande som önskar förbli anonym. Klagomålet rörde påstått statligt stöd som följer av byten av offentligt ägd mark mot privatägd mark i Bulgarien. Det hävdas att den bulgariska staten fick ut ett pris som var lägre än marknadsvärdet när den offentligt ägda skogsmarken byttes mot privatägd skogsmark. I flera fall ändrades användningen av den utbytta marken (dvs. från skog till byggnadsmark) efter bytet. Detta ledde till en ytterligare värdeökning på den erhållna marken.

Såväl bytet som den ändrade användningen av marken grundar sig på bulgarisk lagstiftning som trädde i kraft före Bulgariens anslutning till Europeiska unionen. År 2009 förbjöds bytena av skogsmark med privata parter samtidigt som de påföljande ändringarna av markanvändningen tillfälligt upphävdes. De klagande kräver att det påstådda stöd som följer av bytena och ändringarna av markens ställning förklaras som olagligt och oförenligt, och att det återkrävs av de bulgariska myndigheterna.

Enligt de klagande är de potentiella stödmottagarna fysiska personer, privata företag eller kommuner, ofta verksamma inom fastighetsutveckling och/eller turism, som bytt sin skogsmark mot offentligt ägd skogsmark.

De klagande hävdar att statligt stöd inom ramen för byte av skogsmark har beviljats i två etapper. I den första etappen ska statligt ägd skog ha bytts mot privatägd skog på ojämlika villkor, främst på grund av sådan offentlig skogsmarks strategiska läge. I den andra etappen ska den behöriga myndigheten ha gett tillstånd till en ändring av den tidigare statligt ägda skogens ställning och till att skogen inlemmas i det urbaniserade området, vilket innebär att byggnadsarbeten kan genomföras. Genom denna ordning ska således företag, sedan båda etapperna avklarats, ha erhållit en ekonomisk fördel eftersom priserna för den offentliga marken vid bytet och/eller den påföljande ändringen av markanvändningen varit lägre än marknadspriset för jämförbar mark som säljs på marknaden. Genom gällande bulgarisk lagstiftning ska således en statlig stödordning ha inrättats.

Priserna för skogsmark som staten byter bort sitt ägande i fastställs på grundval av en särskild bulgarisk föreskrift, nämligen föreskriften om beräkning av baspriser, priser för mark i marginaliserade områden och införandet av nyttjanderättigheter och servitut i fråga om skog och skogsmark (”föreskriften om baspriser”).

De priser som fastställs i enlighet med denna föreskrift är lägre än marknadspriset. Dessutom har koefficienterna för fastställande av administrativa priser inte uppdaterats (tillräckligt) mellan 2004 och 2010. Enligt de klagande har därför det verkliga marknadspriset för de statliga skogarna aldrig tillämpats i bytestransaktionerna.

BEDÖMNING AV ÅTGÄRDEN

De bulgariska myndigheterna har inte, i enlighet med artikel 108.3 i EUF-fördraget, anmält en åtgärd som rör beviljande av stöd i samband med byte av skogsmark före genomförandet av åtgärden. Om kommissionen konstaterar att det är fråga om statligt stöd skulle det berörda stödet därför vara olagligt. Om det eventuella stödet konstateras vara oförenligt med den inre marknaden skulle det dessutom behöva återkrävas.

Efter en preliminär bedömning hyser kommissionen tvivel om huruvida den metod som Bulgarien tillämpar för att fastställa administrativa priser för stödet leder till resultat som ligger så nära marknadspriserna som möjligt, särskilt i situationer som kännetecknas av stora prisökningar. Kommissionen kan därför inte utesluta att transaktionerna för byte av skogsmark utgör statligt stöd. Kommissionen kan i detta skede inte definitivt utesluta att bytena inte är nära förknippade med möjliga påföljande ändringar av markanvändningen som godkänts genom administrativa förfaranden, och som kan leda till fördelar för ägarna av den utbytta marken. Kommissionen kan i detta skede inte definitivt utesluta att ändringarna av den utbytta markens ställning utgör statligt stöd i enlighet med artikel 107.1 i EUF-fördraget. Kommissionen misstänker preliminärt att mekanismen för fastställande av administrativa priser för markbyte omfattar statligt stöd, att bytena och den påföljande ändringen av markens ställning inte är nära förknippade med varandra och att ändringen av markens ställning inte utgör statligt stöd.

Kommissionen har ingen information som gör det möjligt att dra slutsatsen att ett eventuellt stöd som följer av bytena av skogsmark och den påföljande ändringen av markanvändningen gör det möjligt att uppnå EU:s mål, eller att det beviljats i enlighet med de relevanta kriterierna i de olika instrumenten för statligt stöd. Därför hyser kommissionen tvivel om huruvida de granskade åtgärdernas är förenliga med den inre marknaden.

SJÄLVA SKRIVELSEN

”Комисията би желала да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от Вашите власти относно мерките, посочени по-горе, реши да открие процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“).

1.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 17 юли 2008 г. беше получена жалба от жалбоподател, поискал да остане анонимен, която беше заведена под номер CP 176/2008 (A/14905). На 11 август 2008 г. неповерителен вариант на тази жалба беше изпратен на българските власти, за да представят мнението си (D/53153). На 28 август 2008 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/17566). На 2 септември 2008 г. беше получен първи отговор от българските власти (A/17907).

(2)

Жалбоподателят предостави допълнителна информация по казуса съответно на 3 септември 2008 г. (A/17987) и на 1 октомври 2008 г. (A/20168). Тази информация беше изпратена на българските власти на 7 октомври 2008 г. (D/53840). Отговорът на българските власти беше получен на 28 октомври 2008 г. (A/22818). На 5 декември 2008 г. жалбоподателят предостави още допълнителна информация (A/26375).

(3)

На 27 януари 2009 г. информация по казуса беше получена от трета страна (A/2063).

(4)

На 14 май 2009 г. (A/14172), 2 юни 2009 г. (A/13121) и 8 юни 2009 г. (A/13953) съответно жалба по същия въпрос беше получена от втори жалбоподател. Неповерителният вариант на тази втора жалба беше изпратен на българските власти на 8 декември 2009 г. (D/55202), за да представят мнението си.

(5)

На 4 декември 2009 г. делото беше разделено административно. Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с първия жалбоподател, беше преименувана на SA.26212 (CP 176a/2008). Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с втория жалбоподател, беше преименувана на SA.26217 (CP176b/2008).

(6)

По дело CP176b/2008 отговорът от българските власти във връзка с искането за информация от 8 декември 2009 г. беше получен на 4 януари 2010 г. (A/123).

(7)

На 23 март 2010 г. информация по въпроса беше получена от трета страна (A/5244) и регистрирана по дело CP176b/2008.

(8)

По дело CP176a/2008 неповерителният вариант на някои документи беше поискан от жалбоподателя (D/55201). Те бяха получени на 6 януари 2010 г. (A/328) и бяха изпратен на българските власти на 26 януари 2010 г. (D/5308), за да представят мнението си.

(9)

На 2 февруари 2010 г. българските власти поискаха превод на български език на някои документи, които бяха изпратени до тях в кореспонденция с номер D/5308. Освен това, на 10 февруари 2010 г. те поискаха удължаване на срока за предоставяне на информация (A/2443), което беше одобрено от Комисията с писмо от 16 февруари 2010 г. (D/5635).

(10)

На 18 февруари 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/3075), в която се споменаваше не само за замени на горски земи, но и за замени на земеделски земи.

(11)

На 22 февруари 2010 г. беше проведена техническа среща с българските власти, за да се обсъдят въпросите, повдигнати от жалбоподателите. Някои въпроси, повдигнати по време на срещата, бяха изпратени в писмен вид на българските власти по електронна поща на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(12)

На 24 февруари 2010 г. българският превод на кореспонденцията от 26 януари 2010 г. (D/5308) беше изпратен на българските власти (D/5777).

(13)

На 17 март 2010 г. последният внесен документ на жалбоподателя от 18 февруари 2010 г. (A/3075) беше изпратен на българските власти и беше поискано тяхното мнение само по отношение на замените на гори (D/6272).

(14)

На 23 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5048) на искането за информация от 26 януари 2010 г. (D/5308; преводи, изпратени с номер D/5777).

(15)

На 27 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5403) на въпросите, изпратени на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(16)

На 25 март 2010 г. българските власти поискаха удължаване на срока за предоставяне на техния отговор (A/5194), както и превод на български език на някои документи, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272). Това удължаване беше одобрено от Комисията на 8 април 2010 г. (A/6593). На 19 април 2010 г. версията на английски език на документите, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272), беше изпратена на българските власти (D/6737).

(17)

На 10 август 2010 г. (D/8649) и 11 август 2010 г. (D/8687) съответно версиите на английски и на български език на искането за информация бяха изпратени на българските власти. Българските власти предоставиха исканата информация на 30 август 2010 г. (A/12003).

(18)

На 12 октомври 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/13173) по дело (CP 176a/08). На същия ден беше проведена среща с българските власти за изясняване на някои въпроси. По време на тази среща българските власти предоставиха на Комисията определена информация под формата на презентация, която беше регистрирана на 19 ноември 2010 г.

(19)

С оглед планиране на допълнителна среща относно случаите на замени, Комисията неофициално поиска от българските власти определена информация на 26 януари 2011 г. Освен това, на същия ден беше получен нов документ от жалбоподателя по дело CP 176a/08.

(20)

На 3 февруари 2011 г. беше проведена среща с представителите на българските власти. Като последващи действия във връзка с тази среща, на 14 февруари 2011 г. българските власти изпратиха някои разяснения до Комисията.

2.   ОПИСАНИЕ НА ПРЕДПОЛАГАЕМАТА ПОМОЩ

(21)

След отчуждаването им през 1947 г. всички гори в България са станали държавна собственост и това е продължило до 2000 г., когато е започнала реституцията на горите на предишните частни собственици. Тогава някои гори станаха частна собственост.

(22)

Българските власти посочиха, че въз основа на изменение на Закона за горите (1), влязло в сила на 22 февруари 2002 г., са станали възможни замените на гори и поземлени парцели от горския фонд (който е държавна собственост) с частно притежавани гори. В това изменение на Закона за горите, в сила до 27 януари 2009 г., са били определени редът и условията за замените. Според българските власти замените на гори са имали за цел постигането на по-ефективна структура на собственост и консолидация на горите, които са държавна собственост.

(23)

Според българските органи, ако частното лице получи земя с по-висока стойност чрез замяната, то трябва да плати компенсация на държавата за разликата в цената. Българските органи посочиха, че по принцип държавата приемаше само замени, чрез които държавата е получила земя с по-висока стойност.

(24)

Жалбоподателите считат, че при сделките за замени, предприети от българските власти, е била предоставена държавна помощ. Твърди се, че когато държавните горски имоти са били заменени за частни такива, българската държава е постигнала цена, за която се твърди, че е по-ниска от пазарната стойност. В няколко случая замените са били последвани от промяна на предназначението на заменената земя (т.е. от горски земи в земя за застрояване), като получената по този начин стойност на парцела би нараснала дори още повече.

(25)

Както замяната, така и последващата промяна на предназначението на земята се основават на българското законодателство, влязло в сила преди присъединяването на България към Европейския съюз. По-специално, Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд (2) („Наредбата за базисните цени“), която определя методологията за оценка на цените на горските имоти, е влязла в сила на 18 ноември 2003 г.

(26)

На 27 януари 2009 г. е влязла в сила забрана на замените на гори; на 3 септември 2009 г. е въведен мораториум върху последващата промяна на предназначението на земята. Следователно замените на гори, извършвани с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни от 2009 г. насам. Жалбоподателите изискват предполагаемата помощ, произтичаща от замените и промените в статута на земята, да бъде обявена за неправомерна и несъвместима и да бъде възстановена от българските власти.

2.1.   Бенефициерите

(27)

Според жалбоподателите потенциалните бенефициери на помощта са физически лица, частни дружества или общини, често работещи в сферата на строителството на недвижими имоти и/или сферата на туристическите дейности, които са заменили горските си имоти за горски парцели държавна собственост.

2.2.   Размерът на помощта

(28)

На този етап и въз основа на информацията, с която Комисията разполага, е невъзможно да се оцени точният размер на помощта, потенциално предоставена при замените на горски имоти. Въз основа на информацията, предоставена от жалбоподателите (3), изглежда, че — поне в някои случаи — размерът на помощта надвишава прага de-minimis.

2.3.   Предоставяне на помощта според жалбоподателите

(29)

Според жалбоподателите държавна помощ би била предоставена в контекста на замените на гори по процедура, състояща се от два етапа. На първия етап гори държавна собственост биха били заменени с гори частна собственост при несправедливи условия, главно поради стратегическото местоположение на тези гори държавна собственост. На втория етап би било предоставено одобрение от компетентния орган за промяна на статута на предназначение на бившите гори държавна собственост и тяхното включване в градската зона, което позволява да бъде предприето извършването на урбанизация. Следователно тази схема, като съвкупност от двата етапа, би дала възможност на предприятията да получат икономическа полза, тъй като цените за земя държавна собственост, начислявани при замяната и/или последващата промяна на предназначението на земята, биха били по-ниски от пазарната цена за подобна земя, продадена на пазара. По тази причина по силата на действащото българско законодателство би била създадена схема за държавна помощ.

(30)

Цените на горски имоти, заменени от държавата като собственик, се определят въз основа на специализирана българска наредба, а именно Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд („Наредбата за базисните цени“).

(31)

Според жалбоподателите, цената, определена при прилагане на Наредбата за базисните цени, е по-ниска от пазарната цена. Наредбата за базисните цени не би отразявала в достатъчна степен стойността на имотите като обекти на строително териториално устройство. Например в наредбата не се изисква при оценката да се отчита устройственият статут на съответния имот, т.е. дали съответните горски имоти са предназначени за застрояване в плановете за устройство на територията. Според жалбоподателите това може да доведе до десетки или стотици пъти по-големи разлики между пазарната цена и цената, определена в рамките на предварителната оценка, извършена от държавата. Освен това коефициентите за определяне на административните цени не са били актуализирани (в достатъчна степен) през периода 2004—2010 г. Поради това, според жалбоподателите, при сделките за замени никога не се използва реалната пазарна цена на горите държавна собственост.

(32)

Накрая, жалбоподателите твърдят, че пазарната цена на заменения горски имот става многократно по-висока от цената, определена при прилагането на Наредбата за базисните цени, когато новият собственик на имота промени предназначението на заменената земя в земя за застрояване, което е редовна практика.

2.4.   Предварително становище на българските власти

(33)

Българските власти твърдят, че в замените на горски имоти няма никаква държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“). Като една от причините те посочват, че жалбоподателите не са доказали как потенциалната помощ би засегнала търговията между държавите-членки, както и че от заменените горски земи не би била изнасяна никаква дървесина (4). Властите посочиха също, че ако Комисията установи наличието на държавна помощ, те биха били готови да уведомят за наличието на схема за помощ в съответствие с Насоките за национална регионална помощ („НРП“).

(34)

След това те изтъкват факта, че цената на горската земя държавна собственост винаги се определя в съответствие със Съобщението на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (5) („Съобщението относно продажбата на земя“). Оценката се извършва от независим оценител преди да се осъществи сделката. При определяне на цената на парцела оценителят следва предписанията за определяне на цените, предвидени в Наредбата за базисните цени. В предписанията се вземат предвид определени обективни критерии, като местоположението на парцела, значението на района за защитата на горите от урбанизация и полезността на растителни видове на територията на парцела. Преди приключването на сделката за замяна и двете страни по сделката (частната и публичната страна) трябва да постигнат съгласие, че те действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

(35)

Българските власти твърдят, че за да се провери дали цената, изисквана за горски парцел държавна собственост при сделка за замяна, отговаря на пазара, тя следва да бъде сравнена с цената за други горски парцели, а не, както са предложили жалбоподателите, с цените, постигнати при продажбите на земя за застрояване. Техният основен аргумент е, че законът предлага само възможността да се изиска такава промяна на предназначението, но не и законно право на такава промяна. Подкрепящите доказателства показват, че само малка част от замените са последвани от промяна на предназначението на земята:

Годината, през която е извършена замяната

Брой замени

Случаи на променен статут на земята

2006 г.

15

3

2007 г.

23

8

2008 г.

62

4

2009 г.

47

0

(36)

Процедурата за промяна на предназначението на земята е подробно определена в Правилника за прилагане на закона за горите. Първо (новият) собственик(ът) на горския парцел трябва да подаде заявление до изпълнителния директор на Изпълнителната агенция по горите, която е част от Министерството на земеделието и горите. Изисква се положително становище от страна на местните власти (държавното горско стопанство и държавното ловно стопанство в районите, където се намира парцелът). Комисия от (вътрешни и евентуално външни) експерти разглеждат заявлението и представят становище на изпълнителния директор, който въз основа на становището взема предварително решение. Ако решението е положително и потвърждава основанията и законосъобразността на заявлението, то се изпраща до всички служби, отговарящи за промяната на предназначението (областния управител, кмета на общината и директора на регионалната дирекция, отговарящ за горите). Последващите етапи от административната процедура се извършват от органи, независими от министъра на земеделието и/или изпълнителния директор. Въз основа на положителното предварително решение собственикът трябва да представи заявление до съответната община за възлагането, изготвянето и одобряването на подробен устройствен план. Такъв план изисква консултация с всички (местни) заинтересовани страни. Ако такъв план бъде одобрен и след като влезе в сила, собственикът подава заявление до министъра на земеделието и храните за изключването на съответния горски парцел от горския фонд. За това изключване се дължи таксова марка, определена от независим оценител в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени. След заплащането на таксовата марка се стартира процедура за издаването на административно решение за промяна на статута на предназначение на поземления парцел. В зависимост от размера на имота това се извършва или от министъра на земеделието и храните (ако се отнася до земя с площ по-малко от 10 хектара), или от Министерския съвет.

(37)

Освен това българските власти информираха Комисията, че забрана на замените на гори е въведена в законодателството на 23 януари 2009 г. и е влязла в сила на 27 януари 2009 г. В допълнение, на 5 август 2009 г. българското правителство издаде заповед за преустановяване на разглеждането на заявления за промяна на статута на горските земи, придобити от частни физически или юридически лица чрез замяна. Този мораториум беше потвърден с Решение на Народното събрание на България от 3 септември 2009 г. С оглед на гореизложеното, замените на гори, извършени с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни в България.

(38)

Българските власти също така информираха Комисията, че в някои случаи може да е имало корупционни практики, довели до ситуации, при които при определяне на цените на заменените земи Наредбата за базисните цени може да не е била спазвана (или да не е била следвана правилно). Тези случаи са предадени на българската прокуратура и са започнали наказателни разследвания срещу високопоставени длъжностни лица, включително двама бивши министри на земеделието и бивш ръководител на българската Агенция по горите, на основание, че съответното българско законодателство е било приложено неправилно. Важно е да се подчертае, че тези наказателни разследвания не засягат същите въпроси като настоящото разследване за държавна помощ: наказателните разследвания разглеждат неправилното прилагане на българското законодателство, докато разследването за държавна помощ обхваща последиците от правилното прилагане на горепосочените правни разпоредби.

2.5.   Уведомяване за държавна помощ

(39)

Българските власти считат, че замените на гори и последващите промени на предназначението на земята не включват държавна помощ. Те изразиха готовността си да уведомят за схема за помощ, ако Комисията установи наличието на (неправомерна) държавна помощ.

2.6.   Правно основание

(40)

Националното правно основание за замените на гори, промяната на предназначението на горската земя и изчисляването на цените, които да се използват при сделките за замени, е:

а)

Законът за горите на България;

б)

Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд;

в)

Законът за държавната собственост (6)

г)

Законът за задълженията и договорите (7).

3.   ОЦЕНКА НА ПОТЕНЦИАЛНАТА ПОМОЩ И НА НЕЙНАТА СЪВМЕСТИМОСТ

3.1.   Наличие на държавна помощ

(41)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС „всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да било форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставяне в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар“.

3.1.1.   Неразривна връзка между замяната и промяната на предназначението на земята

(42)

Първият спорен въпрос е дали двете стъпки на сделката, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята (от гора в земя за застрояване) са неразривно свързани. Разглеждайки числените доказателства, представени от българските власти, Комисията отбеляза, че от 147 замени (2006—2009 г.) 15 са били последвани от промяна на статута (10 %). Тези данни, както и различните действащи правни и административни процедури, изглежда потвърждават тезата на българските власти, че — като общ принцип — двете стъпки не са неразривно свързани. (8)

(43)

От друга страна, българските власти посочиха, че формулите за определяне на цените на горските имоти и таксата за дължимата таксовата марка за промяна на предназначението на земята са така определени, че да постигнат пълната цена за замяна на даден горски имот плюс промяната в предназначението на земята да бъде до голяма степен равна на пазарната цена на подобен имот за застрояване. Това означава, че властите може да са допускали, че много инвеститори биха могли да се опитат да съчетаят и двете стъпки в една сделка.

(44)

С оглед на гореизложените съображения Комисията счита на този етап, че като общ принцип двете стъпки, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята, не са неразривно свързани и трябва да бъдат анализирани поотделно. При все това не може да се изключи в някои случаи намерението на властите и на частната страна по замяната от самото начало да е било замяната да бъде последвана от промяна на класификацията на заменената земя. В такива случаи двата етапа на практика биха били неразривно свързани.

(45)

Поради това Комисията приканва всички заинтересовани страни да представят мнения по предложения подход, т.е. като имат предвид, че не съществува неразривна връзка между двата етапа на сделката.

3.1.2.   Потенциална държавна помощ при промяна на предназначението на земята

(46)

Процесът на промяна на предназначението на определен (горски) имот в земя за застрояване е документиран в българското законодателство. Жалбоподателите твърдят, че фактът, че собствениците на горска земя са могли (допреди провъзгласяването на мораториума) да променят предназначението на тази земя до голяма степен е увеличил нейната стойност и от това следва, че е била предоставена държавна помощ.

(47)

Комисията отбелязва, че prima facie промяната в статута на земята не изглежда да е включвала някакво прехвърляне на публични ресурси. Дължимата таксова марка за тези сделки е била изчислена в съответствие с правните разпоредби, и — доколкото е известно на Комисията — е била платена във всички разглеждани случаи. Поради това изглежда, че макар да е възможно да е било предоставено известно икономическо предимство на съответното частно предприятие в резултат на административните решения за одобряване на промяната в статута на земята, тези административни решения не биха довели до предоставянето на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. При все това Комисията не взема окончателно становище по този въпрос и приканва заинтересованите страни да изразят мнение по въпроса дали с оглед на общоприетото определение за държавна помощ, което изисква наличието на държавни ресурси, административната промяна на статута на земята представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС.

3.1.3.   Потенциална държавна помощ при замяната на горска земя

3.1.3.1.   Замените като обща мярка

(48)

При анализа на това дали сделките за замени на гори включват държавна помощ, първият въпрос, който да бъде разгледан, е дали тази схема би могла да се счита за обща мярка. Ако това е така, тогава не би била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. В съответствие с принципите, разработени в Известието на Комисията за прилагане на правилата за държавна помощ по отношение на мерките за пряко данъчно облагане на дружества (9), мерки, които са открити за всички икономически участници в държава-членка или преследват общи цели на икономическата политика, не представляват държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Те обаче трябва да бъдат действително открити за всички дружества на основата на равен достъп и не могат de facto да бъдат намалени по обхват например чрез правомощията на държавата да взема решения за предоставянето ѝ.

(49)

Във връзка с гореизложеното българските власти в действителност твърдят, че всеки собственик на горски имот би могъл, съгласно приложимото законодателство, да поиска да замени гора частна собственост за гора държавна собственост. При все това при вземането на решение относно такава замяна Постоянната изпълнителна комисия в Агенцията по горите е използвала критерии, определени от директора на Агенцията. Освен това министърът на земеделието е разполагал с правомощия да наложи вето.

(50)

С оглед на гореизложеното българските публични власти са разполагали със значителни правомощия при вземането на решения по отделните сделки за замени. Поради това Комисията смята, че схемата за замени на горска земя частна собственост за горска земя държавна собственост не може да се счита, че представлява обща мярка.

3.1.3.2.   Държавна помощ при сделките за замени

(51)

С цел да се установи дали сделките за замени предоставят икономическо предимство на участващите в тях частни предприятия Комисията трябва да установи дали цената, определена от оценителите въз основа на предвидените разпоредби в българското законодателство, напълно отразява пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

Общи

(52)

В съответствие с принципа на инвеститор в условията на пазарна икономика, за да не предоставят държавна помощ, публичните власти трябва да действат за целите на сделките по същия начин, както биха действали частните пазарни инвеститори. Това предполага, че когато встъпват в сделки, те също така следва да определят отговаряща на пазара цена за земята в тяхно владение.

(53)

Комисията счита, че наличието на икономическо предимство при замяната на горска земя държавна собственост за горска земя частна собственост трябва да се оценява във връзка със Съобщението относно продажби на земя (10).

(54)

В Съобщението относно продажби на земя се определят две възможности за автоматично изключване на наличието на държавна помощ при продажбите на земя и сгради от публични власти: когато продажбата се извършва чрез безусловна тръжна процедура — приемането на най-добрата тръжна оферта — или при липсата на такава процедура — когато продажната цена се равнява поне на стойността, определена чрез независима експертна оценка.

(55)

В настоящия случай на замени на земи не е имало официална тръжна процедура за нито един от горските парцели държавна собственост. Потенциалните бенефициери на помощта вече са разполагали с горски имоти, които са искали да заменят за други парцели държавна собственост. Поради това обикновено частните страни са подавали заявления до българските власти, за да се осъществи замяната на горските парцели, докато властите не са били инициатори на замяната. Следователно Комисията трябва да установи дали цените, използвани за извършването на замените на земи, са били определени в съответствие с принципите, установени в Съобщението на Комисията относно продажби на земя при спазване на оценка на независим експерт.

(56)

Точка 2, буква а) от Съобщението на Комисията относно продажбите на земя, съгласно заглавие „Продажба без безусловна тръжна процедура“ гласи следното:

а)

Независима експертна оценка

Ако публичните органи не възнамеряват да приложат посочената в точка 1 процедура, би трябвало да се извърши независима оценка от един или повече независими оценители на активите преди започване на преговорите по продажбата с цел определяне на пазарна цена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка. Определената по този начин пазарна цена е минималната покупна цена, която може да бъде приета, без да се предоставя държавна помощ.

„Оценител на активи“ е лице с добра репутация, което:

е придобило съответна степен, присъдена от признат учебен център или притежава равностойна академична квалификация,

има подходящ опит и е компетентно при извършване на оценки на земя и сгради, като се отчита географското им местоположение и категорията на активите.

Ако в някоя държава-членка няма установена съответна академична квалификация, оценителят на активи би трябвало да бъде член на призната професионална организация, занимаваща се с оценка на земя и сгради, или:

да бъде назначен от съда или орган с равностоен статут,

да има поне признато удостоверение за завършено средно образование и достатъчна степен на образование, с поне 3-годишен практически опит след дипломирането си и с познания по оценяване на земя и сгради в конкретното място.

Оценителят би трябвало да е независим в изпълнение на задачите си, т.е. публичните органи не би трябвало да имат право да му дават нареждания по отношение на резултата от оценката му. Държавните служби за оценка и държавните служители или други служители следва да се считат за независими, при условие че може на практика да се изключи упражняване на противозаконно влияние върху техните заключения.

„Пазарна стойност“ означава цената, на която биха могли да бъдат продадени земята и сградите съгласно частен договор между склонния да продаде продавач и необвързан купувач в деня на оценката, като се приема, че собствеността е публично предложена на пазара, пазарните условия позволяват редовна продажба и е предоставен достатъчен срок за водене на преговори за продажба, съобразен с характера на собствеността.

Оценка преди сделката

(57)

Комисията отбелязва, че за целите на замените цените на парцелите обществена и частна земя се определят посредством независима експертна оценка. Българските власти потвърдиха, че всички оценки са били направени преди сключването на сделката за замяна. Освен това, преди сделката за замяна да влезе в сила, и двете страни по сделката (частната и публичната страна) е трябвало да потвърдят, че действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

Независимост на оценителите

(58)

Всички оценители, които подготвят и защитават оценките на държавни горски имоти, трябва да отговарят на разпоредбите, предвидени в българската Наредба № 17 за лицензиране на физическите и юридически лица за упражняване на частна лесовъдна практика. Оценителите са част от експертните екипи, работещи със съдилищата на Република България. Те нямат трудово или официално правоотношение с Министерството на земеделието и храните или с Държавната агенция по горите. В съответствие с Наредбата за базисните цени изборът на оценители за целите на оценката на парцели горски земи, които да бъдат заменени, се извършва от „собственика“ или от „заинтересованата страна“.

(59)

На този етап от процедурата Комисията счита, че оценителите, използвани за целите на оценяване на горските поземлени парцели при сделките за замени, са независими оценители по смисъла на Съобщението относно продажби на земя.

Пазарна цена, определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка

(60)

Комисията трябва да провери дали цената на съответната горска земя, определена от оценителите за целите на сделката за замяна, отразява пазарната стойност на актива и е определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка.

(61)

Цените се определят от експерти, като се използват единствено формулите, определени в Наредбата за базисните цени. Българското законодателство не позволява на експертите да се отклоняват от определяната по този начин цена.

(62)

Базисната цена на даден горски поземлен имот (определена за целите на замяната) е сумата от базисната цена на земята и цената на насаждението (растителните видове на територията на имота).

(63)

Стойността на земята се определя по отношение на средните стойности на земята според категориите земя, предлагащи идентични условия за растеж на растенията (150 типове месторастения съгласно Наредбата за базисните цени). Така определената стойност на земята допълнително се коригира чрез използването на корекционен коефициент, който отчита местонахождението на имота по отношение на местната и националната инфраструктура. Този корекционен коефициент е определен в приложение 2 към Наредбата за базисните цени.

(64)

Корекционният коефициент Km се определя по следната формула:

Km = 1 + g + m + s + р, където:

s –

коефициент за близост до урбанизирана територия, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,25)

m –

коефициент за близост до морето, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,20)

p –

коефициент за близост до повърхностен път, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,2)

g =

изразен с цифри коефициент за близост до град, отразяващ разстоянието до определен град (най-късото пътно разстояние между имота и града). Градовете са разделени в 6 групи:

Група 1

Група 2

Група 3

Група 4

Група 5

Група 6

София (от 0,00 до 0,7)

Русе, Пловдив, Бургас и Варна (от 0,00 до 0,50)

Благоевград, Велико Търново, Враца, Плевен и Стара Загора (от 0,00 до 0,40)

Други областни градове (от 0,00 до 0,35)

Други големи градове (Ботевград, Горна Оряховица, Димитровград, Дупница, Казанлък, Карлово, Лом, Петрич, Самоков, Свищов и Червен бряг (от 0,00 до 0,30)

Други общински центрове (от 0,00 до 0,10)

(65)

Стойността на земята допълнително се коригира с добавянето на увеличение за хектар, което се определя въз основа на средната цена на земята, наблюдавана в зоната, в която се намира имотът. Тези увеличения на цената са определени в разпоредбите на приложение 3 към Наредбата за базисните цени и са посочени в таблицата по-долу:

 

Добавка

(BGN/хектари)

София, национални курорти и вилни зони, прилежащи към тях, земи на разстояние 10 км от морето

5 000

Населени места от I и II категория

2 000

Населени места III и IV категория

1 000

Населени места от V и VI категория

500

Населени места от VII и VIII категория

0

(66)

Общата стойност на земята, определена по този начин, е така наречената базисна цена на земята.

(67)

Цената на насаждението (растителните видове на територията на имота), които се намират на дадения парцел земя, е стойността на сегашната им възраст и прогнозираната стойност на тяхната турнусна възраст. Стойността на дървесината от горските насаждения при сегашната им възраст (възрастта към момента на оценката) е равна на приходите от продажбите на видовете по средни пазарни цени, като се приспаднат разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването до място за временно съхранение. В случай че приходите не покриват разходите, дървесината няма никаква стойност.

(68)

Приходите от продажбите се определят като се сортиментира запасът и се класифицират обемите на категориите дървесина. Разходите (BGN/кубичен метър) за сеч и първична обработка на дървесината при средна трудност на сечището се определят според дървесния вид и категорията дървесина. Разходите за извозване на дървесината се определят според дървесния вид, категорията дървесина и средното извозно разстояние. Прави се добавка на всеки километър извозно разстояние, както следва: разходите за извозване се умножават по коефициент, който отчита трудността на извозния път.

(69)

Средните пазарни цени и разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването на дървесина следва редовно да се определят и актуализират от Изпълнителната агенция по горите въз основа на среднопретеглените стойности, изчислени от статистическите данни, събрани за период от 3 години (като последната от тях участва с удвоена тежест).

(70)

По този начин, като се добави стойността на растителните видове, както е определена от оценителя, към базисната цена на земята, се получава базисната цена на горския поземлен имот.

(71)

За защита на средообразуващите и рекреационните функции на горите в определени райони на България се създават зони за така наречената „особена защита от урбанизация“. Съгласно разпоредбите на приложение 19 към Наредбата за базисните цени, базисните цени на горски имоти, намиращи се в такива райони, се умножават с коефициент К, посочен в таблицата по-долу (11), а именно:

Черноморско крайбрежие, първа зона

К = 6

Черноморско крайбрежие, втора зона

К = 5

Курортни зони, курорти и селища с национално значение

К = 4

Гори и земи, простиращи се в зоните от края на пътното платно на републиканските и общинските пътища до ограничителните строителни линии

К = 3

Курортни зони, курорти и селища с местно значение

К = 4

(72)

В допълнение и само в случай на замени е бил прилаган така нареченият коефициент за пазарен регулатор съгласно приложение 20 към Наредбата за базисните цени. Той се изразява в BGN/m2 и варира от 10 за земи в близост до морето, големи планински курорти и София до 1 за най-малко атрактивни земи.

(73)

Общата цена на даден горски имот, която е резултат от експертната оценка за целите на замените, е базисната цена на горския имот, умножена, където е уместно, с коефициент за „особена защита от урбанизация“ и коригирана с „коефициента за пазарен регулатор“.

(74)

На този етап от процедурата Комисията счита, че горепосоченият метод за определяне на административните цени не взема предвид непременно едни и същи критерии, въз основа на които биха били установени пазарните цени при частни сделки. Дали този метод е приемлив трябва да бъде установено в контекста на съдебната практика на европейските съдилища.

(75)

В скорошно решение по делото Seydaland (12) Общият съд анализира тълкуването на Съобщението на Комисията относно продажби на земя. Съдът постанови, че когато националното право установява правила за изчисляване на пазарната стойност на земи с оглед на тяхната продажба от публичните органи, за да съответстват тези правила на член 107 от ДФЕС, при прилагането им във всички случаи трябва да се получи цена, която е възможно най-близка до пазарната стойност. Тъй като последната е теоретична, освен при продажбите, при които се приема най-добрата оферта, задължително трябва да се приеме за допустим марж на отклонение на получената цена от теоретичната. Относно въпросната процедура по делото Seydaland Съдът постанови, че: „Член 87 от Договора за ЕО [член 107 от ДФЕС] трябва да се интерпретира като не изключващ разпоредбите на националното законодателство, установяващи методи за калкулация за определяне на стойността на земеделската и горска земя, предложена за продажба от публичните органи […] до степен, при която тези методи предвиждат актуализиране на цените, при което цените за такава земя нарастват стремително, така че цената, действително платена от купувача, отразява, доколкото е възможно, пазарната цена на земята.“

Пазарна стойност към датата на оценката и предоставяне на икономическо предимство

(76)

Поради това като последна стъпка Комисията трябва да потвърди, че цената, определена от оценителите въз основата на метода и коефициентите, предвидени в българското законодателство, може да отрази пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

(77)

На този етап от процедурата Комисията не е в състояние да установи дали системата на административните цени, въведена с приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г., е била подходяща, за да отрази пазарните цени за горски земи въз основа на коефициентите, определени към момента, в който е започнало прилагането на метода, както и дали чрез използването на тази система във всички случаи се получава цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност съгласно изискванията на решението по делото Seydaland. Комисията отбелязва информация, предоставена от България, според която при приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г. административните цени (цена за замяна и такса за промяна на предназначението на земята) са били в размер на 75 %—80 % от пазарните цени за земя за застрояване (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Това твърдение не позволява да бъде направено заключение, че към момента на влизане в сила на системата методът е давал възможност за получаване във всички случаи на цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност. Комисията изразява съмнения за това дали българският метод за оценка отговаря на това изискване и приканва всички заинтересовани страни, и по-специално държавите-членки, които биха могли да прилагат подобни методи спрямо административните цени с цел установяване на пазарните стойности за горски земи, да представят мненията си относно уместността на този метод.

(78)

През периода 2005—2008 г. се наблюдава много силно увеличено търсене на горски имоти в България, което е довело до голямо увеличение на цените на парцелите, особено на тези от тях, които се намират в атрактивни зони. По време на този бум съотношението на административните спрямо пазарните цени, определен в параграф 77 спада до средно 15–20 % (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Тази средна цена крие показателен ръст за най-атрактивните парцели и ограничени повишения за по-малко атрактивните участъци.

(79)

В решението по делото Seydaland се изисква методите за определяне на административните цени да включват механизъм за актуализация на тези оценки, позволяващ възможно най-точно доближаване на продажната цена до пазарната стойност на земите, по-специално в период на голямо покачване на цените, тъй като иначе методът не би бил подходящ, за да отрази въпросните действителни пазарни цени.

(80)

В разглеждания случай българските власти посочиха, че съгласно Наредбата за базисните цени (член 7.1 и член 32) съдържащите се в нея коефициенти следва да бъдат ежегодно актуализирани. Според българските власти обаче това не е било направено. Поради това изглежда, че при метода за оценка не са взети предвид пазарните цени по времето на транзакцията.

(81)

Освен това българските органи посочиха, че през 2010 г. наредбата е била актуализирана въз основа на надеждни пазарни източници и коефициентите са били увеличени значително. Актуализираните коефициенти водят до големи повишения на стойността на атрактивните парцели в сравнение със стойностите, формирани по силата на предходните версии на наредбата, прилагани през периода, в който са били осъществявани сделките за замени.

(82)

Поради това фактът, че повечето коефициенти за определяне на административните цени за горски парцели не са били актуализирани за периода 2003–2010 г., за да отразят промените в пазарните цени, както и невъзможността на експертите да използват пазарните цени при сделките за замени на гори, предполага, че българската методика за определяне на цените не съответства на решението по делото Seydaland, което изисква тази методика да отчита (поне) резките увеличения на пазарната цена. В действителност само коефициентите, посочени в приложение 20 към Наредбата за базисните цени („коефициент за пазарен регулатор“) са били изменени през 2007 г.

(83)

Замените могат да бъдат сравнени с две сделки за продажба, които се извършват едновременно. Следователно цените, определени при прилагане на Наредбата за базисните цени, биха били по-ниски от пазарните цени по отношение както на горите частна собственост, така и на горите държавна собственост. При все това частната страна трябва винаги да одобри сделката и да се съгласи с предложените цени. Като се има предвид, че повечето частни оператори обикновено биха действали като инвеститори, стремящи се към извличане на максимални печалби, много малко вероятно е те да се съгласят да извършат замяна, която би била неизгодна за тях. Освен това разликата между административната стойност и пазарната стойност се различава в значителна степен между отделните парцели. Следователно замените на по-малко атрактивни земи частна собственост с атрактивни земи държавна собственост след ценовия скок, започнал през 2005 г. и достигнал своята върхова точка през 2008 г., осъществени по административните цени, определени през 2004 г., изглежда водят до съществени икономически предимства с избирателен характер за частната страна. По тази причина Комисията има сериозни съмнения за това дали българската система за оценка, по начина, по който тя е била приложена на практика, е довела до замени при условия, които съответстват на принципа на инвеститор при пазарна икономика (ИПИ).

Оставащи условия от член 107, параграф 1 от ДФЕС

(84)

Предприятията бенефициери са били както горски предприятия, така и предприятия, осъществяващи дейност в други сектори — основно в сферата на строителството на недвижими имоти и туризма — тъй като това са били частните страни, които обичайно са участвали в сделките за замени на гори. Фактът, че частните страни по сделките за замени са били в състояние да придобият горски имоти на цена, по-ниска от пазарната, предполага, че те са получили икономическо предимство, което може да бъде оползотворено или пряко, чрез използване на съответната земя, или косвено като актив, който може да бъде продаден, използван като обезпечение за други сделки или който позволява постигане на общо подобрение на баланса на бенефициера. Това заключение остава валидно без да засяга секторите, в които бенефициерите извършват своята дейност. Поради това е невъзможно да бъде изключена възможността конкуренцията да е била нарушена в горския и/или в други сектори.

(85)

Както беше посочено по-горе, българските власти са предоставили някои доказателства за това, че не е бил осъществяван какъвто и да било износ на дървесина, добита от заменени имоти, намиращи се в три общини. При все това те не са предоставили допълнителни подробности относно потенциално въздействие върху търговията в горския сектор в останалите общини, нито в другите сектори, засегнати от замените. Възможността за заместване на вноса също не е била разгледана. Като се основава на спецификата на въпросните сектори, Комисията обикновено счита, че предприятията, които осъществяват дейността си в сектора на строителството на недвижими имоти и — a fortiori — в сектора на туризма, са активни на целия пазар на ЕС. Следователно предоставеното предимството може да е оказало въздействие също и върху търговията в рамките на ЕС.

3.1.4.   Заключение относно наличието на държавна помощ

(86)

С оглед на гореизложените съображения, след предварителна оценка Комисията счита, че не може да се изключи, че е била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС на потенциални бенефициери посредством замените на горски парцели. Когато замените са последвани от последващи промени на предназначението на съответните поземлени парцели, Комисията не може да изключи възможността, че комбинацията от операции, ако те са неразривно свързани, включва държавна помощ. Що се отнася до въпроса дали икономическото предимство за собственика на заменената земя държавна собственост, когато предназначението на земята е променено с административно решение, представлява държавна помощ, Комисията счита prima facie, че поради липсата на държавни ресурси изглежда не е налице държавна помощ, но не взема окончателно становище на този етап от процедурата.

(87)

В случай че по-нататъшно разследване на въпроса действително потвърди предоставянето на държавната помощ, тогава размерът на държавната помощ ще бъде изчислен по следния начин:

i)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 1 частна собственост и административната цена за парцел 1, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени;

ii)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 2 държавна собственост и административната цена за парцел 2, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени.

Тогава размерът на държавната помощ би се равнявал на стойността на ii), намалена със стойността на i).

Всяка парична компенсация, получена в резултат на разликата в административните цени на два парцела, които са обект на замяна, платена от една от страните на другата, също ще бъде взета предвид при изчислението на потенциалния елемент на държавна помощ, който е включен в транзакцията.

3.2.   Законосъобразност на възможната помощ

(88)

Българските власти не са уведомили в съответствие с член 108, параграф 3 от ДФЕС за мярка, свързана с предоставянето на помощ в контекста на замените на горска земя, преди да я приведат в действие. Поради това, ако Комисията наистина установи наличието на държавна помощ, такава помощ би била незаконна. В допълнение към това, ако такава помощ бъде определена като несъвместима с вътрешния пазар, тя ще подлежи на възстановяване.

(89)

Като се има предвид, че България се присъедини към ЕС на 1 януари 2007 г., тя трябва да спазва всички разпоредби на ЕС за държавна помощ от този момент нататък. За възможната схема за помощ, произтичаща от метода за определяне на административните цени за замените на горска земя и прилагането му, не е било отправено уведомяване до Комисията като за нова помощ, нито може да се счита като съществуваща помощ към момента на присъединяването на България към ЕС (13). Освен това тя не е била приведена в действие по силата на регламент за групово освобождаване. Поради това Комисията счита, че ако така определеният от българското законодателство и така прилаган български метод представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, той представлява неправомерна помощ по смисъла на член 1 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета от 22 март 1999 г. за установяване на подробни правила за прилагането на член 93 от Договора за ЕО (14).

3.3.   Съвместимост на потенциалната държавна помощ

(90)

Тъй като Комисията не можа да изключи възможността, че методът за определяне на административните цени за замените на горска земя, както е бил приложен, води до държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията трябва да оцени съвместимостта на тази помощ с вътрешния пазар.

(91)

Съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС помощите за насърчаване на икономическото развитие на региони, където жизненото равнище е необичайно ниско или където има високо равнище на непълна заетост, както и на регионите, посочени в член 349, като се вземе предвид структурната, икономическата и социалната ситуация в тях, могат да бъдат приемани за съвместими с общия пазар.

(92)

Както беше посочено по-горе, цялата територия на България е подпомагана област по силата на член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС със стандартен таван на регионалната помощ за големи предприятия в размер на 50 % от брутния еквивалент на помощта (БЕП) съгласно картата на регионалните помощи на България за периода 2007—2013 г. Следователно, ако Комисията действително установи, че е предоставена държавна помощ на предприятия, и ако тази схема за държавна помощ е в съответствие с всички приложими разпоредби на Насоките за национална регионална помощ („НРП“), предоставената помощ би могла да бъде съвместима с вътрешния пазар.

(93)

По същия начин някои мерки, предоставени за насърчаване на определени икономически сектори, могат да се приемат за съвместими съгласно член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС. Като се има предвид фактът, че в разглеждания случай всяка потенциална държавна помощ може да е била предоставена на предприятия, осъществяващи дейност в горския сектор, Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. (15) могат да се прилагат. Следователно, ако потенциално предоставената помощ действително е в съответствие с разпоредбите на тези насоки, тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(94)

Комисията има съмнения дали въпросната мярка може да се определи като съвместима с Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г., тъй като естеството на схемата, икономическите дейности на потенциалните бенефициери на помощта, установяването на цените на горските имоти и цената на таксовата марка, платима за промяна използването на парцела и за целите на замяна на горска земя, не изглеждат съвместими с тези насоки.

(95)

Поради това на този етап Комисията не разполага с информация, от която би си позволила да заключи, че възможната помощ допринася за някаква обща цел на Европейския съюз или че би отговаряла на критериите за съвместимост, определени в някой от съществуващите инструменти за държавна помощ. Поради това Комисията изразява съмнения по отношение на съвместимостта на възможната помощ с вътрешния пазар.

3.4.   Съмнения и основания за откриване

(96)

Поради горепосочените причини, след предварителна оценка на помощта Комисията изразява съмнения по отношение на това дали сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите съдържа елементи на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС и дали тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(97)

Поради това Комисията е длъжна да извърши всички необходими консултации и следователно трябва да открие процедурата по член 108, параграф 2. Това дава възможност на трети лица, чиито интереси могат да бъдат засегнати от потенциалното предоставяне на помощта, да представят мненията си относно мярката. С оглед както на информацията, предоставена от съответната държава-членка, така и на информацията, предоставена от трети страни, Комисията ще направи оценка на характера на помощта и съвместимостта на мярката и ще вземе окончателното си решение.

(98)

В тази връзка Комисията припомня изразените от нея съмнения в настоящото решение относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната. Комисията изразява съмнения дали замяната и последващата промяна на предназначението на заменената горска земя в земя за застрояване следва — в някои случаи — да се счита за свързана или следва във всички случаи да се счита, че не е неразривно свързана.

(99)

Поради това Комисията има съмнения относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната горска земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната.

(100)

Друго съмнение, изразено от Комисията в настоящото решение, е дали прилагането на предвидените в българското законодателство формули води до цена при оценката, подобна на средните цени, получени при сделки между две несвързани частни страни, т.е. подобна на пазарните цени. Естествено, сделките следва да се отнасят до горски парцели, разположени в същите области като горските парцели, държавна и частна собственост, които са предмет на сделките за замени, и трябва да имат същите или достатъчно сходни характеристики що се отнася до представените растителни видове на територията на парцела, размера на парцела и условията за достъпност до парцела. Имайки предвид това, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно пазарните цени, получени при изцяло частни сделки за продажби (или замени), които са били извършени в България през периода от присъединяването на България към ЕС до 2011 г. Освен това Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно разликите между тези пазарни цени и цените, използвани за отделните сделки за замени (изчислени в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени), а оттам и на потенциалния размер на държавната помощ. Накрая, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно правилата, които се прилагат, когато става дума за компенсация, изплатена при транзакциите за замени, при разлика на цените за двата заменими парцела.

(101)

Освен това, с оглед на твърдението на българските власти, че жалбоподателите не са доказали, че помощта би засегнала търговията между държавите-членки, Комисията приканва България да осигури допълнителна информация относно това дали и до каква степен потенциалната помощ оказва отрицателно въздействие върху търговията в рамките на Общността.

(102)

В случай че информацията, предоставена в рамките на официалната процедура по разследване, доведе до обявяване от страна на Комисията, че при сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите е налице държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията също така трябва да разследва дали тази помощ е съвместима с вътрешния пазар, и по-специално с член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС и разпоредбите на НРП и/или член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС и разпоредбите на Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. Поради това Комисията изисква от държавите-членки и трети страни да предоставят всички налични доказателства, които биха позволили на Комисията да обоснове оценката си относно съвместимостта на мярката. Комисията напомня на българските власти, че държавата-членка носи тежестта на доказване по отношение на съвместимостта на мерките за помощ.

4.   РЕШЕНИЕ

(103)

С оглед на гореизложените съображения, Комисията, като действа в съответствие с процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз, изисква от България да представи мнението си и да предостави цялата информация, която би могла да помогне за оценката на помощта, в рамките на един месец от датата на получаване на настоящото писмо. Тя изисква от Вашите власти незабавно да изпратят копие от настоящото писмо до потенциалните бенефициери на помощта.

(104)

По-специално от българските органи се изисква да осигурят цялата информация, необходима за установяване на разликата между административните цени, налагани в контекста на замените, и пазарната цена на горските имоти, които имат същите характеристики, като заменяемите парцели, действащи към момента на съответната транзакция. В този контекст българските органи също се приканват да представят резултата от своите оценки за разгледани дела, при които замените са настъпили след 31 декември 2006 г., които биха се получили, ако съответните коефициенти са били правилно актуализирани, както е предвидено от българското законодателство. Най-накрая, Комисията приканва България да осигури информация относно правилата, приложими спрямо изплатената компенсация при транзакциите за замяна, в случай на разлики в цените за двата заменени парцели земя.

(105)

Комисията иска да напомни на България, че член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз има суспендираща сила и да насочи Вашето внимание към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, който предвижда, че цялата неправомерна помощ може да бъде възстановена от бенефициера.

(106)

Комисията предупреждава България, че ще информира заинтересованите страни, като публикува настоящото писмо заедно с пояснително резюме в Официален вестник на Европейския съюз. Тя също така ще информира заинтересованите страни в държавите от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, като публикува известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз и ще информира Надзорния орган на ЕАСТ като изпрати копие от настоящото писмо. Всички тези заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуването.”


(1)  Българският Закон за горите, обнародван в ДВ, бр. № 125 от 29 декември1997 г.

(2)  Приета с Постановление на Министерски съвет № 252 от 6 ноември 2003 г., обнародвана в българския Държавен вестник, бр. № 101 от 18 ноември 2003 г. (последно изменена в ДВ, бр. № 1 от 5 януари 2007 г.).

(3)  Жалбоподателите изчисляват, че размерът на помощта при 15 сделки, избрани от 147 замени, вече би бил между 55 млн. евро (ако се отчита само замяната) и 126 млн. евро (ако се вземе предвид промяната в предназначението на земята). Според предоставената от тях информация размерът на помощта във всяка една от тези 15 сделки (без да се взема предвид потенциалната промяна в предназначението на земята) варира от 340 360 EUR до 27,9 млн. евро. Въпреки че тази оценка се отнася единствено до разликата между административната и пазарната цена на горските парцели държавна собственост (т.е. предимство за частната страна), като се има предвид, че парцелите частна собственост са били като цяло разположени в по-малко атрактивни райони, разликата между тяхната административна и пазарна цена (т.е. предимство за публичната страна) изглежда не толкова голяма. Поради това жалбоподателите твърдят, че действителният размер на държавната помощ, предоставена на частната страна, т.е. разликата между предимствата за частната страна и предимствата за публичната страна, все още би могла да бъде значителна.

(4)  Въз основа на информацията, предоставена от властите, това изглежда обхваща само 3 общини. За останалата част от страната те не предоставиха информация.

(5)  ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3.

(6)  Обнародван в ДВ № 44 от 21 май 1996 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 41 от 2 юни 2009 г.)

(7)  Обнародван в ДВ № 275 от 22 ноември 1950 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 50 от 30 май 2008 г.)

(8)  Неизвестен брой планирани промени на предназначението могат да бъдат блокирани от мораториума, наложен през 2009 г.

(9)  ОВ C 384, 10.12.1998 г., стр. 3.

(10)  Съобщение на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3).

(11)  В случаите, когато един имот попада едновременно в повече от една зона, при оценяването му се взема под внимание по-високият коефициент.

(12)  Дело C-239/09 Seydaland Vereinigte Agrarbetriebe GmbH & Co. KG/BVVG Bodenverwertungs- und -verwaltungs GmbH, [2010], Сборник, стр. I-0000, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62009J0239:EN:HTML

(13)  В тази връзка, моля, отбележете, че схемата на замени не е била въведена преди 1994 г., не е била включена като съществуваща помощ в приложение към Договора за присъединяване на България, нито е било отправено уведомление за нея по време на междинния механизъм. Поради това не може да се счита, че тя представлява съществуваща държавна помощ по смисъла на член 1, буква б) от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета.

(14)  ОВ L 83, 27.3.1999 г., стр. 1.

(15)  ОВ C 319, 27.12.2006 г., стр. 1.


ÖVRIGA AKTER

Europeiska kommissionen

16.9.2011   

SV

Europeiska unionens officiella tidning

C 273/26


Offentliggörande av en ansökan i enlighet med artikel 6.2 i rådets förordning (EG) nr 510/2006 om skydd av geografiska beteckningar och ursprungsbeteckningar för jordbruksprodukter och livsmedel

2011/C 273/07

Genom detta offentliggörande tillgodoses den rätt att göra invändningar som fastställs genom artikel 7 i rådets förordning (EG) nr 510/2006 (1). Invändningar måste komma in till kommissionen senast sex månader efter dagen för detta offentliggörande.

SAMMANFATTANDE DOKUMENT

RÅDETS FÖRORDNING (EG) nr 510/2006

”ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” (FASOLIA VANILIES FENEOU)

EG-nr: EL-PGI-0005-0839-21.12.2010

SGB ( X ) SUB ( )

1.   Beteckning:

”Φασόλια Βανίλιες Φενεού” (Fasolia Vanilies Feneou)

2.   Medlemsstat eller tredjeland:

Grekland

3.   Beskrivning av jordbruksprodukten eller livsmedlet:

3.1   Produkttyp:

Klass 1.6.

Frukt, grönsaker och spannmål, bearbetade eller obearbetade

3.2   Beskrivning av den produkt för vilken beteckningen i (1) är tillämplig:

”Fasolia Vanilies Feneou” är skalade och torkade bönor från en lokal population av baljväxtarten Phaseolus vulgaris.

Fysiska egenskaper: bönorna är vita, ovala till formen, har tunt skal och är mycket små – 1 000 frön väger 270 till 280 g, vilket gör att bönorna klassificeras som en sort med små frön.

Bönorna ”Fasolia Vanilies Feneou” är proteinrika (minst 18 procent). De kemiska egenskaper som särskiljer ”Fasolia Vanilies Feneou” från andra bönor på marknaden är:

S/N

Parameter

Fasolia Vanilies Feneou

Andra bönor (av arten Phaseolus vulgaris)

Slutsatser

1.

Kostfiber

27,9–29,9 viktprocent

13,2 viktprocent

upp till 54,4 % mer kostfiber

2.

Fetthalt

1,7–1,9 viktprocent

2–2,5 viktprocent

upp till 10 % mindre fett

3.

Energivärde

225–233 kcal/100 g

296 kcal/100 g

färre kalorier

955–963 kJ/100 g

1 236 kJ/100 g

4.

Kalcium

2 970–2 988 mg/kg

1 312 mg/kg

upp till 56 % mer kalcium

5.

Natrium

97,1–98,1 mg/kg

354 mg/kg

lägre salthalt

6.

Aska

3,9–4,1 % w/w

4,4 % w/w

lägre askhalt

De organoleptiska egenskaperna hos bönorna ”Fasolia Vanilies Feneou” särskiljer dem från andra bönor och gör dem särskilt tilltalande för konsumenterna: de har söt smaken, går snabbt att koka utan att spricka – vid kokning blir bönorna mjuka inuti medan skalet är intakt.

3.3   Råvaror (endast för bearbetade produkter):

3.4   Foder (endast för produkter av animaliskt ursprung):

3.5   Särskilda steg i produktionsprocessen som måste äga rum i det avgränsade geografiska området:

Alla etapper i produktionsprocessen från odling (markförberedelser, gödsling, sådd, bevattning, ogräsbekämpning och växtskydd) till skörd, torkning och skalning av produkten ska äga rum i det avgränsade geografiska området.

3.6   Särskilda regler för skivning, rivning, packning etc.:

3.7   Särskilda regler för märkning:

Förpackningarna ska vara märkta med beteckningen ”ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” ΠΓΕ (”Fasolia Vanilies Feneou” SGB), samt med alla övriga uppgifter som föreskrivs i den grekiska lagstiftningen och i gemenskapslagstiftningen.

4.   Kort beskrivning av det geografiska området:

Det avgränsade geografiska området för produktionen av ”Fasolia Vanilies Feneou” omfattar hela kommunen Feneos i länet Korinth i Peloponnesos-regionen.

Den del av Feneos där bönorna odlas utgörs av ett avgränsat slättområde med en odlad totalareal på 47 100 stremma (4 710 hektar), som är omgivet av berg: Chelmos – Dourdouvana, Killini, Oligirtos – Saïtas. Den avgränsade våtmarken Feneos (konstgjord sjö) är ett karakteristiskt inslag på Peloponnesos och omges av gran- och tallskog som sträcker sig ned till sjön. Denna särskilda och unika miljö med skogklädda berg som omger Feneos-platån bidrar tillsammans med den konstgjorda sjön Doxa till att skapa ett mikroklimat som är lämpligt för odling av en produkt av högsta kvalitet.

5.   Samband med det geografiska området:

5.1   Specifika uppgifter om det geografiska området:

Jordmånen

Jorden är djup och bördig och består till största delen av lersand och sandig lera med hög vattenhållningsförmåga. Den är vidare rik på kalcium och fosfor, men har en låg kalium- och magnesiumhalt. Merparten av marken är något sur (pH < 7). Den mark där ”Fasolia Vanilies Feneou” odlas utgörs av sjöbottnen till den gamla naturliga sjön Doxa och har bevarat sin relativa fuktighet. Samtliga dessa faktorer gynnar odlingen av ”Fasolia Vanilies Feneou”.

Klimatet

Klimatet i området är generellt sett kontinentalt med kalla vintrar och svala somrar. På grund av de vidsträckta skogarna på de berg som omger Feneos-platån är klimatet dock mildare med regnigare vintrar och svalare somrar. Den genomsnittliga månadstemperaturen ligger på högst 28,8 °C och lägst 0,6 °C, medan medelårstemperaturen ligger på 12,8 °C.

Sjön Doxa bidrar också till områdets milda vårväder. Den årliga medelnederbörden uppgår till 600 millimeter. Kombinationen av områdets optimala temperaturer och relativa fuktighet bidrar till att skapa utmärkta odlingsförhållanden för dessa vattenkrävande bönor.

Den mänskliga faktorn

Den mänskliga faktorn är den faktor som bäst utnyttjat jord- och klimatförhållandena i Feneos-området och är avgörande för produktionen av en produkt av högsta kvalitet och för produktens renommé utanför länets gränser.

De odlingsmetoder som används av producenterna i Feneos bygger på mångårig erfarenhet och på en tradition som gått i arv. Odlingsmetoderna är manuella, från sådd till torkning och skalning, och växtskyddsmedel samt minimal användning av kemiska gödningsmedel. För att bevara sortrenheten väljer jordbrukarna ut de frön av ”Fasolia Vanilies Feneou” som ska sås nästkommande år.

5.2   Specifika uppgifter om produkten:

”Fasolia Vanilies Feneou” har utan avbrott odlats i Feneos-området sedan slutet av 1800-talet. Bönorna har odlats under många år på grund av sina särskilda egenskaper: de är mycket små, helt vita, fina samt ovala, till skillnad från de flesta andra bönor som är njurformade. Deras tunna skal gör dem bättre och snabbare att koka och de är söta och mycket näringsrika.

Det lokala namnet ”Vanilia” används av odlarna själva för att beskriva bönornas helvita färg och särskilda söta smak, som påminner om vanilj. Dessa specifika kvalitetsegenskaper särskiljer produkten från andra bönor och gör den mer eftertraktad på marknaden.

5.3   Orsakssamband mellan det geografiska området och produktens kvalitet eller egenskaper (för SUB) eller en viss kvalitet, ett visst anseende eller en viss annan egenskap som kan hänföras till produkten (för SGB):

Beskrivning av sambandet mellan produktens kvalitet och det avgränsade geografiska området

De särskilda egenskaperna hos ”Fasolia Vanilies Feneou” beror på områdets klimat och jordmån och på användningen av ett växtmaterial som är anpassat till den lokala miljön.

Eftersom bönorna ”Fasolia Vanilies Feneou” är optimalt anpassade till Feneos kontinentala klimat och jordförhållanden är de mycket lättodlade i detta område. Stor inverkan på grödans kvalitet har den väldränerade och generellt sett något sura jordmånen, i kombination med de relativt milda och regniga vintrarna och de svala somrarna. Detta ger också blanka bönor med tunt skal och mjukt innanmäte. Dessa förutsättningar ger bönor med hög vattenupptagningsförmåga, låg askhalt och bättre organoleptiska egenskaper, som exempelvis bönornas särskilda söta smak och lämplighet för kokning.

Dessutom har områdets unika naturliga miljö, med bergen som skyddar Feneos slättmark från starka vindar, den konstgjorda sjön Doxa och den omgivande gran- och tallskogen som sträcker sig ända ned till sjön, stor betydelse när det gäller att skapa en idealisk odlingsmiljö för dessa bönor och att särskilja dem från liknande typer av bönor som odlas i andra områden.

De odlingsmetoder som de lokala jordbrukarna har använt i över 100 år, i kombination med områdets gynnsamma jord-, klimat- och miljöförhållanden, bidrar till produktens specifika egenskaper. Bönodlarnas odlingsmetoder är desamma som deras förfäders, för merparten av arbetet, som exempelvis luckring, skörd, urval och förpackning, sker än i dag för hand, vilket ger en produkt med ett tilltalande utseende och en enhetlig form som är fri från främmande material och trasiga frön. Produkten får en överlägsen kvalitet genom den minimala användningen av växtskyddsmedel och kemiska gödningsmedel, som försämrar produkten, och det rigorösa urvalet av frön för nästkommande års produktion i syfte att bevara sortrenheten hos den lokala populationen av ”Fasolia Vanilies Feneou”.

Att det finns ett nära samband mellan produkten och det avgränsade geografiska området, samt den mycket lokala odlingen på Feneos-platån, har bekräftats av upprepade försök att odla bönorna i intilliggande bönodlingsområden. Dessa försök har inte lyckats, eftersom kvaliteten på de bönor som odlas utanför det avgränsade geografiska området är påtagligt sämre, särskilt när det gäller utseendet, skalets tunnhet och smaken.

Beskrivning av sambandet mellan produktens renommé och det avgränsade geografiska området

Hänvisningar i två böcker av Vassilios Sarlis om kommunen Feneos folklore vittnar om denna grödas betydelse för området och om dess renommé som den godaste bönan. Enligt grekisk mytologi var baljväxter en gåva från gudinnan Demeter till invånarna i Feneos som tack för deras gästfrihet då hon letade efter sin dotter Persefone, som hade förts bort av Hades. Hades försökte dra ned henne i underjorden genom Feneossjöns djup. Invånarna i Feneos var därför de första som åt baljväxter och det är kanske därför som deras bönor blev kända som de godaste. I samma källa nämns också att bönor är den mest konsumerade baljväxten, före linser och kikärter.

Den kontinuerliga odlingen av bönor i området inleddes i slutet av 1800-talet, då Feneossjön torkade ut. Produktens renommé och nära koppling till Feneos-området styrks genom följande:

Ett dokument utfärdat av fredsdomstolen i Feneos, daterat den 25 mars 1910, om en boskapsuppfödares gottgörelse till en bönodlare för att hans djur hade skadat bönskörden.

Forskning utförd av fil.dr. Panos Dimitrios om intensiv odling av ”Fasolia Vanilies Feneou” i området på 1950-talet.

Sedan 1980 har en Fasolada-festival, som beskrivs som en turistattraktion i tidningen Eleftheros Tipos, hållits i byn Steno i oktober varje år (då ”Fasolia Vanilies Feneou” skördas) på grund av grödans betydelse och spridning i området.

Uppgifter från Greklands statistikmyndighet som styrker att ”Fasolia Vanilies Feneou” odlats utan avbrott mellan 1993 och 2003.

Kontroller utförda av jordbruksdirektoratet vid länsstyrelsen i Korinth inom ramen för ordningen med utjämningsbidrag och systemet med samlat gårdsstöd som visar att ”Fasolia Vanilies Feneou” traditionellt har odlats i området under många år och håller en utomordentligt hög kvalitet.

Ett vittnesmål från en besökare i området om att han förknippar Feneos-slätten och dess utsökta ”vaniljbönor” med sin barndom.

Dessa berömda bönor nämns i två nummer av tidningen Kathimerini (den 24 oktober 2006 och 17 november 2007).

Den traditionella fasolada (bönsoppa) som görs av ”Fasolia Feneou” har nämnts i tidningarna Ta Nea (den 16 februari 2007) och Eleftheros Tipos (den 4 oktober 2008).

Ilias Mamalakis visade i sitt tv-program Boukia ke Sichorio (Läckerbitar) tittarna hur man tillagar Boulia (Polispori) Feneos, med de typiska ”vita” bönorna ”Fasolia Vanilies Feneou” som en av huvudingredienserna.

”Fasolia Vanilies Feneou” nämndes i två avsnitt av Menoume Ellada på grekisk statlig tv (oktober 2006 och 2007) och på ET3 i februari 2009.

”Fasolia Vanilies Feneou” god renommé inte bara hos konsumenterna, utan också hos producenterna, eftersom de betingar ett upp till 75 procent högre pris än andra bönor vars beteckningar inte är skyddade.

Sammanfattningsvis bekräftar dessa källor att renommén hos ”Fasolia Vanilies Feneou” är oupplösligt förknippad med bönornas särskilda kvalitetsegenskaper. Källorna är alltså historiska och bibliografiska uppgifter, artiklar i lokala och nationella tidningar, radio- och teveprogram och material på internet (Wikipedia, etc.), främst om gastronomi och turism.

Hänvisning till offentliggörandet av specifikationen:

(Artikel 5.7 i rådets förordning (EG) nr 510/2006)

http://www.minagric.gr/greek/data/PROD_FASOLIA_VANILIES_FENEOU.pdf


(1)  EUT L 93, 31.3.2006, s. 12.