ISSN 1725-5244

doi:10.3000/17255244.C_2011.273.slv

Uradni list

Evropske unije

C 273

European flag  

Slovenska izdaja

Informacije in objave

Zvezek 54
16. september 2011


Obvestilo št.

Vsebina

Stran

 

II   Sporočila

 

SPOROČILA INSTITUCIJ, ORGANOV, URADOV IN AGENCIJ EVROPSKE UNIJE

 

Evropska komisija

2011/C 273/01

Nenasprotovanje priglašeni koncentraciji (Zadeva COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas) ( 1 )

1

 

III   Pripravljalni akti

 

EVROPSKA CENTRALNA BANKA

 

Evropska centralna banka

2011/C 273/02

Mnenje Evropske centralne banke z dne 23. avgusta 2011 o predlogu uredbe o izdaji eurokovancev ter o predlogu uredbe o apoenih in tehničnih specifikacijah eurokovancev, namenjenih obtoku (CON/2011/65)

2

 

IV   Informacije

 

INFORMACIJE INSTITUCIJ, ORGANOV, URADOV IN AGENCIJ EVROPSKE UNIJE

 

Evropska komisija

2011/C 273/03

Menjalni tečaji eura

9

2011/C 273/04

Novi motiv na nacionalni strani eurokovancev, namenjenih obtoku

10

 

INFORMACIJE DRŽAV ČLANIC

2011/C 273/05

Posodobljene vzorčne izkaznice, ki jih ministrstva za zunanje zadeve držav članic izdajajo akreditiranim članom diplomatskih misij in konzularnih predstavništev ter njihovim družinskim članom, kakor je navedeno v členu 19(2) Uredbe (ES) št. 562/2006 Evropskega parlamenta in Sveta o Zakoniku Skupnosti o pravilih, ki urejajo gibanje oseb prek meja (Zakonik o schengenskih mejah) (UL C 247, 13.10.2006, str. 85; UL C 153, 6.7.2007, str. 15; UL C 64, 19.3.2009, str. 18; UL C 239, 6.10.2009, str. 7; UL C 304, 10.11.2010, str. 6)

11

 

V   Objave

 

POSTOPKI V ZVEZI Z IZVAJANJEM POLITIKE KONKURENCE

 

Evropska komisija

2011/C 273/06

Državne pomoči – Bolgarija – Državna pomoč SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) in SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Domnevna pomoč v obliki menjave lastništva zasebnih gozdnih zemljišč za državna zemljišča – Poziv k predložitvi pripomb na podlagi člena 108(2) Pogodbe o delovanju Evropske unije ( 1 )

13

 

DRUGI AKTI

 

Evropska komisija

2011/C 273/07

Objava vloge v skladu s členom 6(2) Uredbe Sveta (ES) št. 510/2006 o zaščiti geografskih označb in označb porekla za kmetijske proizvode in živila

26

 


 

(1)   Besedilo velja za EGP

SL

 


II Sporočila

SPOROČILA INSTITUCIJ, ORGANOV, URADOV IN AGENCIJ EVROPSKE UNIJE

Evropska komisija

16.9.2011   

SL

Uradni list Evropske unije

C 273/1


Nenasprotovanje priglašeni koncentraciji

(Zadeva COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas)

(Besedilo velja za EGP)

2011/C 273/01

Komisija se je 24. avgusta 2011 odločila, da ne bo nasprotovala zgoraj navedeni priglašeni koncentraciji in jo bo razglasila za združljivo s skupnim trgom. Ta odločitev je sprejeta v skladu s členom 6(1)(b) Uredbe Sveta (ES) št. 139/2004. Celotno besedilo odločitve je na voljo samo v angleščini in bo objavljeno po tem, ko bodo iz besedila odstranjene morebitne poslovne skrivnosti. Na voljo bo:

v razdelku o združitvah na spletišču Komisije o konkurenci (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Spletišče vsebuje različne pripomočke za iskanje posameznih odločitev o združitvah, vključno z nazivi podjetij, številkami zadev, datumi ter indeksi področij,

v elektronski obliki na spletišču EUR-Lex (http://eur-lex.europa.eu/sl/index.htm) pod dokumentarno številko 32011M6302. EUR-Lex zagotavlja spletni dostop do evropskega prava.


III Pripravljalni akti

EVROPSKA CENTRALNA BANKA

Evropska centralna banka

16.9.2011   

SL

Uradni list Evropske unije

C 273/2


MNENJE EVROPSKE CENTRALNE BANKE

z dne 23. avgusta 2011

o predlogu uredbe o izdaji eurokovancev ter o predlogu uredbe o apoenih in tehničnih specifikacijah eurokovancev, namenjenih obtoku

(CON/2011/65)

2011/C 273/02

Uvod in pravna podlaga

Evropska centralna banka (ECB) je dne 28. junija 2011 prejela zahtevo Evropskega parlamenta za mnenje o predlogu uredbe Evropskega parlamenta in Sveta o izdaji eurokovancev (1) (v nadaljnjem besedilu: predlagana uredba). ECB je dne 5. julija 2011 prejela še dve zahtevi Sveta Evropske unije za mnenje o: (a) predlagani uredbi; in (b) predlogu uredbe Sveta o spremembi Uredbe Sveta (ES) št. 975/98 z dne 3. maja 1998 o apoenih in tehničnih specifikacijah eurokovancev, namenjenih obtoku (2) (v nadaljnjem besedilu: predlagana sprememba uredbe).

Pristojnost ECB, da poda mnenje, izhaja iz člena 133 ter členov 127(4), 282(5) in 128(2) Pogodbe o delovanju Evropske unije (PDEU). V skladu s prvim stavkom člena 17.5 Poslovnika Evropske centralne banke je to mnenje sprejel Svet ECB.

1.   Predlagana uredba in pravna podlaga

1.1

Predlagana uredba določa obvezna pravila za izdajanje tečajnih in zbirateljskih eurokovancev. Vzpostavlja tudi nekatere količinske omejitve za priložnostne tečajne eurokovance in postopek posvetovanja pred uničenjem za obtok primernih tečajnih eurokovancev.

1.2

ECB razume, da je namen predlagane uredbe kodificirati obstoječe nezavezujoče pravne instrumente in sklepe Unije (3) glede izdajanja eurokovancev (4). ECB tudi razume, da je cilj določitve splošnih pravil za izdajanje eurokovancev na ravni Unije uskladitev zadevnih praks med državami članicami (5) ter zagotovitev pravne varnosti in preglednosti.

1.3

ECB izpostavlja, da so v skladu s členom 128(2) PDEU za izdajanje eurokovancev odgovorne sodelujoče države članice, Parlament in Svet pa sta pristojna za določitev ukrepov, potrebnih za uporabo eura kot enotne valute, v skladu s členom 133 PDEU. Poleg tega lahko Svet v skladu s členom 128(2) PDEU sprejme potrebne ukrepe za uskladitev apoenov in tehničnih specifikacij vseh kovancev, namenjenih obtoku, da bi tako omogočil njihovo neovirano kroženje v Uniji. Zato je treba pri sprejemanju zakonodaje Unije o izdajanju eurokovancev spoštovati pristojnost sodelujočih držav članic za izdajanje eurokovancev in njihovo vlogo zakonitih izdajateljev eurokovancev. Čeprav predlagana uredba ne posega v naloge in odgovornosti ECB v skladu s PDEU in Statutom Evropskega sistema centralnih bank in Evropske centralne banke (v nadaljnjem besedilu: Statut ESCB), ECB dodatno priporoča, da se kakršni koli pomisleki držav članic glede pristojnosti za izdajanje eurokovancev obravnavajo med zadevnimi državami članicami in Unijo v skladu z načelom lojalnega sodelovanja iz člena 4(3) Pogodbe o Evropski uniji.

1.4

Priporočljivo je, da se uskladi uporabljena terminologija v celotni predlagani uredbi. V predlagani uredbi zlasti nista opredeljena pojma „izdati“ in „dati v obtok“. To lahko povzroči vprašanja glede pravne razlike med njunima pomenoma. Izdajanje po splošnem razumevanju zajema tudi dajanje zadevnih eurokovancev v obtok (6). Zato je bolje uporabljati samo pojem „izdati“ ne pa obeh pojmov, kar bi lahko bilo zavajajoče. Ne glede na to pa ECB v svojih predlogih za spremembe besedila odločitev o tem jezikovnem vprašanju prepušča Komisiji.

1.5

Kadar ECB priporoča, da se predlagana uredba spremeni, so konkretni predlogi sprememb besedila s pripadajočimi pojasnili navedeni v Prilogi I.

2.   Predlagana sprememba uredbe

2.1

Predlagana sprememba uredbe uvaja nove določbe, s katerimi se vzpostavljajo skupna načela za motive, ki so uporabljeni na nacionalnih straneh običajnih in priložnostnih tečajnih eurokovancev, ter za medsebojno obveščanje držav članic in odobritev motivov.

2.2

ECB razume, da predlagana sprememba uredbe vzpostavlja postopek za odobritev ali zavrnitev osnutkov novih motivov na nacionalnih straneh tečajnih eurokovancev, ki je enak postopku, že opredeljenem v Priporočilu 2009/23/ES. Edina razlika je, da se s predlagano spremembo uredbe razširja pristojnost Komisije, in sicer tako, da bo končni sklep o tem, ali naj se novi osnutki motivov odobrijo ali zavrnejo, sprejela Komisija, ne pa ustrezni pododbor Ekonomsko-finančnega odbora. ECB ugotavlja, da ta sprememba ne posega v njene naloge in odgovornosti v skladu s PDEU in Statutom ESCB, in svetuje, da se kakršna koli nacionalna ali medinstitucionalna vprašanja glede pristojnosti v povezavi z zgoraj omenjeno odgovornostjo Komisije usklajujejo in rešujejo v skladu z načelom lojalnega sodelovanja iz člena 4(3) Pogodbe o Evropski uniji.

2.3

Končno, ECB ponavlja svoje predhodno priporočilo (7) o spremembi tehničnih specifikacij, določenih v Prilogi I k Uredbi (ES) št. 975/98 z dne 3. maja 1998 o apoenih in tehničnih specifikacijah eurokovancev, namenjenih obtoku (8). Zlasti bi bilo treba orientacijske vrednosti za debelino eurokovancev nadomestiti z dejanskimi vrednostmi za debelino eurokovancev, ki so dobro poznane in jih kovnice uporabljajo kot referenčne vrednosti za proizvodnjo eurokovancev. V tej zvezi se ECB sklicuje na konkretne predloge sprememb besedila, ki jih je navedla v Prilogi k Mnenju CON/2011/18, in priporoča, da se upoštevajo v okviru Uredbe (ES) št. 975/98.

2.4

Kadar ECB priporoča, da se predlagana sprememba uredbe spremeni, so konkretni predlogi sprememb besedila s pripadajočimi pojasnili navedeni v Prilogi II.

V Frankfurtu na Majni, 23. avgusta 2011

Predsednik ECB

Jean-Claude TRICHET


(1)  COM(2011) 295 konč.

(2)  COM(2011) 296 konč.

(3)  Sklepi Sveta z dne 23. novembra 1998 in z dne 5. novembra 2002 o eurokovancih, namenjenih zbirateljstvu; Priporočilo Komisije 2009/23/ES z dne 19. decembra 2008 o skupnih smernicah za nacionalne strani in izdajo eurokovancev, namenjenih obtoku (UL L 9, 14.1.2009, str. 52); in Priporočilo Komisije 2010/191/EU z dne 22. marca 2010 o področju uporabe in učinkih, ki jih imajo eurobankovci in eurokovanci kot zakonito plačilno sredstvo (UL L 83, 30.3.2010, str. 70).

(4)  Običajni tečajni eurokovanci, priložnostni tečajni eurokovanci in zbirateljski eurokovanci.

(5)  Predlagana uredba bi zlasti prispevala k izognitvi temu, da bi se v državah članicah oblikovale različne nacionalne prakse glede izdajanja eurokovancev, predvsem zbirateljskih in priložnostnih eurokovancev, ki bi sicer lahko ogrozile cilje in načela enotnega evropskega sistema kovancev, ki je bil vzpostavljen z uvedbo eura. Glej tretji odstavek Mnenja ECB CON/2002/12. Vsa mnenja ECB so objavljena na spletni strani ECB na naslovu http://www.ecb.europa.eu

(6)  Glej Report of the Euro Legal Tender Expert Group (ELTEG) on the definition, scope and effects of legal tender of euro banknotes and coins, str. 5, dostopno na naslovu http://www.ec.europa.eu

(7)  Glej drugi odstavek splošnih pripomb in dve predlagani spremembi besedila v Prilogi k Mnenju ECB CON/2011/18 z dne 4. marca 2011 o predlogu uredbe Sveta o apoenih in tehničnih specifikacijah eurokovancev namenjenih obtoku (UL C 114, 12.4.2011, str. 1).

(8)  UL L 139, 11.5.1998, str. 6.


PRILOGA I

Predlogi sprememb besedila

Besedilo, ki ga predlaga Komisija

Spremembe, ki jih predlaga ECB (1)

Predlogi ECB za spremembe predlagane uredbe Evropskega parlamenta in Sveta o izdaji eurokovancev

Sprememba 1

Uvodna izjava 2 predlagane uredbe

„(2)

Odsotnost instrumenta, ki bi urejal izdajo eurokovancev, lahko privede do različnih praks med državami članicami in s tem onemogoča oblikovanje celovitega okvira za enotno valuto. Zaradi pravne preglednosti in varnosti je zato treba uvesti zavezujoče predpise o izdaji eurokovancev.“

„(2)

Brez poseganja v člen 128(2) Pogodbe, ki določa pravico držav članic, da izdajajo eurokovance, lahko odsotnost splošnih obveznih pravil za izdajanje eurokovancev, privede do različnih praks med državami članicami in s tem onemogoča oblikovanje celovitega okvira za enotno valuto. Zaradi pravne preglednosti in varnosti je zato treba uvesti zavezujoče predpise o izdaji eurokovancev.“

Pojasnilo

Ta sprememba je potrebna, da se: (a) zagotovi zadostna pravna varnost glede tega, da predlagana uredba ne posega v pristojnost držav članic za izdajanje eurokovancev po členu 128(2) PDEU; in (b) prizna praznina glede splošnih zavezujočih pravil za izdajanje eurokovancev.

Sprememba 2

Člen 1 predlagane uredbe

„Člen 1

Predmet

Ta uredba opredeljuje pravila o izdaji tečajnih eurokovancev, vključno s priložnostnimi tečajnimi kovanci, o izdaji zbirateljskih eurokovancev in o posvetovanju pred uničenjem veljavnih tečajnih eurokovancev.“

„Člen 1

Predmet

Ta uredba, brez poseganja v člen 128(2) Pogodbe, ki vzpostavlja pravico držav članic, da izdajajo eurokovance, opredeljuje splošna pravila o izdaji tečajnih eurokovancev, , o izdaji zbirateljskih eurokovancev in o posvetovanju pred uničenjem za obtok primernih tečajnih eurokovancev.“

Pojasnilo

Ta sprememba je potrebna, da se: (a) zagotovi zadostna pravna varnost glede tega, da predlagana uredba ne posega v pristojnost držav članic za izdajanje eurokovancev po členu 128(2) PDEU; in (b) prizna praznina glede splošnih zavezujočih pravil za izdajanje eurokovancev. Poleg tega dodaja vrednost s tem, da bolje opredeljuje predmet predlagane uredbe glede na upoštevne zahteve iz točk 13.1 in 13.3 Skupnih praktičnih navodil Evropskega parlamenta, Sveta in Komisije (2). Ker spremenjena opredelitev pojma »tečajni eurokovanci« izrecno vključuje priložnostne eurokovance, namenjene obtoku (3), tega ni treba ponoviti v členu 1.

Sprememba 3

Člen 2 predlagane uredbe

„Člen 2

Opredelitev pojmov

V tej uredbi:

1.

‚tečajni eurokovanci‘ pomenijo eurokovance, namenjene obtoku, katerih apoeni in tehnične specifikacije so opredeljeni v Uredbi Sveta (ES) št. 975/98 z dne 3. maja 1998;

2.

‚priložnostni tečajni eurokovanci‘ pomenijo tečajne kovance, namenjene spominu na posebne teme, kakor je to določeno v členu 1f Uredbe Sveta (ES) št. 975/98;

3.

‚zbirateljski eurokovanci‘ pomenijo eurokovance, namenjene zbirateljstvu in ne obtoku.“

„Člen 2

Opredelitev pojmov

V tej uredbi:

1.

‚tečajni eurokovanci‘ pomenijo običajne in priložnostne eurokovance, namenjene obtoku, katerih apoeni in tehnične specifikacije so opredeljeni v Uredbi Sveta (ES) št. 975/98 z dne 3. maja 1998;

2.

‚običajni tečajni eurokovanci‘ pomenijo eurokovance, namenjene obtoku, razen priložnostnih tečajnih eurokovancev;

3.

‚priložnostni tečajni eurokovanci‘ pomenijo tečajne eurokovance, namenjene spominu na posebne teme, kakor je to določeno v členu 1f Uredbe Sveta (ES) št. 975/98;

4.

‚zbirateljski eurokovanci‘ pomenijo eurokovance, namenjene zbirateljstvu in ne obtoku.“

Pojasnilo

Obstoječo opredelitev tečajnih eurokovancev bi bilo treba pojasniti in dodati ločeno opredelitev običajnih tečajnih eurokovancev, da bi se izognili vsakršni dvoumnosti v povezavi s to terminologijo.

Sprememba 4

Člen 3 predlagane uredbe

„Člen 3

Vrste eurokovancev

Države članice lahko izdajo dve vrsti kovancev: tečajne eurokovance, ki vključujejo priložnostne, in zbirateljske eurokovance.“

„Člen 3

Vrste eurokovancev

Države članice lahko izdajo dve vrsti eurokovancev: tečajne eurokovance, , in zbirateljske eurokovance.“

Pojasnilo

Ker spremenjena opredelitev pojma „tečajni eurokovanci“ izrecno vključuje priložnostne eurokovance, namenjene obtoku (4), tega ni treba ponoviti v členu 3.

Sprememba 5

Člen 4 predlagane uredbe

„Člen 4

Izdajanje tečajnih eurokovancev

1.   Tečajni eurokovanci se izdajo po imenski vrednosti.

2.   Ne glede na odstavek 1 se lahko manjši delež, ki ne presega 5 % skupne vrednosti in količine izdanih eurokovancev, izda po vrednosti, ki presega imensko vrednost, če je to upravičeno s posebno kakovostjo kovancev ali posebno embalažo.“

„Člen 4

Izdajanje in prodaja tečajnih eurokovancev

1.   Tečajni eurokovanci se izdajo in dajo v obtok s strani pristojnih organov posameznih držav članic po imenski vrednosti.

2.    Manjši delež, ki ne presega 5 % skupne izdane vrednosti in količine izdanih eurokovancev, se lahko proda po vrednosti, ki presega imensko vrednost, če je to upravičeno s posebno kakovostjo kovancev ali posebno embalažo.“

Pojasnilo

ECB svetuje, da se člen 4 predlagane uredbe uskladi z odstavkom 1 Priporočila 2009/23/ES in tako tudi z zadevnimi praksami držav članic, ki temeljijo na odstavku 1 Priporočila 2009/23/ES.

Sprememba 6

Člen 6(2)(b) predlagane uredbe

„(b)

ne prikazujejo podob, ki so podobne skupnim stranem tečajnih eurokovancev ali kateri koli nacionalni strani tečajnih eurokovancev;“

„(b)

ne prikazujejo podob, ki so podobne skupnim stranem tečajnih eurokovancev ali kateri koli nacionalni strani tečajnih eurokovancev, razen v slednjem primeru, če je še vedno mogoče celoten videz brez težav razlikovati;“

Pojasnilo

S tem predlogom spremembe besedila se omogoča ohranitev nacionalnih tradicij držav članic v zvezi z izdajanjem zbirateljskih eurokovancev. ECB načeloma pozdravlja izdajanje zbirateljskih eurokovancev, pri čemer se spoštuje numizmatična tradicija in praksa posameznih držav članic (5). Poleg tega bi se s tem predlogom spremembe besedila zgoraj navedena določba uskladila s sklepi Sveta Ecofin z dne 5. novembra 2002, ki so spodbujali države članice, da za svoje zbirateljske kovance uporabijo motive, ki se vsaj rahlo razlikujejo od motivov na nacionalnih straneh tečajnih kovancev.

Sprememba 7

Člen 6(3) predlagane uredbe

„3.   Tečajne eurokovance se lahko izda po imenski ali višji vrednosti.“

„3.   Zbirateljske eurokovance se lahko proda po imenski ali višji vrednosti.“

Pojasnilo

S tem predlogom spremembe besedila bi se natančno odrazil dogovor držav članic, dosežen na seji Sveta Ecofin 5. novembra 2002, po katerem je dovoljena prodaja zbirateljskih kovancev nad imensko vrednostjo.

Sprememba 8

Člen 6(5) predlagane uredbe

„5.   Države članice sprejmejo vse ustrezne ukrepe za preprečevanje uporabe zbirateljskih eurokovancev kot plačilnega sredstva, na primer s posebno embalažo, potrdilom o pristnosti, predhodne objave organov izdajateljev ali izdajanje nad imensko vrednostjo.“

„5.   Države članice sprejmejo vse ustrezne ukrepe za odvračanje od uporabe zbirateljskih eurokovancev kot plačilnega sredstva, na primer s posebno embalažo, potrdilom o pristnosti, predhodno objavo organov izdajateljev ali prodajo nad imensko vrednostjo.“

Pojasnilo

Države članice nimajo na voljo ukrepov za preprečevanje uporabe zbirateljskih eurokovancev kot plačilnega sredstva v državi članici izdajateljici. Zato ECB predlaga, da se beseda „preprečevanje“ nadomesti z „odvračanje od“. Zaradi doslednosti pa bi bilo treba tudi „izdajanje nad imensko vrednostjo“ nadomestiti s „prodajo nad imensko vrednostjo“, s čimer bi natančneje sledili besedilu sklepov Sveta Ecofin z dne 5. novembra 2002.


(1)  Krepki tisk v besedilu členov označuje, kje ECB predlaga vstavitev novega besedila. Prečrtani tisk v besedilu členov označuje, kje ECB predlaga črtanje besedila.

(2)  Glej Skupna praktična navodila Evropskega parlamenta, Sveta in Komisije za osebe, vključene v pripravo pravnih aktov v institucijah Skupnosti, dostopna na naslovu: http://eur-lex.europa.eu

(3)  Glej spremembo 3.

(4)  Prim. opombo 3.

(5)  Glej tretji odstavek Mnenja CON/2002/12.


PRILOGA II

Predlogi sprememb besedila

Besedilo, ki ga predlaga Komisija

Spremembe, ki jih predlaga ECB (1)

Predlogi ECB za spremembe predlagane uredbe Sveta o spremembi Uredbe Sveta (ES) št. 975/98 z dne 3. maja 1998 o apoenih in tehničnih specifikacijah eurokovancev, namenjenih obtoku

Sprememba 1

Člen 1f(4) predlagane spremembe uredbe (novo)

Ni obstoječega besedila

»4.   Motivi priložnostnih tečajnih eurokovancev, ki jih skupaj izdajo vse sodelujoče države članice, ne smejo posegati v njihove morebitne ustavne zahteve.«

Pojasnilo

S tem predlogom spremembe besedila se upoštevajo morebitne zahteve nacionalnega prava in omogoča ohranitev nacionalnih tradicij držav članic v zvezi z izdajanjem priložnostnih tečajnih eurokovancev. V povezavi s slednjim ECB načeloma pozdravlja izdajanje priložnostnih eurokovancev, pri čemer se spoštuje numizmatična tradicija in praksa posameznih držav članic  (2).

Sprememba 2

Člen 1g(1) predlagane spremembe uredbe

»1.   Države članice se medsebojno obvestijo o novih osnutkih motivov nacionalnih strani tečajnih eurokovancev, vključno z obodom kovanca, ter o obsegu izdaje, preden formalno odobrijo te motive.«

»1.   Države članice se medsebojno obvestijo o novih osnutkih motivov nacionalnih strani tečajnih eurokovancev, vključno z obodom kovanca, ter o obsegu izdaje, pred formalno odobritvijo teh motivov

Pojasnilo

Iz jezikovnih razlogov je priporočljivo pojasniti, da se morajo države članice medsebojno obvestiti o obsegu izdaje tečajnih eurokovancev, preden so ti motivi odobreni. Poleg tega se na podlagi člena 1g(2) in (3) razume, da Komisija preveri skladnost z določbami predlagane spremembe uredbe in »brez odlašanja sprejme končni sklep o sprejetju ali zavrnitvi motiva«. Zato ECB predlaga, da se spremeni zadnji del člena 1g(1), ki kaže na to, da imajo države članice vlogo pri formalni odobritvi osnutkov novih motivov na nacionalnih straneh tečajnih eurokovancev.

Sprememba 3

Člen 1h(a) predlagane spremembe uredbe

»a)

se ne uporabljajo za tečajne eurokovance, ki so bili izdani pred začetkom veljavnosti Uredbe Sveta (EU) št. … [vstavi se številka te uredbe o spremembi, potem ko je sprejeta],«

»a)

se ne uporabljajo za tečajne eurokovance, ki so bili proizvedeni pred začetkom veljavnosti Uredbe Sveta (EU) št. … [vstavi se številka te uredbe o spremembi, potem ko je sprejeta],«

Pojasnilo

ECB razume, da člen 1h(a) zajema tečajne eurokovance s statusom zakonitega plačilnega sredstva pred začetkom veljavnosti spremembe uredbe, člen 1h(b) pa določa prehodno obdobje za prilagoditev naprav za kovanje na motive tečajnih eurokovancev v skladu z novimi zahtevami glede motivov. V povezavi s tem ECB svetuje, da se v členu 1h(a) beseda »izdani« nadomesti z besedo »proizvedeni«. S tem bi se področje uporabe izključitve iz te predlagane določbe razširilo, tako da bi zajemalo tudi zaloge tečajnih eurokovancev, ki so jih pristojni organi sodelujočih držav članic že skovali, ob začetku veljavnosti predlagane spremembe uredbe pa nimajo statusa zakonitega plačilnega sredstva. Na ta način bi se vzpostavila pravna zaščita v povezavi z vsemi stroški, ki bi jih imele nacionalne centralne banke Eurosistema v zvezi s proizvodnjo tečajnih eurokovancev, ki do trenutka začetka veljavnosti predlagane spremembe uredbe še niso pridobili statusa zakonitega plačilnega sredstva. ECB tudi ugotavlja, da bi tečajni eurokovanci, izdani v prehodnem obdobju iz člena 1h(b), ohranili status zakonitega plačilnega sredstva tudi po izteku prehodnega obdobja.


(1)  Krepki tisk v besedilu členov označuje, kje ECB predlaga vstavitev novega besedila. Prečrtani tisk v besedilu členov označuje, kje ECB predlaga črtanje besedila.

(2)  Glej tretji odstavek Mnenja CON/2002/12.


IV Informacije

INFORMACIJE INSTITUCIJ, ORGANOV, URADOV IN AGENCIJ EVROPSKE UNIJE

Evropska komisija

16.9.2011   

SL

Uradni list Evropske unije

C 273/9


Menjalni tečaji eura (1)

15. septembra 2011

2011/C 273/03

1 euro =


 

Valuta

Menjalni tečaj

USD

ameriški dolar

1,3795

JPY

japonski jen

105,67

DKK

danska krona

7,4476

GBP

funt šterling

0,87295

SEK

švedska krona

9,1940

CHF

švicarski frank

1,2062

ISK

islandska krona

 

NOK

norveška krona

7,7355

BGN

lev

1,9558

CZK

češka krona

24,535

HUF

madžarski forint

285,50

LTL

litovski litas

3,4528

LVL

latvijski lats

0,7092

PLN

poljski zlot

4,3535

RON

romunski leu

4,2960

TRY

turška lira

2,4540

AUD

avstralski dolar

1,3416

CAD

kanadski dolar

1,3635

HKD

hongkonški dolar

10,7492

NZD

novozelandski dolar

1,6778

SGD

singapurski dolar

1,7161

KRW

južnokorejski won

1 536,31

ZAR

južnoafriški rand

10,1860

CNY

kitajski juan

8,8136

HRK

hrvaška kuna

7,5125

IDR

indonezijska rupija

12 121,04

MYR

malezijski ringit

4,2558

PHP

filipinski peso

59,678

RUB

ruski rubelj

42,0550

THB

tajski bat

41,813

BRL

brazilski real

2,3680

MXN

mehiški peso

17,7573

INR

indijska rupija

65,6020


(1)  Vir: referenčni menjalni tečaj, ki ga objavlja ECB.


16.9.2011   

SL

Uradni list Evropske unije

C 273/10


Novi motiv na nacionalni strani eurokovancev, namenjenih obtoku

2011/C 273/04

Image

Motiv na nacionalni strani novega priložnostnega tečajnega kovanca za 2 EUR, ki ga izda Portugalska

Eurokovanci, namenjeni obtoku, so zakonito plačilno sredstvo na celotnem euroobmočju. Komisija objavlja opis vseh novih motivov eurokovancev, da bi seznanila javnost in vse, ki so v svojem poklicu v stiku s kovanci (1). V skladu s sklepi Sveta z dne 10. februarja 2009 (2), sprejetimi v zvezi s tem, lahko države članice in države, ki so sklenile s Skupnostjo monetarni sporazum, ki ureja izdajo eurokovancev, izdajo priložnostne eurokovance, namenjene obtoku, pod določenimi pogoji, tj. da izdajo le kovance v apoenu 2 eura. Takšni kovanci imajo enake tehnične lastnosti kot običajni tečajni kovanci za 2 EUR, nacionalna stran kovanca pa je opremljena s priložnostnim motivom, ki ima močno nacionalno ali evropsko simboliko.

Država izdajateljica: Portugalska

Priložnostni motiv: 500-ta obletnica rojstva Fernãa Mendesa Pinta, portugalskega raziskovalca azijskih morij in dežel.

Opis motiva: Notranji del kovanca prikazuje jadrnico, ki pluje po valovih, oblikovanih kot napisi, nanašajočih se na Portugalsko, Lizbono, Pintovo knjigo in nekatere cilje njegovih potovanj. Spodaj je napis „Portugal“. Na vrhu notranjega dela so izpisani Pintovo ime ter letnici 1511 in 2011.

Na zunanjem kolobarju kovanca je dvanajst zvezd evropske zastave.

Obseg izdaje:

Datum izdaje: september 2011


(1)  Glej UL C 373, 28.12.2001, str. 1, v zvezi z motivi na nacionalnih straneh vseh kovancev, izdanih leta 2002.

(2)  Glej sklepe Sveta za ekonomske in finančne zadeve z dne 10. februarja 2009 in Priporočilo Komisije z dne 19. decembra 2008 o skupnih smernicah za nacionalne strani in izdajo eurokovancev, namenjenih obtoku (UL L 9, 14.1.2009, str. 52).


INFORMACIJE DRŽAV ČLANIC

16.9.2011   

SL

Uradni list Evropske unije

C 273/11


Posodobljene vzorčne izkaznice, ki jih ministrstva za zunanje zadeve držav članic izdajajo akreditiranim članom diplomatskih misij in konzularnih predstavništev ter njihovim družinskim članom, kakor je navedeno v členu 19(2) Uredbe (ES) št. 562/2006 Evropskega parlamenta in Sveta o Zakoniku Skupnosti o pravilih, ki urejajo gibanje oseb prek meja (Zakonik o schengenskih mejah) (UL C 247, 13.10.2006, str. 85; UL C 153, 6.7.2007, str. 15; UL C 64, 19.3.2009, str. 18; UL C 239, 6.10.2009, str. 7; UL C 304, 10.11.2010, str. 6)

2011/C 273/05

Objava vzorčnih izkaznic, ki jih ministrstva za zunanje zadeve držav članic izdajajo akreditiranim članom diplomatskih misij in konzularnih predstavništev ter njihovim družinskim članom, kakor je navedeno v členu 19(2) Uredbe (ES) št. 562/2006 Evropskega parlamenta in Sveta z dne 15. marca 2006 o Zakoniku Skupnosti o pravilih, ki urejajo gibanje oseb prek meja (Zakonik o schengenskih mejah), temeljijo na podatkih, ki jih Komisiji sporočijo države članice v skladu s členom 34 Zakonika o schengenskih mejah.

Poleg objave v Uradnem listu Evropske unije je na voljo mesečna posodobitev na spletnih straneh Generalnega direktorata za notranje zadeve.

NIZOZEMSKA

Zamenjava podatkov, objavljenih v UL C 247, 13.10.2006

Statusi

Vsaki privilegirani osebi se dodeli status, ki določa, v katero kategorijo privilegiranih oseb spada. Ta status je prikazan s kodo na dokumentu privilegirane osebe.

Uporabljajo se naslednje kode:

Veleposlaništva

STATUS

KODA

diplomatsko osebje

AD

tehnično in administrativno osebje

BD

pomožno osebje

ED

zasebno gospodinjsko osebje

PD


Konzulati

STATUS

KODA

konzularno osebje

AC

tehnično in administrativno osebje

BC

pomožno osebje

EC

zasebno gospodinjsko osebje

PC


Mednarodne organizacije na Nizozemskem

STATUS

KODA

osebje, obravnavano kot diplomatsko osebje

AO

tehnično in administrativno osebje

BO

pomožno osebje

EO

zasebno gospodinjsko osebje

PO ali ZF

Posebni primeri

Pri osebnih dokumentih, ki se izdajo za nizozemske državljane ali tujce s stalnim prebivališčem na Nizozemskem, se za navedbo bivalnega statusa dodata naslednji kodi:

NL za nizozemske državljane,

DV za osebe s stalnim prebivališčem.

Image

Image


V Objave

POSTOPKI V ZVEZI Z IZVAJANJEM POLITIKE KONKURENCE

Evropska komisija

16.9.2011   

SL

Uradni list Evropske unije

C 273/13


DRŽAVNE POMOČI – BOLGARIJA

Državna pomoč SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) in SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Domnevna pomoč v obliki menjave lastništva zasebnih gozdnih zemljišč za državna zemljišča

Poziv k predložitvi pripomb na podlagi člena 108(2) Pogodbe o delovanju Evropske unije

(Besedilo velja za EGP)

2011/C 273/06

Z dopisom v verodostojnem jeziku z dne 29. junija 2011 na straneh, ki sledijo temu povzetku, je Komisija uradno obvestila Bolgarijo o svoji odločitvi, da začne postopek na podlagi člena 108(2) Pogodbe o delovanju Evropske unije v zvezi z zgoraj navedeno (domnevno) pomočjo.

Zainteresirane strani lahko v enem mesecu od dneva objave tega povzetka in dopisa, ki mu sledi, predložijo svoje pripombe o pomoči, v zvezi s katero Komisija začenja postopek, na naslov:

European Commission

Directorate-General for Competition

State aid Greffe

J-70 3/219

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

Faks +32 22961242

Te pripombe se pošljejo Bolgariji. Zainteresirana stran, ki predloži pripombe, lahko pisno zaprosi za zaupno obravnavo svoje identitete in navede razloge za to.

BESEDILO POVZETKA

OPIS DOMNEVNEGA UKREPA

Komisija je 17. julija 2008 prejela pritožbo od pritožnika, ki želi ostati anonimen. Pritožba se nanaša na domnevno pomoč, ki naj bi izhajala iz menjave zemljišča v javni lasti za zemljišče v zasebni lasti v Bolgariji. Ker so bila javna gozdna zemljišča zamenjana za zasebna, naj bi Bolgarija s tem ustvarila ceno, ki je nižja od tržne. V več primerih je menjavam sledila sprememba namembnosti menjanega zemljišča (tj. iz gozdnega zemljišča v zazidalno), s čimer naj bi vrednost na ta način pridobljene parcele le še bolj narasla.

Oboji, menjava in sprememba namembnosti zemljišča, sta temeljili na bolgarski zakonodaji, ki je začela veljati pred pristopom Bolgarije k Evropski uniji. Oboje, menjave gozdnega zemljišča z zasebnimi strankami in nato spremembe namembnosti zemljišča, so bile prepovedane oziroma odpravljene leta 2009. Pritožniki zahtevajo, da se domnevna pomoč, ki izhaja iz menjav in sprememb statusa zemljišča, razglasi za nezakonito in nezdružljivo ter da jo bolgarski organi izterjajo nazaj.

Po mnenju pritožnikov so se z zadevno pomočjo lahko okoristile fizične osebe, zasebne družbe ali občine, ki so pogosto dejavne na področju nepremičninskih projektov in/ali turizma ter so svoja gozdna zemljišča zamenjale za državne gozdne parcele.

Pritožniki menijo, da je bila državna pomoč v okviru menjav gozdnih zemljišč dodeljena v dvofaznem postopku. V prvi fazi naj bi bila državna gozdna zemljišča menjana za zasebna gozdna zemljišča pod neenakimi pogoji, predvsem zaradi strateškega položaja takih javnih gozdnih zemljišč. V drugi fazi naj bi pristojni organ odobril spremembo statusa prej državnih gozdnih zemljišč in njihovo vključitev v urbano območje, kar bi omogočilo razvoj območja. Ta shema naj bi z združitvijo obeh korakov podjetjem posledično omogočala pridobitev gospodarske koristi, saj naj bi bile cene državnih zemljišč pri menjavi in/ali naknadni spremembi namembnosti zemljišča nižje od tržne cene za primerljivo zemljišče, prodano na trgu. Veljavna bolgarska zakonodaja naj bi s tem ustvarila shemo državne pomoči.

Cene gozdnih zemljišč, ki jih je država menjala kot lastnik, so določene na podlagi posebnih bolgarskih predpisov, in sicer uredbe o izračunu osnovnih cen in cen za zemljišča na izključenih območjih ter o določitvi pravic uporabe in služnosti za gozdove in gozdna zemljišča (v nadaljnjem besedilu: uredba o osnovnih cenah).

Cena, določena na podlagi uredbe o osnovnih cenah, naj bi bila nižja od tržne cene. Poleg tega koeficienti za določitev administrativnih cen niso bili (dovolj) posodobljeni od leta 2004 do 2010. Po mnenju pritožnikov v menjalnih transakcijah tako ni bila nikoli uporabljena dejanska tržna cena državnih gozdov.

OCENA POMOČI

Bolgarski organi niso priglasili v skladu s členom 108(3) PDEU ukrepa v zvezi z dodelitvijo pomoči v okviru menjave gozdnih zemljišč, preden je bil ta izveden. Če torej Komisija dejansko ugotovi, da gre za državno pomoč, bi bila taka pomoč nezakonita. Poleg tega bi bilo treba tako pomoč povrniti, če bi se zanjo ugotovilo, da ni združljiva z notranjim trgom.

Komisija po predhodni oceni dvomi, da metoda, ki jo je Bolgarija uporabila pri določitvi administrativnih cen, omogoča oblikovanje cen, ki so, kolikor je mogoče, blizu tržnim cenam, zlasti v okoliščinah, za katere je značilna velika rast cen. Zato Komisija ne more izključiti, da menjalne transakcije gozdnih zemljišč pomenijo državno pomoč. Komisija na tej stopnji preiskave ne more dokončno izključiti, da menjave niso neločljivo povezane z morebitnimi naknadnimi spremembami namembnosti zemljišča, ki so dovoljene v skladu z upravnim postopkom in ki lahko vodijo h okoriščenju lastnikov menjanih zemljišč. Komisija na tej stopnji preiskave tudi ne more dokončno izključiti, da spremembe statusa menjanih zemljišč pomenijo državno pomoč v smislu člena 107(1) PDEU. Komisija na splošno dvomi, da mehanizem določitve administrativnih cen za menjana zemljišča ne obsega državne pomoči, da menjava in naknadna sprememba statusa zemljišč nista neločljivo povezani ter da sprememba statusa zemljišča ne vključuje državne pomoči.

Komisija nima informacij, na podlagi katerih bi bilo mogoče sklepati, da bi kakršna koli pomoč, nastala z menjavami gozdnih zemljišč in naknadno spremembo namembnosti zemljišč, omogočala doseganje ciljev EU ali bi bila dodeljena v skladu z relevantnimi merili o združljivosti, določenimi v različnih instrumentih na področju državne pomoči. Komisija zato dvomi o združljivosti proučevanih ukrepov z notranjim trgom.

BESEDILO DOPISA

„Комисията би желала да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от Вашите власти относно мерките, посочени по-горе, реши да открие процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“).

1.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 17 юли 2008 г. беше получена жалба от жалбоподател, поискал да остане анонимен, която беше заведена под номер CP 176/2008 (A/14905). На 11 август 2008 г. неповерителен вариант на тази жалба беше изпратен на българските власти, за да представят мнението си (D/53153). На 28 август 2008 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/17566). На 2 септември 2008 г. беше получен първи отговор от българските власти (A/17907).

(2)

Жалбоподателят предостави допълнителна информация по казуса съответно на 3 септември 2008 г. (A/17987) и на 1 октомври 2008 г. (A/20168). Тази информация беше изпратена на българските власти на 7 октомври 2008 г. (D/53840). Отговорът на българските власти беше получен на 28 октомври 2008 г. (A/22818). На 5 декември 2008 г. жалбоподателят предостави още допълнителна информация (A/26375).

(3)

На 27 януари 2009 г. информация по казуса беше получена от трета страна (A/2063).

(4)

На 14 май 2009 г. (A/14172), 2 юни 2009 г. (A/13121) и 8 юни 2009 г. (A/13953) съответно жалба по същия въпрос беше получена от втори жалбоподател. Неповерителният вариант на тази втора жалба беше изпратен на българските власти на 8 декември 2009 г. (D/55202), за да представят мнението си.

(5)

На 4 декември 2009 г. делото беше разделено административно. Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с първия жалбоподател, беше преименувана на SA.26212 (CP 176a/2008). Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с втория жалбоподател, беше преименувана на SA.26217 (CP176b/2008).

(6)

По дело CP176b/2008 отговорът от българските власти във връзка с искането за информация от 8 декември 2009 г. беше получен на 4 януари 2010 г. (A/123).

(7)

На 23 март 2010 г. информация по въпроса беше получена от трета страна (A/5244) и регистрирана по дело CP176b/2008.

(8)

По дело CP176a/2008 неповерителният вариант на някои документи беше поискан от жалбоподателя (D/55201). Те бяха получени на 6 януари 2010 г. (A/328) и бяха изпратен на българските власти на 26 януари 2010 г. (D/5308), за да представят мнението си.

(9)

На 2 февруари 2010 г. българските власти поискаха превод на български език на някои документи, които бяха изпратени до тях в кореспонденция с номер D/5308. Освен това, на 10 февруари 2010 г. те поискаха удължаване на срока за предоставяне на информация (A/2443), което беше одобрено от Комисията с писмо от 16 февруари 2010 г. (D/5635).

(10)

На 18 февруари 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/3075), в която се споменаваше не само за замени на горски земи, но и за замени на земеделски земи.

(11)

На 22 февруари 2010 г. беше проведена техническа среща с българските власти, за да се обсъдят въпросите, повдигнати от жалбоподателите. Някои въпроси, повдигнати по време на срещата, бяха изпратени в писмен вид на българските власти по електронна поща на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(12)

На 24 февруари 2010 г. българският превод на кореспонденцията от 26 януари 2010 г. (D/5308) беше изпратен на българските власти (D/5777).

(13)

На 17 март 2010 г. последният внесен документ на жалбоподателя от 18 февруари 2010 г. (A/3075) беше изпратен на българските власти и беше поискано тяхното мнение само по отношение на замените на гори (D/6272).

(14)

На 23 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5048) на искането за информация от 26 януари 2010 г. (D/5308; преводи, изпратени с номер D/5777).

(15)

На 27 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5403) на въпросите, изпратени на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(16)

На 25 март 2010 г. българските власти поискаха удължаване на срока за предоставяне на техния отговор (A/5194), както и превод на български език на някои документи, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272). Това удължаване беше одобрено от Комисията на 8 април 2010 г. (A/6593). На 19 април 2010 г. версията на английски език на документите, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272), беше изпратена на българските власти (D/6737).

(17)

На 10 август 2010 г. (D/8649) и 11 август 2010 г. (D/8687) съответно версиите на английски и на български език на искането за информация бяха изпратени на българските власти. Българските власти предоставиха исканата информация на 30 август 2010 г. (A/12003).

(18)

На 12 октомври 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/13173) по дело (CP 176a/08). На същия ден беше проведена среща с българските власти за изясняване на някои въпроси. По време на тази среща българските власти предоставиха на Комисията определена информация под формата на презентация, която беше регистрирана на 19 ноември 2010 г.

(19)

С оглед планиране на допълнителна среща относно случаите на замени, Комисията неофициално поиска от българските власти определена информация на 26 януари 2011 г. Освен това, на същия ден беше получен нов документ от жалбоподателя по дело CP 176a/08.

(20)

На 3 февруари 2011 г. беше проведена среща с представителите на българските власти. Като последващи действия във връзка с тази среща, на 14 февруари 2011 г. българските власти изпратиха някои разяснения до Комисията.

2.   ОПИСАНИЕ НА ПРЕДПОЛАГАЕМАТА ПОМОЩ

(21)

След отчуждаването им през 1947 г. всички гори в България са станали държавна собственост и това е продължило до 2000 г., когато е започнала реституцията на горите на предишните частни собственици. Тогава някои гори станаха частна собственост.

(22)

Българските власти посочиха, че въз основа на изменение на Закона за горите (1), влязло в сила на 22 февруари 2002 г., са станали възможни замените на гори и поземлени парцели от горския фонд (който е държавна собственост) с частно притежавани гори. В това изменение на Закона за горите, в сила до 27 януари 2009 г., са били определени редът и условията за замените. Според българските власти замените на гори са имали за цел постигането на по-ефективна структура на собственост и консолидация на горите, които са държавна собственост.

(23)

Според българските органи, ако частното лице получи земя с по-висока стойност чрез замяната, то трябва да плати компенсация на държавата за разликата в цената. Българските органи посочиха, че по принцип държавата приемаше само замени, чрез които държавата е получила земя с по-висока стойност.

(24)

Жалбоподателите считат, че при сделките за замени, предприети от българските власти, е била предоставена държавна помощ. Твърди се, че когато държавните горски имоти са били заменени за частни такива, българската държава е постигнала цена, за която се твърди, че е по-ниска от пазарната стойност. В няколко случая замените са били последвани от промяна на предназначението на заменената земя (т.е. от горски земи в земя за застрояване), като получената по този начин стойност на парцела би нараснала дори още повече.

(25)

Както замяната, така и последващата промяна на предназначението на земята се основават на българското законодателство, влязло в сила преди присъединяването на България към Европейския съюз. По-специално, Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд (2) („Наредбата за базисните цени“), която определя методологията за оценка на цените на горските имоти, е влязла в сила на 18 ноември 2003 г.

(26)

На 27 януари 2009 г. е влязла в сила забрана на замените на гори; на 3 септември 2009 г. е въведен мораториум върху последващата промяна на предназначението на земята. Следователно замените на гори, извършвани с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни от 2009 г. насам. Жалбоподателите изискват предполагаемата помощ, произтичаща от замените и промените в статута на земята, да бъде обявена за неправомерна и несъвместима и да бъде възстановена от българските власти.

2.1.   Бенефициерите

(27)

Според жалбоподателите потенциалните бенефициери на помощта са физически лица, частни дружества или общини, често работещи в сферата на строителството на недвижими имоти и/или сферата на туристическите дейности, които са заменили горските си имоти за горски парцели държавна собственост.

2.2.   Размерът на помощта

(28)

На този етап и въз основа на информацията, с която Комисията разполага, е невъзможно да се оцени точният размер на помощта, потенциално предоставена при замените на горски имоти. Въз основа на информацията, предоставена от жалбоподателите (3), изглежда, че — поне в някои случаи — размерът на помощта надвишава прага de-minimis.

2.3.   Предоставяне на помощта според жалбоподателите

(29)

Според жалбоподателите държавна помощ би била предоставена в контекста на замените на гори по процедура, състояща се от два етапа. На първия етап гори държавна собственост биха били заменени с гори частна собственост при несправедливи условия, главно поради стратегическото местоположение на тези гори държавна собственост. На втория етап би било предоставено одобрение от компетентния орган за промяна на статута на предназначение на бившите гори държавна собственост и тяхното включване в градската зона, което позволява да бъде предприето извършването на урбанизация. Следователно тази схема, като съвкупност от двата етапа, би дала възможност на предприятията да получат икономическа полза, тъй като цените за земя държавна собственост, начислявани при замяната и/или последващата промяна на предназначението на земята, биха били по-ниски от пазарната цена за подобна земя, продадена на пазара. По тази причина по силата на действащото българско законодателство би била създадена схема за държавна помощ.

(30)

Цените на горски имоти, заменени от държавата като собственик, се определят въз основа на специализирана българска наредба, а именно Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд („Наредбата за базисните цени“).

(31)

Според жалбоподателите, цената, определена при прилагане на Наредбата за базисните цени, е по-ниска от пазарната цена. Наредбата за базисните цени не би отразявала в достатъчна степен стойността на имотите като обекти на строително териториално устройство. Например в наредбата не се изисква при оценката да се отчита устройственият статут на съответния имот, т.е. дали съответните горски имоти са предназначени за застрояване в плановете за устройство на територията. Според жалбоподателите това може да доведе до десетки или стотици пъти по-големи разлики между пазарната цена и цената, определена в рамките на предварителната оценка, извършена от държавата. Освен това коефициентите за определяне на административните цени не са били актуализирани (в достатъчна степен) през периода 2004—2010 г. Поради това, според жалбоподателите, при сделките за замени никога не се използва реалната пазарна цена на горите държавна собственост.

(32)

Накрая, жалбоподателите твърдят, че пазарната цена на заменения горски имот става многократно по-висока от цената, определена при прилагането на Наредбата за базисните цени, когато новият собственик на имота промени предназначението на заменената земя в земя за застрояване, което е редовна практика.

2.4.   Предварително становище на българските власти

(33)

Българските власти твърдят, че в замените на горски имоти няма никаква държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“). Като една от причините те посочват, че жалбоподателите не са доказали как потенциалната помощ би засегнала търговията между държавите-членки, както и че от заменените горски земи не би била изнасяна никаква дървесина (4). Властите посочиха също, че ако Комисията установи наличието на държавна помощ, те биха били готови да уведомят за наличието на схема за помощ в съответствие с Насоките за национална регионална помощ („НРП“).

(34)

След това те изтъкват факта, че цената на горската земя държавна собственост винаги се определя в съответствие със Съобщението на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (5) („Съобщението относно продажбата на земя“). Оценката се извършва от независим оценител преди да се осъществи сделката. При определяне на цената на парцела оценителят следва предписанията за определяне на цените, предвидени в Наредбата за базисните цени. В предписанията се вземат предвид определени обективни критерии, като местоположението на парцела, значението на района за защитата на горите от урбанизация и полезността на растителни видове на територията на парцела. Преди приключването на сделката за замяна и двете страни по сделката (частната и публичната страна) трябва да постигнат съгласие, че те действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

(35)

Българските власти твърдят, че за да се провери дали цената, изисквана за горски парцел държавна собственост при сделка за замяна, отговаря на пазара, тя следва да бъде сравнена с цената за други горски парцели, а не, както са предложили жалбоподателите, с цените, постигнати при продажбите на земя за застрояване. Техният основен аргумент е, че законът предлага само възможността да се изиска такава промяна на предназначението, но не и законно право на такава промяна. Подкрепящите доказателства показват, че само малка част от замените са последвани от промяна на предназначението на земята:

Годината, през която е извършена замяната

Брой замени

Случаи на променен статут на земята

2006 г.

15

3

2007 г.

23

8

2008 г.

62

4

2009 г.

47

0

(36)

Процедурата за промяна на предназначението на земята е подробно определена в Правилника за прилагане на закона за горите. Първо (новият) собственик(ът) на горския парцел трябва да подаде заявление до изпълнителния директор на Изпълнителната агенция по горите, която е част от Министерството на земеделието и горите. Изисква се положително становище от страна на местните власти (държавното горско стопанство и държавното ловно стопанство в районите, където се намира парцелът). Комисия от (вътрешни и евентуално външни) експерти разглеждат заявлението и представят становище на изпълнителния директор, който въз основа на становището взема предварително решение. Ако решението е положително и потвърждава основанията и законосъобразността на заявлението, то се изпраща до всички служби, отговарящи за промяната на предназначението (областния управител, кмета на общината и директора на регионалната дирекция, отговарящ за горите). Последващите етапи от административната процедура се извършват от органи, независими от министъра на земеделието и/или изпълнителния директор. Въз основа на положителното предварително решение собственикът трябва да представи заявление до съответната община за възлагането, изготвянето и одобряването на подробен устройствен план. Такъв план изисква консултация с всички (местни) заинтересовани страни. Ако такъв план бъде одобрен и след като влезе в сила, собственикът подава заявление до министъра на земеделието и храните за изключването на съответния горски парцел от горския фонд. За това изключване се дължи таксова марка, определена от независим оценител в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени. След заплащането на таксовата марка се стартира процедура за издаването на административно решение за промяна на статута на предназначение на поземления парцел. В зависимост от размера на имота това се извършва или от министъра на земеделието и храните (ако се отнася до земя с площ по-малко от 10 хектара), или от Министерския съвет.

(37)

Освен това българските власти информираха Комисията, че забрана на замените на гори е въведена в законодателството на 23 януари 2009 г. и е влязла в сила на 27 януари 2009 г. В допълнение, на 5 август 2009 г. българското правителство издаде заповед за преустановяване на разглеждането на заявления за промяна на статута на горските земи, придобити от частни физически или юридически лица чрез замяна. Този мораториум беше потвърден с Решение на Народното събрание на България от 3 септември 2009 г. С оглед на гореизложеното, замените на гори, извършени с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни в България.

(38)

Българските власти също така информираха Комисията, че в някои случаи може да е имало корупционни практики, довели до ситуации, при които при определяне на цените на заменените земи Наредбата за базисните цени може да не е била спазвана (или да не е била следвана правилно). Тези случаи са предадени на българската прокуратура и са започнали наказателни разследвания срещу високопоставени длъжностни лица, включително двама бивши министри на земеделието и бивш ръководител на българската Агенция по горите, на основание, че съответното българско законодателство е било приложено неправилно. Важно е да се подчертае, че тези наказателни разследвания не засягат същите въпроси като настоящото разследване за държавна помощ: наказателните разследвания разглеждат неправилното прилагане на българското законодателство, докато разследването за държавна помощ обхваща последиците от правилното прилагане на горепосочените правни разпоредби.

2.5.   Уведомяване за държавна помощ

(39)

Българските власти считат, че замените на гори и последващите промени на предназначението на земята не включват държавна помощ. Те изразиха готовността си да уведомят за схема за помощ, ако Комисията установи наличието на (неправомерна) държавна помощ.

2.6.   Правно основание

(40)

Националното правно основание за замените на гори, промяната на предназначението на горската земя и изчисляването на цените, които да се използват при сделките за замени, е:

а)

Законът за горите на България;

б)

Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд;

в)

Законът за държавната собственост (6)

г)

Законът за задълженията и договорите (7).

3.   ОЦЕНКА НА ПОТЕНЦИАЛНАТА ПОМОЩ И НА НЕЙНАТА СЪВМЕСТИМОСТ

3.1.   Наличие на държавна помощ

(41)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС „всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да било форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставяне в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар“.

3.1.1.   Неразривна връзка между замяната и промяната на предназначението на земята

(42)

Първият спорен въпрос е дали двете стъпки на сделката, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята (от гора в земя за застрояване) са неразривно свързани. Разглеждайки числените доказателства, представени от българските власти, Комисията отбеляза, че от 147 замени (2006—2009 г.) 15 са били последвани от промяна на статута (10 %). Тези данни, както и различните действащи правни и административни процедури, изглежда потвърждават тезата на българските власти, че — като общ принцип — двете стъпки не са неразривно свързани. (8)

(43)

От друга страна, българските власти посочиха, че формулите за определяне на цените на горските имоти и таксата за дължимата таксовата марка за промяна на предназначението на земята са така определени, че да постигнат пълната цена за замяна на даден горски имот плюс промяната в предназначението на земята да бъде до голяма степен равна на пазарната цена на подобен имот за застрояване. Това означава, че властите може да са допускали, че много инвеститори биха могли да се опитат да съчетаят и двете стъпки в една сделка.

(44)

С оглед на гореизложените съображения Комисията счита на този етап, че като общ принцип двете стъпки, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята, не са неразривно свързани и трябва да бъдат анализирани поотделно. При все това не може да се изключи в някои случаи намерението на властите и на частната страна по замяната от самото начало да е било замяната да бъде последвана от промяна на класификацията на заменената земя. В такива случаи двата етапа на практика биха били неразривно свързани.

(45)

Поради това Комисията приканва всички заинтересовани страни да представят мнения по предложения подход, т.е. като имат предвид, че не съществува неразривна връзка между двата етапа на сделката.

3.1.2.   Потенциална държавна помощ при промяна на предназначението на земята

(46)

Процесът на промяна на предназначението на определен (горски) имот в земя за застрояване е документиран в българското законодателство. Жалбоподателите твърдят, че фактът, че собствениците на горска земя са могли (допреди провъзгласяването на мораториума) да променят предназначението на тази земя до голяма степен е увеличил нейната стойност и от това следва, че е била предоставена държавна помощ.

(47)

Комисията отбелязва, че prima facie промяната в статута на земята не изглежда да е включвала някакво прехвърляне на публични ресурси. Дължимата таксова марка за тези сделки е била изчислена в съответствие с правните разпоредби, и — доколкото е известно на Комисията — е била платена във всички разглеждани случаи. Поради това изглежда, че макар да е възможно да е било предоставено известно икономическо предимство на съответното частно предприятие в резултат на административните решения за одобряване на промяната в статута на земята, тези административни решения не биха довели до предоставянето на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. При все това Комисията не взема окончателно становище по този въпрос и приканва заинтересованите страни да изразят мнение по въпроса дали с оглед на общоприетото определение за държавна помощ, което изисква наличието на държавни ресурси, административната промяна на статута на земята представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС.

3.1.3.   Потенциална държавна помощ при замяната на горска земя

3.1.3.1.   Замените като обща мярка

(48)

При анализа на това дали сделките за замени на гори включват държавна помощ, първият въпрос, който да бъде разгледан, е дали тази схема би могла да се счита за обща мярка. Ако това е така, тогава не би била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. В съответствие с принципите, разработени в Известието на Комисията за прилагане на правилата за държавна помощ по отношение на мерките за пряко данъчно облагане на дружества (9), мерки, които са открити за всички икономически участници в държава-членка или преследват общи цели на икономическата политика, не представляват държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Те обаче трябва да бъдат действително открити за всички дружества на основата на равен достъп и не могат de facto да бъдат намалени по обхват например чрез правомощията на държавата да взема решения за предоставянето ѝ.

(49)

Във връзка с гореизложеното българските власти в действителност твърдят, че всеки собственик на горски имот би могъл, съгласно приложимото законодателство, да поиска да замени гора частна собственост за гора държавна собственост. При все това при вземането на решение относно такава замяна Постоянната изпълнителна комисия в Агенцията по горите е използвала критерии, определени от директора на Агенцията. Освен това министърът на земеделието е разполагал с правомощия да наложи вето.

(50)

С оглед на гореизложеното българските публични власти са разполагали със значителни правомощия при вземането на решения по отделните сделки за замени. Поради това Комисията смята, че схемата за замени на горска земя частна собственост за горска земя държавна собственост не може да се счита, че представлява обща мярка.

3.1.3.2.   Държавна помощ при сделките за замени

(51)

С цел да се установи дали сделките за замени предоставят икономическо предимство на участващите в тях частни предприятия Комисията трябва да установи дали цената, определена от оценителите въз основа на предвидените разпоредби в българското законодателство, напълно отразява пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

Общи

(52)

В съответствие с принципа на инвеститор в условията на пазарна икономика, за да не предоставят държавна помощ, публичните власти трябва да действат за целите на сделките по същия начин, както биха действали частните пазарни инвеститори. Това предполага, че когато встъпват в сделки, те също така следва да определят отговаряща на пазара цена за земята в тяхно владение.

(53)

Комисията счита, че наличието на икономическо предимство при замяната на горска земя държавна собственост за горска земя частна собственост трябва да се оценява във връзка със Съобщението относно продажби на земя (10).

(54)

В Съобщението относно продажби на земя се определят две възможности за автоматично изключване на наличието на държавна помощ при продажбите на земя и сгради от публични власти: когато продажбата се извършва чрез безусловна тръжна процедура — приемането на най-добрата тръжна оферта — или при липсата на такава процедура — когато продажната цена се равнява поне на стойността, определена чрез независима експертна оценка.

(55)

В настоящия случай на замени на земи не е имало официална тръжна процедура за нито един от горските парцели държавна собственост. Потенциалните бенефициери на помощта вече са разполагали с горски имоти, които са искали да заменят за други парцели държавна собственост. Поради това обикновено частните страни са подавали заявления до българските власти, за да се осъществи замяната на горските парцели, докато властите не са били инициатори на замяната. Следователно Комисията трябва да установи дали цените, използвани за извършването на замените на земи, са били определени в съответствие с принципите, установени в Съобщението на Комисията относно продажби на земя при спазване на оценка на независим експерт.

(56)

Точка 2, буква а) от Съобщението на Комисията относно продажбите на земя, съгласно заглавие „Продажба без безусловна тръжна процедура“ гласи следното:

а)

Независима експертна оценка

Ако публичните органи не възнамеряват да приложат посочената в точка 1 процедура, би трябвало да се извърши независима оценка от един или повече независими оценители на активите преди започване на преговорите по продажбата с цел определяне на пазарна цена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка. Определената по този начин пазарна цена е минималната покупна цена, която може да бъде приета, без да се предоставя държавна помощ.

„Оценител на активи“ е лице с добра репутация, което:

е придобило съответна степен, присъдена от признат учебен център или притежава равностойна академична квалификация,

има подходящ опит и е компетентно при извършване на оценки на земя и сгради, като се отчита географското им местоположение и категорията на активите.

Ако в някоя държава-членка няма установена съответна академична квалификация, оценителят на активи би трябвало да бъде член на призната професионална организация, занимаваща се с оценка на земя и сгради, или:

да бъде назначен от съда или орган с равностоен статут,

да има поне признато удостоверение за завършено средно образование и достатъчна степен на образование, с поне 3-годишен практически опит след дипломирането си и с познания по оценяване на земя и сгради в конкретното място.

Оценителят би трябвало да е независим в изпълнение на задачите си, т.е. публичните органи не би трябвало да имат право да му дават нареждания по отношение на резултата от оценката му. Държавните служби за оценка и държавните служители или други служители следва да се считат за независими, при условие че може на практика да се изключи упражняване на противозаконно влияние върху техните заключения.

„Пазарна стойност“ означава цената, на която биха могли да бъдат продадени земята и сградите съгласно частен договор между склонния да продаде продавач и необвързан купувач в деня на оценката, като се приема, че собствеността е публично предложена на пазара, пазарните условия позволяват редовна продажба и е предоставен достатъчен срок за водене на преговори за продажба, съобразен с характера на собствеността.

Оценка преди сделката

(57)

Комисията отбелязва, че за целите на замените цените на парцелите обществена и частна земя се определят посредством независима експертна оценка. Българските власти потвърдиха, че всички оценки са били направени преди сключването на сделката за замяна. Освен това, преди сделката за замяна да влезе в сила, и двете страни по сделката (частната и публичната страна) е трябвало да потвърдят, че действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

Независимост на оценителите

(58)

Всички оценители, които подготвят и защитават оценките на държавни горски имоти, трябва да отговарят на разпоредбите, предвидени в българската Наредба № 17 за лицензиране на физическите и юридически лица за упражняване на частна лесовъдна практика. Оценителите са част от експертните екипи, работещи със съдилищата на Република България. Те нямат трудово или официално правоотношение с Министерството на земеделието и храните или с Държавната агенция по горите. В съответствие с Наредбата за базисните цени изборът на оценители за целите на оценката на парцели горски земи, които да бъдат заменени, се извършва от „собственика“ или от „заинтересованата страна“.

(59)

На този етап от процедурата Комисията счита, че оценителите, използвани за целите на оценяване на горските поземлени парцели при сделките за замени, са независими оценители по смисъла на Съобщението относно продажби на земя.

Пазарна цена, определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка

(60)

Комисията трябва да провери дали цената на съответната горска земя, определена от оценителите за целите на сделката за замяна, отразява пазарната стойност на актива и е определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка.

(61)

Цените се определят от експерти, като се използват единствено формулите, определени в Наредбата за базисните цени. Българското законодателство не позволява на експертите да се отклоняват от определяната по този начин цена.

(62)

Базисната цена на даден горски поземлен имот (определена за целите на замяната) е сумата от базисната цена на земята и цената на насаждението (растителните видове на територията на имота).

(63)

Стойността на земята се определя по отношение на средните стойности на земята според категориите земя, предлагащи идентични условия за растеж на растенията (150 типове месторастения съгласно Наредбата за базисните цени). Така определената стойност на земята допълнително се коригира чрез използването на корекционен коефициент, който отчита местонахождението на имота по отношение на местната и националната инфраструктура. Този корекционен коефициент е определен в приложение 2 към Наредбата за базисните цени.

(64)

Корекционният коефициент Km се определя по следната формула:

Km = 1 + g + m + s + р, където:

s –

коефициент за близост до урбанизирана територия, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,25)

m –

коефициент за близост до морето, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,20)

p –

коефициент за близост до повърхностен път, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,2)

g =

изразен с цифри коефициент за близост до град, отразяващ разстоянието до определен град (най-късото пътно разстояние между имота и града). Градовете са разделени в 6 групи:

Група 1

Група 2

Група 3

Група 4

Група 5

Група 6

София (от 0,00 до 0,7)

Русе, Пловдив, Бургас и Варна (от 0,00 до 0,50)

Благоевград, Велико Търново, Враца, Плевен и Стара Загора (от 0,00 до 0,40)

Други областни градове (от 0,00 до 0,35)

Други големи градове (Ботевград, Горна Оряховица, Димитровград, Дупница, Казанлък, Карлово, Лом, Петрич, Самоков, Свищов и Червен бряг (от 0,00 до 0,30)

Други общински центрове (от 0,00 до 0,10)

(65)

Стойността на земята допълнително се коригира с добавянето на увеличение за хектар, което се определя въз основа на средната цена на земята, наблюдавана в зоната, в която се намира имотът. Тези увеличения на цената са определени в разпоредбите на приложение 3 към Наредбата за базисните цени и са посочени в таблицата по-долу:

 

Добавка

(BGN/хектари)

София, национални курорти и вилни зони, прилежащи към тях, земи на разстояние 10 км от морето

5 000

Населени места от I и II категория

2 000

Населени места III и IV категория

1 000

Населени места от V и VI категория

500

Населени места от VII и VIII категория

0

(66)

Общата стойност на земята, определена по този начин, е така наречената базисна цена на земята.

(67)

Цената на насаждението (растителните видове на територията на имота), които се намират на дадения парцел земя, е стойността на сегашната им възраст и прогнозираната стойност на тяхната турнусна възраст. Стойността на дървесината от горските насаждения при сегашната им възраст (възрастта към момента на оценката) е равна на приходите от продажбите на видовете по средни пазарни цени, като се приспаднат разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването до място за временно съхранение. В случай че приходите не покриват разходите, дървесината няма никаква стойност.

(68)

Приходите от продажбите се определят като се сортиментира запасът и се класифицират обемите на категориите дървесина. Разходите (BGN/кубичен метър) за сеч и първична обработка на дървесината при средна трудност на сечището се определят според дървесния вид и категорията дървесина. Разходите за извозване на дървесината се определят според дървесния вид, категорията дървесина и средното извозно разстояние. Прави се добавка на всеки километър извозно разстояние, както следва: разходите за извозване се умножават по коефициент, който отчита трудността на извозния път.

(69)

Средните пазарни цени и разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването на дървесина следва редовно да се определят и актуализират от Изпълнителната агенция по горите въз основа на среднопретеглените стойности, изчислени от статистическите данни, събрани за период от 3 години (като последната от тях участва с удвоена тежест).

(70)

По този начин, като се добави стойността на растителните видове, както е определена от оценителя, към базисната цена на земята, се получава базисната цена на горския поземлен имот.

(71)

За защита на средообразуващите и рекреационните функции на горите в определени райони на България се създават зони за така наречената „особена защита от урбанизация“. Съгласно разпоредбите на приложение 19 към Наредбата за базисните цени, базисните цени на горски имоти, намиращи се в такива райони, се умножават с коефициент К, посочен в таблицата по-долу (11), а именно:

Черноморско крайбрежие, първа зона

К = 6

Черноморско крайбрежие, втора зона

К = 5

Курортни зони, курорти и селища с национално значение

К = 4

Гори и земи, простиращи се в зоните от края на пътното платно на републиканските и общинските пътища до ограничителните строителни линии

К = 3

Курортни зони, курорти и селища с местно значение

К = 4

(72)

В допълнение и само в случай на замени е бил прилаган така нареченият коефициент за пазарен регулатор съгласно приложение 20 към Наредбата за базисните цени. Той се изразява в BGN/m2 и варира от 10 за земи в близост до морето, големи планински курорти и София до 1 за най-малко атрактивни земи.

(73)

Общата цена на даден горски имот, която е резултат от експертната оценка за целите на замените, е базисната цена на горския имот, умножена, където е уместно, с коефициент за „особена защита от урбанизация“ и коригирана с „коефициента за пазарен регулатор“.

(74)

На този етап от процедурата Комисията счита, че горепосоченият метод за определяне на административните цени не взема предвид непременно едни и същи критерии, въз основа на които биха били установени пазарните цени при частни сделки. Дали този метод е приемлив трябва да бъде установено в контекста на съдебната практика на европейските съдилища.

(75)

В скорошно решение по делото Seydaland (12) Общият съд анализира тълкуването на Съобщението на Комисията относно продажби на земя. Съдът постанови, че когато националното право установява правила за изчисляване на пазарната стойност на земи с оглед на тяхната продажба от публичните органи, за да съответстват тези правила на член 107 от ДФЕС, при прилагането им във всички случаи трябва да се получи цена, която е възможно най-близка до пазарната стойност. Тъй като последната е теоретична, освен при продажбите, при които се приема най-добрата оферта, задължително трябва да се приеме за допустим марж на отклонение на получената цена от теоретичната. Относно въпросната процедура по делото Seydaland Съдът постанови, че: „Член 87 от Договора за ЕО [член 107 от ДФЕС] трябва да се интерпретира като не изключващ разпоредбите на националното законодателство, установяващи методи за калкулация за определяне на стойността на земеделската и горска земя, предложена за продажба от публичните органи […] до степен, при която тези методи предвиждат актуализиране на цените, при което цените за такава земя нарастват стремително, така че цената, действително платена от купувача, отразява, доколкото е възможно, пазарната цена на земята.“

Пазарна стойност към датата на оценката и предоставяне на икономическо предимство

(76)

Поради това като последна стъпка Комисията трябва да потвърди, че цената, определена от оценителите въз основата на метода и коефициентите, предвидени в българското законодателство, може да отрази пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

(77)

На този етап от процедурата Комисията не е в състояние да установи дали системата на административните цени, въведена с приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г., е била подходяща, за да отрази пазарните цени за горски земи въз основа на коефициентите, определени към момента, в който е започнало прилагането на метода, както и дали чрез използването на тази система във всички случаи се получава цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност съгласно изискванията на решението по делото Seydaland. Комисията отбелязва информация, предоставена от България, според която при приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г. административните цени (цена за замяна и такса за промяна на предназначението на земята) са били в размер на 75 %—80 % от пазарните цени за земя за застрояване (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Това твърдение не позволява да бъде направено заключение, че към момента на влизане в сила на системата методът е давал възможност за получаване във всички случаи на цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност. Комисията изразява съмнения за това дали българският метод за оценка отговаря на това изискване и приканва всички заинтересовани страни, и по-специално държавите-членки, които биха могли да прилагат подобни методи спрямо административните цени с цел установяване на пазарните стойности за горски земи, да представят мненията си относно уместността на този метод.

(78)

През периода 2005—2008 г. се наблюдава много силно увеличено търсене на горски имоти в България, което е довело до голямо увеличение на цените на парцелите, особено на тези от тях, които се намират в атрактивни зони. По време на този бум съотношението на административните спрямо пазарните цени, определен в параграф 77 спада до средно 15–20 % (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Тази средна цена крие показателен ръст за най-атрактивните парцели и ограничени повишения за по-малко атрактивните участъци.

(79)

В решението по делото Seydaland се изисква методите за определяне на административните цени да включват механизъм за актуализация на тези оценки, позволяващ възможно най-точно доближаване на продажната цена до пазарната стойност на земите, по-специално в период на голямо покачване на цените, тъй като иначе методът не би бил подходящ, за да отрази въпросните действителни пазарни цени.

(80)

В разглеждания случай българските власти посочиха, че съгласно Наредбата за базисните цени (член 7.1 и член 32) съдържащите се в нея коефициенти следва да бъдат ежегодно актуализирани. Според българските власти обаче това не е било направено. Поради това изглежда, че при метода за оценка не са взети предвид пазарните цени по времето на транзакцията.

(81)

Освен това българските органи посочиха, че през 2010 г. наредбата е била актуализирана въз основа на надеждни пазарни източници и коефициентите са били увеличени значително. Актуализираните коефициенти водят до големи повишения на стойността на атрактивните парцели в сравнение със стойностите, формирани по силата на предходните версии на наредбата, прилагани през периода, в който са били осъществявани сделките за замени.

(82)

Поради това фактът, че повечето коефициенти за определяне на административните цени за горски парцели не са били актуализирани за периода 2003–2010 г., за да отразят промените в пазарните цени, както и невъзможността на експертите да използват пазарните цени при сделките за замени на гори, предполага, че българската методика за определяне на цените не съответства на решението по делото Seydaland, което изисква тази методика да отчита (поне) резките увеличения на пазарната цена. В действителност само коефициентите, посочени в приложение 20 към Наредбата за базисните цени („коефициент за пазарен регулатор“) са били изменени през 2007 г.

(83)

Замените могат да бъдат сравнени с две сделки за продажба, които се извършват едновременно. Следователно цените, определени при прилагане на Наредбата за базисните цени, биха били по-ниски от пазарните цени по отношение както на горите частна собственост, така и на горите държавна собственост. При все това частната страна трябва винаги да одобри сделката и да се съгласи с предложените цени. Като се има предвид, че повечето частни оператори обикновено биха действали като инвеститори, стремящи се към извличане на максимални печалби, много малко вероятно е те да се съгласят да извършат замяна, която би била неизгодна за тях. Освен това разликата между административната стойност и пазарната стойност се различава в значителна степен между отделните парцели. Следователно замените на по-малко атрактивни земи частна собственост с атрактивни земи държавна собственост след ценовия скок, започнал през 2005 г. и достигнал своята върхова точка през 2008 г., осъществени по административните цени, определени през 2004 г., изглежда водят до съществени икономически предимства с избирателен характер за частната страна. По тази причина Комисията има сериозни съмнения за това дали българската система за оценка, по начина, по който тя е била приложена на практика, е довела до замени при условия, които съответстват на принципа на инвеститор при пазарна икономика (ИПИ).

Оставащи условия от член 107, параграф 1 от ДФЕС

(84)

Предприятията бенефициери са били както горски предприятия, така и предприятия, осъществяващи дейност в други сектори — основно в сферата на строителството на недвижими имоти и туризма — тъй като това са били частните страни, които обичайно са участвали в сделките за замени на гори. Фактът, че частните страни по сделките за замени са били в състояние да придобият горски имоти на цена, по-ниска от пазарната, предполага, че те са получили икономическо предимство, което може да бъде оползотворено или пряко, чрез използване на съответната земя, или косвено като актив, който може да бъде продаден, използван като обезпечение за други сделки или който позволява постигане на общо подобрение на баланса на бенефициера. Това заключение остава валидно без да засяга секторите, в които бенефициерите извършват своята дейност. Поради това е невъзможно да бъде изключена възможността конкуренцията да е била нарушена в горския и/или в други сектори.

(85)

Както беше посочено по-горе, българските власти са предоставили някои доказателства за това, че не е бил осъществяван какъвто и да било износ на дървесина, добита от заменени имоти, намиращи се в три общини. При все това те не са предоставили допълнителни подробности относно потенциално въздействие върху търговията в горския сектор в останалите общини, нито в другите сектори, засегнати от замените. Възможността за заместване на вноса също не е била разгледана. Като се основава на спецификата на въпросните сектори, Комисията обикновено счита, че предприятията, които осъществяват дейността си в сектора на строителството на недвижими имоти и — a fortiori — в сектора на туризма, са активни на целия пазар на ЕС. Следователно предоставеното предимството може да е оказало въздействие също и върху търговията в рамките на ЕС.

3.1.4.   Заключение относно наличието на държавна помощ

(86)

С оглед на гореизложените съображения, след предварителна оценка Комисията счита, че не може да се изключи, че е била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС на потенциални бенефициери посредством замените на горски парцели. Когато замените са последвани от последващи промени на предназначението на съответните поземлени парцели, Комисията не може да изключи възможността, че комбинацията от операции, ако те са неразривно свързани, включва държавна помощ. Що се отнася до въпроса дали икономическото предимство за собственика на заменената земя държавна собственост, когато предназначението на земята е променено с административно решение, представлява държавна помощ, Комисията счита prima facie, че поради липсата на държавни ресурси изглежда не е налице държавна помощ, но не взема окончателно становище на този етап от процедурата.

(87)

В случай че по-нататъшно разследване на въпроса действително потвърди предоставянето на държавната помощ, тогава размерът на държавната помощ ще бъде изчислен по следния начин:

i)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 1 частна собственост и административната цена за парцел 1, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени;

ii)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 2 държавна собственост и административната цена за парцел 2, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени.

Тогава размерът на държавната помощ би се равнявал на стойността на ii), намалена със стойността на i).

Всяка парична компенсация, получена в резултат на разликата в административните цени на два парцела, които са обект на замяна, платена от една от страните на другата, също ще бъде взета предвид при изчислението на потенциалния елемент на държавна помощ, който е включен в транзакцията.

3.2.   Законосъобразност на възможната помощ

(88)

Българските власти не са уведомили в съответствие с член 108, параграф 3 от ДФЕС за мярка, свързана с предоставянето на помощ в контекста на замените на горска земя, преди да я приведат в действие. Поради това, ако Комисията наистина установи наличието на държавна помощ, такава помощ би била незаконна. В допълнение към това, ако такава помощ бъде определена като несъвместима с вътрешния пазар, тя ще подлежи на възстановяване.

(89)

Като се има предвид, че България се присъедини към ЕС на 1 януари 2007 г., тя трябва да спазва всички разпоредби на ЕС за държавна помощ от този момент нататък. За възможната схема за помощ, произтичаща от метода за определяне на административните цени за замените на горска земя и прилагането му, не е било отправено уведомяване до Комисията като за нова помощ, нито може да се счита като съществуваща помощ към момента на присъединяването на България към ЕС (13). Освен това тя не е била приведена в действие по силата на регламент за групово освобождаване. Поради това Комисията счита, че ако така определеният от българското законодателство и така прилаган български метод представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, той представлява неправомерна помощ по смисъла на член 1 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета от 22 март 1999 г. за установяване на подробни правила за прилагането на член 93 от Договора за ЕО (14).

3.3.   Съвместимост на потенциалната държавна помощ

(90)

Тъй като Комисията не можа да изключи възможността, че методът за определяне на административните цени за замените на горска земя, както е бил приложен, води до държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията трябва да оцени съвместимостта на тази помощ с вътрешния пазар.

(91)

Съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС помощите за насърчаване на икономическото развитие на региони, където жизненото равнище е необичайно ниско или където има високо равнище на непълна заетост, както и на регионите, посочени в член 349, като се вземе предвид структурната, икономическата и социалната ситуация в тях, могат да бъдат приемани за съвместими с общия пазар.

(92)

Както беше посочено по-горе, цялата територия на България е подпомагана област по силата на член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС със стандартен таван на регионалната помощ за големи предприятия в размер на 50 % от брутния еквивалент на помощта (БЕП) съгласно картата на регионалните помощи на България за периода 2007—2013 г. Следователно, ако Комисията действително установи, че е предоставена държавна помощ на предприятия, и ако тази схема за държавна помощ е в съответствие с всички приложими разпоредби на Насоките за национална регионална помощ („НРП“), предоставената помощ би могла да бъде съвместима с вътрешния пазар.

(93)

По същия начин някои мерки, предоставени за насърчаване на определени икономически сектори, могат да се приемат за съвместими съгласно член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС. Като се има предвид фактът, че в разглеждания случай всяка потенциална държавна помощ може да е била предоставена на предприятия, осъществяващи дейност в горския сектор, Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. (15) могат да се прилагат. Следователно, ако потенциално предоставената помощ действително е в съответствие с разпоредбите на тези насоки, тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(94)

Комисията има съмнения дали въпросната мярка може да се определи като съвместима с Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г., тъй като естеството на схемата, икономическите дейности на потенциалните бенефициери на помощта, установяването на цените на горските имоти и цената на таксовата марка, платима за промяна използването на парцела и за целите на замяна на горска земя, не изглеждат съвместими с тези насоки.

(95)

Поради това на този етап Комисията не разполага с информация, от която би си позволила да заключи, че възможната помощ допринася за някаква обща цел на Европейския съюз или че би отговаряла на критериите за съвместимост, определени в някой от съществуващите инструменти за държавна помощ. Поради това Комисията изразява съмнения по отношение на съвместимостта на възможната помощ с вътрешния пазар.

3.4.   Съмнения и основания за откриване

(96)

Поради горепосочените причини, след предварителна оценка на помощта Комисията изразява съмнения по отношение на това дали сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите съдържа елементи на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС и дали тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(97)

Поради това Комисията е длъжна да извърши всички необходими консултации и следователно трябва да открие процедурата по член 108, параграф 2. Това дава възможност на трети лица, чиито интереси могат да бъдат засегнати от потенциалното предоставяне на помощта, да представят мненията си относно мярката. С оглед както на информацията, предоставена от съответната държава-членка, така и на информацията, предоставена от трети страни, Комисията ще направи оценка на характера на помощта и съвместимостта на мярката и ще вземе окончателното си решение.

(98)

В тази връзка Комисията припомня изразените от нея съмнения в настоящото решение относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната. Комисията изразява съмнения дали замяната и последващата промяна на предназначението на заменената горска земя в земя за застрояване следва — в някои случаи — да се счита за свързана или следва във всички случаи да се счита, че не е неразривно свързана.

(99)

Поради това Комисията има съмнения относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната горска земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната.

(100)

Друго съмнение, изразено от Комисията в настоящото решение, е дали прилагането на предвидените в българското законодателство формули води до цена при оценката, подобна на средните цени, получени при сделки между две несвързани частни страни, т.е. подобна на пазарните цени. Естествено, сделките следва да се отнасят до горски парцели, разположени в същите области като горските парцели, държавна и частна собственост, които са предмет на сделките за замени, и трябва да имат същите или достатъчно сходни характеристики що се отнася до представените растителни видове на територията на парцела, размера на парцела и условията за достъпност до парцела. Имайки предвид това, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно пазарните цени, получени при изцяло частни сделки за продажби (или замени), които са били извършени в България през периода от присъединяването на България към ЕС до 2011 г. Освен това Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно разликите между тези пазарни цени и цените, използвани за отделните сделки за замени (изчислени в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени), а оттам и на потенциалния размер на държавната помощ. Накрая, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно правилата, които се прилагат, когато става дума за компенсация, изплатена при транзакциите за замени, при разлика на цените за двата заменими парцела.

(101)

Освен това, с оглед на твърдението на българските власти, че жалбоподателите не са доказали, че помощта би засегнала търговията между държавите-членки, Комисията приканва България да осигури допълнителна информация относно това дали и до каква степен потенциалната помощ оказва отрицателно въздействие върху търговията в рамките на Общността.

(102)

В случай че информацията, предоставена в рамките на официалната процедура по разследване, доведе до обявяване от страна на Комисията, че при сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите е налице държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията също така трябва да разследва дали тази помощ е съвместима с вътрешния пазар, и по-специално с член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС и разпоредбите на НРП и/или член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС и разпоредбите на Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. Поради това Комисията изисква от държавите-членки и трети страни да предоставят всички налични доказателства, които биха позволили на Комисията да обоснове оценката си относно съвместимостта на мярката. Комисията напомня на българските власти, че държавата-членка носи тежестта на доказване по отношение на съвместимостта на мерките за помощ.

4.   РЕШЕНИЕ

(103)

С оглед на гореизложените съображения, Комисията, като действа в съответствие с процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз, изисква от България да представи мнението си и да предостави цялата информация, която би могла да помогне за оценката на помощта, в рамките на един месец от датата на получаване на настоящото писмо. Тя изисква от Вашите власти незабавно да изпратят копие от настоящото писмо до потенциалните бенефициери на помощта.

(104)

По-специално от българските органи се изисква да осигурят цялата информация, необходима за установяване на разликата между административните цени, налагани в контекста на замените, и пазарната цена на горските имоти, които имат същите характеристики, като заменяемите парцели, действащи към момента на съответната транзакция. В този контекст българските органи също се приканват да представят резултата от своите оценки за разгледани дела, при които замените са настъпили след 31 декември 2006 г., които биха се получили, ако съответните коефициенти са били правилно актуализирани, както е предвидено от българското законодателство. Най-накрая, Комисията приканва България да осигури информация относно правилата, приложими спрямо изплатената компенсация при транзакциите за замяна, в случай на разлики в цените за двата заменени парцели земя.

(105)

Комисията иска да напомни на България, че член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз има суспендираща сила и да насочи Вашето внимание към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, който предвижда, че цялата неправомерна помощ може да бъде възстановена от бенефициера.

(106)

Комисията предупреждава България, че ще информира заинтересованите страни, като публикува настоящото писмо заедно с пояснително резюме в Официален вестник на Европейския съюз. Тя също така ще информира заинтересованите страни в държавите от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, като публикува известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз и ще информира Надзорния орган на ЕАСТ като изпрати копие от настоящото писмо. Всички тези заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуването.“


(1)  Българският Закон за горите, обнародван в ДВ, бр. № 125 от 29 декември1997 г.

(2)  Приета с Постановление на Министерски съвет № 252 от 6 ноември 2003 г., обнародвана в българския Държавен вестник, бр. № 101 от 18 ноември 2003 г. (последно изменена в ДВ, бр. № 1 от 5 януари 2007 г.).

(3)  Жалбоподателите изчисляват, че размерът на помощта при 15 сделки, избрани от 147 замени, вече би бил между 55 млн. евро (ако се отчита само замяната) и 126 млн. евро (ако се вземе предвид промяната в предназначението на земята). Според предоставената от тях информация размерът на помощта във всяка една от тези 15 сделки (без да се взема предвид потенциалната промяна в предназначението на земята) варира от 340 360 EUR до 27,9 млн. евро. Въпреки че тази оценка се отнася единствено до разликата между административната и пазарната цена на горските парцели държавна собственост (т.е. предимство за частната страна), като се има предвид, че парцелите частна собственост са били като цяло разположени в по-малко атрактивни райони, разликата между тяхната административна и пазарна цена (т.е. предимство за публичната страна) изглежда не толкова голяма. Поради това жалбоподателите твърдят, че действителният размер на държавната помощ, предоставена на частната страна, т.е. разликата между предимствата за частната страна и предимствата за публичната страна, все още би могла да бъде значителна.

(4)  Въз основа на информацията, предоставена от властите, това изглежда обхваща само 3 общини. За останалата част от страната те не предоставиха информация.

(5)  ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3.

(6)  Обнародван в ДВ № 44 от 21 май 1996 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 41 от 2 юни 2009 г.)

(7)  Обнародван в ДВ № 275 от 22 ноември 1950 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 50 от 30 май 2008 г.)

(8)  Неизвестен брой планирани промени на предназначението могат да бъдат блокирани от мораториума, наложен през 2009 г.

(9)  ОВ C 384, 10.12.1998 г., стр. 3.

(10)  Съобщение на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3).

(11)  В случаите, когато един имот попада едновременно в повече от една зона, при оценяването му се взема под внимание по-високият коефициент.

(12)  Дело C-239/09 Seydaland Vereinigte Agrarbetriebe GmbH & Co. KG/BVVG Bodenverwertungs- und -verwaltungs GmbH, [2010], Сборник, стр. I-0000, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62009J0239:EN:HTML

(13)  В тази връзка, моля, отбележете, че схемата на замени не е била въведена преди 1994 г., не е била включена като съществуваща помощ в приложение към Договора за присъединяване на България, нито е било отправено уведомление за нея по време на междинния механизъм. Поради това не може да се счита, че тя представлява съществуваща държавна помощ по смисъла на член 1, буква б) от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета.

(14)  ОВ L 83, 27.3.1999 г., стр. 1.

(15)  ОВ C 319, 27.12.2006 г., стр. 1.


DRUGI AKTI

Evropska komisija

16.9.2011   

SL

Uradni list Evropske unije

C 273/26


Objava vloge v skladu s členom 6(2) Uredbe Sveta (ES) št. 510/2006 o zaščiti geografskih označb in označb porekla za kmetijske proizvode in živila

2011/C 273/07

V skladu s členom 7 Uredbe Sveta (ES) št. 510/2006 (1) je ta objava podlaga za uveljavljanje pravice do ugovora zoper vlogo. Izjave o ugovoru mora Komisija prejeti v šestih mesecih od dneva te objave.

ENOTNI DOKUMENT

UREDBA SVETA (ES) št. 510/2006

„ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ“ (FASOLIA VANILIES FENEOU)

ES št.: EL-PGI-0005-0839-21.12.2010

ZGO ( X ) ZOP ( )

1.   Ime:

„Φασόλια Βανίλιες Φενεού“ (Fasolia Vanilies Feneou)

2.   Država članica ali tretja država:

Grčija

3.   Opis kmetijskega proizvoda ali živila:

3.1   Vrsta proizvoda:

Skupina 1.6:

Sadje, zelenjava in žita, sveži ali predelani.

3.2   Opis proizvoda, za katerega se uporablja ime iz 1. točke:

„Fasolia Vanilies Feneou“ je oluščen suhi fižol lokalne vrste stročnic Phaseolus vulgaris.

Fizične značilnosti: zrnje je belo, ovalne oblike in zelo majhno, in sicer 1 000 zrn tehta 270 g do 280 g, kar ga uvršča med drobnozrnate sorte, ter ima tanko lupino.

Fižol „Fasolia Vanilies Feneou“ je vir beljakovin (najmanj 18 %). Kemijske značilnosti, po katerih se fižol „Fasolia Vanilies Feneou“ razlikuje od drugih sort fižola na trgu, so:

Št.

Parameter

Fasolia Vanilies Feneou

Druge Sorte Fižola (vrste Phaseolus vulgaris)

Sklepne ugotovitve

1.

Prehranske vlaknine

27,9–29,9 % w/w

13,2 % w/w

do 54,4 % več prehranskih vlaknin

2.

Maščobe

1,7–1,9 % w/w

2–2,5 % w/w

do 10 % manj maščob

3.

Energijska vrednost

225–233 kcal/100 g

296 kcal/100 g

manj kalorij

955–963 kJ/100 g

1 236 kJ/100 g

4.

Kalcij

2 970–2 988 mg/kg

1 312 mg/kg

do 56 % več kalcija

5.

Natrij

97,1–98,1 mg/kg

354 mg/kg

nižja vsebnost soli

6.

Pepel

3,9–4,1 % w/w

4,4 % w/w

nižja vsebnost pepela

Organoleptične značilnosti, po katerih se fižol „Fasolia Vanilies Feneou“ razlikuje od drugih sort fižola in zaradi katerih je za potrošnike zlasti zanimiv, so: je sladkega okusa, hitro se skuha in pri kuhanju ne razpade, ko je kuhan, je v notranjosti mehak, lupina pa ostane cela.

3.3   Surovine (samo za predelane proizvode):

3.4   Krma (samo za proizvode živalskega izvora):

3.5   Posebni proizvodni postopki, ki jih je treba izvajati na opredeljenem geografskem območju:

Vse faze proizvodnega procesa, tj. od gojenja (priprava zemlje, uporaba gnojila, setev, namakanje, zatiranje plevela, zaščita rastlin) do pobiranja pridelka, sušenja in luščenja proizvoda, je treba izvesti na opredeljenem geografskem območju.

3.6   Posebna pravila za rezanje, ribanje, pakiranje itn.:

3.7   Posebna pravila za označevanje:

Na embalaži morajo biti navedene označba „ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ“ ΠΓΕ („Fasolia Vanilies Feneou“ ZGO) in vse druge označbe, določene z nacionalno zakonodajo in zakonodajo Skupnosti.

4.   Kratka opredelitev geografskega območja:

Opredeljeno geografsko območje proizvodnje fižola „Fasolia Vanilies Feneou“ je celotna občina Feneos v prefekturi Korint na Peloponezu.

Fižol raste na območju Feneos, in sicer na zaprti planoti s skupno obdelovalno površino 4 710 hektarjev, ki je obdano z gorami: Helmos–Dourdouvana, Killini, Oliyirtos–Saïtas. Zaprti bazen območja Feneos (umetno jezero) je posebna značilnost Peloponeza; obdaja ga hojev in borov gozd, ki se razteza navzdol do jezera. To posebno in edinstveno okolje gozdnatega gorovja, ki obdaja planoto Feneos, skupaj z umetnim jezerom Doxa prispeva k nastanku mikroklime, ki je primerna za pridelavo proizvoda najvišje kakovosti.

5.   Povezanost z geografskim območjem:

5.1   Posebnosti geografskega območja:

Prst

Prst je globoka in rodovitna ter večinoma ilovnato-peščena do peščeno-ilovnata z visoko stopnjo zadrževanja vode. Bogata je s kalcijem in fosforjem, vendar je vsebnost kalija in magnezija nizka. Prst je večinoma nekoliko kisla (pH < 7). Fižol „Fasolia Vanilies Feneou“ raste na dnu nekdanjega naravnega jezera Doxa, pri čemer se je ohranila relativna vlažnost zemlje. Vsi ti dejavniki ugodno vplivajo na gojenje fižola „Fasolia Vanilies Feneou“.

Podnebje

Na splošno je za območje značilno celinsko podnebje z mrzlimi zimami in hladnimi poletji. Ker pa je gorovje, ki obdaja planoto Feneos, pretežno gozdnato, je podnebje milejše z mokrimi zimami in hladnejšimi poletji. Povprečna mesečna temperatura je 28,8 °C (najvišja) in 0,6 °C (najnižja), povprečna letna temperatura pa je 12,8 °C.

K milemu pomladanskemu vremenu prispeva tudi jezero Doxa. Povprečna letna količina padavin je 600 milimetrov. Fižol dobro uspeva v mokrem okolju, tako da so zaradi optimalnih temperatur in relativne vlažnosti pogoji za njegovo rast odlični.

Človeški dejavniki

Človeški dejavnik najbolje izkorišča prst in klimatske pogoje območja Feneos ter je bistven za proizvodnjo proizvoda najvišje kakovosti in sloves zunaj meja prefekture.

Metode gojenja, ki jih uporabljajo proizvajalci na območju Feneos, temeljijo na večletnih izkušnjah in tradiciji, ki se prenaša na naslednje generacije. Metode vključujejo ročna opravila, in sicer od setve do sušenja in luščenja, minimalno uporabo pesticidov in kemičnih gnojil ter uporabo prvovrstnega semena „Fasolia Vanilies Feneou“, ki ga za naslednjo setev izberejo kmetje, da se zavaruje čistost rastlinskega materiala.

5.2   Posebnosti proizvoda:

Fižol „Fasolia Vanilies Feneou“ se načrtno goji na območju Feneos od konca 19. stoletja. Razlogi za dolgoletno gojenje so njegove posebne, razpoznavne značilnosti: zrnje je zelo majhno, čisto belo, svetleče, ovalne in ne ledvičaste oblike kot pri večini drugih sort fižola in ima tanko lupino, kar pomeni, da se bolje in hitreje skuha; poleg tega ima sladek okus in je zelo hranljivo.

Pridelovalci so fižol lokalno poimenovali „Vanilia“, da bi poudarili njegovo čisto belo barvo in poseben sladek okus, ki spominja na vanilijo. Zaradi teh posebnih kakovostnih značilnosti se proizvod razlikuje od drugih sort fižola in je bolj iskan na trgu.

5.3   Vzročna povezanost geografskega območja s kakovostjo ali značilnostmi proizvoda (pri ZOP) oziroma z določeno kakovostjo, slovesom ali drugimi značilnostmi proizvoda (pri ZGO):

Opis povezave med kakovostjo proizvoda in opredeljenim geografskim območjem

Značilnosti proizvoda „Fasolia Vanilies Feneou“ so povezane s podnebjem in prstjo območja ter uporabo rastlinskega materiala, ki je prilagojen lokalnemu okolju.

Fižol „Fasolia Vanilies Feneou“ je kar najbolje prilagojen celinskemu podnebju in osnovnemu stanju tal na območju, na katerem zelo dobro raste. Dobro osušena in v povprečju nekoliko kisla prst v kombinaciji z razmeroma milimi, mokrimi zimami in hladnimi poletji bistveno vpliva na kakovost pridelka, zaradi česar nastanejo bleščeča zrna, ki imajo tanko lupino in so mehka. Zaradi teh pogojev zraste fižol z visoko sposobnostjo absorpcije vode, nizko vsebnostjo pepela in boljšimi organoleptičnimi značilnostmi, kot sta poseben sladek okus in dejstvo, da se dobro skuha.

Ključno vlogo pri ustvarjanju idealnih pogojev za rast fižola in njegovem razlikovanju od podobnih sort fižola, ki rastejo drugje, imajo tudi edinstveno naravno okolje z gorami, ki varujejo planoto Feneos pred močnimi vetrovi, umetno jezero Doxa ter hojev in borov gozd, ki ga obdaja in se razteza navzdol do njega.

Metode gojenja, ki jih lokalni kmetje uporabljajo več kot 100 let, skupaj z ugodno prstjo ter podnebnimi in okoljskimi pogoji prispevajo k posebnim značilnostim proizvoda. Obdelovalne tehnike pridelovalcev fižola so enake, kot so jih uporabljali njihovi predniki, in večina opravil, kot so okopavanje, pobiranje pridelka, izbira in pakiranje, se danes še vedno izvaja ročno, zato je proizvod lepega videza, ima enotno obliko ter je brez tujih snovi in zdrobljenih zrn. Zaradi minimalne uporabe pesticidov in kemičnih gnojil, ki poslabšajo kakovost proizvoda, ter natančnega izbora semen za naslednjo setev, da se zavaruje čistost lokalne vrste „Fasolia Vanilies Feneou“, je proizvod odlične kakovosti.

Tesna povezanost med proizvodom in opredeljenim geografskim območjem ter tudi njegovo zelo lokalizirano pridelavo na planoti Feneos je postala očitna po večkratnih poskusih njegove pridelave na sosednjih območjih gojenja fižola. Ti poskusi niso bili uspešni, saj je kakovost fižola, pridelanega zunaj opredeljenega geografskega območja, znatno slabša, zlasti kar zadeva videz, popolnost lupine in okus.

Opis povezave med slovesom proizvoda in opredeljenim geografskim območjem

Sklicevanja v gradivu, ki ga je objavil Vassilios Sarlis v delu o folklori območja Feneos v Korintu in vpisih med leti 1960 in 2000, potrjujejo pomen tega pridelka na območju in njegov sloves zaradi najboljšega okusa. V grški mitologiji je boginja Demetra prebivalcem Feneosa darovala stročnice, ker so bili gostoljubni do nje, ko je iskala svojo hčer Perzefono, ki jo je ugrabil Had. Ta jo je poskušal odpeljati v podzemlje skozi globine jezera Feneos. Prebivalci Feneosa so bili zato prvi, ki so jedli stročnice, in morda je zaradi tega njihov fižol postal poznan kot najokusnejši. Poleg tega je navedeno, da je fižol najpogosteje zaužita stročnica, sledita pa mu leča in čičerika.

Načrtno gojenje fižola na območju se je začelo konec 19. stoletja, ko je voda iz jezera Feneos odtekla. Sloves proizvoda in njegova tesna povezanost z območjem Feneos sta dokumentirana v naslednjih dokumentih:

Dokument, ki ga je izdalo civilno sodišče prve stopnje v Feneosu, z dne 25. marca 1910 v zvezi z odškodnino, ki jo je živinorejec plačal pridelovalcu fižola, ker so njegove živali uničile pridelek fižola.

Raziskava, ki jo je izvedel Panos Dimitrios (doktorat) o intenzivnem gojenju fižola „Fasolia Vanilies Feneou“ na območju v petdesetih letih 20. stoletja.

Zaradi pomembnosti pridelka na območju in njegovega velikega slovesa se v vasi Steno vsak oktober (ko se pobira pridelek „Fasolia Vanilies Feneou“) od leta 1980 organizira festival Fasolada, ki ga je časopis Eleftheros Tipos ocenil kot turistično znamenitost.

Podatki grškega statističnega urada, po katerih se je fižol „Fasolia Vanilies Feneou“ neprekinjeno gojil med letoma 1993 in 2003.

Pregledi, ki jih izvaja direktorat za kmetijstvo prefekturnega organa Korinta v okviru kompenzacijskega nadomestila in sheme enotnega plačila, dokazujejo dolgoletno tradicionalno gojenje fižola „Fasolia Vanilies Feneou“ na območju in njegovo izjemno kakovost.

Obiskovalec območja je opisal, kako je planoto Feneos in njen okusen „vanilijev“ fižol povezal s svojim otroštvom.

Slavni fižol Fasolia Feneou je bil omenjen v dveh izdajah časopisa Kathimerini (24. oktobra 2006 in 17. novembra 2007).

Tradicionalna fasolada (fižolova juha) iz fižola Fasolia Feneou je bila opisana v izdajah časopisa Ta Nea (16. februarja 2007) in časopisa Eleftheros Tipos (4. oktobra 2008).

Na televizijskem programu Iliasa Mamalakisa Boukia kai Sinkhorio je bilo gledalcem predstavljeno, kako pripraviti jed Boulia (Polispori) Feneos z značilnim belim fižolom „Fasolia Vanilies Feneou“ kot eno glavnih sestavin.

Fižol „Fasolia Vanilies Feneou“ je bil omenjen v dveh oddajah Menoume Ellada na državni televiziji (oktobra 2006 in 2007) in na ET3 februarja 2009.

Fižol „Fasolia Vanilies Feneou“ zelo cenijo ne le potrošniki, ampak tudi proizvajalci, saj lahko doseže do 75 % višjo ceno od cene drugih sort fižola, katerih ime ni zaščiteno.

Zgodovinski in bibliografski podatki, članki v lokalnih in nacionalnih časopisih, medijske vsebine in objave na internetu (Wikipedia itd.), ki se nanašajo predvsem na gastronomijo in turizem, potrjujejo sloves proizvoda „Fasolia Vanilies Feneou“, ki je neločljivo povezan s svojimi posebnimi značilnostmi.

Sklic na objavo specifikacije:

(člen 5(7) Uredbe (ES) št. 510/2006)

http://www.minagric.gr/greek/data/PROD_FASOLIA_VANILIES_FENEOU.pdf


(1)  UL L 93, 31.3.2006, str. 12.