|
ISSN 1725-5244 doi:10.3000/17255244.C_2010.187.slv |
||
|
Uradni list Evropske unije |
C 187 |
|
|
||
|
Slovenska izdaja |
Informacije in objave |
Zvezek 53 |
|
Obvestilo št. |
Vsebina |
Stran |
|
|
II Sporočila |
|
|
|
SPOROČILA INSTITUCIJ, ORGANOV, URADOV IN AGENCIJ EVROPSKE UNIJE |
|
|
|
Evropska komisija |
|
|
2010/C 187/01 |
||
|
2010/C 187/02 |
Nenasprotovanje priglašeni koncentraciji (Zadeva COMP/M.5789 – Geely/Daqing/Volvo Cars) ( 1 ) |
|
|
|
IV Informacije |
|
|
|
INFORMACIJE INSTITUCIJ, ORGANOV, URADOV IN AGENCIJ EVROPSKE UNIJE |
|
|
|
Evropska komisija |
|
|
2010/C 187/03 |
||
|
|
Upravna komisija za koordinacijo sistemov socialne varnosti |
|
|
2010/C 187/04 |
Sklep št. E2 z dne 3. marca 2010 o vzpostavitvi postopka upravljanja sprememb, ki se uporablja za podatke o organih, opredeljenih v členu 1 Uredbe (ES) št. 883/2004 Evropskega parlamenta in Sveta in navedenih v elektronskem imeniku, ki je sestavni del EESSI ( 2 ) |
|
|
|
V Objave |
|
|
|
POSTOPKI V ZVEZI Z IZVAJANJEM POLITIKE KONKURENCE |
|
|
|
Evropska komisija |
|
|
2010/C 187/05 |
Državne pomoči – Bolgarija – Državna pomoč C 12/10 (ex N 389/09) – Odlog in prerazporeditev obveznosti podjetja Ruse Industry – Poziv k predložitvi pripomb na podlagi člena 108(2) PDEU ( 1 ) |
|
|
2010/C 187/06 |
Predhodna priglasitev koncentracije (Zadeva COMP/M.5901 – Montagu/GIP/Greenstar) ( 1 ) |
|
|
2010/C 187/07 |
Predhodna priglasitev koncentracije (Zadeva COMP/M.5826 – Anglo Irish Bank/RBS/Arnotts) ( 1 ) |
|
|
|
DRUGI AKTI |
|
|
|
Evropska komisija |
|
|
2010/C 187/08 |
||
|
|
|
|
|
(1) Besedilo velja za EGP |
|
|
(2) Besedilo velja za EGP in za sporazum EU/Švica |
|
SL |
|
II Sporočila
SPOROČILA INSTITUCIJ, ORGANOV, URADOV IN AGENCIJ EVROPSKE UNIJE
Evropska komisija
|
10.7.2010 |
SL |
Uradni list Evropske unije |
C 187/1 |
Sporočilo Komisije o razpoložljivi količini za podobdobje september 2010 v okviru nekaterih kvot, ki jih je Evropska unija odprla za proizvode v sektorju riža
2010/C 187/01
Uredba Komisije (EU) št. 1274/2009 je odprla tarifne kvote za uvoz riža s poreklom iz čezmorskih držav in ozemelj (ČDO) (1). V prvih sedmih dneh maja 2010 ni bil vložen noben zahtevek za izdajo uvoznega dovoljenja za kvoti z zaporednima številkama 09.4189 in 09.4190.
V skladu z drugim stavkom člena 7(4) Uredbe Komisije (ES) št. 1301/2006 (2) se količine, za katere se ne vložijo nobeni zahtevki, dodajo v naslednje podobdobje.
V skladu z drugim pododstavkom člena 1(5) Uredbe (EU) št. 1274/2009 Komisija sporoči količine, ki so na voljo za naslednje podobdobje, pred 25. dnevom zadnjega meseca zadevnega podobdobja.
V skladu s tem so skupne razpoložljive količine za podobdobje september 2010 v okviru kvot z zaporednima številkama 09.4189 in 09.4190 iz Uredbe (EU) št. 1274/2009 določene v Prilogi k temu sporočilu.
(1) UL L 344, 23.12.2009, str. 3.
(2) UL L 238, 1.9.2006, str. 13.
PRILOGA
Količine, dostopne za naslednje podobdobje iz Uredbe (EU) št. 1274/2009
|
Poreklo |
Zaporedna številka |
Zahtevki za izdajo uvoznega dovoljenja, vloženi za podobdobje maj 2010 |
Celotna razpoložljiva kvota za podobdobje september 2010 (v kg) |
|
Nizozemski Antili in Aruba |
09.4189 |
24 815 000 |
|
|
Najmanj razvite ČDO |
09.4190 |
10 000 000 |
(1) Koeficient dodelitve se za to podobdobje ne uporablja: Komisiji ni bil predložen noben zahtevek za izdajo dovoljenja.
|
10.7.2010 |
SL |
Uradni list Evropske unije |
C 187/3 |
Nenasprotovanje priglašeni koncentraciji
(Zadeva COMP/M.5789 – Geely/Daqing/Volvo Cars)
(Besedilo velja za EGP)
2010/C 187/02
Komisija se je 6. julija 2010 odločila, da ne bo nasprotovala zgoraj navedeni priglašeni koncentraciji in jo bo razglasila za združljivo s skupnim trgom. Ta odločitev je sprejeta v skladu s členom 6(1)(b) Uredbe Sveta (ES) št. 139/2004. Celotno besedilo odločitve je na voljo samo v angleščini in bo objavljeno po tem, ko bodo iz besedila odstranjene morebitne poslovne skrivnosti. Na voljo bo:
|
— |
v razdelku o združitvah na spletišču Komisije o konkurenci (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Spletišče vsebuje različne pripomočke za iskanje posameznih odločitev o združitvah, vključno z nazivi podjetij, številkami zadev, datumi ter indeksi področij, |
|
— |
v elektronski obliki na spletišču EUR-Lex (http://eur-lex.europa.eu/sl/index.htm) pod dokumentarno številko 32010M5789. EUR-Lex zagotavlja spletni dostop do evropskega prava. |
IV Informacije
INFORMACIJE INSTITUCIJ, ORGANOV, URADOV IN AGENCIJ EVROPSKE UNIJE
Evropska komisija
|
10.7.2010 |
SL |
Uradni list Evropske unije |
C 187/4 |
Menjalni tečaji eura (1)
9. julija 2010
2010/C 187/03
1 euro =
|
|
Valuta |
Menjalni tečaj |
|
USD |
ameriški dolar |
1,2637 |
|
JPY |
japonski jen |
111,85 |
|
DKK |
danska krona |
7,4553 |
|
GBP |
funt šterling |
0,83600 |
|
SEK |
švedska krona |
9,4767 |
|
CHF |
švicarski frank |
1,3331 |
|
ISK |
islandska krona |
|
|
NOK |
norveška krona |
8,0420 |
|
BGN |
lev |
1,9558 |
|
CZK |
češka krona |
25,360 |
|
EEK |
estonska krona |
15,6466 |
|
HUF |
madžarski forint |
280,24 |
|
LTL |
litovski litas |
3,4528 |
|
LVL |
latvijski lats |
0,7088 |
|
PLN |
poljski zlot |
4,0699 |
|
RON |
romunski leu |
4,2373 |
|
TRY |
turška lira |
1,9628 |
|
AUD |
avstralski dolar |
1,4452 |
|
CAD |
kanadski dolar |
1,3072 |
|
HKD |
hongkonški dolar |
9,8283 |
|
NZD |
novozelandski dolar |
1,7854 |
|
SGD |
singapurski dolar |
1,7449 |
|
KRW |
južnokorejski won |
1 513,12 |
|
ZAR |
južnoafriški rand |
9,5681 |
|
CNY |
kitajski juan |
8,5597 |
|
HRK |
hrvaška kuna |
7,2056 |
|
IDR |
indonezijska rupija |
11 429,32 |
|
MYR |
malezijski ringit |
4,0382 |
|
PHP |
filipinski peso |
58,359 |
|
RUB |
ruski rubelj |
39,0275 |
|
THB |
tajski bat |
40,868 |
|
BRL |
brazilski real |
2,2266 |
|
MXN |
mehiški peso |
16,1465 |
|
INR |
indijska rupija |
58,9710 |
(1) Vir: referenčni menjalni tečaj, ki ga objavlja ECB.
Upravna komisija za koordinacijo sistemov socialne varnosti
|
10.7.2010 |
SL |
Uradni list Evropske unije |
C 187/5 |
SKLEP št. E2
z dne 3. marca 2010
o vzpostavitvi postopka upravljanja sprememb, ki se uporablja za podatke o organih, opredeljenih v členu 1 Uredbe (ES) št. 883/2004 Evropskega parlamenta in Sveta in navedenih v elektronskem imeniku, ki je sestavni del EESSI
(Besedilo velja za EGP in za sporazum EU/Švica)
2010/C 187/04
UPRAVNA KOMISIJA ZA KOORDINACIJO SISTEMOV SOCIALNE VARNOSTI JE –
ob upoštevanju člena 72(d) Uredbe (ES) št. 883/2004 Evropskega parlamenta in Sveta z dne 29. aprila 2004 o koordinaciji sistemov socialne varnosti (1), v skladu s katerim je Upravna komisija pristojna za sprejem skupnih strukturnih pravil za službe obdelave podatkov in za razvoj določb o delovanju skupnega dela teh služb,
ob upoštevanju člena 88 Uredbe (ES) št. 987/2009 Evropskega parlamenta in Sveta (2) (v nadaljnjem besedilu: izvedbena uredba),
v skladu s pogoji iz člena 71(2) Uredbe (ES) št. 883/2004 –
ob upoštevanju naslednjega:
|
(1) |
Del posodobitve sistema usklajevanja med nacionalnimi sistemi socialne varnosti je vzpostavitev elektronskega imenika s podatki o nacionalnih organih, ki uporabljajo uredbi (ES) št. 883/2004 in (ES) št. 987/2009 (v nadaljevanju: izvedbena uredba). |
|
(2) |
Države članice so odgovorne za vnos lastnih kontaktnih informacij v elektronski imenik in za njihovo posodabljanje. |
|
(3) |
Države članice zagotovijo, da so podatki v njihovih lokalnih kopijah elektronskega imenika dnevno usklajeni s podatki v izvirniku elektronskega imenika, ki ga upravlja Evropska komisija. |
|
(4) |
Vzpostaviti je treba postopek upravljanja sprememb, s katerim se zagotovi strukturirana, dosledna, preverljiva in pravočasna obdelava sprememb podatkov v elektronskem imeniku – |
SPREJELA NASLEDNJI SKLEP:
|
1. |
Ta sklep določa pravila za postopek upravljanja sprememb v zvezi s podatki o pristojnih organih, nacionalnih nosilcih, organih za zvezo in dostopnih točkah, kot so opredeljeni v členu 1(m), (q) in (r) Uredbe (ES) št. 883/2004 in člena (1)(2)(a) in (b) izvedbene uredbe. |
|
2. |
Postopek upravljanja sprememb se uporablja za podatke v izvirniku elektronskega imenika, ki ga upravlja Evropska komisija, in za lokalne kopije, ki jih hranijo države članice. |
|
3. |
Vsaka država članica imenuje osebo, ki je odgovorna za vnos sprememb v izvirnik elektronskega imenika in za posodabljanje lokalnih kopij. |
|
4. |
Vsaka država članica določi tudi osrednjo kontaktno točko za EESSI za vsako dostopno točko (v nadaljevanju: enotna kontaktna točka za DT). To je prva kontaktna točka za nosilce in organe, povezane z navedeno dostopno točko. |
|
5. |
Vsaka država članica prek sekretariata obvesti Upravno komisijo o pomembnejših spremembah podatkov, ki zadevajo pristojne organe, nacionalne nosilce, organe za zvezo ali dostopne točke najmanj en koledarski mesec pred nastopom spremembe. Obvestilo se lahko naslovi na sekretariat. Manjše spremembe se lahko vnesejo v izvirnik elektronskega imenika brez predhodnega obvestila. |
|
6. |
Za namene tega postopka je pomembnejša sprememba opredeljena kot sprememba, ki negativno vpliva na uporabo uredb in posledično na koordinacijo zaradi morebitnega oviranega pošiljanja ali preusmerjanja strukturiranih elektronskih dokumentov (SED) zadevnemu nosilcu ali organu. Pomembnejša sprememba med drugim vključuje:
|
|
7. |
Če gre pri pomembnejši spremembi za spremembo iz točke (a), (b) ali (c), država članica navede, kateri organ, nosilec ali dostopna točka bo prevzela zadevno funkcijo ali pristojnost na dan nastopa spremembe. |
|
8. |
Po prejemu obvestila o pomembnejši spremembi sekretariat obvesti Upravno komisijo in enotne kontaktne točke DT o spremembi in datumu nastopa te spremembe. |
|
9. |
V skladu s členom 9 poslovnika Upravne komisije lahko člani Upravne komisije spremembi tudi nasprotujejo ali se glasovanja vzdržijo. V primeru nestrinjanja se sprememba obravnava na prvem naslednjem sestanku Upravne komisije. |
|
10. |
Države članice zagotovijo, da so lokalne kopije imeniških storitev dnevno usklajene z izvirnikom elektronskega imenika. Uskladitev lokalnih kopij se izvede med eno in tretjo uro zjutraj po srednjeevropskem času. |
|
11. |
V enem letu po objavi Sklepa v Uradnem listu Upravna komisija oceni izkušnje držav članic z njegovo uporabo. |
|
12. |
Ta sklep se objavi v Uradnem listu Evropske unije. Uporablja se od prvega dne drugega meseca po objavi. |
Predsednik Upravne komisije
José Maria MARCO GARCÍA
(1) UL L 166, 30.4.2004, str. 1.
(2) UL L 284, 30.10.2009, str. 1.
V Objave
POSTOPKI V ZVEZI Z IZVAJANJEM POLITIKE KONKURENCE
Evropska komisija
|
10.7.2010 |
SL |
Uradni list Evropske unije |
C 187/7 |
DRŽAVNE POMOČI – BOLGARIJA
Državna pomoč C 12/10 (ex N 389/09) – Odlog in prerazporeditev obveznosti podjetja Ruse Industry
Poziv k predložitvi pripomb na podlagi člena 108(2) PDEU
(Besedilo velja za EGP)
2010/C 187/05
Z dopisom v verodostojnem jeziku z dne 14. maja 2010 na straneh, ki sledijo temu povzetku, je Komisija uradno obvestila Bolgarijo o svoji odločitvi, da sproži postopek na podlagi člena 108(2) Pogodbe o delovanju Evropske unije v zvezi z zgoraj navedeno pomočjo/ukrepom.
Zainteresirane strani lahko predložijo svoje pripombe o ukrepih, v zvezi s katerimi Komisija sproža postopek, v enem mesecu od dneva objave tega povzetka in dopisa, ki sledi, na naslednji naslov:
|
European Commission |
|
Directorate-General for Competition |
|
State Aid Greffe |
|
1049 Bruxelles/Brussel |
|
BELGIQUE/BELGIË |
|
Faks +32 22961242 |
Te pripombe se pošljejo Bolgariji. Zainteresirana stran, ki predloži pripombe, lahko pisno zaprosi za zaupno obravnavo svoje identitete in navede razloge za to.
BESEDILO POVZETKA
1. POSTOPEK
Bolgarski organi so 30. junija 2009 priglasili ukrep za prestrukturiranje podjetja Ruse Industry AD v obliki odloga in prerazporeditve javnega dolga, ki znaša 9,85 milijona EUR. Bolgarija na podlagi smernic o pomoči za reševanje in prestrukturiranje meni, da je načrtovani ukrep združljiv z notranjim trgom kot pomoč za prestrukturiranje.
2. OPIS
Podjetje Ruse Industry, ki je imelo leta 2009 196 zaposlenih, je dejavno v proizvodnji in popravilu kovinskih konstrukcij in njihovih delov ter izdelavi žerjavov in opreme za morska plovila. Dolg, ki naj bi bil deležen načrtovane prerazporeditve, je nastal kot posledica sporazumov o posojilu iz leta 1996. Glavnica je bila prerazporejena že v letih 1999 in 2001.
3. OCENA
Na tej stopnji ocene Komisija ni prepričana, da je podjetje upravičeno do pomoči za prestrukturiranje, saj je videti, da je bilo zaradi prejšnjih prerazporeditev dolga kršeno načelo enkratnosti pomoči. Bolgarski organi prav tako niso pojasnili razmer v skupini, ki ji pripada podjetje Ruse Industry. Drugič, ni bilo izkazano, da bi bili izpolnjeni pogoji za pomoč za prestrukturiranje. Na podlagi načrta, ki ga je predložilo podjetje, obstaja dvom, da bo zmoglo povrniti dolgoročno sposobnost preživetja ter da raven prispevka upravičenca dosega prag 50 %, ki ga zahtevajo smernice o prestrukturiranju. Poleg tega Bolgarija do zdaj ni predlagala nikakršnih konkretnih izravnalnih ukrepov.
Nazadnje, prerazporeditev javnega dolga, ki je bila podjetju Ruse Industry odobrena leta 2001, poleg vprašanja, ali je bilo kršeno načelo enkratnosti pomoči, zbuja tudi vprašanje, ali je podjetje od 1. januarja 2007, dneva pristopa Bolgarije k EU, in pred priglašenim ukrepom prestrukturiranja prejemalo nezdružljivo državno pomoč.
4. SKLEPNA UGOTOVITEV
Na podlagi zgoraj navedenih preudarkov se je Komisija odločila, da sproži formalni postopek preiskave iz člena 108(2) PDEU v zvezi z opisanima ukrepoma.
BESEDILO DOPISA
„Европейската комисия желае да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от българските органи относно горепосочената мярка, за която България е подала уведомление съгласно член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“) (1), реши да открие процедурата, посочена в член 108, параграф 2 от ДФЕС.
I. ПРОЦЕДУРА
|
(1) |
На 30 юни 2009 г. българските органи уведомиха за мярка за преструктуриране в полза на „Русе индъстри“ АД (по-нататък „РИ“) под формата на разсрочване и отсрочване на публично задължение в размер на 9,85 млн. EUR. |
|
(2) |
Тъй като уведомлението не съдържаше съществена информация за оценка на мярката, на 28 юли 2009 г. до българските органи беше изпратен подробен въпросник. На 24 август 2009 г. България отговори частично и в същото писмо поиска удължаване на срока, което беше разрешено с писмо от 28 август 2009 г. На 30 септември 2009 г. България предостави още информация. На 27 ноември 2009 г. Комисията поиска още пояснения, които България предостави на 15 декември 2009 г. На 20 декември 2009 г. още веднъж беше разрешено удължаване на срока за попълване на липсващата информация. На 17 февруари 2010 г. България предостави още информация. |
II. ОПИСАНИЕ
II.1. Получателят
|
(3) |
Получател на планираната помощ е РИ — предприятие, създадено през 1991 г. със седалище в град Русе (2), България. То е активно в производството и ремонта на метални структури и елементи, както и в производството на кранове и съоръжения за морски съдове. Предприятието е приватизирано през април 1999 г., като 80 % от неговите акции са продадени на Rousse (3) Beteiligungsgesellschaft mbH (по-нататък „R GmbH“), Rostock, Германия. |
|
(4) |
Според българските органи РИ е предприятие наследник (4) на бившето „Русенска корабостроителница“ АД (по-нататък „РК“). Според годишния доклад за 2008 г., предоставен от българските органи, дяловата структура на РК е следната: Таблица 1: Структура на собствеността в РК според годишния доклад за 2008 г.
|
|
(5) |
Българските органи изтъкнаха, че РИ има две дъщерни дружества: изцяло притежаваното H + S TP — търговско представителство в Германия, и RSR OOD (Ruse Shipyard Repair Ltd.) — предприятие за ремонт на кораби, от което РИ притежава 51 %. |
|
(6) |
Понастоящем съществува също и предприятие, наречено „Корабостроителница Русе“ АД, но според българските органи то няма правна връзка с получателя и двете предприятия са в търговски взаимоотношения; поне това е информацията, която българските органи са предоставили на 15 декември 2009 г. В по-ранно писмо (от 30 септември 2009 г.) обаче българските органи споменават, че „Корабостроителница Русе“ АД е 100 % дъщерно дружество на РИ. Освен това в годишния доклад от 2008 г. ясно е посочено, че „Корабостроителница Русе“ ЕАД е създадено от и учредено като предприятие отделно от РК. |
|
(7) |
Годишният доклад от 2008 г. изброява следните дъщерни дружества. Таблица 2: Дъщерни дружества на РК според годишния доклад за 2008 г.
|
II.2. История на публичното задължение
|
(8) |
Понастоящем, според информацията на българските органи, РИ дължи на държавата сумата от 9,85 млн. EUR. |
|
(9) |
Дългът произлиза от споразумения (5) за заеми, датиращи от 1996 г. и 1997 г., между Държавен фонд за реконструкция и развитие (по-нататък „ДФРР“) и РК относно главница, която по онова време е възлизала на 8,45 млн. USD. |
|
(10) |
През април 1999 г. е сключено споразумение („Разсрочване 1999 г.“) между Министерството на финансите (6) (по-нататък „МФ“) и R GmbH, съгласно което 8 млн. USD от гореописания дълг плюс натрупаната лихва се превалутират (7) в евро и R GmbH се задължава да погаси вземането при условията на разсрочено плащане за срок от 1 декември 2000 г. до 30 юни 2015 г. |
|
(11) |
На 21 май 2001 г. МФ и РК сключват друго споразумение („Разсрочване 2001 г.“), с което са предоговорени задълженията на получателя към държавата (8), включително лихвите, до 30 септември 2015 г. с гратисен период до 30 септември 2005 г. |
|
(12) |
Според споразумението от 2001 г. цялото задължение се преизчислява (9): главницата става 7,97 млн. EUR, а лихвата (натрупана до 1 април 1999 г.) става 2 млн. EUR. Според това споразумение по задължението се начислява лихва от 1 % годишно, а върху просрочените суми се начислява наказателна лихва от 3 %. |
|
(13) |
През септември 2005 г. точно преди края на гратисния период получателят иска от Агенцията за държавни вземания (10) ново предоговаряне на задълженията си във връзка със споразумението от 2001 г. През декември 2006 г. българската Комисия за защита на конкуренцията (11) намира искането на РК за неоснователно съгласно българския закон за държавните помощи (12). РК обжалва решението на Комисията за защита на конкуренцията пред Върховния административен съд, който отхвърля жалбата с решение от юли 2007 г. Следващо обжалване на това решение също е отхвърлено. |
|
(14) |
Според българските органи Агенцията за държавни вземания се е въздържала да изиска по законов път дължимите суми, които не са били плащани в съответствие с предоговарянето от 2001 г., защото през юли 2008 г. получателят е предложил да плати доброволно част (1 млн. EUR) от просрочените суми на два транша, първият от които в размер на 500 000 EUR е обещал да плати през октомври 2008 г. Когато обаче РК не е платило сумата, Агенцията за държавни вземания е удължила срока до декември 2008 г. След като към началото на януари 2009 г. не са осъществени плащания, през февруари 2009 г. Агенцията за държавни вземания изпраща напомняне за плащане. |
|
(15) |
На този етап все още не е ясно до каква степен РК е изпълнило задълженията си за плащане съгласно различните споразумения за разсрочване. В частност изглежда, че от главницата в размер на 7,97 млн. EUR, предоговорени през 2001 г., към момента все още са дължими 7,7 млн. EUR. |
II.3. Мярка за преструктуриране, за която е подадено уведомление
|
(16) |
През юни 2009 г. получателят подава второ искане до Агенцията за държавни вземания за разсрочване на оставащия дълг съгласно споразумението от 2001 г. Тази молба е мярката, за която до Европейската комисия е подадено уведомление като помощ за преструктуриране. |
|
(17) |
Според предложението на българските органи новото споразумение ще предвиди изплащане на задълженията за период от 10 години (т.е. до 2019 г.) с гратисен период до 30 юни 2012 г. |
|
(18) |
Цялото задължение, което следва да бъде разсрочено, възлиза на 9,8 млн. EUR, включително (според българските органи) следните части (13):
|
|
(19) |
България е на мнение, че планираната мярка е съвместима с вътрешния пазар въз основа на Насоките на общността за държавните помощи за оздравяване и преструктуриране на предприятия в затруднение (по-нататък „Насоките за О и П“) (15) като мярка за преструктуриране. |
III. ОЦЕНКА НА НАЛИЧИЕТО НА ДЪРЖАВНА ПОМОЩ
|
(20) |
Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да е форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставянето в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар. |
|
(21) |
По-надолу Комисията ще оцени дали помощта, за която е подадено уведомление, предствавлява държавна помощ. Освен това Комисията ще оцени дали въздържането от изискване по законов път на спазването на споразумението от 2001 г. и неприлагането на лихва от 1 януари 2007 г. представляват допълнителна държавна помощ, която следва да се вземе предвид при изчисляването на елемента на помощ за преструктуриране. |
|
(22) |
И двете мерки включват държавни средства, тъй като е налице загуба на средства, които е следвало да се влеят в държавния бюджет. Те са предоставени от МФ и следователно от държавата. |
|
(23) |
Както разсрочването и отсрочването на задълженията, за които е подадено уведомление, така и въздържането от изискване по законов път на задълженията от момента на присъединяването се отнасят индивидуално до РИ и поради това са селективни. |
|
(24) |
В допълнение мерките са предоставили предимство на предприятието, което не би било постигнато по друг начин на частния пазар, тъй като мерките не издържат теста на кредитора в пазарни условия (16). |
|
(25) |
По отношение на помощта, за която е получено уведомление, Комисията се съмнява, че частен кредитор наистина би разсрочил дълга вместо да изиска незабавно изплащане на цялата сума от задължения, особено предвид наличието на две предишни разсрочвания през 1999 г. и 2001 г. Освен това Комисията отбелязва, че според българските органи предприятието е в затруднение. |
|
(26) |
Относно въздържането от изискване по законов път на спазването на споразумението от 2001 г. Комисията също се съмнява, че това поведение съответства на поведението на частен кредитор. Както се споменава в параграфи (10)—(15) по-горе, предприятието не е извършило плащанията, предвидени в предоговарянето от 2001 г., а България не е показала, че нейните органи са положили сериозни усилия да съберат дължимото задължение. Освен това от документацията не се вижда дали наказателната лихва от 3 %, определена в споразумението от 2001 г., наистина е била начислена и/или платена (17). |
|
(27) |
Комисията отбелязва в допълнение, че мярката, за която не е изпратено уведомление, изглежда не представлява съществуваща помощ от 1 януари 2007 г., тъй като не е обхваната от приложение V.2.1 към Договора за присъединяване на България (18). В частност тя а) нито е влязла в сила преди 31 декември 1994 г., б) нито е изброена в допълнението към приложение V, в) нито е обхваната от временен механизъм. |
|
(28) |
РИ е предприятие, произвеждащо стоки, които се търгуват свободно в рамките на Съюза. Затова Комисията счита, че условието за засягане на конкуренцията и търговията в Съюза е изпълнено. |
|
(29) |
Поради това Комисията счита, че горепосочените мерки са държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Следва да се отбележи, че България не оспорва характера на държавна помощ на мярката, за която е подала уведомление. |
IV. ОЦЕНКА НА СЪВМЕСТИМОСТТА
|
(30) |
От изключенията, предвидени в член 107, параграф 3 от ДФЕС, само изключението, предвидено в член 107, параграф 3, буква в) би могло да бъде приложимо, тъй като основната цел на помощта се отнася до възстановяване на дългосрочната жизненост на предприятие в затруднение. Съгласно тази разпоредба държавна помощ, предоставена за насърчаване развитието на някои икономически дейности може да бъде разрешена, „доколкото не засяга по неблагоприятен начин условията на търговия до степен, която противоречи на общия интерес“. Затова помощта може да се счита за съвместима въз основа на член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС, при условие че са налице условията, посочени в Насоките за О и П. |
IV.1. Помощта отговаря ли на условията за помощ за преструктуриране?
IV.1.1. Предприятие в затруднение
|
(31) |
За да отговаря на условията за помощ за преструктуриране, получателят следва да бъде, съгласно точка 33, предприятие в затруднение по смисъла на Насоките за О и П. |
|
(32) |
В своето уведомление българските органи твърдят, че РИ е предприятие в затруднение по смисъла на точка 10, буква в) от Насоките, тъй като то отговаря на критериите на вътрешното законодателство като обект на процедура по колективна несъстоятелност. В частност предприятието отговаря на условията за започване на процедура по несъстоятелност съгласно член 608 от българския търговски закон (19) поради своите задължения към държавата. |
|
(33) |
Комисията също отбелязва финансовите резултати на предприятието, които показват постоянен спад в оборота му, както и нарастващи загуби, както се вижда от долната таблица. Също така следва да се посочи, че през 2008 г. предприятието произвежда отрицателна оперативна печалба и отрицателен паричен поток. Така РИ изглежда изпълнява условията на точка 11 от Насоките за О и П и следва да се разглежда като предприятие в затруднение. Таблица 3: Годишен оборот и печалба на Русе индъстри АД
|
|
(34) |
За да отговаря на условията за помощ за преструктуриране съгласно точка 13 от Насоките за О и П, следва да се докаже, че затрудненията на дружеството са присъщи за него и не са резултат от произволно разпределение на разходите в рамките на групата, както и че трудностите са прекалено сериозни, за да може групата сама да се справи с тях. |
|
(35) |
Към момента както е описано по-горе в параграфи 5—6, структурата на групата, към която РИ принадлежи, все още е неясна. |
|
(36) |
България твърди, че не знае откъде произлизат затрудненията на получателя и дали групата сама би могла да се справи с трудностите. |
|
(37) |
Съответно Комисията се съмнява дали получателят отговаря на условията за помощ за преструктуриране в съответствие с точка 13 от Насоките за О и П. |
IV.1.2. Принципът на еднократна помощ
|
(38) |
Съгласно Насоките помощ за преструктуриране следва да се предоставя само веднъж. Към момента изглежда, че този принцип на еднократна помош, както е посочен в точка 3.3 от Насоките за О и П, е нарушен. |
|
(39) |
В частност изглежда, че дори споразумението от 2001 г. за предоговаряне на дълга на РИ може да представлява държавна помощ. Досега българските органи не са изтъкнали аргументи, които да показват, че предоговарянето от 2001 г. е в съответствие с принципа на кредитора в условията на пазарна икономика (по-нататък „ПКУПИ“). Към момента е под съмнение дали държавата е действала подобно на частен кредитор, когато е сключила споразумението, особено предвид факта, че е имало и предишно разсрочване на дълга в контекста на приватизацията (т.е. предоговарянето от 1999 г.). Във всеки случай, дори да се приеме, че сключването на споразумението от 2001 г. е било в съответствие с ПКУПИ, българските органи не са изискали по законен път плащането на дълга (21) в съответствие с него. |
|
(40) |
Следва да се подчертае, че дори и Комисията да не е компетентна да оцени (22) съвместимостта на държавната помощ, предоставена на РК преди 1 януари 2007 г., датата на присъединяване на България към ЕС, това не я възпрепятства да оцени фактите по делото за целите на оценката на принципа на еднократна помощ. |
IV.1.3. Заключение относно съответствието с условията
|
(41) |
Въз основа на горните съображения Комисията се съмнява дали РИ отговаря на условията за помощ за преструктуриране. |
IV.2. Съвместимост с Насоките за О и П
IV.2.1. Възстановяване на дългосрочната жизнеспособност
|
(42) |
Съгласно точка 34 от Насоките за О и П, предоставянето на помощ за преструктуриране трябва да става, при условие че съществува план за преструктуриране, който трябва да е одобрен от Комисията. Освен това съгласно точка 35 от Насоките, планът за преструктуриране трябва да възстановява дългосрочната жизнеспособност на предприятието в рамките на един разумен срок, въз основа на реалистични предположения за бъдещите условия за дейност. |
|
(43) |
На този етап Комисията се съмнява, че представеният план ще позволи на предприятието да се върне към дългосрочна жизненоспособност. В частност той не дава съществени доказателства за своите хипотези, както и конкретни цифри. Планът не съдържа достатъчно детайли, за да покаже как ще се постигне намаляване на разходите и как ще се възстанови жизнеспособността. Липсват обяснения за това как очакваните приходи ще бъдат реализирани. Въпреки че българските органи представиха пазарно проучване на продуктите върху които възнамеряват да наблегнат, този анализ не гледа към бъдещето, а е само описание на настоящето положение. |
IV.2.2. Избягване на неоправдано нарушаване на конкуренцията
|
(44) |
Съгласно точки 38—42 от Насоките следва да се вземат мерки за смекчаване, доколкото е възможно, на отрицателните въздействия на помощта върху конкурентите. Помощта не трябва да нарушава неправомерно конкуренцията. Обикновено това означава ограничаване на присъствието на предприятието на пазарите в края на периода на преструктуриране. Принудителното ограничаване или намаляне на присъствието на съответните пазари, на които оперира предприятието, представлява компенсация за конкурентите. |
|
(45) |
Досега българските органи не са предложили конкретни компенсаторни мерки. |
IV.2.3. Помощ, ограничена до минимум: действителен принос, несвързан с помощта
|
(46) |
Съгласно точка 43 от Насоките размерът и интензитетът на помощта трябва да бъдат сведени до минимума на разходите по преструктурирането, необходими за неговото осъществяване, като се вземат предвид съществуващите финансови ресурси на дружеството. Получателите на помощта трябва да направят съществен принос към плана за преструктуриране чрез собствените си ресурси, т.е. чрез продажба на активи, които не са от определящо значение за оцеляването на предприятието, или посредством външно финансиране при пазарни условия. |
|
(47) |
Приносът на предприятието към плана за преструктуриране по принцип трябва да е поне 50 % от общите разходи за плана, съгласно точка 44 от Насоките (23). На този етап България не е показала, че преструктурирането ще бъде финансирано с поне 50 % от собствени средства на получателя. Въпреки че българските органи обясняват, че преструктурирането ще бъде частично финансирано от продажбата на някои активи (т.е. земя, излишни машинни съоръжения), липсва конкретна информация за характера и очакваната продажна стойност на тези активи. Българските органи също твърдят, че няма да има външно финансиране (т.е. от кредитори, банки или акционери) на преструктурирането. |
IV.2.4. Заключения за съвместимостта
|
(48) |
На този етап Комисията има сериозни съмнения дали мярката, за която е подадено уведомление, отговаря на съответните разпоредби от Насоките за О и П като помощ за преструктуриране. |
|
(49) |
Освен това Комисията се съмнява дали въздържането от изискване по законов път на плащането на дълга след 1 януари 2007 г. е съвместимо с вътрешния пазар. |
V. ЗАКЛЮЧЕНИЕ
|
(50) |
На този етап Комисията се съмнява, че мярката за преструктуриране, за която е подадено уведомление, отговаря на условията от Насоките за О и П. Затова е под въпрос дали тя може да се счита за съвместима с вътрешния пазар. Освен това е под съмнение дали въздържането от изискване по законов път на плащането на дълга след 1 януари 2007 г., датата на присъединяване на България към ЕС, представлява допълнителна помощ и дали такава помощ е съвместима с вътрешния пазар. |
|
(51) |
Затова Комисията реши да открие официалната процедура по разследване, предвидена в член 108, параграф 2 от ДФЕС във връзка с горепосочените мерки. |
РЕШЕНИЕ
|
1. |
Предвид горепосоченото Комисията реши да открие процедурата, посочена в член 108, параграф 2 от ДФЕС по отношение на мерките за помощ, описани по-горе, в полза на „Русе индъстри“ АД. |
|
2. |
С оглед на изложените по-горе съображения Комисията, действаща съгласно процедурата, посочена в член 108, параграф 2 от ДФЕС, изисква от България да представи своите коментари и да предостави всякаква информация, която би била от полза при оценката на помощта в срок от един месец от датата на получаване на това писмо. Наред с другото информацията следва да съдържа:
|
|
3. |
Комисията изисква от България незабавно да препрати копие от настоящото писмо до „Русе индъстри“ АД. |
|
4. |
Комисията напомня на България, че член 108, параграф 3 от ДФЕС има суспензивно действие и насочва вниманието към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, съгласно който от получателя може да се изиска възстановяване на всяка неправомерно предоставената помощ. |
|
5. |
Комисията предупреждава България, че ще уведоми заинтересованите страни чрез публикуване на това писмо и на резюме от него в Официален вестник на Европейския съюз. Тя ще информира и заинтересованите страни в държави от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, чрез публикуване на известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз, както и Надзорния орган на ЕАСТ, като им изпрати копие от това писмо. Всички посочени по-горе заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуване.“ |
(1) Считано от 1 декември 2009 г. членове 87 и 88 от Договора за ЕО стават съответно членове 107 и 108 от ДФЕС. Двете групи от разпоредби са по същество идентични. За целите на настоящото решение позоваванията на членове 107 и 108 от ДФЕС следва да се разбират като позовавания на съответно членове 87 и 88 от Договора за ЕО, когато е уместно.
(2) Регион, отговарящ на условията за помощ, съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС въз основа на Решение на Комисията от 24 януари 2007 г., ОВ C 73, 30.3.2007 г., стр. 16.
(3) Френско изписване на наименованието „Русе“.
(4) Името РК е променено на РИ на 4 март 2009 г. Името на предприятието ще се използва в съответствие с това.
(5) Договор от 15 ноември 1996 г. за заем в чуждестранна валута в размер на 1 402 341,08 USD; договор от 22 ноември 1996 г. за сумата от 450 131,17 USD; и договор от 27 януари 1997 г. за изплащане на предишно задължение на предприятието в размер на 6 597 658,92 USD (главница) и 365 575,86 USD (дължима лихва към 1 ноември 1996 г.). Тези заеми са прехвърлени към ДФРР от Стопанска банка (фалирала държавна банка).
(6) Законен правоприемник като кредитор по дългове, дължими на ДФРР.
(7) Българските органи не посочват обменния курс на тази транзакция.
(8) Т.е. цялото задължение, първоначално възлизащо на 8 450 131,17 USD, от което 8 млн. USD вече са били превалутирани/разсрочени на 8 април 1999 г.
(9) Чрез използване на обменния курс EUR/USD от приватизацията, т.е. 29 април 1999 г.
(10) Агенция за държавни вземания.
(11) Комисия за защита на конкуренцията.
(12) Член 1, параграф 3 и член 3, параграф 2 от Закона за държавните помощи.
(13) a + b (т.е. 7,7 млн. EUR) отговаря на неплатената главница, разсрочена съгласно споразумението от 2001 г. За сравнение главницата, разсрочена съгласно споразумението от 2001 г., е 7,97 млн. EUR.
(14) От предоставената информация не става ясно дали лихви са били начислявани и/или изисквани по законов път след 10 юни 2006 г.
(15) ОВ C 244, 1.10.2004 г., стр. 2.
(16) Вж.: T-152/99 HAMSA [2002] ECR II-3049 at para 167.
(17) Поне не след 10 юни 2006 г.
(18) ОВ L 157, 21.6.2005 г., стр. 93.
(19) „Търговски закон“.
(20) 1,9558 EUR/BGN към 2 март 2010 г.
(21) Най-малко 1,8 млн. EUR са дължими понастоящем и българските органи не са предприели сериозни опити за събиране на дълга.
(22) Това е установена практика на Комисията, вж. например решенията за откриване по дела C 40/08 Помощ за преструктуриране за PZL-Hydral и C 49/08 Помощ за преструктуриране за PZL Debica.
(23) Ако приемем, че РИ може да се счита за голямо предприятие. Това е посочено от българските органи в точка 4.3 от тяхното уведомление от 30 юни 2009 г. Въпреки това на този етап от оценката структурата на групата все още е неясна, както е посочено в параграфи (5)—(6).
|
10.7.2010 |
SL |
Uradni list Evropske unije |
C 187/14 |
Predhodna priglasitev koncentracije
(Zadeva COMP/M.5901 – Montagu/GIP/Greenstar)
(Besedilo velja za EGP)
2010/C 187/06
|
1. |
Komisija je 30. junija 2010 prejela priglasitev predlagane koncentracije v skladu s členom 4 Uredbe Sveta (ES) št. 139/2004 (1), s katero podjetje Montagu Private Equity LLP („Montagu“, Združeno kraljestvo) in podjetje Global Infrastructure Partners („GIP“, ZDA), ki je pod skupnim nadzorom podjetij General Electric Company („GE“, ZDA), Credit Suisse Groupe („CSG“, Švica) in Global Infrastructure Management Participation LLC („GIMP“, ZDA), z nakupom delnic pridobita v smislu člena 3(1)(b) Uredbe o združitvah skupni nadzor nad podjetjem Greenstar Holdings Ltd in njegovimi hčerinskimi podjetji („Greenstar“, Združeno kraljestvo in Wales), ki pripadajo podjetju NTR („NTR“, Irska). |
|
2. |
Poslovne dejavnosti zadevnih podjetij so:
|
|
3. |
Po predhodnem pregledu Komisija ugotavlja, da bi priglašena transakcija lahko spadala v področje uporabe Uredbe ES o združitvah. Vendar končna odločitev o tej točki še ni sprejeta. |
|
4. |
Komisija zainteresirane tretje osebe poziva, naj ji predložijo svoje morebitne pripombe glede predlagane transakcije. Komisija mora prejeti pripombe najpozneje v 10 dneh po datumu te objave. Pripombe lahko pošljete Komisiji po telefaksu (+32 22964301), po elektronski pošti na naslov COMP-MERGER-REGISTRY@ec.europa.eu ali po pošti z navedbo sklicne številke COMP/M.5901 – Montagu/GIP/Greenstar na naslov:
|
(1) UL L 24, 29.1.2004, str. 1 (Uredba ES o združitvah).
|
10.7.2010 |
SL |
Uradni list Evropske unije |
C 187/15 |
Predhodna priglasitev koncentracije
(Zadeva COMP/M.5826 – Anglo Irish Bank/RBS/Arnotts)
(Besedilo velja za EGP)
2010/C 187/07
|
1. |
Komisija je 2. julija 2010 prejela priglasitev predlagane koncentracije v skladu s členom 4 Uredbe Sveta (ES) št. 139/2004 (1), s katero podjetji Anglo Irish Bank Corporation Limited („Anglo Irish Bank“, Irska) in The Royal Bank of Scotland Group plc („RBS“, Združeno kraljestvo) na pogodbeni osnovi pridobita v smislu člena 3(1)(b) Uredbe o združitvah skupni nadzor nad podjetjem Arnotts Holdings Limited („Arnotts“, Irska). |
|
2. |
Poslovne dejavnosti zadevnih podjetij so:
|
|
3. |
Po predhodnem pregledu Komisija ugotavlja, da bi priglašena transakcija lahko spadala v področje uporabe Uredbe ES o združitvah. Vendar končna odločitev o tej točki še ni sprejeta. |
|
4. |
Komisija zainteresirane tretje osebe poziva, naj ji predložijo svoje morebitne pripombe glede predlagane transakcije. Komisija mora prejeti pripombe najpozneje v 10 dneh po datumu te objave. Pripombe lahko pošljete Komisiji po telefaksu (+32 22964301), po elektronski pošti na naslov COMP-MERGER-REGISTRY@ec.europa.eu ali po pošti z navedbo sklicne številke COMP/M.5826 – Anglo Irish Bank/RBS/Arnotts na naslov:
|
(1) UL L 24, 29.1.2004, str. 1 (Uredba ES o združitvah).
DRUGI AKTI
Evropska komisija
|
10.7.2010 |
SL |
Uradni list Evropske unije |
C 187/16 |
Objava vloge na podlagi člena 6(2) Uredbe Sveta (ES) št. 510/2006 o zaščiti geografskih označb in označb porekla za kmetijske proizvode in živila
2010/C 187/08
Ta objava daje pravico do ugovora zoper vlogo na podlagi člena 7 Uredbe Sveta (ES) št. 510/2006 (1). Izjavo o ugovoru mora Komisija prejeti v šestih mesecih po dnevu te objave.
ENOTNI DOKUMENT
UREDBA SVETA (ES) št. 510/2006
„CHLEB PRĄDNICKI“
ES št: PL-PGI-0005-0694-23.04.2008
ZGO ( X ) ZOP ( )
1. Ime:
„Chleb prądnicki“
2. Država članica ali tretja država:
Poljska
3. Opis kmetijskega proizvoda ali živila:
3.1 Vrsta proizvoda:
|
Skupina 2.4 – |
Kruh, fino pecivo, slaščice in drugi pekovski izdelki |
3.2 Opis proizvoda, za katerega se uporablja ime iz točke 1:
„Chleb prądnicki“ je črn kruh iz fermentirane rži.
„Chleb prądnicki“ se peče v dveh oblikah: kot štruca in hlebec
Štruce se pripravljajo v dveh različnih težah:
|
1. |
14 kg: dolžine od 950 do 1 000 mm, višine od 120 do 150 mm in širine na sredini od 450 do 500 mm; |
|
2. |
4,5 kg: dolžine od 600 do 650 mm, višine od 120 do 150 mm in širine na sredini od 300 do 350 mm. |
Štruce (pri obeh težah) se proti krajcema postopno ožijo.
Hlebci imajo enotno težo: 4,5 kg, premer pa od 450 do 500 mm.
Skorja (pri obeh oblikah kruha) je debela od 4 do 6 mm, rjave do temnorjave barve, ima homogeno površino ali vidne razpoke, posuta pa je s tanko plastjo rženih otrobov.
Kruh je v prerezu svetle barve in enakomerno luknjičav. Ob rahlem pritisku na sredico se mora ta vrniti v prvotno stanje, ne da bi se struktura poškodovala. Ima značilen okus in vonj po kruhu iz fermentirane rži.
vlažnost: osem ur po peki največ 50 %;
prostornina: 100 g kruha ima prostornino najmanj 200 cm3;
kislost: največ 10 pH.
3.3 Surovine (samo za predelane proizvode):
|
— |
visokokakovostna ržena in pšenična moka, ki se uporabljata v živilski industriji, |
|
— |
kuhan krompir ali krompirjevi kosmiči (sezonska uporaba spomladi in zgodaj poleti), |
|
— |
rženi otrobi, |
|
— |
sol, |
|
— |
pitna voda, |
|
— |
svež kvas, |
|
— |
kumina. |
3.4 Krma (samo za proizvode živalskega izvora):
—
3.5 Posebni proizvodni postopki, ki jih je treba izvajati na opredeljenem geografskem območju:
Vse proizvodne postopke je treba izvajati na opredeljenem geografskem območju:
|
— |
pripravo kvašenega testa po tradicionalni petstopenjski metodi, |
|
— |
ročno razdeljevanje testa na dele in ročno oblikovanje, |
|
— |
končno vzhajanje oblikovanih štruc/hlebcev v košarah, |
|
— |
pripravo štruc/hlebcev za peko, vlaženje z vodo in posipanje z rženimi otrobi, |
|
— |
peko štruc/hlebcev, |
|
— |
hlajenje spečenega kruha. |
3.6 Posebna pravila za rezanje, ribanje, pakiranje itd.:
Če se kruh prodaja narezan na rezine, se ne sme rezati, dokler se ne ohladi, tj. vsaj štiri ure po končani peki.
3.7 Posebna pravila za označevanje:
„Chleb prądnicki“ se lahko prodaja nepakiran. Okrog 4,5-kilogramske štruce, ki se prodaja cela, je ovit trak z natisnjenimi podatki, zahtevanimi v skladu z zakonskimi določbami o označevanju živilskih proizvodov na trgu. Kruh, ki se prodaja kot polovica ali četrtina štruce, je pakiran v folijo ali papirnato vrečko, na kateri je nalepka, ki je grafično podobno oblikovana kot trak. Na nalepki mora biti tudi označba zaščitenega geografskega porekla in navedba „Zaščitena geografska označba“. Kruh netržne velikosti, tj. teže nad 4,5 kg, ki se v pekarni peče za posebne priložnosti, ima ovit podoben trak kot 4,5-kilogramska štruca, ki pa je prilagojen meram posamezne štruce. Vsem proizvajalcem kruha „Chleb prądnicki“ nalepke in trakove razpošlje Piekarnia B.A. Madej. Pravila o razdeljevanju nalepk preprečujejo diskriminacijo katerega koli proizvajalca, ki peče „Chleb prądnicki“ v skladu s specifikacijami.
4. Jedrnata opredelitev geografskega območja:
Upravne meje mesta Krakov.
5. Povezava z geografskim območjem:
5.1 Posebnost geografskega območja:
Ime „Chleb prądnicki“ izhaja iz imen vasi ob reki Prądnik. Najpomembnejši med njimi sta bili Prądnik Czerwony in Prądnik Biały, v katerih so bili številni mlini. Prvi posredni zapisi o pekih iz Prądnika segajo v 14. stoletje. Vaščani vasi Prądnik Czerwony so zlasti zasloveli s peko ogromnih štruc „Chleb prądnicki“.
Vasi Prądnik Czerwony in Prądnik Biały sta pod upravno mejo Krakova od 1. aprila 1910. Čeprav sta danes del mestnega okraja Krowodrza, se njuni imeni še vedno pogosto uporabljata.
„Chleb prądnicki“ in njegova priprava sta plod dolgoletnega razvoja skozi več rodov pekov. Njegove značilnosti je mogoče pripisati vplivu človeka, in sicer pekarskim spretnostm in veščinam peke kruha po tradicionalnih metodah z izključno uporabo opredeljenih surovin.
5.2 Posebnost proizvoda:
Posebne lastnosti, po katerih se „Chleb prądnicki“ najbolj razlikuje od drugih proizvodov, so njegova velikost, debela skorja in dolgotrajno ohranjanje svežine. Standardna teža štruce je 4,5 kg, za posebne priložnosti pa se pečejo tudi 14-kilogramske štruce. Vsaka štruca ima nekoliko drugačno obliko. Poleg tega „Chleb prądnicki“ ostane svež sedem dni, če je shranjen v običajnih razmerah.
Druga njegova značilnost je, da je pekarski proizvod, ki po peki še „zori“, saj polni okus in vonj razvije drugi dan po peki.
5.3 Vzročna zveza med geografskim območjem in kakovostjo ali značilnostmi proizvoda (za ZOP) ali posebno kakovostjo, slovesom ali drugo značilnostjo proizvoda (za ZGO):
Vloga temelji na posebni kakovosti kruha „Chleb prądnicki“, kot je opisana v točki 5.2, in njegovem slovesu.
Izjemne lastnosti proizvoda so v glavnem posledica človekovih spretnosti, zlasti pri gnetenju in oblikovanju testa, zaradi česar je vsaka štruca nekoliko drugačne oblike, ter pri uporabi ustreznega postopka toplotne obdelave, ki daje kruhu „Chleb prądnicki“ primerno trdnost, strukturo površine in skorjo. Zaradi krompirja ali krompirjevih kosmičev dolgo ohrani svežino.
Zgodovina, pekarska tradicija in sloves kruha „Chleb prądnicki“:
|
|
„Chleb prądnicki“ je bil prvič omenjen leta 1421, ko je krakovski škof Albert svojemu kuharju Świętosławu Skowroneku dodelil dve zhrebie (površinska mera) zemlje v Prądniku. Tamkajšnji prebivalci so morali peči kruh za škofa. |
|
|
Kralj Jan Olbracht je 26. maja 1496 pekom rženega kruha iz krajev, med katerimi je bil tudi Prądnik, podelil posebno pravico, da po dolgoletni navadi ta kruh še naprej enkrat na teden prodajajo na torkovem sejmu v Krakovu. Ta posebna pravica je cehovskim pekom znotraj mestnih zidov omogočila neomejeno peko in prodajo belih in rženih pekarskih proizvodov. Prodaja rženega kruha, pečenega zunaj mestnih zidov (peki zunaj mestnih zidov niso smeli peči belih pekarskih proizvodov), je bila strogo omejena. Peki do 1. julija 1785 niso dobili pravice, da „Chleb prądnicki“ neomejeno prinašajo v Krakov. |
|
|
Izvirni dokumenti iz 18. in 19. stoletja, ki jih hrani krakovski pekarski ceh, kažejo, da so se takrat določila načela za prodajo in oblikovanje cen na podlagi seznama standardnih cen. Najverjetneje so kupci še naprej uživali v okusu kruha „Chleb prądnicki“ do poznih dvajsetih in zgodnjih tridesetih let prejšnjega stoletja, v tridesetih letih prejšnjega stoletja pa se je njegova izdelava končala. Vseeno pa „Chleb prądnicki“ ni dokončno utonil v pozabo. Po besedah predsednika trgovskega podjetja Stary Kleparz se je „Chleb prądnicki“ v povojnem obdobju (1945–1998) spet začel prodajati na najstarejši še delujoči tržnici Stary Kleparz v Krakovu, ki je še danes najbolj dejavna. |
O slovesu kruha „Chleb prądnicki“ pričajo knjižna dela in objave v občilih iz 19. in 20. stoletja:
|
— |
pesem Wincentya Pola „Obrazek“ (19. stoletje), |
|
— |
odlomek iz pesmi Wincentya Pola iz zbirk Ambrożyja Grabowskega – brez naslova (19. stoletje), |
|
— |
„Wspomnienia“ Ambrożyja Grabowskega (19. stoletje), |
|
— |
„Kodeks dyplomatyczny Katedry Krakowskiej Św. Wacława“ Franciszka Piekosińskega iz leta 1883, |
|
— |
„Włościanie z okolic Krakowa“ Józefa Mączyńskega iz leta 1858, časopis „Przyjaciel Ludu“, 1846, |
|
— |
„Tygodnik Ilustrowany“ iz leta 1862, |
|
— |
„Encyklopedia Powszechna“ iz leta 1865, |
|
— |
„Wspomnienia“Marie Estreicherówne (20. stoletje). |
„Chleb prądnicki“ je upodobljen tudi na slikah iz 19. stoletja:
|
— |
„Zpromnickim chlebem w Krakowie“ Kajetana Wincentya Kielisińskega iz leta 1847, |
|
— |
„Prądniczanin“ Jana Kantya Wojnarowskega, |
|
— |
„Piekarz chleba prądnickiego“ Jana Kantya Wojnarowskega. |
Dejstvo, da je „Chleb prądnicki“ na tekmovanjih, mednarodnih sejmih in promocijskih kampanjah zastopal Krakov, priča o njegovi čislanosti med današnjimi kupci.
Leta 2004 je dobil nagrado na tekmovanju Małopolski Smak za odlično kakovost in izjemen okus kruha. Maršal Malopoljskega vojvodstva je leta 2005 pekarno, ki peče „Chleb prądnicki“, predlagal za „poljsko živilsko podjetje leta 2005“. Sloves tega kruha se kaže tudi v njegovem sodelovanju na mednarodnih razstavah, na primer na mednarodni živilski razstavi v Parizu (Salon Internationale de l'Alimentation) leta 2005. „Chleb Prądnicki“ je bil vključen tudi v knjigo z naslovom „Terra Madre: 1 600 Food Communities“, ki jo je izdala organizacija Slow food.
Podoba kruha se pogosto uporablja za promocijo Krakova – „Chleb prądnicki“ je bil na primer eden od simbolov, ki je Krakov predstavljal na slovesnostih ob 750. obletnici podelitve Magdeburških pravic mestu. „Chleb prądnicki“ se pojavlja tudi na promocijskem letaku Krakova. Njegov sedanji ugled je rezultat zgodovinskega slovesa, ki je s popularizacijo zaradi edinstvenega okusa, odlične kakovosti in dolgega roka trajanja prerasel v poseben ugled proizvoda. Danes se „Chleb prądnicki“ po vsej Poljski prodaja v delikatesnih trgovinah, ki prodajajo najodličnejše proizvode z vsega sveta. Dodaten dokaz slovesa tega kruha je dejstvo, da so kupci zanj pripravljeni plačati tržno ceno, ki je petkrat višja od cene industrijsko izdelanega kruha. „Chleb prądnicki“ je tudi zelo priljubljen na letnem festivalu kruha (Święto Chleba). Vsak festivalski dan se speče štirikrat več kruha kot običajno.
Informacije o kruhu „Chleb prądnicki“ so na voljo v številnih sodobnih publikacijah, vključno s kuharsko knjigo z naslovom „Produkt tradycyjny na małopolskim stole“ (Tradicionalni pridelki na mizah Malopoljskega vojvodstva), publikacijo „Stół pięknie nakryty“ (Z ljubeznijo pogrnjena miza) in knjižico z naslovom „Małopolska – Palce lizać Przewodnik kulinary po regionie“ (Okusne malopoljske jedi – kulinarični vodnik po vojvodstvu). Poročila o kruhu „Chleb prądnicki“ so objavljena v krakovskih časnikih „Dziennik Polski“ in „Gazeta Krakowska“ ter nacionalnih trgovinskih občilih (pregled pekarskih in slaščičarskih proizvodov „Przegląd Piekarniczy i Cukierniczy“ in „Cukiernictwo i Piekarstwo“). Članki o kruhu „Chleb prądnicki“ so izšli tudi v časnikih „Polska Głos Wielkopolski“25. avgusta 2008 in „Tęczy“ ter tedniku „Niedziela“10. avgusta 2008.
Sklic na objavo specifikacije:
(Člen 5(7) Uredbe Sveta (ES) št. 510/2006).
http://www.minrol.gov.pl/DesktopDefault.aspx?TabOrgId=1620&LangId=0
(1) UL L 93, 31.3.2006, str. 12.