ISSN 1725-5236

doi:10.3000/17255236.C_2010.187.slk

Úradný vestník

Európskej únie

C 187

European flag  

Slovenské vydanie

Informácie a oznámenia

Zväzok 53
10. júla 2010


Číslo oznamu

Obsah

Strana

 

II   Oznámenia

 

OZNÁMENIA INŠTITÚCIÍ, ORGÁNOV, ÚRADOV A AGENTÚR EURÓPSKEJ ÚNIE

 

Európska komisia

2010/C 187/01

Oznámenie Komisie o dostupných množstvách na čiastkové obdobie mesiaca september 2010 v rámci určitých kvót otvorených Európskou úniou pre produkty v odvetví ryže

1

2010/C 187/02

Nevznesenie námietky voči oznámenej koncentrácii (Vec COMP/M.5789 – Geely/Daqing/Volvo Cars) ( 1 )

3

 

IV   Informácie

 

INFORMÁCIE INŠTITÚCIÍ, ORGÁNOV, ÚRADOV A AGENTÚR EURÓPSKEJ ÚNIE

 

Európska komisia

2010/C 187/03

Výmenný kurz eura

4

 

Správna komisia pre koordináciu systémov sociálneho zabezpečenia

2010/C 187/04

Rozhodnutie č. E2 z 3. marca 2010 o stanovení postupu riadenia zmien týkajúcich sa údajov subjektov vymedzených v článku 1 nariadenia Európskeho parlamentu a Rady (ES) č. 883/2004, ktoré sú uvedené v elektronickom adresári tvoriacom neoddeliteľnú súčasť EESSI ( 2 )

5

 

V   Oznamy

 

KONANIA TÝKAJÚCE SA VYKONÁVANIA POLITIKY HOSPODÁRSKEJ SÚŤAŽE

 

Európska komisia

2010/C 187/05

Štátna pomoc – Bulharsko – Štátna pomoc C 12/10 (ex N 389/09) – Odklad a reštrukturalizácia záväzkov podniku Ruse Industry – Výzva na predloženie pripomienok v súlade s článkom 108 ods. 2 ZFEÚ ( 1 )

7

2010/C 187/06

Predbežné oznámenie o koncentrácii (Vec COMP/M.5901 – Montagu/GIP/Greenstar) ( 1 )

14

2010/C 187/07

Predbežné oznámenie o koncentrácii (Vec COMP/M.5826 – Anglo Irish Bank/RBS/Arnotts) ( 1 )

15

 

INÉ AKTY

 

Európska komisia

2010/C 187/08

Uverejnenie žiadosti o zápis do registra podľa článku 6 ods. 2 nariadenia Rady (ES) č. 510/2006 o ochrane zemepisných označení a označení pôvodu poľnohospodárskych výrobkov a potravín

16

 


 

(1)   Text s významom pre EHP

 

(2)   Text s významom pre EHP a dohodu EÚ/Švajčiarsko

SK

 


II Oznámenia

OZNÁMENIA INŠTITÚCIÍ, ORGÁNOV, ÚRADOV A AGENTÚR EURÓPSKEJ ÚNIE

Európska komisia

10.7.2010   

SK

Úradný vestník Európskej únie

C 187/1


Oznámenie Komisie o dostupných množstvách na čiastkové obdobie mesiaca september 2010 v rámci určitých kvót otvorených Európskou úniou pre produkty v odvetví ryže

2010/C 187/01

Nariadením Komisie (EÚ) č. 1274/2009 sa otvorili colné kvóty na dovoz ryže s pôvodom v zámorských krajinách a územiach (ZKÚ) (1). V priebehu prvých siedmich dní mesiaca máj 2010 na kvóty s poradovým číslom 09.4189 a 09.4190 sa nepodali žiadne žiadosti o dovozné povolenia.

V súlade s článkom 7 ods. 4 druhou vetou nariadenia Komisie (ES) č. 1301/2006 (2) sa množstvá, na ktoré sa nepodali žiadosti, pripočítajú k nasledujúcemu čiastkovému obdobiu.

V súlade s článkom 1 ods. 5 nariadenia (EÚ) č. 1274/2009 Komisia oznámi dostupné množstvá v nasledujúcom čiastkovom období pred 25. dňom posledného mesiaca dotknutého čiastkového obdobia.

Celkové dostupné množstvo v rámci kvót s poradovými číslami 09.4189 a 09.4190 uvedených v nariadení (EÚ) č. 1274/2009 na čiastkové obdobie mesiaca september 2010 sa teda stanovujú v prílohe k tomuto oznámeniu.


(1)  Ú. v. EÚ L 344, 23. 12. 2009, s. 3.

(2)  Ú. v. EÚ L 238, 1.9.2006, s. 13.


PRÍLOHA

Dostupné množstvá na nasledujúce čiastkové obdobie podľa nariadenia (EÚ) č. 1274/2009

Pôvod

Poradové číslo

Žiadosti o dovozné povolenie podané na čiastkové obdobie mesiaca máj 2010

Celkové dostupné množstvo na čiastkové obdobie mesiaca september 2010 (v kg)

Holandské Antily a Aruba

09.4189

 (1)

24 815 000

Najmenej rozvinuté ZKÚ

09.4190

 (1)

10 000 000


(1)  Pre toto čiastkové obdobie sa koeficient pridelenia neuplatňuje: Komisii nebola predložená ani jedna žiadosť o povolenie.


10.7.2010   

SK

Úradný vestník Európskej únie

C 187/3


Nevznesenie námietky voči oznámenej koncentrácii

(Vec COMP/M.5789 – Geely/Daqing/Volvo Cars)

(Text s významom pre EHP)

2010/C 187/02

Dňa 6. júla 2010 sa Komisia rozhodla nevzniesť námietku voči uvedenej oznámenej koncentrácii a vyhlásiť ju za zlučiteľnú so spoločným trhom. Toto rozhodnutie je založené na článku 6 ods. 1 písm. b) nariadenia Rady (ES) č. 139/2004. Úplné znenie rozhodnutia je dostupné iba v angličtine jazyku a bude zverejnené po odstránení akýchkoľvek obchodných tajomstiev. Bude dostupné:

v časti webovej stránky Komisie o hospodárskej súťaži venovanej fúziám (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Táto webová stránka poskytuje rôzne možnosti na vyhľadávanie individuálnych rozhodnutí o fúziách podľa názvu spoločnosti, čísla prípadu, dátumu a sektorových indexov,

v elektronickej podobe na webovej stránke EUR-Lex (http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm) pod číslom dokumentu 32010M5789. EUR-Lex predstavuje online prístup k európskemu právu.


IV Informácie

INFORMÁCIE INŠTITÚCIÍ, ORGÁNOV, ÚRADOV A AGENTÚR EURÓPSKEJ ÚNIE

Európska komisia

10.7.2010   

SK

Úradný vestník Európskej únie

C 187/4


Výmenný kurz eura (1)

9. júla 2010

2010/C 187/03

1 euro =


 

Mena

Výmenný kurz

USD

Americký dolár

1,2637

JPY

Japonský jen

111,85

DKK

Dánska koruna

7,4553

GBP

Britská libra

0,83600

SEK

Švédska koruna

9,4767

CHF

Švajčiarsky frank

1,3331

ISK

Islandská koruna

 

NOK

Nórska koruna

8,0420

BGN

Bulharský lev

1,9558

CZK

Česká koruna

25,360

EEK

Estónska koruna

15,6466

HUF

Maďarský forint

280,24

LTL

Litovský litas

3,4528

LVL

Lotyšský lats

0,7088

PLN

Poľský zlotý

4,0699

RON

Rumunský lei

4,2373

TRY

Turecká líra

1,9628

AUD

Austrálsky dolár

1,4452

CAD

Kanadský dolár

1,3072

HKD

Hongkongský dolár

9,8283

NZD

Novozélandský dolár

1,7854

SGD

Singapurský dolár

1,7449

KRW

Juhokórejský won

1 513,12

ZAR

Juhoafrický rand

9,5681

CNY

Čínsky juan

8,5597

HRK

Chorvátska kuna

7,2056

IDR

Indonézska rupia

11 429,32

MYR

Malajzijský ringgit

4,0382

PHP

Filipínske peso

58,359

RUB

Ruský rubeľ

39,0275

THB

Thajský baht

40,868

BRL

Brazílsky real

2,2266

MXN

Mexické peso

16,1465

INR

Indická rupia

58,9710


(1)  Zdroj: referenčný výmenný kurz publikovaný ECB.


Správna komisia pre koordináciu systémov sociálneho zabezpečenia

10.7.2010   

SK

Úradný vestník Európskej únie

C 187/5


ROZHODNUTIE č. E2

z 3. marca 2010

o stanovení postupu riadenia zmien týkajúcich sa údajov subjektov vymedzených v článku 1 nariadenia Európskeho parlamentu a Rady (ES) č. 883/2004, ktoré sú uvedené v elektronickom adresári tvoriacom neoddeliteľnú súčasť EESSI

(Text s významom pre EHP a dohodu EÚ/Švajčiarsko)

2010/C 187/04

SPRÁVNA KOMISIA PRE KOORDINÁCIU SYSTÉMOV SOCIÁLNEHO ZABEZPEČENIA,

so zreteľom na článok 72 písm. d) nariadenia Európskeho parlamentu a Rady (ES) č. 883/2004 z 29. apríla 2004 o koordinácii systémov sociálneho zabezpečenia (1), podľa ktorého má správna komisia prijať spoločné štrukturálne pravidlá pre služby spracovania údajov a stanoviť ustanovenia pre fungovanie spoločnej časti týchto služieb,

so zreteľom na článok 88 nariadenia Európskeho parlamentu a Rady (ES) č. 987/2009 (2) (ďalej len „vykonávacie nariadenie“),

konajúc v súlade s podmienkami stanovenými v článku 71 ods. 2 nariadenia (ES) č. 883/2004,

keďže:

(1)

Jedným z prvkov modernizácie systému koordinácie vnútroštátnych systémov sociálneho zabezpečenia je vytvorenie elektronického adresára obsahujúceho údaje o vnútroštátnych orgánoch zapojených do uplatňovania nariadení (ES) č. 883/2004 a (ES) č. 987/2009 (ďalej len „vykonávacie nariadenie“).

(2)

Členské štáty sú zodpovedné za zadanie kontaktných údajov ich vnútroštátnych subjektov do elektronického adresára a za aktualizáciu takýchto údajov.

(3)

Členské štáty zabezpečujú, aby údaje v ich lokálnych kópiách elektronického adresára boli každodenne synchronizované s údajmi uvedenými v originálnej verzii elektronického adresára, ktorú spravuje Európska komisia.

(4)

Je nevyhnutné stanoviť postup riadenia zmien, ktorým sa zabezpečí, aby zmeny údajov uvedených v tomto elektronickom adresári boli spracúvané štruktúrovane, konzistentne, spôsobom umožňujúcim kontrolu a včas.

ROZHODLA TAKTO:

1.

Týmto rozhodnutím sa stanovujú pravidlá pre postup riadenia zmien, pokiaľ ide o údaje príslušných orgánov, vnútroštátnych inštitúcií, styčných orgánov a prístupových miest uvedených v článku 1 písm. m), q) a r) nariadenia (ES) č. 883/2004 a článku 1 ods. 2 písm. a) a b) vykonávacieho nariadenia.

2.

Postup riadenia zmien sa vzťahuje na údaje uvedené v hlavnom elektronickom adresári, ktorý spravuje Európska komisia, a v lokálnych kópiách, ktoré prevádzkujú členské štáty.

3.

Každý členský štát vymenuje osobu, ktorá je zodpovedná za zavádzanie zmien do hlavného elektronického adresára a za aktualizáciu lokálnych kópií.

4.

Každý členský štát taktiež vymenuje ústredný kontaktný bod pre EESSI pre každý prístupový bod (jednotné kontaktné miesto prístupového bodu, ďalej len „JKM PB“). Toto je prvý kontaktný bod pre inštitúcie a orgány pridružené k uvedenému prístupovému bodu.

5.

Každý členský štát oznámi správnej komisii prostredníctvom sekretariátu podstatné zmeny údajov týkajúcich sa jeho príslušných orgánov, vnútroštátnych inštitúcií, styčných orgánov alebo prístupových bodov najmenej jeden kalendárny mesiac pred nadobudnutím účinnosti takýchto zmien. Takéto oznámenie môže byť adresované sekretariátu. Menej podstatné zmeny možno zaviesť do hlavného elektronického adresára bez predchádzajúceho oznámenia.

6.

Na účely tohto postupu sa podstatnou zmenou rozumie zmena, ktorá má negatívny vplyv na uplatňovanie uvedených nariadení a z toho dôvodu aj koordináciu, a to tak, že môže brániť v odosielaní alebo smerovaní štruktúrovaných elektronických dokumentov do príslušnej inštitúcie alebo orgánu.

Medzi podstatné zmeny okrem iného patria:

a)

zmeny týkajúce sa identifikačného kódu, funkcie alebo kompetencie orgánu alebo inštitúcie alebo prístupového bodu;

b)

ukončenie činnosti orgánu, inštitúcie alebo prístupového bodu;

c)

zlúčenie orgánov alebo inštitúcií alebo prístupových bodov.

7.

Ak ide o jednu z podstatných zmien uvedených v písm. a), b) alebo c), členský štát uvedie, ktorý orgán, inštitúcia alebo prístupový bod prevezme ku dňu nadobudnutia účinnosti danej zmeny príslušnú funkciu alebo kompetenciu.

8.

Sekretariát po prijatí oznámenia o podstatnej zmene upovedomí správnu komisiu a JKM PB o tejto zmene a o dni, ktorým táto zmena nadobudne účinnosť.

9.

V súlade s článkom 9 rokovacieho poriadku správnej komisie môžu členovia správnej komisie podať námietku proti zmene alebo sa zdržať hlasovania. V prípade podania námietky sa zmena prerokuje na prvom nasledujúcom zasadaní správnej komisie.

10.

Členské štáty zabezpečujú každodennú synchronizáciu lokálnych kópií elektronického adresára s hlavným elektronickým adresárom. Synchronizácia lokálnych kópií sa vykonáva v čase medzi 01.00 hod. a 03.00 hod. stredoeurópskeho času.

11.

Správna komisia do jedného roka od uverejnenia tohto rozhodnutia v Úradnom vestníku Európskej únie vyhodnotí skúsenosti členských štátov s uplatňovaním tohto rozhodnutia.

12.

Toto rozhodnutie sa uverejní v Úradnom vestníku Európskej únie. Uplatňuje sa od prvého dňa druhého mesiaca po jeho uverejnení.

Predseda správnej komisie

José Maria MARCO GARCÍA


(1)  Ú. v. EÚ L 166, 30.4.2004, s. 1.

(2)  Ú. v. EÚ L 284, 30.10.2009, s. 1.


V Oznamy

KONANIA TÝKAJÚCE SA VYKONÁVANIA POLITIKY HOSPODÁRSKEJ SÚŤAŽE

Európska komisia

10.7.2010   

SK

Úradný vestník Európskej únie

C 187/7


ŠTÁTNA POMOC – BULHARSKO

Štátna pomoc C 12/10 (ex N 389/09) – Odklad a reštrukturalizácia záväzkov podniku Ruse Industry

Výzva na predloženie pripomienok v súlade s článkom 108 ods. 2 ZFEÚ

(Text s významom pre EHP)

2010/C 187/05

Listom zo dňa 14. mája 2010, ktorý je uvedený v autentickom jazyku za týmto zhrnutím, Komisia oznámila Bulharsku svoje rozhodnutie začať konanie podľa článku 108 ods. 2 ZFEÚ, pokiaľ ide o uvedenú pomoc/uvedené opatrenie.

Zainteresované strany môžu predložiť svoje pripomienky k opatreniam, vo veci ktorých Komisia začína konanie, v lehote jedného mesiaca odo dňa uverejnenia tohto zhrnutia a nasledujúceho listu. Kontaktné údaje:

European Commission

Directorate-General for Competition

State Aid Greffe

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

Fax +32 22961242

Tieto pripomienky sa oznámia Bulharsku. Zainteresované strany môžu písomne s uvedením dôvodov požiadať o dôverné zaobchádzanie s údajmi o ich totožnosti.

TEXT ZHRNUTIA

1.   POSTUP

Dňa 30. júna 2009 notifikovali bulharské orgány reštrukturalizačné opatrenie v prospech podniku Ruse Industry AD, ktoré zahŕňa odklad splatenia verejného dlhu vo výške 9,85 mil. EUR a jeho reštrukturalizáciu. Bulharsko zastáva názor, že plánované opatrenie je zlučiteľné s vnútorným trhom na základe usmernení o štátnej pomoci pre záchranu a reštrukturalizáciu ako pomoc na reštrukturalizáciu.

2.   OPIS

Podnik Ruse Industry pôsobí v oblasti výroby a opravy kovových konštrukcií a prvkov, ako aj výroby žeriavov a zariadení do námorných lodí. V roku 2009 mal 196 zamestnancov. Dlh, ktorý je predmetom plánovanej reštrukturalizácie, pochádza zo zmlúv o pôžičkách uzatvorených v roku 1996. Istina bola reštrukturalizovaná už v rokoch 1999 a 2001.

3.   POSÚDENIE

Komisia v súčasnej fáze posúdenia nie je presvedčená, že podnik je oprávnený získať pomoc na reštrukturalizáciu, pretože sa zdá, že zásada „jedenkrát a dosť“ bola porušená vzhľadom na predchádzajúcu reštrukturalizáciu dlhu. Bulharské orgány takisto neobjasnili situáciu skupiny, do ktorej podnik Ruse Industry patrí. Okrem toho nebolo preukázané, že podmienky udelenia pomoci na reštrukturalizáciu boli splnené. Na základe plánu predloženého podnikom má Komisia pochybnosti, či bude podnik schopný obnoviť svoju dlhodobú životaschopnosť a zároveň či úroveň vlastného príspevku dosiahne prahovú hodnotu vo výške 50 %, ktorá je ustanovená v usmerneniach o pomoci na záchranu a reštrukturalizáciu. Bulharsko navyše zatiaľ nenavrhlo žiadne konkrétne kompenzačné opatrenia.

Reštrukturalizácia verejného dlhu, z ktorej podnik Ruse Industry profitoval od roku 2001, navyše nastoľuje nielen otázku, či nebola porušená zásada jedenkrát a dosť, ale zároveň či tento podnik nezískal nezlučiteľnú štátnu pomoc ešte pred notifikovaním reštrukturalizačného opatrenia, a síce od 1. januára 2007, kedy Bulharsko pristúpilo k EÚ.

4.   ZÁVER

Na základe uvedených úvah sa Komisia rozhodla začať v súvislosti s opísanými opatreniami konanie vo veci formálneho zisťovania podľa článku 108 ods. 2 ZFEÚ.

TEXT LISTU

„Европейската комисия желае да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от българските органи относно горепосочената мярка, за която България е подала уведомление съгласно член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“) (1), реши да открие процедурата, посочена в член 108, параграф 2 от ДФЕС.

I.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 30 юни 2009 г. българските органи уведомиха за мярка за преструктуриране в полза на „Русе индъстри“ АД (по-нататък „РИ“) под формата на разсрочване и отсрочване на публично задължение в размер на 9,85 млн. EUR.

(2)

Тъй като уведомлението не съдържаше съществена информация за оценка на мярката, на 28 юли 2009 г. до българските органи беше изпратен подробен въпросник. На 24 август 2009 г. България отговори частично и в същото писмо поиска удължаване на срока, което беше разрешено с писмо от 28 август 2009 г. На 30 септември 2009 г. България предостави още информация. На 27 ноември 2009 г. Комисията поиска още пояснения, които България предостави на 15 декември 2009 г. На 20 декември 2009 г. още веднъж беше разрешено удължаване на срока за попълване на липсващата информация. На 17 февруари 2010 г. България предостави още информация.

II.   ОПИСАНИЕ

II.1.   Получателят

(3)

Получател на планираната помощ е РИ — предприятие, създадено през 1991 г. със седалище в град Русе (2), България. То е активно в производството и ремонта на метални структури и елементи, както и в производството на кранове и съоръжения за морски съдове. Предприятието е приватизирано през април 1999 г., като 80 % от неговите акции са продадени на Rousse (3) Beteiligungsgesellschaft mbH (по-нататък „R GmbH“), Rostock, Германия.

(4)

Според българските органи РИ е предприятие наследник (4) на бившето „Русенска корабостроителница“ АД (по-нататък „РК“). Според годишния доклад за 2008 г., предоставен от българските органи, дяловата структура на РК е следната:

Таблица 1:   Структура на собствеността в РК според годишния доклад за 2008 г.

Alpha GmbH

49,025 %

Omega GmbH

49,025 %

Dic Consult OOD

1,440 %

Физически лица

0,510 %

(5)

Българските органи изтъкнаха, че РИ има две дъщерни дружества: изцяло притежаваното H + S TP — търговско представителство в Германия, и RSR OOD (Ruse Shipyard Repair Ltd.) — предприятие за ремонт на кораби, от което РИ притежава 51 %.

(6)

Понастоящем съществува също и предприятие, наречено „Корабостроителница Русе“ АД, но според българските органи то няма правна връзка с получателя и двете предприятия са в търговски взаимоотношения; поне това е информацията, която българските органи са предоставили на 15 декември 2009 г. В по-ранно писмо (от 30 септември 2009 г.) обаче българските органи споменават, че „Корабостроителница Русе“ АД е 100 % дъщерно дружество на РИ. Освен това в годишния доклад от 2008 г. ясно е посочено, че „Корабостроителница Русе“ ЕАД е създадено от и учредено като предприятие отделно от РК.

(7)

Годишният доклад от 2008 г. изброява следните дъщерни дружества.

Таблица 2:   Дъщерни дружества на РК според годишния доклад за 2008 г.

H + S TP

100 %

„Корабостроителница Русе“ АД

100 %

„ИВЕЛ“ ООД

100 %

„РСР“ ООД

51 %

II.2.   История на публичното задължение

(8)

Понастоящем, според информацията на българските органи, РИ дължи на държавата сумата от 9,85 млн. EUR.

(9)

Дългът произлиза от споразумения (5) за заеми, датиращи от 1996 г. и 1997 г., между Държавен фонд за реконструкция и развитие (по-нататък „ДФРР“) и РК относно главница, която по онова време е възлизала на 8,45 млн. USD.

(10)

През април 1999 г. е сключено споразумение („Разсрочване 1999 г.“) между Министерството на финансите (6) (по-нататък „МФ“) и R GmbH, съгласно което 8 млн. USD от гореописания дълг плюс натрупаната лихва се превалутират (7) в евро и R GmbH се задължава да погаси вземането при условията на разсрочено плащане за срок от 1 декември 2000 г. до 30 юни 2015 г.

(11)

На 21 май 2001 г. МФ и РК сключват друго споразумение („Разсрочване 2001 г.“), с което са предоговорени задълженията на получателя към държавата (8), включително лихвите, до 30 септември 2015 г. с гратисен период до 30 септември 2005 г.

(12)

Според споразумението от 2001 г. цялото задължение се преизчислява (9): главницата става 7,97 млн. EUR, а лихвата (натрупана до 1 април 1999 г.) става 2 млн. EUR. Според това споразумение по задължението се начислява лихва от 1 % годишно, а върху просрочените суми се начислява наказателна лихва от 3 %.

(13)

През септември 2005 г. точно преди края на гратисния период получателят иска от Агенцията за държавни вземания (10) ново предоговаряне на задълженията си във връзка със споразумението от 2001 г. През декември 2006 г. българската Комисия за защита на конкуренцията (11) намира искането на РК за неоснователно съгласно българския закон за държавните помощи (12). РК обжалва решението на Комисията за защита на конкуренцията пред Върховния административен съд, който отхвърля жалбата с решение от юли 2007 г. Следващо обжалване на това решение също е отхвърлено.

(14)

Според българските органи Агенцията за държавни вземания се е въздържала да изиска по законов път дължимите суми, които не са били плащани в съответствие с предоговарянето от 2001 г., защото през юли 2008 г. получателят е предложил да плати доброволно част (1 млн. EUR) от просрочените суми на два транша, първият от които в размер на 500 000 EUR е обещал да плати през октомври 2008 г. Когато обаче РК не е платило сумата, Агенцията за държавни вземания е удължила срока до декември 2008 г. След като към началото на януари 2009 г. не са осъществени плащания, през февруари 2009 г. Агенцията за държавни вземания изпраща напомняне за плащане.

(15)

На този етап все още не е ясно до каква степен РК е изпълнило задълженията си за плащане съгласно различните споразумения за разсрочване. В частност изглежда, че от главницата в размер на 7,97 млн. EUR, предоговорени през 2001 г., към момента все още са дължими 7,7 млн. EUR.

II.3.   Мярка за преструктуриране, за която е подадено уведомление

(16)

През юни 2009 г. получателят подава второ искане до Агенцията за държавни вземания за разсрочване на оставащия дълг съгласно споразумението от 2001 г. Тази молба е мярката, за която до Европейската комисия е подадено уведомление като помощ за преструктуриране.

(17)

Според предложението на българските органи новото споразумение ще предвиди изплащане на задълженията за период от 10 години (т.е. до 2019 г.) с гратисен период до 30 юни 2012 г.

(18)

Цялото задължение, което следва да бъде разсрочено, възлиза на 9,8 млн. EUR, включително (според българските органи) следните части (13):

а)

1,8 млн. EUR просрочени задължения;

б)

5,9 млн. EUR от главницата, недължими към момента (съгласно предоговарянето от 2001 г.),

в)

просрочени лихви, дължими към 1 април 1999 г. в размер на 2 млн. EUR, предоговорени за плащане на два транша през 2015 г. съгласно споразумението от 2001 г.;

г)

натрупани обикновени и наказателни лихви до 10 юни 2006 г. (14) в размер на 101 878 EUR.

(19)

България е на мнение, че планираната мярка е съвместима с вътрешния пазар въз основа на Насоките на общността за държавните помощи за оздравяване и преструктуриране на предприятия в затруднение (по-нататък „Насоките за О и П“) (15) като мярка за преструктуриране.

III.   ОЦЕНКА НА НАЛИЧИЕТО НА ДЪРЖАВНА ПОМОЩ

(20)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да е форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставянето в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар.

(21)

По-надолу Комисията ще оцени дали помощта, за която е подадено уведомление, предствавлява държавна помощ. Освен това Комисията ще оцени дали въздържането от изискване по законов път на спазването на споразумението от 2001 г. и неприлагането на лихва от 1 януари 2007 г. представляват допълнителна държавна помощ, която следва да се вземе предвид при изчисляването на елемента на помощ за преструктуриране.

(22)

И двете мерки включват държавни средства, тъй като е налице загуба на средства, които е следвало да се влеят в държавния бюджет. Те са предоставени от МФ и следователно от държавата.

(23)

Както разсрочването и отсрочването на задълженията, за които е подадено уведомление, така и въздържането от изискване по законов път на задълженията от момента на присъединяването се отнасят индивидуално до РИ и поради това са селективни.

(24)

В допълнение мерките са предоставили предимство на предприятието, което не би било постигнато по друг начин на частния пазар, тъй като мерките не издържат теста на кредитора в пазарни условия (16).

(25)

По отношение на помощта, за която е получено уведомление, Комисията се съмнява, че частен кредитор наистина би разсрочил дълга вместо да изиска незабавно изплащане на цялата сума от задължения, особено предвид наличието на две предишни разсрочвания през 1999 г. и 2001 г. Освен това Комисията отбелязва, че според българските органи предприятието е в затруднение.

(26)

Относно въздържането от изискване по законов път на спазването на споразумението от 2001 г. Комисията също се съмнява, че това поведение съответства на поведението на частен кредитор. Както се споменава в параграфи (10)—(15) по-горе, предприятието не е извършило плащанията, предвидени в предоговарянето от 2001 г., а България не е показала, че нейните органи са положили сериозни усилия да съберат дължимото задължение. Освен това от документацията не се вижда дали наказателната лихва от 3 %, определена в споразумението от 2001 г., наистина е била начислена и/или платена (17).

(27)

Комисията отбелязва в допълнение, че мярката, за която не е изпратено уведомление, изглежда не представлява съществуваща помощ от 1 януари 2007 г., тъй като не е обхваната от приложение V.2.1 към Договора за присъединяване на България (18). В частност тя а) нито е влязла в сила преди 31 декември 1994 г., б) нито е изброена в допълнението към приложение V, в) нито е обхваната от временен механизъм.

(28)

РИ е предприятие, произвеждащо стоки, които се търгуват свободно в рамките на Съюза. Затова Комисията счита, че условието за засягане на конкуренцията и търговията в Съюза е изпълнено.

(29)

Поради това Комисията счита, че горепосочените мерки са държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Следва да се отбележи, че България не оспорва характера на държавна помощ на мярката, за която е подала уведомление.

IV.   ОЦЕНКА НА СЪВМЕСТИМОСТТА

(30)

От изключенията, предвидени в член 107, параграф 3 от ДФЕС, само изключението, предвидено в член 107, параграф 3, буква в) би могло да бъде приложимо, тъй като основната цел на помощта се отнася до възстановяване на дългосрочната жизненост на предприятие в затруднение. Съгласно тази разпоредба държавна помощ, предоставена за насърчаване развитието на някои икономически дейности може да бъде разрешена, „доколкото не засяга по неблагоприятен начин условията на търговия до степен, която противоречи на общия интерес“. Затова помощта може да се счита за съвместима въз основа на член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС, при условие че са налице условията, посочени в Насоките за О и П.

IV.1.   Помощта отговаря ли на условията за помощ за преструктуриране?

IV.1.1.   Предприятие в затруднение

(31)

За да отговаря на условията за помощ за преструктуриране, получателят следва да бъде, съгласно точка 33, предприятие в затруднение по смисъла на Насоките за О и П.

(32)

В своето уведомление българските органи твърдят, че РИ е предприятие в затруднение по смисъла на точка 10, буква в) от Насоките, тъй като то отговаря на критериите на вътрешното законодателство като обект на процедура по колективна несъстоятелност. В частност предприятието отговаря на условията за започване на процедура по несъстоятелност съгласно член 608 от българския търговски закон (19) поради своите задължения към държавата.

(33)

Комисията също отбелязва финансовите резултати на предприятието, които показват постоянен спад в оборота му, както и нарастващи загуби, както се вижда от долната таблица. Също така следва да се посочи, че през 2008 г. предприятието произвежда отрицателна оперативна печалба и отрицателен паричен поток. Така РИ изглежда изпълнява условията на точка 11 от Насоките за О и П и следва да се разглежда като предприятие в затруднение.

Таблица 3:   Годишен оборот и печалба на Русе индъстри АД

в млн. BGN (20)

2005 г.

2006 г.

2007 г.

2008 г.

Годишен оборот

76 239

65 086

17 963

7 035

Печалба/загуба преди данъчно облагане

2 091

1 977

827

3 924

(34)

За да отговаря на условията за помощ за преструктуриране съгласно точка 13 от Насоките за О и П, следва да се докаже, че затрудненията на дружеството са присъщи за него и не са резултат от произволно разпределение на разходите в рамките на групата, както и че трудностите са прекалено сериозни, за да може групата сама да се справи с тях.

(35)

Към момента както е описано по-горе в параграфи 5—6, структурата на групата, към която РИ принадлежи, все още е неясна.

(36)

България твърди, че не знае откъде произлизат затрудненията на получателя и дали групата сама би могла да се справи с трудностите.

(37)

Съответно Комисията се съмнява дали получателят отговаря на условията за помощ за преструктуриране в съответствие с точка 13 от Насоките за О и П.

IV.1.2.   Принципът на еднократна помощ

(38)

Съгласно Насоките помощ за преструктуриране следва да се предоставя само веднъж. Към момента изглежда, че този принцип на еднократна помош, както е посочен в точка 3.3 от Насоките за О и П, е нарушен.

(39)

В частност изглежда, че дори споразумението от 2001 г. за предоговаряне на дълга на РИ може да представлява държавна помощ. Досега българските органи не са изтъкнали аргументи, които да показват, че предоговарянето от 2001 г. е в съответствие с принципа на кредитора в условията на пазарна икономика (по-нататък „ПКУПИ“). Към момента е под съмнение дали държавата е действала подобно на частен кредитор, когато е сключила споразумението, особено предвид факта, че е имало и предишно разсрочване на дълга в контекста на приватизацията (т.е. предоговарянето от 1999 г.). Във всеки случай, дори да се приеме, че сключването на споразумението от 2001 г. е било в съответствие с ПКУПИ, българските органи не са изискали по законен път плащането на дълга (21) в съответствие с него.

(40)

Следва да се подчертае, че дори и Комисията да не е компетентна да оцени (22) съвместимостта на държавната помощ, предоставена на РК преди 1 януари 2007 г., датата на присъединяване на България към ЕС, това не я възпрепятства да оцени фактите по делото за целите на оценката на принципа на еднократна помощ.

IV.1.3.   Заключение относно съответствието с условията

(41)

Въз основа на горните съображения Комисията се съмнява дали РИ отговаря на условията за помощ за преструктуриране.

IV.2.   Съвместимост с Насоките за О и П

IV.2.1.   Възстановяване на дългосрочната жизнеспособност

(42)

Съгласно точка 34 от Насоките за О и П, предоставянето на помощ за преструктуриране трябва да става, при условие че съществува план за преструктуриране, който трябва да е одобрен от Комисията. Освен това съгласно точка 35 от Насоките, планът за преструктуриране трябва да възстановява дългосрочната жизнеспособност на предприятието в рамките на един разумен срок, въз основа на реалистични предположения за бъдещите условия за дейност.

(43)

На този етап Комисията се съмнява, че представеният план ще позволи на предприятието да се върне към дългосрочна жизненоспособност. В частност той не дава съществени доказателства за своите хипотези, както и конкретни цифри. Планът не съдържа достатъчно детайли, за да покаже как ще се постигне намаляване на разходите и как ще се възстанови жизнеспособността. Липсват обяснения за това как очакваните приходи ще бъдат реализирани. Въпреки че българските органи представиха пазарно проучване на продуктите върху които възнамеряват да наблегнат, този анализ не гледа към бъдещето, а е само описание на настоящето положение.

IV.2.2.   Избягване на неоправдано нарушаване на конкуренцията

(44)

Съгласно точки 38—42 от Насоките следва да се вземат мерки за смекчаване, доколкото е възможно, на отрицателните въздействия на помощта върху конкурентите. Помощта не трябва да нарушава неправомерно конкуренцията. Обикновено това означава ограничаване на присъствието на предприятието на пазарите в края на периода на преструктуриране. Принудителното ограничаване или намаляне на присъствието на съответните пазари, на които оперира предприятието, представлява компенсация за конкурентите.

(45)

Досега българските органи не са предложили конкретни компенсаторни мерки.

IV.2.3.   Помощ, ограничена до минимум: действителен принос, несвързан с помощта

(46)

Съгласно точка 43 от Насоките размерът и интензитетът на помощта трябва да бъдат сведени до минимума на разходите по преструктурирането, необходими за неговото осъществяване, като се вземат предвид съществуващите финансови ресурси на дружеството. Получателите на помощта трябва да направят съществен принос към плана за преструктуриране чрез собствените си ресурси, т.е. чрез продажба на активи, които не са от определящо значение за оцеляването на предприятието, или посредством външно финансиране при пазарни условия.

(47)

Приносът на предприятието към плана за преструктуриране по принцип трябва да е поне 50 % от общите разходи за плана, съгласно точка 44 от Насоките (23). На този етап България не е показала, че преструктурирането ще бъде финансирано с поне 50 % от собствени средства на получателя. Въпреки че българските органи обясняват, че преструктурирането ще бъде частично финансирано от продажбата на някои активи (т.е. земя, излишни машинни съоръжения), липсва конкретна информация за характера и очакваната продажна стойност на тези активи. Българските органи също твърдят, че няма да има външно финансиране (т.е. от кредитори, банки или акционери) на преструктурирането.

IV.2.4.   Заключения за съвместимостта

(48)

На този етап Комисията има сериозни съмнения дали мярката, за която е подадено уведомление, отговаря на съответните разпоредби от Насоките за О и П като помощ за преструктуриране.

(49)

Освен това Комисията се съмнява дали въздържането от изискване по законов път на плащането на дълга след 1 януари 2007 г. е съвместимо с вътрешния пазар.

V.   ЗАКЛЮЧЕНИЕ

(50)

На този етап Комисията се съмнява, че мярката за преструктуриране, за която е подадено уведомление, отговаря на условията от Насоките за О и П. Затова е под въпрос дали тя може да се счита за съвместима с вътрешния пазар. Освен това е под съмнение дали въздържането от изискване по законов път на плащането на дълга след 1 януари 2007 г., датата на присъединяване на България към ЕС, представлява допълнителна помощ и дали такава помощ е съвместима с вътрешния пазар.

(51)

Затова Комисията реши да открие официалната процедура по разследване, предвидена в член 108, параграф 2 от ДФЕС във връзка с горепосочените мерки.

РЕШЕНИЕ

1.

Предвид горепосоченото Комисията реши да открие процедурата, посочена в член 108, параграф 2 от ДФЕС по отношение на мерките за помощ, описани по-горе, в полза на „Русе индъстри“ АД.

2.

С оглед на изложените по-горе съображения Комисията, действаща съгласно процедурата, посочена в член 108, параграф 2 от ДФЕС, изисква от България да представи своите коментари и да предостави всякаква информация, която би била от полза при оценката на помощта в срок от един месец от датата на получаване на това писмо. Наред с другото информацията следва да съдържа:

данни за всички акционери на Русе индъстри, както е изброено в годишния доклад от 2008 г. (точка 20, страница 28), копия от техните последни финансови отчети и извлечения от търговския регистър,

обяснение за това как Rousse Beteiligungsgesellschaft mbH е свързано с настоящите акционери на Русе индъстри и кога собствеността на Русе индъстри е прехвърлена на Alpha and Omega GmbH. Моля, представете също копия от последните финансови отчети на Rousse Beteiligungsgesellschaft mbH и извлечението за него от търговския регистър,

информация за всички дъщерни дружества на Русе индъстри, както е изброено в годишния доклад от 2008 г. (точка 28, страница 34), копия от техните последни финансови отчети и извлечения от търговския регистър,

одитираните финансови отчети за 2009 г. на Русе индъстри,

плана за преструктуриране от 6 ноември 2006 г., както е посочено в годишния доклад от 2008 г. (точка 1, страница 7),

подробна информация за историята на обслужването на дълга към Агенцията за държавни вземания от 2001 г. насам. Тази информация следва да съдържа следните данни за всеки период на плащане в съответствие със споразумението за разсрочване от 2001 г. (т.е. 31 март и 30 декември), разбити на главница + лихва и сравнени с предвидения график на плащанията:

общо задължение към Агенцията в началото на периода,

общо плащания, осъществени за периода,

общо задължение в края на периода,

начислена наказателна лихва.

3.

Комисията изисква от България незабавно да препрати копие от настоящото писмо до „Русе индъстри“ АД.

4.

Комисията напомня на България, че член 108, параграф 3 от ДФЕС има суспензивно действие и насочва вниманието към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, съгласно който от получателя може да се изиска възстановяване на всяка неправомерно предоставената помощ.

5.

Комисията предупреждава България, че ще уведоми заинтересованите страни чрез публикуване на това писмо и на резюме от него в Официален вестник на Европейския съюз. Тя ще информира и заинтересованите страни в държави от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, чрез публикуване на известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз, както и Надзорния орган на ЕАСТ, като им изпрати копие от това писмо. Всички посочени по-горе заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуване.“


(1)  Считано от 1 декември 2009 г. членове 87 и 88 от Договора за ЕО стават съответно членове 107 и 108 от ДФЕС. Двете групи от разпоредби са по същество идентични. За целите на настоящото решение позоваванията на членове 107 и 108 от ДФЕС следва да се разбират като позовавания на съответно членове 87 и 88 от Договора за ЕО, когато е уместно.

(2)  Регион, отговарящ на условията за помощ, съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС въз основа на Решение на Комисията от 24 януари 2007 г., ОВ C 73, 30.3.2007 г., стр. 16.

(3)  Френско изписване на наименованието „Русе“.

(4)  Името РК е променено на РИ на 4 март 2009 г. Името на предприятието ще се използва в съответствие с това.

(5)  Договор от 15 ноември 1996 г. за заем в чуждестранна валута в размер на 1 402 341,08 USD; договор от 22 ноември 1996 г. за сумата от 450 131,17 USD; и договор от 27 януари 1997 г. за изплащане на предишно задължение на предприятието в размер на 6 597 658,92 USD (главница) и 365 575,86 USD (дължима лихва към 1 ноември 1996 г.). Тези заеми са прехвърлени към ДФРР от Стопанска банка (фалирала държавна банка).

(6)  Законен правоприемник като кредитор по дългове, дължими на ДФРР.

(7)  Българските органи не посочват обменния курс на тази транзакция.

(8)  Т.е. цялото задължение, първоначално възлизащо на 8 450 131,17 USD, от което 8 млн. USD вече са били превалутирани/разсрочени на 8 април 1999 г.

(9)  Чрез използване на обменния курс EUR/USD от приватизацията, т.е. 29 април 1999 г.

(10)  Агенция за държавни вземания.

(11)  Комисия за защита на конкуренцията.

(12)  Член 1, параграф 3 и член 3, параграф 2 от Закона за държавните помощи.

(13)  a + b (т.е. 7,7 млн. EUR) отговаря на неплатената главница, разсрочена съгласно споразумението от 2001 г. За сравнение главницата, разсрочена съгласно споразумението от 2001 г., е 7,97 млн. EUR.

(14)  От предоставената информация не става ясно дали лихви са били начислявани и/или изисквани по законов път след 10 юни 2006 г.

(15)  ОВ C 244, 1.10.2004 г., стр. 2.

(16)  Вж.: T-152/99 HAMSA [2002] ECR II-3049 at para 167.

(17)  Поне не след 10 юни 2006 г.

(18)  ОВ L 157, 21.6.2005 г., стр. 93.

(19)  „Търговски закон“.

(20)  1,9558 EUR/BGN към 2 март 2010 г.

(21)  Най-малко 1,8 млн. EUR са дължими понастоящем и българските органи не са предприели сериозни опити за събиране на дълга.

(22)  Това е установена практика на Комисията, вж. например решенията за откриване по дела C 40/08 Помощ за преструктуриране за PZL-Hydral и C 49/08 Помощ за преструктуриране за PZL Debica.

(23)  Ако приемем, че РИ може да се счита за голямо предприятие. Това е посочено от българските органи в точка 4.3 от тяхното уведомление от 30 юни 2009 г. Въпреки това на този етап от оценката структурата на групата все още е неясна, както е посочено в параграфи (5)—(6).


10.7.2010   

SK

Úradný vestník Európskej únie

C 187/14


Predbežné oznámenie o koncentrácii

(Vec COMP/M.5901 – Montagu/GIP/Greenstar)

(Text s významom pre EHP)

2010/C 187/06

1.

Komisia bolo 30. júna 2010 podľa článku 4 nariadenia Rady (ES) č. 139/2004 (1) doručené oznámenie o zamýšľanej koncentrácii, ktorou podniky Montagu Private Equity LLP („Montagu“, Spojené kráľovstvo) a Global Infrastructure Partners („GIP“, USA), spoločne kontrolované podnikmi General Electric Company („GE“, USA), Credit Suisse Groupe („CSG“, Švajčiarsko) a Global Infrastructure Management Participation LLC („GIMP“, USA) získavajú v zmysle článku 3 ods. 1 písm. b) nariadenia (ES) o fúziách prostredníctvom kúpy akcií spoločnú kontrolu nad podnikom Greenstar Holdings Ltd a jeho dcérskymi spoločnosťami („Greenstar“, Spojené kráľovstvo a Wales) patriacimi NTR („NTR“, Írsko).

2.

Predmet činnosti dotknutých podnikov:

Montagu: súkromné kapitálové investície,

GIP: investície do infraštruktúry,

GE: rôzne technológie a služby,

CSG: investičné bankovníctvo, súkromné bankovníctvo, správa aktív a iné finančné služby,

GIMP: holdingová spoločnosť poskytujúca služby v oblasti správy aktív,

Greenstar: odpadové hospodárstvo,

NTR: medzinárodná skupina pôsobiaca v oblasti energie z obnoviteľných zdrojov.

3.

Na základe predbežného posúdenia a bez toho, aby bolo dotknuté konečné rozhodnutie v tejto veci, sa Komisia domnieva, že oznámená transakcia by mohla patriť do rozsahu pôsobnosti nariadenia ES o fúziách.

4.

Komisia vyzýva zainteresované tretie strany, aby predložili prípadné pripomienky k zamýšľanej koncentrácii.

Pripomienky musia byť Komisii doručené najneskôr do 10 dní od dátumu uverejnenia tohto oznámenia. Pripomienky je možné zaslať faxom (+32 22964301), e-mailom na adresu COMP-MERGER-REGISTRY@ec.europa.eu alebo poštou s uvedením referenčného čísla COMP/M.5901 – Montagu/GIP/Greenstar na túto adresu:

European Commission

Directorate-General for Competition

Merger Registry

J-70

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË


(1)  Ú. v. EÚ L 24, 29.1.2004, s. 1 („nariadenie ES o fúziách“).


10.7.2010   

SK

Úradný vestník Európskej únie

C 187/15


Predbežné oznámenie o koncentrácii

(Vec COMP/M.5826 – Anglo Irish Bank/RBS/Arnotts)

(Text s významom pre EHP)

2010/C 187/07

1.

Komisia bolo 2. júla 2010 podľa článku 4 nariadenia Rady (ES) č. 139/2004 (1) doručené oznámenie o zamýšľanej koncentrácii, ktorou podniky Anglo Irish Bank Corporation Limited („Anglo Irish Bank“, Írsko) a The Royal Bank of Scotland Group plc („RBS“, Spojené kráľovstvo) získavajú v zmysle článku 3 ods. 1 písm. b) nariadenia o fúziách na zmluvnom základe spoločnú kontrolu nad podnikom Arnotts Holdings Limited („Arnotts“, Írsko).

2.

Predmet činnosti dotknutých podnikov:

Anglo Irish Bank: bankové služby, financovanie pre podnikateľov a financovanie nákupu nehnuteľného majetku,

RBS: bankové a finančné služby,

Arnotts: maloobchodné nešpecializované predajne v Írsku.

3.

Na základe predbežného posúdenia a bez toho, aby bolo dotknuté konečné rozhodnutie v tejto veci, sa Komisia domnieva, že oznámená transakcia by mohla patriť do rozsahu pôsobnosti nariadenia ES o fúziách.

4.

Komisia vyzýva zainteresované tretie strany, aby predložili prípadné pripomienky k zamýšľanej koncentrácii.

Pripomienky musia byť Komisii doručené najneskôr do 10 dní od dátumu uverejnenia tohto oznámenia. Pripomienky je možné zaslať faxom (+32 22964301), e-mailom na adresu COMP-MERGER-REGISTRY@ec.europa.eu alebo poštou s uvedením referenčného čísla COMP/M.5826 – Anglo Irish Bank/RBS/Arnotts na túto adresu:

European Commission

Directorate-General for Competition

Merger Registry

J-70

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË


(1)  Ú. v. EÚ L 24, 29.1.2004, s. 1 („nariadenie ES o fúziách“).


INÉ AKTY

Európska komisia

10.7.2010   

SK

Úradný vestník Európskej únie

C 187/16


Uverejnenie žiadosti o zápis do registra podľa článku 6 ods. 2 nariadenia Rady (ES) č. 510/2006 o ochrane zemepisných označení a označení pôvodu poľnohospodárskych výrobkov a potravín

2010/C 187/08

Týmto uverejnením sa poskytuje právo vzniesť námietky proti žiadosti o zápis podľa článku 7 nariadenia Rady (ES) č. 510/2006 (1). Vznesené námietky sa musia Komisii doručiť do šiestich mesiacov po uverejnení tejto žiadosti.

JEDNOTNÝ DOKUMENT

NARIADENIE RADY (ES) č. 510/2006

„CHLEB PRĄDNICKI“

č. ES: PL-PGI-0005-0694-23.04.2008

CHZO ( X ) CHOP ( )

1.   Názov:

„Chleb prądnicki“

2.   Členský štát alebo tretia krajina:

Poľsko

3.   Opis poľnohospodárskeho výrobku alebo potraviny:

3.1.   Druh výrobku:

Trieda 2.4 –

Chlieb, zákusky, koláče, cukrovinky a iné pekárske výrobky

3.2.   Opis výrobku, na ktorý sa vzťahuje názov uvedený v bode 1:

„Chleb prądnicki“ je hnedý chlieb vyrobený z kvasenej raže.

Tvar

„Chleb prądnicki“ sa pečie v dvoch tvaroch: oválnom a okrúhlom.

Oválne bochníky sa vyrábajú v dvoch hmotnostiach:

1.

14 kg: dĺžka 950 až 1 000 mm, výška 120 až 150 mm, šírka v strede od 450 do 500 mm.

2.

4,5 kg: dĺžka 600 až 650 mm, výška 120 až 150 mm, šírka v strede od 300 do 350 mm.

Šírka oválnych bochníkov (oboch hmotností) sa postupne znižuje smerom k okraju bochníka.

Okrúhle bochníky sa vyrábajú len v jednej hmotnosti: 4,5 kg, priemer 450 až 500 mm.

Kôrka

Kôrka (nezávisle na tvare bochníkov) je hrubá 4 – 6 mm, hnedej až tmavohnedej farby, jej povrch je jednotný alebo má viditeľné praskliny a je pokrytý tenkou vrstvou ražných otrúb.

Striedka

V priečnom reze má chlieb svetlú farbu a je rovnomerne pórovitý. Pokiaľ je striedka chleba podrobená jemnej záťaži, mala by sa vrátiť do pôvodného stavu bez poškodenia štruktúry. Chlieb má chuť a vôňu charakteristickú pre chlieb vyrobený z kvasenej raže.

Fyzikálne a chemické vlastnosti

Obsah vody/vlhkosť: osem hodín od pečenia nie viac ako 50 %.

Objem: 100 g chleba nemá objem väčší ako 200 cm3.

Kyslosť: nie viac ako 10 pH.

3.3.   Suroviny (len v prípade spracovaných výrobkov):

vysokokvalitná ražná a pšeničná múka používaná v potravinárskom priemysle,

varené zemiaky alebo zemiakové vločky (používané sezónne na jar alebo v skorom lete),

ražné otruby,

soľ,

pitná voda,

čerstvé kvasnice,

rasca.

3.4.   Krmivo (len v prípade výrobkov živočíšneho pôvodu):

3.5.   Konkrétne postupy výroby, ktoré sa musia vykonať v označenej zemepisnej oblasti:

Všetky postupy výroby sa musia vykonať v označenej zemepisnej oblasti:

príprava cesta z kvásku tradičnou metódou, ktorá má päť krokov,

ručné rozdelenie cesta na kúsky a ich ručné tvarovanie,

konečné kysnutie tvarovaných kusov v košíčkoch,

príprava kusov na pečenie, zvlhčenie vodou a posypanie ražnými otrubami,

pečenie bochníkov,

chladenie upečeného chleba.

3.6.   Osobitné pravidlá pre krájanie, strúhanie, balenie atď.:

Keď sa chlieb predáva rozrezaný na kúsky, nesmie sa rezať až pokiaľ neochladne, tj. minimálne štyri hodiny po ukončení pečenia.

3.7.   Osobitné pravidlá pre označovanie:

„Chleb prądnicki“ sa môže predávať bez balenia. Okolo každého vcelku predávaného bochníka je obmotaná stužka, na ktorej sú vytlačené údaje podľa zákonných ustanovení týkajúcich sa označovania potravinárskych výrobkov pri uvedení na trh. Chlieb predávaný ako polovice alebo štvrtiny bochníka sa balí do fólie alebo do papierových vreciek, ku ktorým je pripevnená etiketa s grafickým náčrtkom podobným tomu na stužke. Etiketa musí obsahovať logo chráneného zemepisného označenia a slová „chránené zemepisné označenie“. Chlieb, ktorý má nepredajnú veľkosť, tj. váži viac než 4,5 kg, a pečie sa v pekárni na špeciálne príležitosti, má podobnú stužku, aká sa používa pre 4,5 kilogramové bochníky, ale je prispôsobená rozmerom jednotlivých bochníkov. Etikety a stužky budú distribuované všetkým výrobcom „Chleb prądnicki“ pekárňou „Piekarnia B.A. Madej“. Pravidlá distribúcie etikiet sú formulované tak, že sa nemôže vyskytnúť žiadna diskriminácia voči žiadnemu výrobcovi, ktorý vyrába „Chleb prądnicki“ podľa špecifikácií.

4.   Stručné vymedzenie zemepisnej oblasti:

V rámci administratívnych hraníc mesta Krakov.

5.   Súvislosť so zemepisnou oblasťou:

5.1.   Špecifickosť zemepisnej oblasti:

Názov „Chleb prądnicki“ pochádza z názvov dedín na rieke Prądnik. Najdôležitejšie z nich boli Prądnik Czerwony a Prądnik Biały, v ktorých sa nachádzalo mnoho mlynov. Prvé nepriame odkazy na pekárov z oblasti Prądnik sa datujú až do 14. storočia. Obyvatelia dediny Prądnik Czerwony boli známi predovšetkým pečením obrovských bochníkov „Chleb prądnicki“.

Dediny Prądnik Czerwony a Prądnik Biały sa stali súčasťou Krakova 1. apríla 1910. I keď v súčasnosti sú súčasťou obvodu mesta Krowodrza, ich názvy sa stále bežne používajú.

„Chleb prądnicki“ a jeho metóda výroby sa vyvinula počas mnohých rokov generáciami pekárov. Jeho charakteristické vlastnosti sa pripisujú ľudským vlastnostiam: zručnosti a umenie pekárov, ktorí ho pečú podľa tradičných metód a iba s použitím špecifických surovín.

5.2.   Špecifickosť výrobku:

Osobitné vlastnosti, ktoré najviac odlišujú „Chleb prądnicki“ od ostatných výrobkov, sú jeho veľkosť, hrubá kôrka a dlhá trvanlivosť. Bežný chlieb sa pečie v 4,5 kg bochníkoch a pre špeciálne príležitosti sa pečú 14 kg bochníky. Každý bochník má trochu iný tvar. Ak sa uloží v bežných podmienkach, „Chleb prądnicki“ zostane čerstvý po dobu siedmich dní.

Ďalšou odlišujúcou vlastnosťou je skutočnosť, že „Chleb prądnicki“ je pekárenský výrobok, ktorý „dozrieva“ po pečení. Svoju plnú chuť a vôňu dostáva až na druhý deň po pečení.

5.3.   Príčinná súvislosť medzi zemepisnou oblasťou a akosťou alebo typickými vlastnosťami výrobku (CHOP), alebo špecifickou akosťou, povesťou alebo inou typickou vlastnosťou výrobku (CHZO):

Prihláška je založená na špecifickej akosti chleba „Chleb prądnicki“, ktorá je charakterizovaná v bode 5.2, a na jeho povesti.

Výnimočný charakter výrobku je v podstate výsledkom ľudských zručností, ktoré našli dobré využitie najmä pri hnetení a tvarovaní cesta dávajúc tak každému bochníku mierne odlišný tvar, a použitia vhodného tepelného spracovania, ktoré dodáva chlebu „Chleb prądnicki“ riadnu hrúbku, štruktúru povrchu a kôrku. Zahrnutie zemiakov alebo zemiakových vločiek do receptu zaisťuje dlhú trvanlivosť.

História, tradícia pečenia a povesť chleba „Chleb prądnicki“:

 

„Chleb prądnicki“ sa prvý raz spomína v roku 1421, kedy Albert, krakovský biskup, udelil svojmu kuchárovi Świętosławovi Skowronekovi dve źreby (jednotky merania plochy) pozemkov v oblasti Prądnik. Obyvatelia tohto územia boli nútení piecť chlieb na biskupov stôl.

 

Kráľ Jan Olbracht udelil 26. mája 1496 privilégium, ktoré pekárom ražného chleba z miest, medzi ktoré patril aj Prądnik, umožnilo udržiavať dlhotrvajúci zvyk predávať chlieb v Krakove raz do týždňa na utorkovom trhu. Toto privilégium dovoľovalo cechu pekárov vnútri mestských hradieb piecť a predávať biele a ražné pečivo bez obmedzenia. Predaj ražného chleba mimo mestských hradieb (pekári mimo mestských hradieb nemohli piecť biele pečivo) bol prísne obmedzený. Pekári znovu získali právo bez obmedzenia priniesť „Chleb prądnicki“ do Krakova až 1. júla 1785.

 

Pôvodné dokumenty z 18. a 19. storočia uchovávané Pekárskym cechom v Krakove ukazujú, že v tom období boli ustanovené princípy predaja a ocenenia chleba na základe zoznamu štandardných cien. Zákazníci si zrejme naďalej vychutnávali „Chleb prądnicki“ až do konca 20. rokov /začiatku 30. rokov 20. storočia, ale počas 30. rokov sa výroba zastavila. Napriek tomu „Chleb prądnicki“ neupadol nenapraviteľne do zabudnutia. Podľa predsedu obchodnej spoločnosti Stary Kleparz sa v povojnovom období (1945 – 1998) „Chleb prądnicki“ znovu predával na trhovisku Stary Kleparz, najstaršom dodnes fungujúcom a najznámejšom trhovisku v Krakove.

Literárne práce a tlačové publikácie z 19. a 20. storočia nesú svedectvo o povesti chleba „Chleb prądnicki“:

Wincenty Pol „Obrazek“ (báseň 19. stor.),

úryvok z básne Wincentyho Pola zo zbierky Ambroży Grabowského – nepomenované (19. stor.),

„Wspomnienia“ od Ambroży Grabowského (19. stor.),

„Kodeks dyplomatyczny Katedry Krakowskiej Św. Wacława“ – Franciszek Piekosiński, 1883

„Włościanie z okolic Krakowa“ – Józef Mączyński, 1858, noviny „Przyjaciel Ludu“, 1846,

„Tygodnik Ilustrowany“, 1862,

„Encyklopedia Powszechna“, 1865,

„Wspomnienia“ – Maria Estreicherówna (20. stor.).

„Chleb prądnicki“ sa takisto objavuje na maľbách z 19. storočia:

„Z promnickim chlebem w Krakowie“ – Kajetan Wincenty Kielisiński, 1847,

„Prądniczanin“ – Jan Kanty Wojnarowski,

„Piekarz chleba prądnickiego“ – Jan Kanty Wojnarowski.

Prítomnosť chleba „Chleb prądnicki“ na súťažiach, medzinárodných veľtrhoch a v kampaniach na propagáciu Krakova potvrdzuje jeho povesť medzi súčasnými spotrebiteľmi.

V roku 2004 „Chleb prądnicki“ získal cenu v súťaži Małopolski Smak za príkladnú akosť a vynikajúcu chuť. A v roku 2005 bola pekáreň, ktorá vyrába „Chleb prądnicki“ nominovaná maršálkom regiónu Małopolskie na titul „poľského poľnohospodárskeho výrobcu 2005“. Povesť chleba je vidno takisto na jeho účasti na medzinárodných výstavách, napr. v Paríži (2005) počas veľtrhu Salon Internationale de l'Alimentation (Medzinárodného potravinárskeho veľtrhu). Údaje o chlebe „Chleb prądnicki“ boli takisto zahrnuté do publikácie „Terra Madre: 1 600 Food Communities“ publikovanej organizáciou Slow Food.

Obrázok chleba sa často používa na propagáciu Krakova - napr. „Chleb prądnicki“ bol jedným zo symbolov použitých na reprezentáciu Krakova počas osláv 750. výročia udelenia magdeburských mestských práv. Letáky propagujúce Krakov takisto obsahujú obrázky chleba „Chleb prądnicki“. Súčasná povesť chleba sa odvíja od historickej slávy, ktorá sa vyvíjala popularizáciou známeho produktu opierajúceho sa o jedinečnú chuť, výnimočnú kvalitu a dlhú trvanlivosť. Dnes sa „Chleb prądnicki“ po celom Poľsku predáva v lahôdkach, v ktorých sa predávajú najlepšie potraviny z celého sveta. Ďalšie potvrdenie povesti chleba je fakt, že spotrebitelia sú pripravení zaň platiť päťnásobok trhovej ceny masovo vyrábaného chleba. „Chleb prądnicki“ je nesmierne populárny počas každoročného festivalu chleba (Święto Chleba). Každý deň festivalu sa upečie štyrikrát väčšie množstvo tohto chleba než za normálnych okolností.

Údaje o chlebe „Chleb prądnicki“ sú zahrnuté do mnohých súčasných publikácií, vrátane kuchárky „Produkt tradycyjny na małopolskim stole“ (tradičný výrobok na stole regiónu Małopolskie), publikácie „Stół pięknie nakryty“ (pekne prestretý stôl) a brožúrky „Małopolska – Palce lizać. Przewodnik kulinary po regionie“ (Zbiehajúce sa sliny v regióne Małopolska – kuchársky sprievodca po regióne). Správy o chlebe „Chleb prądnicki“ sa takisto nachádzajú v Krakovských denníkoch „Dziennik Polski“ a „Gazeta Krakowska“ a v národnej obchodnej tlači (pekárske a kuchárske zborníky „Przegląd Piekarniczy i Cukierniczy“ and „Cukiernictwo i Piekarstwo“). Články týkajúce sa „Chleb prądnicki“ sa taktiež vyskytli v denníkoch „Polska Głos Wielkopolski“ dňa 25. augusta 2008, v „Tęczy“ a v týždenníku „Niedziela“ dňa 10. augusta 2008.

Odkaz na uverejnenie špecifikácie:

[Článok 5 ods. 7 nariadenia Rady (ES) č. 510/2006]

http://www.minrol.gov.pl/DesktopDefault.aspx?TabOrgId=1620&LangId=0


(1)  Ú. v. EÚ L 93, 31.3.2006, s. 12.