ISSN 1830-3668

doi:10.3000/18303668.C_2011.273.ron

Jurnalul Oficial

al Uniunii Europene

C 273

European flag  

Ediţia în limba română

Comunicări şi informări

Anul 54
16 septembrie 2011


Informarea nr.

Cuprins

Pagina

 

II   Comunicări

 

COMUNICĂRI PROVENIND DE LA INSTITUȚIILE, ORGANELE ȘI ORGANISMELE UNIUNII EUROPENE

 

Comisia Europeană

2011/C 273/01

Non-opoziție la o concentrare notificată (Cazul COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas) ( 1 )

1

 

III   Acte pregătitoare

 

BANCA CENTRALĂ EUROPEANĂ

 

Banca Centrală Europeană

2011/C 273/02

Avizul Băncii Centrale Europene din 23 august 2011 cu privire la o propunere de regulament privind emiterea de monede euro și cu privire la o propunere de regulament privind valorile nominale și specificațiile tehnice ale monedelor euro care urmează să intre în circulație (CON/2011/65)

2

 

IV   Informări

 

INFORMĂRI PROVENIND DE LA INSTITUȚIILE, ORGANELE ȘI ORGANISMELE UNIUNII EUROPENE

 

Comisia Europeană

2011/C 273/03

Rata de schimb a monedei euro

9

2011/C 273/04

O nouă față națională a monedelor euro destinate circulației

10

 

INFORMĂRI PROVENIND DE LA STATELE MEMBRE

2011/C 273/05

Actualizarea modelelor de permise eliberate de ministerele afacerilor externe ale statelor membre membrilor acreditați ai misiunilor diplomatice și ai reprezentanțelor consulare, precum și familiilor acestora, astfel cum sunt menționate la articolul 19 alineatul (2) din Regulamentul (CE) nr. 562/2006 al Parlamentului European și al Consiliului de instituire a unui Cod comunitar privind regimul de trecere a frontierelor de către persoane (Codul frontierelor Schengen) (JO C 247, 13.10.2006, p. 85; JO C 153, 6.7.2007, p. 15; JO C 64, 19.3.2009, p. 18; JO C 239, 6.10.2009, p. 7; JO C 304, 10.11.2010, p. 6)

11

 

V   Anunțuri

 

PROCEDURI REFERITOARE LA PUNEREA ÎN APLICARE A POLITICII ÎN DOMENIUL CONCURENȚEI

 

Comisia Europeană

2011/C 273/06

Ajutor de stat – Bulgaria – Ajutor de stat SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) și SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Presupus ajutor sub forma unui transfer de proprietate între proprietăți forestiere aflate în proprietate privată și proprietăți forestiere aflate în proprietate publică – Invitație de a prezenta observații în temeiul articolului 108 alineatul (2) din Tratatul privind funcționarea Uniunii Europene ( 1 )

13

 

ALTE ACTE

 

Comisia Europeană

2011/C 273/07

Publicarea unei cereri de modificare în temeiul articolului 6 alineatul (2) din Regulamentul (CE) nr. 510/2006 al Consiliului privind protecția indicațiilor geografice și a denumirilor de origine ale produselor agricole și alimentare

26

 


 

(1)   Text cu relevanță pentru SEE

RO

 


II Comunicări

COMUNICĂRI PROVENIND DE LA INSTITUȚIILE, ORGANELE ȘI ORGANISMELE UNIUNII EUROPENE

Comisia Europeană

16.9.2011   

RO

Jurnalul Oficial al Uniunii Europene

C 273/1


Non-opoziție la o concentrare notificată

(Cazul COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas)

(Text cu relevanță pentru SEE)

2011/C 273/01

La data de 24 august 2011, Comisia a decis să nu se opună concentrării notificate menționate mai sus și să o declare compatibilă cu piața comună. Prezenta decizie se bazează pe articolul 6 alineatul (1) litera (b) din Regulamentul (CE) nr. 139/2004 al Consiliului. Textul integral al deciziei este disponibil doar în limba engleză și va fi făcut public după ce vor fi eliminate orice secrete de afaceri pe care le-ar putea conține. Va fi disponibil:

pe site-ul internet al Direcției Generale Concurență din cadrul Comisiei, la secțiunea consacrată concentrărilor (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Acest site internet oferă diverse facilități care permit identificarea deciziilor de concentrare individuale, inclusiv întreprinderea, numărul cazului, data și indexurile sectoriale;

în format electronic, pe site-ul internet EUR-Lex (http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm) cu numărul de document 32011M6302. EUR-Lex permite accesul on-line la legislația europeană.


III Acte pregătitoare

BANCA CENTRALĂ EUROPEANĂ

Banca Centrală Europeană

16.9.2011   

RO

Jurnalul Oficial al Uniunii Europene

C 273/2


AVIZUL BĂNCII CENTRALE EUROPENE

din 23 august 2011

cu privire la o propunere de regulament privind emiterea de monede euro și cu privire la o propunere de regulament privind valorile nominale și specificațiile tehnice ale monedelor euro care urmează să intre în circulație

(CON/2011/65)

2011/C 273/02

Introducere și temei juridic

La 28 iunie 2011, Banca Centrală Europeană (BCE) a primit din partea Parlamentului European o solicitare de emitere a unui aviz cu privire la o propunere de regulament al Parlamentului European și al Consiliului privind emiterea de monede euro (1) (denumit în continuare „regulamentul propus”). La 5 iulie 2011, BCE a primit din partea Consiliului Uniunii Europene alte două solicitări de emitere a unui aviz cu privire la: (a) regulamentul propus; și (b) o propunere de regulament al Consiliului de modificare a Regulamentului (CE) nr. 975/98 din 3 mai 1998 privind valorile nominale și specificațiile tehnice ale monedelor euro care urmează să intre în circulație (2) (denumit în continuare „regulamentul de modificare propus”).

Competența BCE de a emite un aviz se întemeiază pe articolul 133, articolul 127 alineatul (4), articolul 282 alineatul (5) și articolul 128 alineatul (2) din Tratatul privind funcționarea Uniunii Europene (TFUE). În conformitate cu articolul 17.5 prima teză din Regulamentul de procedură al Băncii Centrale Europene, Consiliul guvernatorilor adoptă prezentul aviz.

1.   Regulamentul propus și temeiul juridic

1.1.

Regulamentul propus cuprinde dispoziții obligatorii privind emiterea de monede euro destinate circulației și de monede euro de colecție. Acesta prevede și anumite limite de volum pentru monedele euro comemorative destinate circulației și instituie o procedură de consultare anterioară distrugerii monedelor euro destinate circulației și aflate în stare bună.

1.2.

BCE înțelege că regulamentul propus are drept obiectiv codificarea acelor instrumente juridice și concluzii actuale ale Uniunii (3) care nu au caracter obligatoriu și care se referă la emiterea de monede euro (4). BCE înțelege, de asemenea, că prevederea unor dispoziții generale pentru emiterea monedelor euro la nivelul Uniunii are drept scop armonizarea practicilor relevante între statele membre (5) și asigurarea securității juridice și a transparenței.

1.3.

BCE observă că, în conformitate cu articolul 128 alineatul (2) din TFUE, emiterea monedelor euro intră în responsabilitatea statelor membre participante, în timp ce Parlamentul și Consiliul au competența de a stabili măsurile necesare pentru utilizarea monedei euro ca monedă unică, conform articolului 133 din TFUE. În plus, conform articolului 128 alineatul (2) din TFUE, Consiliul poate adopta măsuri de armonizare a valorilor nominale și a specificațiilor tehnice ale tuturor monedelor metalice destinate punerii în circulație, în măsura în care acest lucru este necesar pentru asigurarea bunei lor circulații în Uniune. În consecință, adoptarea legislației Uniunii în materie de emitere a monedelor euro trebuie să respecte competența statelor membre participante de a emite monede euro și calitatea acestora de emitenți legali de monede euro. În plus, deși misiunile și atribuțiile acordate BCE în temeiul TFUE și al Statutului Sistemului European al Băncilor Centrale și al Băncii Centrale Europene (denumit în continuare „Statutul SEBC”) nu sunt afectate în contextul regulamentului propus, BCE recomandă ca orice preocupare a statelor membre cu privire la competențele în materie de emitere a monedelor euro să fie soluționată între statele membre în cauză și Uniune, în conformitate cu principiul cooperării loiale prevăzut la articolul 4 alineatul (3) din Tratatul privind Uniunea Europeană.

1.4.

Se recomandă armonizarea terminologiei utilizate în cuprinsul regulamentului propus. În special, termenii „emitere” și „punere/aducere în circulație” nu sunt definiți în regulamentul propus. Acest aspect poate determina întrebări cu privire la diferența de sens juridic a acestora. Conceptul de emisiune este înțeles în general în sensul că include și punerea în circulație a monedelor euro avute în vedere (6). În consecință, este preferabilă utilizarea doar a termenului „emitere” decât utilizarea ambilor termeni, care poate induce în eroare. Cu toate acestea, în propunerile sale de redactare, BCE lasă la latitudinea Comisiei să adopte o decizie asupra acestui aspect lingvistic.

1.5.

În cazul în care BCE recomandă modificarea regulamentului propus, propunerile de redactare specifice însoțite de o explicație în acest sens se regăsesc în anexa I.

2.   Regulamentul de modificare propus

2.1.

Regulamentul de modificare propus cuprinde dispoziții noi care stabilesc principii comune pentru desenele utilizate pentru fețele naționale ale monedelor euro obișnuite destinate circulației și ale monedelor euro comemorative destinate circulației, precum și pentru informarea reciprocă a statelor membre și pentru aprobarea desenelor respective.

2.2.

BCE înțelege că regulamentul de modificare propus instituie o procedură pentru aprobarea sau respingerea proiectelor de desene ale noilor fețe naționale ale monedelor euro destinate circulației, care reflectă procedura deja definită în Recomandarea 2009/23/CE. Singura diferență este că prin regulamentul de modificare propus competența Comisiei este extinsă, astfel încât decizia finală cu privire la aprobarea sau respingerea noilor proiecte de desene va fi luată de Comisie, și nu de subcomitetul relevant din cadrul Comitetului economic și financiar. BCE constată că această modificare nu afectează misiunile și atribuțiile sale prevăzute de TFUE și de Statutul SEBC și recomandă ca orice aspect privind competența, fie națională, fie interinstituțională, care apare în contextul atribuției sus-menționate a Comisiei, să fie coordonat și abordat în conformitate cu principiul cooperării loiale prevăzut la articolul 4 alineatul (3) din Tratatul privind Uniunea Europeană.

2.3.

În final, BCE reiterează recomandarea sa anterioară (7) privind modificarea specificațiilor tehnice prevăzute în anexa I la Regulamentul (CE) nr. 975/98 al Consiliului din 3 mai 1998 privind valorile nominale și specificațiile tehnice ale monedelor euro ce urmează să intre în circulație (8). În special, valorile indicative privind grosimea monedelor euro ar trebui înlocuite cu valorile concrete ale grosimii monedelor euro, care sunt bine cunoscute și utilizate ca valori de referință de monetării pentru producerea monedelor euro. În această privință, BCE se referă la propunerile de redactare specifice pe care le-a inclus în anexa la Avizul CON/2011/18 și recomandă implementarea acestora în contextul Regulamentului (CE) nr. 975/98.

2.4.

În cazurile în care BCE recomandă modificarea regulamentului propus, propunerile de redactare specifice însoțite de o explicație în acest sens se regăsesc în anexa II.

Adoptat la Frankfurt pe Main, 23 august 2011.

Președintele BCE

Jean-Claude TRICHET


(1)  COM(2011) 295 final.

(2)  COM(2011) 296 final.

(3)  Concluziile Consiliului din 23 noiembrie 1998 și din 5 noiembrie 2002 privind monedele euro destinate colecționării, Recomandarea 2009/23/CE a Comisiei din 19 decembrie 2008 privind orientările comune pentru fețele naționale ale monedelor euro și emiterea de monede euro destinate circulației (JO L 9, 14.1.2009, p. 52) și Recomandarea 2010/191/UE a Comisiei din 22 martie 2010 privind domeniul de aplicare și efectele statutului de mijloc legal de plată al bancnotelor și monedelor euro (JO L 83, 30.3.2010, p. 70).

(4)  Monede euro obișnuite destinate circulației, monede euro comemorative destinate circulației și monede euro de colecție.

(5)  În special, regulamentul propus ar contribui la evitarea dezvoltării de către statele membre de practici naționale diferite privind emiterea monedelor euro, în special a monedelor euro de colecție și a celor comemorative, dezvoltare care, altfel, ar putea compromite obiectivele și principiile sistemului european unic de batere a monedelor stabilit prin adoptarea euro. A se vedea al treilea paragraf din Avizul CON/2002/12 al BCE. Toate avizele BCE sunt publicate pe website-ul BCE la adresa: http://www.ecb.europa.eu

(6)  A se vedea Raportul grupului de experți privind euro ca mijloc legal de plată (ELTEG) cu privire la definiția, domeniul de aplicare și efectele de mijloace legale de plată ale bancnotelor și monedelor euro (Report of the Euro Legal Tender Expert Group on the definition, scope and effects of legal tender of euro banknotes and coins), p. 5, disponibil la adresa: http://www.ec.europa.eu

(7)  A se vedea al doilea paragraf din secțiunea „Observații cu caracter general” și cele două modificări propuse în anexa la Avizul CON/2011/18 al BCE din 4 martie 2011 cu privire la o propunere de regulament al Consiliului privind valorile nominale și specificațiile tehnice ale monedelor euro ce urmează să intre în circulație (codificare) (JO C 114, 12.4.2011, p. 1).

(8)  JO L 139, 11.5.1998, p. 6.


ANEXA I

Propuneri de redactare

Textul propus de Comisie

Modificările propuse de BCE (1)

Modificările propuse de BCE cu privire la regulamentul propus al Parlamentului European și al Consiliului privind emiterea de monede euro

Modificarea 1

Considerentul 2 al regulamentului propus

„(2)

Lipsa dispozițiilor obligatorii privind emiterea de monede euro poate avea ca efect existența unor practici diferite de la un stat membru la altul și nu creează un cadru suficient de integrat pentru moneda unică. Prin urmare, în interesul transparenței și al securității juridice, este necesar să se introducă norme obligatorii privind emiterea de monede euro.”

„(2)

Fără a aduce atingere articolului 128 alineatul (2) din Tratat care prevede dreptul statelor membre de a emite monede euro, lipsa dispozițiilor obligatorii generale privind emiterea de monede euro poate avea ca efect existența unor practici diferite de la un stat membru la altul și nu creează un cadru suficient de integrat pentru moneda unică. Prin urmare, în interesul transparenței și al securității juridice, este necesar să se introducă norme obligatorii privind emiterea de monede euro.”

Explicație

Aceste inserări sunt necesare pentru: (a) a confirma cu un grad suficient de securitate juridică că regulamentul propus nu afectează competența statelor membre de a emite monede euro în temeiul articolului 128 alineatul (2) din TFUE; și (b) a recunoaște absența unor dispoziții generale obligatorii pentru emisiunea de monede euro.

Modificarea 2

Articolul 1 din regulamentul propus

„Articolul 1

Obiect

Prezentul regulament prevede norme cu privire la emiterea de monede euro destinate circulației, inclusiv de monede comemorative destinate circulației, la emiterea de monede euro de colecție și la procedura de consultare anterioară distrugerii monedelor euro destinate circulației și aflate în stare bună.”

„Articolul 1

Obiect

Fără a aduce atingere articolului 128 alineatul (2) din Tratat care prevede dreptul statelor membre de a emite monede euro, prezentul regulament prevede norme generale cu privire la emiterea de monede euro destinate circulației, , la emiterea de monede euro de colecție și la procedura de consultare anterioară distrugerii monedelor euro destinate circulației și aflate în stare bună.”

Explicație

Aceste inserări sunt necesare pentru: (a) a confirma cu un grad suficient de securitate juridică că regulamentul propus nu afectează competența statelor membre de a emite monede euro în temeiul articolului 128 alineatul (2) din TFUE; și (b) a recunoaște absența unor dispoziții generale obligatorii pentru emisiunea de monede euro. În plus, acestea constituie o valoare adăugată prin definirea mai bună a obiectului regulamentului propus în raport cu cerințele relevante cuprinse la punctele 13.1 și 13.3 din Ghidul practic comun al Parlamentului European, al Consiliului și al Comisiei (2). Întrucât definiția modificată a „monedelor euro destinate circulației” include în mod expres monedele euro comemorative destinate circulației (3), nu este necesar să se repete aceasta în contextul articolului 1.

Modificarea 3

Articolul 2 din regulamentul propus

„Articolul 2

Definiții

În sensul prezentului regulament, se aplică următoarele definiții:

1.

«monede euro destinate circulației» înseamnă monede euro destinate circulației, ale căror valori nominale și specificații tehnice sunt prevăzute în Regulamentul (CE) nr. 975/98 al Consiliului din 3 mai 1998;

2.

«monede euro comemorative destinate circulației» înseamnă monede euro destinate circulației, al căror scop este comemorarea unui eveniment specific, după cum se indică la articolul 1 litera (f) din Regulamentul (CE) nr. 975/98 al Consiliului;

3.

«monede euro de colecție» înseamnă monede euro destinate colecționării care nu urmează să intre în circulație.”

„Articolul 2

Definiții

În sensul prezentului regulament, se aplică următoarele definiții:

1.

«monede euro destinate circulației» înseamnă monede euro obișnuite și comemorative destinate circulației, ale căror valori nominale și specificații tehnice sunt prevăzute în Regulamentul (CE) nr. 975/98 al Consiliului din 3 mai 1998;

2.

«monede euro obișnuite destinate circulației» înseamnă monede euro destinate circulației, cu excepția monedelor euro comemorative destinate circulației;

3.

«monede euro comemorative destinate circulației» înseamnă monede euro destinate circulației, al căror scop este comemorarea unui eveniment specific, după cum se indică la articolul 1 litera (f) din Regulamentul (CE) nr. 975/98 al Consiliului;

4.

«monede euro de colecție» înseamnă monede euro destinate colecționării care nu urmează să intre în circulație.”

Explicație

Această definiție a monedelor euro destinate circulației ar trebui clarificată și, în plus, ar trebui adăugată o definiție distinctă pentru monedele euro obișnuite destinate circulației, în vederea evitării oricărei ambiguități în legătură cu această terminologie.

Modificarea 4

Articolul 3 din regulamentul propus

„Articolul 3

Tipuri de monede euro

Statele membre pot emite două tipuri de monede euro: monede euro destinate circulației, care includ monedele euro comemorative destinate circulației și monede euro de colecție.”

„Articolul 3

Tipuri de monede euro

Statele membre pot emite două tipuri de monede euro: monede euro destinate circulației și monede euro de colecție.”

Explicație

Întrucât definiția modificată a „monedelor euro destinate circulației” include în mod expres monedele euro comemorative destinate circulației (4), nu este necesar să se repete aceasta în contextul articolului 3.

Modificarea 5

Articolul 4 din regulamentul propus

„Articolul 4

Emiterea monedelor euro destinate circulației

(1)   Monedele euro destinate circulației se emit la valoarea nominală.

(2)   Prin derogare de la alineatul (1), o proporție redusă, care nu depășește 5 % din valoarea și din volumul totale ale monedelor euro emise, poate fi emisă la o valoare mai mare decât valoarea nominală, dacă acest lucru este justificat de calitatea specială a monedei sau de ambalajul special al acesteia.”

„Articolul 4

Emiterea și vânzarea monedelor euro destinate circulației

(1)   Monedele euro destinate circulației sunt emise și sunt puse în circulație de autoritățile competente ale fiecărui stat membru, la valoarea nominală.

(2)   O proporție redusă, care nu depășește 5 % din valoarea și din volumul totale exigibile ale monedelor euro emise, poate fi vândută la o valoare mai mare decât valoarea nominală, dacă acest lucru este justificat de calitatea specială a monedei sau de ambalajul special al acesteia.”

Explicație

BCE recomandă armonizarea articolului 4 din regulamentul propus cu alineatul (1) din Recomandarea 2009/23/CE și, astfel, realizarea conformității acestei dispoziții cu practicile relevante ale statelor membre care se întemeiază pe alineatul (1) din Recomandarea 2009/23/CE.

Modificarea 6

Articolul 6 alineatul (2) litera (b) din regulamentul propus

„(b)

nu trebuie să utilizeze imagini similare cu fețele comune ale monedelor euro destinate circulației sau cu oricare dintre fețele naționale ale monedelor euro destinate circulației;”

„(b)

nu trebuie să utilizeze imagini similare cu fețele comune ale monedelor euro destinate circulației sau cu oricare dintre fețele naționale ale monedelor euro destinate circulației, cu excepția situației în care, în cel din urmă caz, aspectul exterior global permite încă diferențierea cu ușurință;”

Explicație

Această propunere de redactare permite menținerea tradițiilor naționale ale statelor membre privind emiterea de monede euro de colecție. BCE apreciază, în principiu, emiterea de monede euro de colecție care respectă tradițiile și practicile numismatice individuale ale statelor membre (5). În plus, propunerea de redactare ar realiza conformitatea dispoziției menționate mai sus cu Concluziile Consiliului Ecofin din 5 noiembrie 2002, potrivit cărora statele membre sunt încurajate să utilizeze pentru modelele de colecție ale acestora desene de monede care sunt cel puțin ușor diferite de cele ale fețelor naționale ale monedelor destinate circulației.

Modificarea 7

Articolul 6 alineatul (3) din regulamentul propus

„(3)   Monedele euro de colecție pot fi emise la valoarea nominală sau la o valoare mai mare.”

„(3)   Monedele euro de colecție pot fi vândute la valoarea nominală sau la o valoare mai mare.”

Explicație

Această propunere de redactare reflectă în mod precis acordul la care au ajuns statele membre la reuniunea Consiliului Ecofin din 5 noiembrie 2002, potrivit căruia se permite vânzarea monedelor euro de colecție la o valoare mai mare decât valoarea nominală.

Modificarea 8

Articolul 6 alineatul (5) din regulamentul propus

„(5)   Statele membre iau toate măsurile adecvate pentru a preveni utilizarea monedelor euro de colecție ca mijloace de plată, precum folosirea unui ambalaj special, eliberarea unui certificat de autenticitate, anunțul prealabil din partea autorității emitente sau emiterea la o valoare mai mare decât valoarea nominală.”

„(5)   Statele membre iau toate măsurile adecvate pentru a descuraja utilizarea monedelor euro de colecție ca mijloace de plată, precum folosirea unui ambalaj special, eliberarea unui certificat de autenticitate, anunțul prealabil din partea autorității emitente sau vânzarea la o valoare mai mare decât valoarea nominală.”

Explicație

Statele membre nu dispun de măsuri în vederea prevenirii utilizării monedelor euro de colecție drept mijloace de plată în statul membru emitent. De aceea, BCE sugerează înlocuirea termenului „preveni” cu „descuraja”. De asemenea, din motive de consecvență, „emiterea la o valoare mai mare decât valoarea nominală” trebuie înlocuită cu „vânzarea la o valoare mai mare decât valoarea nominală”, exprimare care ar reflecta în mod mai exact limbajul utilizat în Concluziile Consiliului Ecofin din 5 noiembrie 2002.


(1)  Utilizarea caracterelor aldine în cuprinsul textului arată locul unde BCE propune inserarea unui text nou. Pasajele tăiate din cuprinsul textului indică locul unde BCE propune eliminarea textului.

(2)  A se vedea Ghidul practic comun al Parlamentului European, al Consiliului și al Comisiei pentru redactarea textelor legislative în cadrul instituțiilor comunitare, disponibil la adresa http://eur-lex.europa.eu

(3)  A se vedea modificarea 3.

(4)  A se vedea nota de subsol nr. 3.

(5)  A se vedea al treilea paragraf din Avizul CON/2002/12 al BCE.


ANEXA II

Propuneri de redactare

Textul propus de Comisie

Modificările propuse de BCE (1)

Modificările propuse de BCE cu privire la regulamentul propus al Consiliului de modificare a Regulamentului (CE) nr. 975/98 din 3 mai 1998 privind valorile nominale și specificațiile tehnice ale monedelor euro ce urmează să intre în circulație.

Modificarea 1

Articolul 1f alineatul (4) din regulamentul de modificare propus (nou)

Nu există text.

4.   Desenul monedelor euro comemorative emise în comun de toate statele membre participante nu aduce atingere posibilelor cerințe constituționale ale acestora.

Explicație

Această propunere de redactare ține cont de posibilele cerințe de drept național și permite menținerea tradițiilor naționale ale statelor membre cu privire la emiterea de monede euro comemorative destinate circulației. În această din urmă privință, BCE apreciază în principiu emiterea de monede euro comemorative care respectă tradițiile și practicile numismatice individuale ale statelor membre  (2).

Modificarea 2

Articolul 1g alineatul (1) din regulamentul de modificare propus

„1.   Statele membre se informează reciproc cu privire la proiectele desenelor pentru noile fețe naționale ale monedelor euro destinate circulației, inclusiv la însemnele gravate pe muchiile monedelor, precum și cu privire la volumul emisiunii, înainte de a aproba oficial aceste desene.”

„1.   Statele membre se informează reciproc cu privire la proiectele desenelor pentru noile fețe naționale ale monedelor euro destinate circulației, inclusiv la însemnele gravate pe muchiile monedelor, precum și cu privire la volumul emisiunii, înainte de a aprobarea oficială a acestor desene.”

Explicație

Din motive lingvistice, se recomandă clarificarea faptului că statele membre au o obligație de a se informa reciproc cu privire la volumul emisiunii de monede euro destinate circulației, anterior aprobării acestor desene. De asemenea, în conformitate cu articolul 1g alineatele (2) și (3) se înțelege că Comisia verifică fără întârziere conformitatea cu dispozițiile regulamentului de modificare propus și „adoptă decizia finală cu privire la aprobarea sau la respingerea desenului”. În consecință, BCE sugerează modificarea ultimei părți a articolului 1g alineatul (1) care sugerează că statele membre au un rol în aprobarea oficială a proiectelor de desene ale fețelor noi ale monedelor euro destinate circulației.

Modificarea 3

Articolul 1h litera (a) din regulamentul de modificare propus

„(a)

nu se aplică monedelor euro destinate circulației emise înainte de intrarea în vigoare a Regulamentului (UE) nr. … al Consiliului [a se insera numărul prezentului regulament de modificare, atunci când va fi adoptat],”

„(a)

nu se aplică monedelor euro destinate circulației produse înainte de intrarea în vigoare a Regulamentului (UE) nr. … al Consiliului [a se insera numărul prezentului regulament de modificare, atunci când va fi adoptat],”

Explicație

BCE înțelege că articolul 1h litera (a) se referă la monedele euro destinate circulației care au valoare de mijloc legal de plată anterior intrării în vigoare a regulamentului de modificare, în timp ce articolul 1h litera (b) stabilește o perioadă de tranziție pentru modificarea matricelor pentru desenele monedelor euro destinate circulației în conformitate cu noile cerințe privind desenele. În această privință, BCE sugerează înlocuirea termenului „emis” cu termenul „produs” în cuprinsul articolului 1h litera (a). Aceasta ar extinde domeniul de excludere al acestui proiect de dispoziție în sensul de a include și stocurile de monede euro destinate circulației bătute deja de autoritățile competente ale statelor membre participante, dar care nu aveau statut de mijloc legal de plată la data intrării în vigoare a regulamentului de modificare propus. În acest sens, se instituie o garanție juridică pentru toate costurile pe care băncile centrale naționale din Eurosistem le-au putut avea în legătură cu producerea de monede euro destinate circulației care nu au obținut încă statutul de mijloc legal de plată până la momentul intrării în vigoare a regulamentului de modificare propus. BCE observă, de asemenea, că monedele euro destinate circulației emise în timpul perioadei de tranziție conform articolului 1h litera (b) își păstrează valoarea de mijloc legal de plată și după expirarea perioadei de tranziție.


(1)  Utilizarea caracterelor aldine în cuprinsul textului arată locul unde BCE propune inserarea unui text nou. Pasajele tăiate din cuprinsul textului indică locul unde BCE propune eliminarea textului.

(2)  A se vedea al treilea paragraf din Avizul BCE CON/2002/12.


IV Informări

INFORMĂRI PROVENIND DE LA INSTITUȚIILE, ORGANELE ȘI ORGANISMELE UNIUNII EUROPENE

Comisia Europeană

16.9.2011   

RO

Jurnalul Oficial al Uniunii Europene

C 273/9


Rata de schimb a monedei euro (1)

15 septembrie 2011

2011/C 273/03

1 euro =


 

Moneda

Rata de schimb

USD

dolar american

1,3795

JPY

yen japonez

105,67

DKK

coroana daneză

7,4476

GBP

lira sterlină

0,87295

SEK

coroana suedeză

9,1940

CHF

franc elvețian

1,2062

ISK

coroana islandeză

 

NOK

coroana norvegiană

7,7355

BGN

leva bulgărească

1,9558

CZK

coroana cehă

24,535

HUF

forint maghiar

285,50

LTL

litas lituanian

3,4528

LVL

lats leton

0,7092

PLN

zlot polonez

4,3535

RON

leu românesc nou

4,2960

TRY

lira turcească

2,4540

AUD

dolar australian

1,3416

CAD

dolar canadian

1,3635

HKD

dolar Hong Kong

10,7492

NZD

dolar neozeelandez

1,6778

SGD

dolar Singapore

1,7161

KRW

won sud-coreean

1 536,31

ZAR

rand sud-african

10,1860

CNY

yuan renminbi chinezesc

8,8136

HRK

kuna croată

7,5125

IDR

rupia indoneziană

12 121,04

MYR

ringgit Malaiezia

4,2558

PHP

peso Filipine

59,678

RUB

rubla rusească

42,0550

THB

baht thailandez

41,813

BRL

real brazilian

2,3680

MXN

peso mexican

17,7573

INR

rupie indiană

65,6020


(1)  Sursă: rata de schimb de referință publicată de către Banca Centrală Europeană.


16.9.2011   

RO

Jurnalul Oficial al Uniunii Europene

C 273/10


O nouă față națională a monedelor euro destinate circulației

2011/C 273/04

Image

Fața națională a noii monede comemorative de 2 euro destinate circulației și emise de Portugalia

Monedele euro destinate circulației au curs legal în toată zona euro. În vederea informării publicului și a tuturor părților care manipulează monedele, Comisia dă publicității caracteristicile modelelor noilor monede (1). În conformitate cu concluziile Consiliului din 10 februarie 2009 (2), statele membre și țările care au încheiat cu Comunitatea un acord monetar privind emiterea de monede euro pot emite monede euro comemorative destinate circulației dacă respectă anumite condiții, printre care aceea de a nu folosi decât moneda de 2 euro. Aceste monede au aceleași caracteristici tehnice ca și celelalte monede de 2 euro, însă fața lor națională prezintă un model comemorativ cu o puternică semnificație la nivel național sau european.

Țara emitentă: Portugalia

Obiectul comemorării: 500 de ani de la nașterea lui Fernão Mendes Pinto, explorator portughez care a călătorit în Asia, atât pe mare, cât și pe uscat.

Descrierea modelului: Partea interioară a monedei reprezintă o corabie care plutește pe valurile schițate de mai multe inscripții referitoare la Portugalia, Lisabona, cartea al cărei autor este Fernão Mendes Pinto și destinațiile călătoriilor sale. Dedesubt, apare inscripția „Portugalia”. În partea de sus a feței interioare se pot vedea numele exploratorului și anii 1511 și 2011.

Inelul exterior al monedei conține cele douăsprezece stele ale drapelului european.

Volumul emisiunii:

Data emisiunii: Septembrie 2011


(1)  A se vedea JO C 373, 28.12.2001, p. 1 cu privire la fețele naționale ale tuturor monedelor emise în 2002.

(2)  A se vedea concluziile Consiliului Afaceri Economice și Financiare din 10 februarie 2009 și Recomandarea Comisiei din 19 decembrie 2008 privind orientările comune pentru fețele naționale ale monedelor euro și emiterea de monede euro destinate circulației (JO L 9, 14.1.2009, p. 52).


INFORMĂRI PROVENIND DE LA STATELE MEMBRE

16.9.2011   

RO

Jurnalul Oficial al Uniunii Europene

C 273/11


Actualizarea modelelor de permise eliberate de ministerele afacerilor externe ale statelor membre membrilor acreditați ai misiunilor diplomatice și ai reprezentanțelor consulare, precum și familiilor acestora, astfel cum sunt menționate la articolul 19 alineatul (2) din Regulamentul (CE) nr. 562/2006 al Parlamentului European și al Consiliului de instituire a unui Cod comunitar privind regimul de trecere a frontierelor de către persoane (Codul frontierelor Schengen) (JO C 247, 13.10.2006, p. 85; JO C 153, 6.7.2007, p. 15; JO C 64, 19.3.2009, p. 18; JO C 239, 6.10.2009, p. 7; JO C 304, 10.11.2010, p. 6)

2011/C 273/05

Publicarea modelelor de permise eliberate de ministerele afacerilor externe ale statelor membre membrilor acreditați ai misiunilor diplomatice și ai reprezentanțelor consulare, precum și familiilor acestora, astfel cum sunt menționate la articolul 19 alineatul (2) din Regulamentul (CE) nr. 562/2006 al Parlamentului European și al Consiliului din 15 martie 2006 de instituire a unui Cod comunitar privind regimul de trecere a frontierelor de către persoane (Codul frontierelor Schengen), are la bază informațiile comunicate Comisiei de către statele membre în conformitate cu articolul 34 din Codul frontierelor Schengen.

În afară de publicarea în Jurnalul Oficial, o actualizare lunară este disponibilă pe site-ul internet al Direcției Generale Afaceri Interne.

ȚĂRILE DE JOS

Înlocuirea informațiilor publicate în JO C 247, 13.10.2006

Statut

Fiecărei persoane cu privilegii i se atribuie un statut care precizează cărei categorii de persoane cu privilegii îi aparține. Acest statut este indicat pe documentul destinat persoanelor cu privilegii prin intermediul unui cod.

Se utilizează următoarele coduri:

Ambasade

STATUT

COD

personal diplomatic

AD

personal tehnic și administrativ

BD

personal de serviciu

ED

personal casnic privat

PD


Consulate

STATUT

COD

personal consular

AC

personal tehnic și administrativ

BC

personal de serviciu

EC

personal casnic privat

PC


Organizații internaționale în Țările de Jos

STATUT

COD

personal asimilat personalului diplomatic

AO

personal tehnic și administrativ

BO

personal de serviciu

EO

personal casnic privat

PO sau ZF

Cazuri speciale

Atunci când documentele de identitate se eliberează resortisanților olandezi sau străinilor cu reședința permanentă în Țările de Jos, în dreptul mențiunii privind reședința se adaugă următoarele coduri:

NL pentru resortisanții olandezi;

DV pentru persoanele cu reședința permanentă în Țările de Jos.

Image

Image


V Anunțuri

PROCEDURI REFERITOARE LA PUNEREA ÎN APLICARE A POLITICII ÎN DOMENIUL CONCURENȚEI

Comisia Europeană

16.9.2011   

RO

Jurnalul Oficial al Uniunii Europene

C 273/13


AJUTOR DE STAT – BULGARIA

Ajutor de stat SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) și SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Presupus ajutor sub forma unui transfer de proprietate între proprietăți forestiere aflate în proprietate privată și proprietăți forestiere aflate în proprietate publică

Invitație de a prezenta observații în temeiul articolului 108 alineatul (2) din Tratatul privind funcționarea Uniunii Europene

(Text cu relevanță pentru SEE)

2011/C 273/06

Prin scrisoarea din data de 29 iunie 2011 reprodusă în versiunea lingvistică autentică în paginile care urmează acestui rezumat, Comisia a comunicat Bulgariei decizia sa de a iniția procedura prevăzută la articolul 108 alineatul (2) din Tratatul privind funcționarea Uniunii Europene privind (pretinsul) ajutor menționat anterior.

Părțile interesate își pot prezenta observațiile privind măsura pentru care Comisia inițiază procedura în termen de o lună de la data publicării prezentului rezumat și a scrisorii de mai jos, la adresa:

European Commission

Directorate-General for Competition

State aid Greffe

J-70 3/219

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

Fax +32 22961242

Aceste observații vor fi comunicate Bulgariei. Păstrarea confidențialității privind identitatea părții interesate care prezintă observațiile poate fi solicitată în scris, precizându-se motivele care stau la baza solicitării.

REZUMAT

DESCRIEREA PRESUPUSEI MĂSURI DE AJUTOR

La 17 iulie 2008, Comisia a primit o plângere din partea unui reclamant care dorește să își păstreze anonimatul. Plângerea se referea la un presupus ajutor de stat care rezulta din schimbul unor terenuri aflate în proprietate publică cu terenuri aflate în proprietate privată în Bulgaria. Potrivit alegațiilor, statul bulgar ar fi efectuat schimbul între proprietăți forestiere publice și proprietăți forestiere private la un preț mai mic decât valoarea de piață. În mai multe cazuri, schimburile au fost urmate de o modificare a destinației terenurilor schimbate (respectiv de la terenuri împădurite la terenuri de construcție), valoarea parcelei obținute în acest mod crescând astfel și mai mult.

Atât schimbul, cât și modificarea destinației terenurilor s-au bazat pe legislația bulgară care a intrat în vigoare înainte de aderarea Bulgariei la Uniunea Europeană. În 2009, s-a interzis schimbul de terenuri împădurite cu entități private și s-a suspendat modificarea ulterioară a destinației terenurilor. Reclamanții solicită ca pretinsul ajutor care rezultă din schimburi și din modificarea statutului terenurilor să fie declarat ilegal și incompatibil și să fie recuperat de autoritățile bulgare.

Potrivit reclamanților, beneficiarii potențiali ai ajutorului sunt persoane fizice, societăți private sau municipalități, care desfășoară adesea activități în domeniul dezvoltării imobiliare și/sau în domeniul turismului și care au schimbat proprietățile lor forestiere cu parcele împădurite aflate în proprietate publică.

Potrivit reclamanților, ajutorul de stat ar fi acordat în contextul schimbului de terenuri împădurite în cadrul unui proces în două etape. În prima etapă, pădurile aflate în proprietate publică ar fi schimbate cu păduri aflate în proprietate privată în condiții inechitabile, în special ca urmare a situării strategice a pădurilor aflate în proprietate publică. În a doua etapă, autoritatea competentă și-ar da acordul pentru modificarea statutului desemnat al fostei păduri care se afla în proprietatea statului și pentru includerea acesteia în zona urbană, care ar permite dezvoltarea imobiliară. Prin urmare, prin cumularea ambelor etape, această schemă ar permite întreprinderilor să obțină un avantaj economic, dat fiind că prețurile terenurilor publice aplicate în cadrul schimbului și/sau modificarea ulterioară a destinației terenului ar fi mai mici decât prețul pieței pentru terenuri comparabile vândute pe piață. În consecință, legislația bulgară în vigoare ar crea o schemă de ajutoare de stat.

Prețurile proprietăților forestiere schimbate de stat în calitate de proprietar sunt stabilite pe baza unui regulament bulgar specializat, regulamentul privind calcularea prețurilor de bază, a prețurilor terenurilor din zonele excluse și crearea unor drepturi de utilizare și de servitute cu privire la păduri și la stocul de terenuri împădurite („Regulamentul privind prețurile de bază”).

Prețul stabilit în conformitate cu Regulamentul privind prețurile de bază ar fi mai mic decât prețul pieței. Mai mult, coeficienții de stabilire a prețurilor administrative nu au fost (suficient) actualizați între 2004 și 2010. Prin urmare, potrivit reclamanților, în operațiunile de schimb, nu se utilizează niciodată prețul real al pieței pentru pădurile aflate în proprietate publică.

EVALUAREA AJUTORULUI

Autoritățile bulgare nu au notificat, în conformitate cu articolul 108 alineatul (3) din TFUE, o măsură privind un ajutor în contextul schimbului de terenuri împădurite, înainte de acordarea acestuia. Prin urmare, în cazul în care Comisia constată într-adevăr existența unui ajutor de stat, acest ajutor ar fi declarat ilegal. Mai mult, în cazul în care s-ar constata că ajutorul respectiv este incompatibil cu piața internă, acesta ar trebui recuperat.

După o evaluare preliminară, Comisia are îndoieli că metoda aplicată de Bulgaria pentru stabilirea prețurilor administrative ale ajutorului conduce la rezultate care să fie cât mai apropiate posibil de prețurile pieței, în special în contexte caracterizate de o creștere puternică a prețurilor. Prin urmare, Comisia nu poate exclude faptul că operațiunile de schimb de terenuri împădurite constituie ajutor de stat. În acest stadiu, Comisia nu poate exclude definitiv faptul că schimburile nu sunt legate intrinsec de posibile modificări ulterioare ale destinației terenurilor care sunt autorizate printr-o procedură administrativă și care pot conduce la avantaje pentru proprietarii terenurilor schimbate. În acest stadiu, Comisia nu poate exclude definitiv faptul că modificarea statutului terenurilor schimbate constituie ajutor de stat în sensul articolului 107 alineatul (1) din TFUE. În mod provizoriu, Comisia are îndoieli că mecanismul de definire a prețurilor administrative pentru terenurile schimbate include un ajutor de stat, că operațiunile de schimb și modificările ulterioare ale statutului terenurilor nu sunt legate intrinsec și că modificarea statutului terenurilor nu implică un ajutor de stat.

Comisia nu deține nicio informație care ar permite să se concluzioneze că orice ajutor creat de schimburile de terenuri împădurite și modificarea ulterioară a destinației terenurilor ar permite realizarea obiectivelor UE sau ar fi acordat în conformitate cu criteriile pertinente de compatibilitate stabilite în cadrul diferitelor instrumente privind ajutoarele de stat. Prin urmare, Comisia își exprimă îndoiala cu privire la compatibilitatea cu piața internă a măsurilor examinate.

TEXTUL SCRISORII

„Комисията би желала да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от Вашите власти относно мерките, посочени по-горе, реши да открие процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“).

1.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 17 юли 2008 г. беше получена жалба от жалбоподател, поискал да остане анонимен, която беше заведена под номер CP 176/2008 (A/14905). На 11 август 2008 г. неповерителен вариант на тази жалба беше изпратен на българските власти, за да представят мнението си (D/53153). На 28 август 2008 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/17566). На 2 септември 2008 г. беше получен първи отговор от българските власти (A/17907).

(2)

Жалбоподателят предостави допълнителна информация по казуса съответно на 3 септември 2008 г. (A/17987) и на 1 октомври 2008 г. (A/20168). Тази информация беше изпратена на българските власти на 7 октомври 2008 г. (D/53840). Отговорът на българските власти беше получен на 28 октомври 2008 г. (A/22818). На 5 декември 2008 г. жалбоподателят предостави още допълнителна информация (A/26375).

(3)

На 27 януари 2009 г. информация по казуса беше получена от трета страна (A/2063).

(4)

На 14 май 2009 г. (A/14172), 2 юни 2009 г. (A/13121) и 8 юни 2009 г. (A/13953) съответно жалба по същия въпрос беше получена от втори жалбоподател. Неповерителният вариант на тази втора жалба беше изпратен на българските власти на 8 декември 2009 г. (D/55202), за да представят мнението си.

(5)

На 4 декември 2009 г. делото беше разделено административно. Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с първия жалбоподател, беше преименувана на SA.26212 (CP 176a/2008). Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с втория жалбоподател, беше преименувана на SA.26217 (CP176b/2008).

(6)

По дело CP176b/2008 отговорът от българските власти във връзка с искането за информация от 8 декември 2009 г. беше получен на 4 януари 2010 г. (A/123).

(7)

На 23 март 2010 г. информация по въпроса беше получена от трета страна (A/5244) и регистрирана по дело CP176b/2008.

(8)

По дело CP176a/2008 неповерителният вариант на някои документи беше поискан от жалбоподателя (D/55201). Те бяха получени на 6 януари 2010 г. (A/328) и бяха изпратен на българските власти на 26 януари 2010 г. (D/5308), за да представят мнението си.

(9)

На 2 февруари 2010 г. българските власти поискаха превод на български език на някои документи, които бяха изпратени до тях в кореспонденция с номер D/5308. Освен това, на 10 февруари 2010 г. те поискаха удължаване на срока за предоставяне на информация (A/2443), което беше одобрено от Комисията с писмо от 16 февруари 2010 г. (D/5635).

(10)

На 18 февруари 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/3075), в която се споменаваше не само за замени на горски земи, но и за замени на земеделски земи.

(11)

На 22 февруари 2010 г. беше проведена техническа среща с българските власти, за да се обсъдят въпросите, повдигнати от жалбоподателите. Някои въпроси, повдигнати по време на срещата, бяха изпратени в писмен вид на българските власти по електронна поща на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(12)

На 24 февруари 2010 г. българският превод на кореспонденцията от 26 януари 2010 г. (D/5308) беше изпратен на българските власти (D/5777).

(13)

На 17 март 2010 г. последният внесен документ на жалбоподателя от 18 февруари 2010 г. (A/3075) беше изпратен на българските власти и беше поискано тяхното мнение само по отношение на замените на гори (D/6272).

(14)

На 23 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5048) на искането за информация от 26 януари 2010 г. (D/5308; преводи, изпратени с номер D/5777).

(15)

На 27 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5403) на въпросите, изпратени на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(16)

На 25 март 2010 г. българските власти поискаха удължаване на срока за предоставяне на техния отговор (A/5194), както и превод на български език на някои документи, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272). Това удължаване беше одобрено от Комисията на 8 април 2010 г. (A/6593). На 19 април 2010 г. версията на английски език на документите, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272), беше изпратена на българските власти (D/6737).

(17)

На 10 август 2010 г. (D/8649) и 11 август 2010 г. (D/8687) съответно версиите на английски и на български език на искането за информация бяха изпратени на българските власти. Българските власти предоставиха исканата информация на 30 август 2010 г. (A/12003).

(18)

На 12 октомври 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/13173) по дело (CP 176a/08). На същия ден беше проведена среща с българските власти за изясняване на някои въпроси. По време на тази среща българските власти предоставиха на Комисията определена информация под формата на презентация, която беше регистрирана на 19 ноември 2010 г.

(19)

С оглед планиране на допълнителна среща относно случаите на замени, Комисията неофициално поиска от българските власти определена информация на 26 януари 2011 г. Освен това, на същия ден беше получен нов документ от жалбоподателя по дело CP 176a/08.

(20)

На 3 февруари 2011 г. беше проведена среща с представителите на българските власти. Като последващи действия във връзка с тази среща, на 14 февруари 2011 г. българските власти изпратиха някои разяснения до Комисията.

2.   ОПИСАНИЕ НА ПРЕДПОЛАГАЕМАТА ПОМОЩ

(21)

След отчуждаването им през 1947 г. всички гори в България са станали държавна собственост и това е продължило до 2000 г., когато е започнала реституцията на горите на предишните частни собственици. Тогава някои гори станаха частна собственост.

(22)

Българските власти посочиха, че въз основа на изменение на Закона за горите (1), влязло в сила на 22 февруари 2002 г., са станали възможни замените на гори и поземлени парцели от горския фонд (който е държавна собственост) с частно притежавани гори. В това изменение на Закона за горите, в сила до 27 януари 2009 г., са били определени редът и условията за замените. Според българските власти замените на гори са имали за цел постигането на по-ефективна структура на собственост и консолидация на горите, които са държавна собственост.

(23)

Според българските органи, ако частното лице получи земя с по-висока стойност чрез замяната, то трябва да плати компенсация на държавата за разликата в цената. Българските органи посочиха, че по принцип държавата приемаше само замени, чрез които държавата е получила земя с по-висока стойност.

(24)

Жалбоподателите считат, че при сделките за замени, предприети от българските власти, е била предоставена държавна помощ. Твърди се, че когато държавните горски имоти са били заменени за частни такива, българската държава е постигнала цена, за която се твърди, че е по-ниска от пазарната стойност. В няколко случая замените са били последвани от промяна на предназначението на заменената земя (т.е. от горски земи в земя за застрояване), като получената по този начин стойност на парцела би нараснала дори още повече.

(25)

Както замяната, така и последващата промяна на предназначението на земята се основават на българското законодателство, влязло в сила преди присъединяването на България към Европейския съюз. По-специално, Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд (2) („Наредбата за базисните цени“), която определя методологията за оценка на цените на горските имоти, е влязла в сила на 18 ноември 2003 г.

(26)

На 27 януари 2009 г. е влязла в сила забрана на замените на гори; на 3 септември 2009 г. е въведен мораториум върху последващата промяна на предназначението на земята. Следователно замените на гори, извършвани с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни от 2009 г. насам. Жалбоподателите изискват предполагаемата помощ, произтичаща от замените и промените в статута на земята, да бъде обявена за неправомерна и несъвместима и да бъде възстановена от българските власти.

2.1.   Бенефициерите

(27)

Според жалбоподателите потенциалните бенефициери на помощта са физически лица, частни дружества или общини, често работещи в сферата на строителството на недвижими имоти и/или сферата на туристическите дейности, които са заменили горските си имоти за горски парцели държавна собственост.

2.2.   Размерът на помощта

(28)

На този етап и въз основа на информацията, с която Комисията разполага, е невъзможно да се оцени точният размер на помощта, потенциално предоставена при замените на горски имоти. Въз основа на информацията, предоставена от жалбоподателите (3), изглежда, че — поне в някои случаи — размерът на помощта надвишава прага de-minimis.

2.3.   Предоставяне на помощта според жалбоподателите

(29)

Според жалбоподателите държавна помощ би била предоставена в контекста на замените на гори по процедура, състояща се от два етапа. На първия етап гори държавна собственост биха били заменени с гори частна собственост при несправедливи условия, главно поради стратегическото местоположение на тези гори държавна собственост. На втория етап би било предоставено одобрение от компетентния орган за промяна на статута на предназначение на бившите гори държавна собственост и тяхното включване в градската зона, което позволява да бъде предприето извършването на урбанизация. Следователно тази схема, като съвкупност от двата етапа, би дала възможност на предприятията да получат икономическа полза, тъй като цените за земя държавна собственост, начислявани при замяната и/или последващата промяна на предназначението на земята, биха били по-ниски от пазарната цена за подобна земя, продадена на пазара. По тази причина по силата на действащото българско законодателство би била създадена схема за държавна помощ.

(30)

Цените на горски имоти, заменени от държавата като собственик, се определят въз основа на специализирана българска наредба, а именно Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд („Наредбата за базисните цени“).

(31)

Според жалбоподателите, цената, определена при прилагане на Наредбата за базисните цени, е по-ниска от пазарната цена. Наредбата за базисните цени не би отразявала в достатъчна степен стойността на имотите като обекти на строително териториално устройство. Например в наредбата не се изисква при оценката да се отчита устройственият статут на съответния имот, т.е. дали съответните горски имоти са предназначени за застрояване в плановете за устройство на територията. Според жалбоподателите това може да доведе до десетки или стотици пъти по-големи разлики между пазарната цена и цената, определена в рамките на предварителната оценка, извършена от държавата. Освен това коефициентите за определяне на административните цени не са били актуализирани (в достатъчна степен) през периода 2004—2010 г. Поради това, според жалбоподателите, при сделките за замени никога не се използва реалната пазарна цена на горите държавна собственост.

(32)

Накрая, жалбоподателите твърдят, че пазарната цена на заменения горски имот става многократно по-висока от цената, определена при прилагането на Наредбата за базисните цени, когато новият собственик на имота промени предназначението на заменената земя в земя за застрояване, което е редовна практика.

2.4.   Предварително становище на българските власти

(33)

Българските власти твърдят, че в замените на горски имоти няма никаква държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“). Като една от причините те посочват, че жалбоподателите не са доказали как потенциалната помощ би засегнала търговията между държавите-членки, както и че от заменените горски земи не би била изнасяна никаква дървесина (4). Властите посочиха също, че ако Комисията установи наличието на държавна помощ, те биха били готови да уведомят за наличието на схема за помощ в съответствие с Насоките за национална регионална помощ („НРП“).

(34)

След това те изтъкват факта, че цената на горската земя държавна собственост винаги се определя в съответствие със Съобщението на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (5) („Съобщението относно продажбата на земя“). Оценката се извършва от независим оценител преди да се осъществи сделката. При определяне на цената на парцела оценителят следва предписанията за определяне на цените, предвидени в Наредбата за базисните цени. В предписанията се вземат предвид определени обективни критерии, като местоположението на парцела, значението на района за защитата на горите от урбанизация и полезността на растителни видове на територията на парцела. Преди приключването на сделката за замяна и двете страни по сделката (частната и публичната страна) трябва да постигнат съгласие, че те действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

(35)

Българските власти твърдят, че за да се провери дали цената, изисквана за горски парцел държавна собственост при сделка за замяна, отговаря на пазара, тя следва да бъде сравнена с цената за други горски парцели, а не, както са предложили жалбоподателите, с цените, постигнати при продажбите на земя за застрояване. Техният основен аргумент е, че законът предлага само възможността да се изиска такава промяна на предназначението, но не и законно право на такава промяна. Подкрепящите доказателства показват, че само малка част от замените са последвани от промяна на предназначението на земята:

Годината, през която е извършена замяната

Брой замени

Случаи на променен статут на земята

2006 г.

15

3

2007 г.

23

8

2008 г.

62

4

2009 г.

47

0

(36)

Процедурата за промяна на предназначението на земята е подробно определена в Правилника за прилагане на закона за горите. Първо (новият) собственик(ът) на горския парцел трябва да подаде заявление до изпълнителния директор на Изпълнителната агенция по горите, която е част от Министерството на земеделието и горите. Изисква се положително становище от страна на местните власти (държавното горско стопанство и държавното ловно стопанство в районите, където се намира парцелът). Комисия от (вътрешни и евентуално външни) експерти разглеждат заявлението и представят становище на изпълнителния директор, който въз основа на становището взема предварително решение. Ако решението е положително и потвърждава основанията и законосъобразността на заявлението, то се изпраща до всички служби, отговарящи за промяната на предназначението (областния управител, кмета на общината и директора на регионалната дирекция, отговарящ за горите). Последващите етапи от административната процедура се извършват от органи, независими от министъра на земеделието и/или изпълнителния директор. Въз основа на положителното предварително решение собственикът трябва да представи заявление до съответната община за възлагането, изготвянето и одобряването на подробен устройствен план. Такъв план изисква консултация с всички (местни) заинтересовани страни. Ако такъв план бъде одобрен и след като влезе в сила, собственикът подава заявление до министъра на земеделието и храните за изключването на съответния горски парцел от горския фонд. За това изключване се дължи таксова марка, определена от независим оценител в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени. След заплащането на таксовата марка се стартира процедура за издаването на административно решение за промяна на статута на предназначение на поземления парцел. В зависимост от размера на имота това се извършва или от министъра на земеделието и храните (ако се отнася до земя с площ по-малко от 10 хектара), или от Министерския съвет.

(37)

Освен това българските власти информираха Комисията, че забрана на замените на гори е въведена в законодателството на 23 януари 2009 г. и е влязла в сила на 27 януари 2009 г. В допълнение, на 5 август 2009 г. българското правителство издаде заповед за преустановяване на разглеждането на заявления за промяна на статута на горските земи, придобити от частни физически или юридически лица чрез замяна. Този мораториум беше потвърден с Решение на Народното събрание на България от 3 септември 2009 г. С оглед на гореизложеното, замените на гори, извършени с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни в България.

(38)

Българските власти също така информираха Комисията, че в някои случаи може да е имало корупционни практики, довели до ситуации, при които при определяне на цените на заменените земи Наредбата за базисните цени може да не е била спазвана (или да не е била следвана правилно). Тези случаи са предадени на българската прокуратура и са започнали наказателни разследвания срещу високопоставени длъжностни лица, включително двама бивши министри на земеделието и бивш ръководител на българската Агенция по горите, на основание, че съответното българско законодателство е било приложено неправилно. Важно е да се подчертае, че тези наказателни разследвания не засягат същите въпроси като настоящото разследване за държавна помощ: наказателните разследвания разглеждат неправилното прилагане на българското законодателство, докато разследването за държавна помощ обхваща последиците от правилното прилагане на горепосочените правни разпоредби.

2.5.   Уведомяване за държавна помощ

(39)

Българските власти считат, че замените на гори и последващите промени на предназначението на земята не включват държавна помощ. Те изразиха готовността си да уведомят за схема за помощ, ако Комисията установи наличието на (неправомерна) държавна помощ.

2.6.   Правно основание

(40)

Националното правно основание за замените на гори, промяната на предназначението на горската земя и изчисляването на цените, които да се използват при сделките за замени, е:

а)

Законът за горите на България;

б)

Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд;

в)

Законът за държавната собственост (6)

г)

Законът за задълженията и договорите (7).

3.   ОЦЕНКА НА ПОТЕНЦИАЛНАТА ПОМОЩ И НА НЕЙНАТА СЪВМЕСТИМОСТ

3.1.   Наличие на държавна помощ

(41)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС „всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да било форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставяне в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар“.

3.1.1.   Неразривна връзка между замяната и промяната на предназначението на земята

(42)

Първият спорен въпрос е дали двете стъпки на сделката, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята (от гора в земя за застрояване) са неразривно свързани. Разглеждайки числените доказателства, представени от българските власти, Комисията отбеляза, че от 147 замени (2006—2009 г.) 15 са били последвани от промяна на статута (10 %). Тези данни, както и различните действащи правни и административни процедури, изглежда потвърждават тезата на българските власти, че — като общ принцип — двете стъпки не са неразривно свързани. (8)

(43)

От друга страна, българските власти посочиха, че формулите за определяне на цените на горските имоти и таксата за дължимата таксовата марка за промяна на предназначението на земята са така определени, че да постигнат пълната цена за замяна на даден горски имот плюс промяната в предназначението на земята да бъде до голяма степен равна на пазарната цена на подобен имот за застрояване. Това означава, че властите може да са допускали, че много инвеститори биха могли да се опитат да съчетаят и двете стъпки в една сделка.

(44)

С оглед на гореизложените съображения Комисията счита на този етап, че като общ принцип двете стъпки, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята, не са неразривно свързани и трябва да бъдат анализирани поотделно. При все това не може да се изключи в някои случаи намерението на властите и на частната страна по замяната от самото начало да е било замяната да бъде последвана от промяна на класификацията на заменената земя. В такива случаи двата етапа на практика биха били неразривно свързани.

(45)

Поради това Комисията приканва всички заинтересовани страни да представят мнения по предложения подход, т.е. като имат предвид, че не съществува неразривна връзка между двата етапа на сделката.

3.1.2.   Потенциална държавна помощ при промяна на предназначението на земята

(46)

Процесът на промяна на предназначението на определен (горски) имот в земя за застрояване е документиран в българското законодателство. Жалбоподателите твърдят, че фактът, че собствениците на горска земя са могли (допреди провъзгласяването на мораториума) да променят предназначението на тази земя до голяма степен е увеличил нейната стойност и от това следва, че е била предоставена държавна помощ.

(47)

Комисията отбелязва, че prima facie промяната в статута на земята не изглежда да е включвала някакво прехвърляне на публични ресурси. Дължимата таксова марка за тези сделки е била изчислена в съответствие с правните разпоредби, и — доколкото е известно на Комисията — е била платена във всички разглеждани случаи. Поради това изглежда, че макар да е възможно да е било предоставено известно икономическо предимство на съответното частно предприятие в резултат на административните решения за одобряване на промяната в статута на земята, тези административни решения не биха довели до предоставянето на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. При все това Комисията не взема окончателно становище по този въпрос и приканва заинтересованите страни да изразят мнение по въпроса дали с оглед на общоприетото определение за държавна помощ, което изисква наличието на държавни ресурси, административната промяна на статута на земята представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС.

3.1.3.   Потенциална държавна помощ при замяната на горска земя

3.1.3.1.   Замените като обща мярка

(48)

При анализа на това дали сделките за замени на гори включват държавна помощ, първият въпрос, който да бъде разгледан, е дали тази схема би могла да се счита за обща мярка. Ако това е така, тогава не би била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. В съответствие с принципите, разработени в Известието на Комисията за прилагане на правилата за държавна помощ по отношение на мерките за пряко данъчно облагане на дружества (9), мерки, които са открити за всички икономически участници в държава-членка или преследват общи цели на икономическата политика, не представляват държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Те обаче трябва да бъдат действително открити за всички дружества на основата на равен достъп и не могат de facto да бъдат намалени по обхват например чрез правомощията на държавата да взема решения за предоставянето ѝ.

(49)

Във връзка с гореизложеното българските власти в действителност твърдят, че всеки собственик на горски имот би могъл, съгласно приложимото законодателство, да поиска да замени гора частна собственост за гора държавна собственост. При все това при вземането на решение относно такава замяна Постоянната изпълнителна комисия в Агенцията по горите е използвала критерии, определени от директора на Агенцията. Освен това министърът на земеделието е разполагал с правомощия да наложи вето.

(50)

С оглед на гореизложеното българските публични власти са разполагали със значителни правомощия при вземането на решения по отделните сделки за замени. Поради това Комисията смята, че схемата за замени на горска земя частна собственост за горска земя държавна собственост не може да се счита, че представлява обща мярка.

3.1.3.2.   Държавна помощ при сделките за замени

(51)

С цел да се установи дали сделките за замени предоставят икономическо предимство на участващите в тях частни предприятия Комисията трябва да установи дали цената, определена от оценителите въз основа на предвидените разпоредби в българското законодателство, напълно отразява пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

Общи

(52)

В съответствие с принципа на инвеститор в условията на пазарна икономика, за да не предоставят държавна помощ, публичните власти трябва да действат за целите на сделките по същия начин, както биха действали частните пазарни инвеститори. Това предполага, че когато встъпват в сделки, те също така следва да определят отговаряща на пазара цена за земята в тяхно владение.

(53)

Комисията счита, че наличието на икономическо предимство при замяната на горска земя държавна собственост за горска земя частна собственост трябва да се оценява във връзка със Съобщението относно продажби на земя (10).

(54)

В Съобщението относно продажби на земя се определят две възможности за автоматично изключване на наличието на държавна помощ при продажбите на земя и сгради от публични власти: когато продажбата се извършва чрез безусловна тръжна процедура — приемането на най-добрата тръжна оферта — или при липсата на такава процедура — когато продажната цена се равнява поне на стойността, определена чрез независима експертна оценка.

(55)

В настоящия случай на замени на земи не е имало официална тръжна процедура за нито един от горските парцели държавна собственост. Потенциалните бенефициери на помощта вече са разполагали с горски имоти, които са искали да заменят за други парцели държавна собственост. Поради това обикновено частните страни са подавали заявления до българските власти, за да се осъществи замяната на горските парцели, докато властите не са били инициатори на замяната. Следователно Комисията трябва да установи дали цените, използвани за извършването на замените на земи, са били определени в съответствие с принципите, установени в Съобщението на Комисията относно продажби на земя при спазване на оценка на независим експерт.

(56)

Точка 2, буква а) от Съобщението на Комисията относно продажбите на земя, съгласно заглавие „Продажба без безусловна тръжна процедура“ гласи следното:

а)

Независима експертна оценка

Ако публичните органи не възнамеряват да приложат посочената в точка 1 процедура, би трябвало да се извърши независима оценка от един или повече независими оценители на активите преди започване на преговорите по продажбата с цел определяне на пазарна цена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка. Определената по този начин пазарна цена е минималната покупна цена, която може да бъде приета, без да се предоставя държавна помощ.

„Оценител на активи“ е лице с добра репутация, което:

е придобило съответна степен, присъдена от признат учебен център или притежава равностойна академична квалификация,

има подходящ опит и е компетентно при извършване на оценки на земя и сгради, като се отчита географското им местоположение и категорията на активите.

Ако в някоя държава-членка няма установена съответна академична квалификация, оценителят на активи би трябвало да бъде член на призната професионална организация, занимаваща се с оценка на земя и сгради, или:

да бъде назначен от съда или орган с равностоен статут,

да има поне признато удостоверение за завършено средно образование и достатъчна степен на образование, с поне 3-годишен практически опит след дипломирането си и с познания по оценяване на земя и сгради в конкретното място.

Оценителят би трябвало да е независим в изпълнение на задачите си, т.е. публичните органи не би трябвало да имат право да му дават нареждания по отношение на резултата от оценката му. Държавните служби за оценка и държавните служители или други служители следва да се считат за независими, при условие че може на практика да се изключи упражняване на противозаконно влияние върху техните заключения.

„Пазарна стойност“ означава цената, на която биха могли да бъдат продадени земята и сградите съгласно частен договор между склонния да продаде продавач и необвързан купувач в деня на оценката, като се приема, че собствеността е публично предложена на пазара, пазарните условия позволяват редовна продажба и е предоставен достатъчен срок за водене на преговори за продажба, съобразен с характера на собствеността.

Оценка преди сделката

(57)

Комисията отбелязва, че за целите на замените цените на парцелите обществена и частна земя се определят посредством независима експертна оценка. Българските власти потвърдиха, че всички оценки са били направени преди сключването на сделката за замяна. Освен това, преди сделката за замяна да влезе в сила, и двете страни по сделката (частната и публичната страна) е трябвало да потвърдят, че действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

Независимост на оценителите

(58)

Всички оценители, които подготвят и защитават оценките на държавни горски имоти, трябва да отговарят на разпоредбите, предвидени в българската Наредба № 17 за лицензиране на физическите и юридически лица за упражняване на частна лесовъдна практика. Оценителите са част от експертните екипи, работещи със съдилищата на Република България. Те нямат трудово или официално правоотношение с Министерството на земеделието и храните или с Държавната агенция по горите. В съответствие с Наредбата за базисните цени изборът на оценители за целите на оценката на парцели горски земи, които да бъдат заменени, се извършва от „собственика“ или от „заинтересованата страна“.

(59)

На този етап от процедурата Комисията счита, че оценителите, използвани за целите на оценяване на горските поземлени парцели при сделките за замени, са независими оценители по смисъла на Съобщението относно продажби на земя.

Пазарна цена, определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка

(60)

Комисията трябва да провери дали цената на съответната горска земя, определена от оценителите за целите на сделката за замяна, отразява пазарната стойност на актива и е определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка.

(61)

Цените се определят от експерти, като се използват единствено формулите, определени в Наредбата за базисните цени. Българското законодателство не позволява на експертите да се отклоняват от определяната по този начин цена.

(62)

Базисната цена на даден горски поземлен имот (определена за целите на замяната) е сумата от базисната цена на земята и цената на насаждението (растителните видове на територията на имота).

(63)

Стойността на земята се определя по отношение на средните стойности на земята според категориите земя, предлагащи идентични условия за растеж на растенията (150 типове месторастения съгласно Наредбата за базисните цени). Така определената стойност на земята допълнително се коригира чрез използването на корекционен коефициент, който отчита местонахождението на имота по отношение на местната и националната инфраструктура. Този корекционен коефициент е определен в приложение 2 към Наредбата за базисните цени.

(64)

Корекционният коефициент Km се определя по следната формула:

Km = 1 + g + m + s + р, където:

s –

коефициент за близост до урбанизирана територия, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,25)

m –

коефициент за близост до морето, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,20)

p –

коефициент за близост до повърхностен път, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,2)

g =

изразен с цифри коефициент за близост до град, отразяващ разстоянието до определен град (най-късото пътно разстояние между имота и града). Градовете са разделени в 6 групи:

Група 1

Група 2

Група 3

Група 4

Група 5

Група 6

София (от 0,00 до 0,7)

Русе, Пловдив, Бургас и Варна (от 0,00 до 0,50)

Благоевград, Велико Търново, Враца, Плевен и Стара Загора (от 0,00 до 0,40)

Други областни градове (от 0,00 до 0,35)

Други големи градове (Ботевград, Горна Оряховица, Димитровград, Дупница, Казанлък, Карлово, Лом, Петрич, Самоков, Свищов и Червен бряг (от 0,00 до 0,30)

Други общински центрове (от 0,00 до 0,10)

(65)

Стойността на земята допълнително се коригира с добавянето на увеличение за хектар, което се определя въз основа на средната цена на земята, наблюдавана в зоната, в която се намира имотът. Тези увеличения на цената са определени в разпоредбите на приложение 3 към Наредбата за базисните цени и са посочени в таблицата по-долу:

 

Добавка

(BGN/хектари)

София, национални курорти и вилни зони, прилежащи към тях, земи на разстояние 10 км от морето

5 000

Населени места от I и II категория

2 000

Населени места III и IV категория

1 000

Населени места от V и VI категория

500

Населени места от VII и VIII категория

0

(66)

Общата стойност на земята, определена по този начин, е така наречената базисна цена на земята.

(67)

Цената на насаждението (растителните видове на територията на имота), които се намират на дадения парцел земя, е стойността на сегашната им възраст и прогнозираната стойност на тяхната турнусна възраст. Стойността на дървесината от горските насаждения при сегашната им възраст (възрастта към момента на оценката) е равна на приходите от продажбите на видовете по средни пазарни цени, като се приспаднат разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването до място за временно съхранение. В случай че приходите не покриват разходите, дървесината няма никаква стойност.

(68)

Приходите от продажбите се определят като се сортиментира запасът и се класифицират обемите на категориите дървесина. Разходите (BGN/кубичен метър) за сеч и първична обработка на дървесината при средна трудност на сечището се определят според дървесния вид и категорията дървесина. Разходите за извозване на дървесината се определят според дървесния вид, категорията дървесина и средното извозно разстояние. Прави се добавка на всеки километър извозно разстояние, както следва: разходите за извозване се умножават по коефициент, който отчита трудността на извозния път.

(69)

Средните пазарни цени и разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването на дървесина следва редовно да се определят и актуализират от Изпълнителната агенция по горите въз основа на среднопретеглените стойности, изчислени от статистическите данни, събрани за период от 3 години (като последната от тях участва с удвоена тежест).

(70)

По този начин, като се добави стойността на растителните видове, както е определена от оценителя, към базисната цена на земята, се получава базисната цена на горския поземлен имот.

(71)

За защита на средообразуващите и рекреационните функции на горите в определени райони на България се създават зони за така наречената „особена защита от урбанизация“. Съгласно разпоредбите на приложение 19 към Наредбата за базисните цени, базисните цени на горски имоти, намиращи се в такива райони, се умножават с коефициент К, посочен в таблицата по-долу (11), а именно:

Черноморско крайбрежие, първа зона

К = 6

Черноморско крайбрежие, втора зона

К = 5

Курортни зони, курорти и селища с национално значение

К = 4

Гори и земи, простиращи се в зоните от края на пътното платно на републиканските и общинските пътища до ограничителните строителни линии

К = 3

Курортни зони, курорти и селища с местно значение

К = 4

(72)

В допълнение и само в случай на замени е бил прилаган така нареченият коефициент за пазарен регулатор съгласно приложение 20 към Наредбата за базисните цени. Той се изразява в BGN/m2 и варира от 10 за земи в близост до морето, големи планински курорти и София до 1 за най-малко атрактивни земи.

(73)

Общата цена на даден горски имот, която е резултат от експертната оценка за целите на замените, е базисната цена на горския имот, умножена, където е уместно, с коефициент за „особена защита от урбанизация“ и коригирана с „коефициента за пазарен регулатор“.

(74)

На този етап от процедурата Комисията счита, че горепосоченият метод за определяне на административните цени не взема предвид непременно едни и същи критерии, въз основа на които биха били установени пазарните цени при частни сделки. Дали този метод е приемлив трябва да бъде установено в контекста на съдебната практика на европейските съдилища.

(75)

В скорошно решение по делото Seydaland (12) Общият съд анализира тълкуването на Съобщението на Комисията относно продажби на земя. Съдът постанови, че когато националното право установява правила за изчисляване на пазарната стойност на земи с оглед на тяхната продажба от публичните органи, за да съответстват тези правила на член 107 от ДФЕС, при прилагането им във всички случаи трябва да се получи цена, която е възможно най-близка до пазарната стойност. Тъй като последната е теоретична, освен при продажбите, при които се приема най-добрата оферта, задължително трябва да се приеме за допустим марж на отклонение на получената цена от теоретичната. Относно въпросната процедура по делото Seydaland Съдът постанови, че: „Член 87 от Договора за ЕО [член 107 от ДФЕС] трябва да се интерпретира като не изключващ разпоредбите на националното законодателство, установяващи методи за калкулация за определяне на стойността на земеделската и горска земя, предложена за продажба от публичните органи […] до степен, при която тези методи предвиждат актуализиране на цените, при което цените за такава земя нарастват стремително, така че цената, действително платена от купувача, отразява, доколкото е възможно, пазарната цена на земята.“

Пазарна стойност към датата на оценката и предоставяне на икономическо предимство

(76)

Поради това като последна стъпка Комисията трябва да потвърди, че цената, определена от оценителите въз основата на метода и коефициентите, предвидени в българското законодателство, може да отрази пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

(77)

На този етап от процедурата Комисията не е в състояние да установи дали системата на административните цени, въведена с приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г., е била подходяща, за да отрази пазарните цени за горски земи въз основа на коефициентите, определени към момента, в който е започнало прилагането на метода, както и дали чрез използването на тази система във всички случаи се получава цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност съгласно изискванията на решението по делото Seydaland. Комисията отбелязва информация, предоставена от България, според която при приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г. административните цени (цена за замяна и такса за промяна на предназначението на земята) са били в размер на 75 %—80 % от пазарните цени за земя за застрояване (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Това твърдение не позволява да бъде направено заключение, че към момента на влизане в сила на системата методът е давал възможност за получаване във всички случаи на цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност. Комисията изразява съмнения за това дали българският метод за оценка отговаря на това изискване и приканва всички заинтересовани страни, и по-специално държавите-членки, които биха могли да прилагат подобни методи спрямо административните цени с цел установяване на пазарните стойности за горски земи, да представят мненията си относно уместността на този метод.

(78)

През периода 2005—2008 г. се наблюдава много силно увеличено търсене на горски имоти в България, което е довело до голямо увеличение на цените на парцелите, особено на тези от тях, които се намират в атрактивни зони. По време на този бум съотношението на административните спрямо пазарните цени, определен в параграф 77 спада до средно 15–20 % (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Тази средна цена крие показателен ръст за най-атрактивните парцели и ограничени повишения за по-малко атрактивните участъци.

(79)

В решението по делото Seydaland се изисква методите за определяне на административните цени да включват механизъм за актуализация на тези оценки, позволяващ възможно най-точно доближаване на продажната цена до пазарната стойност на земите, по-специално в период на голямо покачване на цените, тъй като иначе методът не би бил подходящ, за да отрази въпросните действителни пазарни цени.

(80)

В разглеждания случай българските власти посочиха, че съгласно Наредбата за базисните цени (член 7.1 и член 32) съдържащите се в нея коефициенти следва да бъдат ежегодно актуализирани. Според българските власти обаче това не е било направено. Поради това изглежда, че при метода за оценка не са взети предвид пазарните цени по времето на транзакцията.

(81)

Освен това българските органи посочиха, че през 2010 г. наредбата е била актуализирана въз основа на надеждни пазарни източници и коефициентите са били увеличени значително. Актуализираните коефициенти водят до големи повишения на стойността на атрактивните парцели в сравнение със стойностите, формирани по силата на предходните версии на наредбата, прилагани през периода, в който са били осъществявани сделките за замени.

(82)

Поради това фактът, че повечето коефициенти за определяне на административните цени за горски парцели не са били актуализирани за периода 2003–2010 г., за да отразят промените в пазарните цени, както и невъзможността на експертите да използват пазарните цени при сделките за замени на гори, предполага, че българската методика за определяне на цените не съответства на решението по делото Seydaland, което изисква тази методика да отчита (поне) резките увеличения на пазарната цена. В действителност само коефициентите, посочени в приложение 20 към Наредбата за базисните цени („коефициент за пазарен регулатор“) са били изменени през 2007 г.

(83)

Замените могат да бъдат сравнени с две сделки за продажба, които се извършват едновременно. Следователно цените, определени при прилагане на Наредбата за базисните цени, биха били по-ниски от пазарните цени по отношение както на горите частна собственост, така и на горите държавна собственост. При все това частната страна трябва винаги да одобри сделката и да се съгласи с предложените цени. Като се има предвид, че повечето частни оператори обикновено биха действали като инвеститори, стремящи се към извличане на максимални печалби, много малко вероятно е те да се съгласят да извършат замяна, която би била неизгодна за тях. Освен това разликата между административната стойност и пазарната стойност се различава в значителна степен между отделните парцели. Следователно замените на по-малко атрактивни земи частна собственост с атрактивни земи държавна собственост след ценовия скок, започнал през 2005 г. и достигнал своята върхова точка през 2008 г., осъществени по административните цени, определени през 2004 г., изглежда водят до съществени икономически предимства с избирателен характер за частната страна. По тази причина Комисията има сериозни съмнения за това дали българската система за оценка, по начина, по който тя е била приложена на практика, е довела до замени при условия, които съответстват на принципа на инвеститор при пазарна икономика (ИПИ).

Оставащи условия от член 107, параграф 1 от ДФЕС

(84)

Предприятията бенефициери са били както горски предприятия, така и предприятия, осъществяващи дейност в други сектори — основно в сферата на строителството на недвижими имоти и туризма — тъй като това са били частните страни, които обичайно са участвали в сделките за замени на гори. Фактът, че частните страни по сделките за замени са били в състояние да придобият горски имоти на цена, по-ниска от пазарната, предполага, че те са получили икономическо предимство, което може да бъде оползотворено или пряко, чрез използване на съответната земя, или косвено като актив, който може да бъде продаден, използван като обезпечение за други сделки или който позволява постигане на общо подобрение на баланса на бенефициера. Това заключение остава валидно без да засяга секторите, в които бенефициерите извършват своята дейност. Поради това е невъзможно да бъде изключена възможността конкуренцията да е била нарушена в горския и/или в други сектори.

(85)

Както беше посочено по-горе, българските власти са предоставили някои доказателства за това, че не е бил осъществяван какъвто и да било износ на дървесина, добита от заменени имоти, намиращи се в три общини. При все това те не са предоставили допълнителни подробности относно потенциално въздействие върху търговията в горския сектор в останалите общини, нито в другите сектори, засегнати от замените. Възможността за заместване на вноса също не е била разгледана. Като се основава на спецификата на въпросните сектори, Комисията обикновено счита, че предприятията, които осъществяват дейността си в сектора на строителството на недвижими имоти и — a fortiori — в сектора на туризма, са активни на целия пазар на ЕС. Следователно предоставеното предимството може да е оказало въздействие също и върху търговията в рамките на ЕС.

3.1.4.   Заключение относно наличието на държавна помощ

(86)

С оглед на гореизложените съображения, след предварителна оценка Комисията счита, че не може да се изключи, че е била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС на потенциални бенефициери посредством замените на горски парцели. Когато замените са последвани от последващи промени на предназначението на съответните поземлени парцели, Комисията не може да изключи възможността, че комбинацията от операции, ако те са неразривно свързани, включва държавна помощ. Що се отнася до въпроса дали икономическото предимство за собственика на заменената земя държавна собственост, когато предназначението на земята е променено с административно решение, представлява държавна помощ, Комисията счита prima facie, че поради липсата на държавни ресурси изглежда не е налице държавна помощ, но не взема окончателно становище на този етап от процедурата.

(87)

В случай че по-нататъшно разследване на въпроса действително потвърди предоставянето на държавната помощ, тогава размерът на държавната помощ ще бъде изчислен по следния начин:

i)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 1 частна собственост и административната цена за парцел 1, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени;

ii)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 2 държавна собственост и административната цена за парцел 2, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени.

Тогава размерът на държавната помощ би се равнявал на стойността на ii), намалена със стойността на i).

Всяка парична компенсация, получена в резултат на разликата в административните цени на два парцела, които са обект на замяна, платена от една от страните на другата, също ще бъде взета предвид при изчислението на потенциалния елемент на държавна помощ, който е включен в транзакцията.

3.2.   Законосъобразност на възможната помощ

(88)

Българските власти не са уведомили в съответствие с член 108, параграф 3 от ДФЕС за мярка, свързана с предоставянето на помощ в контекста на замените на горска земя, преди да я приведат в действие. Поради това, ако Комисията наистина установи наличието на държавна помощ, такава помощ би била незаконна. В допълнение към това, ако такава помощ бъде определена като несъвместима с вътрешния пазар, тя ще подлежи на възстановяване.

(89)

Като се има предвид, че България се присъедини към ЕС на 1 януари 2007 г., тя трябва да спазва всички разпоредби на ЕС за държавна помощ от този момент нататък. За възможната схема за помощ, произтичаща от метода за определяне на административните цени за замените на горска земя и прилагането му, не е било отправено уведомяване до Комисията като за нова помощ, нито може да се счита като съществуваща помощ към момента на присъединяването на България към ЕС (13). Освен това тя не е била приведена в действие по силата на регламент за групово освобождаване. Поради това Комисията счита, че ако така определеният от българското законодателство и така прилаган български метод представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, той представлява неправомерна помощ по смисъла на член 1 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета от 22 март 1999 г. за установяване на подробни правила за прилагането на член 93 от Договора за ЕО (14).

3.3.   Съвместимост на потенциалната държавна помощ

(90)

Тъй като Комисията не можа да изключи възможността, че методът за определяне на административните цени за замените на горска земя, както е бил приложен, води до държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията трябва да оцени съвместимостта на тази помощ с вътрешния пазар.

(91)

Съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС помощите за насърчаване на икономическото развитие на региони, където жизненото равнище е необичайно ниско или където има високо равнище на непълна заетост, както и на регионите, посочени в член 349, като се вземе предвид структурната, икономическата и социалната ситуация в тях, могат да бъдат приемани за съвместими с общия пазар.

(92)

Както беше посочено по-горе, цялата територия на България е подпомагана област по силата на член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС със стандартен таван на регионалната помощ за големи предприятия в размер на 50 % от брутния еквивалент на помощта (БЕП) съгласно картата на регионалните помощи на България за периода 2007—2013 г. Следователно, ако Комисията действително установи, че е предоставена държавна помощ на предприятия, и ако тази схема за държавна помощ е в съответствие с всички приложими разпоредби на Насоките за национална регионална помощ („НРП“), предоставената помощ би могла да бъде съвместима с вътрешния пазар.

(93)

По същия начин някои мерки, предоставени за насърчаване на определени икономически сектори, могат да се приемат за съвместими съгласно член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС. Като се има предвид фактът, че в разглеждания случай всяка потенциална държавна помощ може да е била предоставена на предприятия, осъществяващи дейност в горския сектор, Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. (15) могат да се прилагат. Следователно, ако потенциално предоставената помощ действително е в съответствие с разпоредбите на тези насоки, тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(94)

Комисията има съмнения дали въпросната мярка може да се определи като съвместима с Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г., тъй като естеството на схемата, икономическите дейности на потенциалните бенефициери на помощта, установяването на цените на горските имоти и цената на таксовата марка, платима за промяна използването на парцела и за целите на замяна на горска земя, не изглеждат съвместими с тези насоки.

(95)

Поради това на този етап Комисията не разполага с информация, от която би си позволила да заключи, че възможната помощ допринася за някаква обща цел на Европейския съюз или че би отговаряла на критериите за съвместимост, определени в някой от съществуващите инструменти за държавна помощ. Поради това Комисията изразява съмнения по отношение на съвместимостта на възможната помощ с вътрешния пазар.

3.4.   Съмнения и основания за откриване

(96)

Поради горепосочените причини, след предварителна оценка на помощта Комисията изразява съмнения по отношение на това дали сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите съдържа елементи на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС и дали тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(97)

Поради това Комисията е длъжна да извърши всички необходими консултации и следователно трябва да открие процедурата по член 108, параграф 2. Това дава възможност на трети лица, чиито интереси могат да бъдат засегнати от потенциалното предоставяне на помощта, да представят мненията си относно мярката. С оглед както на информацията, предоставена от съответната държава-членка, така и на информацията, предоставена от трети страни, Комисията ще направи оценка на характера на помощта и съвместимостта на мярката и ще вземе окончателното си решение.

(98)

В тази връзка Комисията припомня изразените от нея съмнения в настоящото решение относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната. Комисията изразява съмнения дали замяната и последващата промяна на предназначението на заменената горска земя в земя за застрояване следва — в някои случаи — да се счита за свързана или следва във всички случаи да се счита, че не е неразривно свързана.

(99)

Поради това Комисията има съмнения относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната горска земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната.

(100)

Друго съмнение, изразено от Комисията в настоящото решение, е дали прилагането на предвидените в българското законодателство формули води до цена при оценката, подобна на средните цени, получени при сделки между две несвързани частни страни, т.е. подобна на пазарните цени. Естествено, сделките следва да се отнасят до горски парцели, разположени в същите области като горските парцели, държавна и частна собственост, които са предмет на сделките за замени, и трябва да имат същите или достатъчно сходни характеристики що се отнася до представените растителни видове на територията на парцела, размера на парцела и условията за достъпност до парцела. Имайки предвид това, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно пазарните цени, получени при изцяло частни сделки за продажби (или замени), които са били извършени в България през периода от присъединяването на България към ЕС до 2011 г. Освен това Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно разликите между тези пазарни цени и цените, използвани за отделните сделки за замени (изчислени в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени), а оттам и на потенциалния размер на държавната помощ. Накрая, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно правилата, които се прилагат, когато става дума за компенсация, изплатена при транзакциите за замени, при разлика на цените за двата заменими парцела.

(101)

Освен това, с оглед на твърдението на българските власти, че жалбоподателите не са доказали, че помощта би засегнала търговията между държавите-членки, Комисията приканва България да осигури допълнителна информация относно това дали и до каква степен потенциалната помощ оказва отрицателно въздействие върху търговията в рамките на Общността.

(102)

В случай че информацията, предоставена в рамките на официалната процедура по разследване, доведе до обявяване от страна на Комисията, че при сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите е налице държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията също така трябва да разследва дали тази помощ е съвместима с вътрешния пазар, и по-специално с член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС и разпоредбите на НРП и/или член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС и разпоредбите на Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. Поради това Комисията изисква от държавите-членки и трети страни да предоставят всички налични доказателства, които биха позволили на Комисията да обоснове оценката си относно съвместимостта на мярката. Комисията напомня на българските власти, че държавата-членка носи тежестта на доказване по отношение на съвместимостта на мерките за помощ.

4.   РЕШЕНИЕ

(103)

С оглед на гореизложените съображения, Комисията, като действа в съответствие с процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз, изисква от България да представи мнението си и да предостави цялата информация, която би могла да помогне за оценката на помощта, в рамките на един месец от датата на получаване на настоящото писмо. Тя изисква от Вашите власти незабавно да изпратят копие от настоящото писмо до потенциалните бенефициери на помощта.

(104)

По-специално от българските органи се изисква да осигурят цялата информация, необходима за установяване на разликата между административните цени, налагани в контекста на замените, и пазарната цена на горските имоти, които имат същите характеристики, като заменяемите парцели, действащи към момента на съответната транзакция. В този контекст българските органи също се приканват да представят резултата от своите оценки за разгледани дела, при които замените са настъпили след 31 декември 2006 г., които биха се получили, ако съответните коефициенти са били правилно актуализирани, както е предвидено от българското законодателство. Най-накрая, Комисията приканва България да осигури информация относно правилата, приложими спрямо изплатената компенсация при транзакциите за замяна, в случай на разлики в цените за двата заменени парцели земя.

(105)

Комисията иска да напомни на България, че член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз има суспендираща сила и да насочи Вашето внимание към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, който предвижда, че цялата неправомерна помощ може да бъде възстановена от бенефициера.

(106)

Комисията предупреждава България, че ще информира заинтересованите страни, като публикува настоящото писмо заедно с пояснително резюме в Официален вестник на Европейския съюз. Тя също така ще информира заинтересованите страни в държавите от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, като публикува известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз и ще информира Надзорния орган на ЕАСТ като изпрати копие от настоящото писмо. Всички тези заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуването.”


(1)  Българският Закон за горите, обнародван в ДВ, бр. № 125 от 29 декември1997 г.

(2)  Приета с Постановление на Министерски съвет № 252 от 6 ноември 2003 г., обнародвана в българския Държавен вестник, бр. № 101 от 18 ноември 2003 г. (последно изменена в ДВ, бр. № 1 от 5 януари 2007 г.).

(3)  Жалбоподателите изчисляват, че размерът на помощта при 15 сделки, избрани от 147 замени, вече би бил между 55 млн. евро (ако се отчита само замяната) и 126 млн. евро (ако се вземе предвид промяната в предназначението на земята). Според предоставената от тях информация размерът на помощта във всяка една от тези 15 сделки (без да се взема предвид потенциалната промяна в предназначението на земята) варира от 340 360 EUR до 27,9 млн. евро. Въпреки че тази оценка се отнася единствено до разликата между административната и пазарната цена на горските парцели държавна собственост (т.е. предимство за частната страна), като се има предвид, че парцелите частна собственост са били като цяло разположени в по-малко атрактивни райони, разликата между тяхната административна и пазарна цена (т.е. предимство за публичната страна) изглежда не толкова голяма. Поради това жалбоподателите твърдят, че действителният размер на държавната помощ, предоставена на частната страна, т.е. разликата между предимствата за частната страна и предимствата за публичната страна, все още би могла да бъде значителна.

(4)  Въз основа на информацията, предоставена от властите, това изглежда обхваща само 3 общини. За останалата част от страната те не предоставиха информация.

(5)  ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3.

(6)  Обнародван в ДВ № 44 от 21 май 1996 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 41 от 2 юни 2009 г.)

(7)  Обнародван в ДВ № 275 от 22 ноември 1950 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 50 от 30 май 2008 г.)

(8)  Неизвестен брой планирани промени на предназначението могат да бъдат блокирани от мораториума, наложен през 2009 г.

(9)  ОВ C 384, 10.12.1998 г., стр. 3.

(10)  Съобщение на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3).

(11)  В случаите, когато един имот попада едновременно в повече от една зона, при оценяването му се взема под внимание по-високият коефициент.

(12)  Дело C-239/09 Seydaland Vereinigte Agrarbetriebe GmbH & Co. KG/BVVG Bodenverwertungs- und -verwaltungs GmbH, [2010], Сборник, стр. I-0000, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62009J0239:EN:HTML

(13)  В тази връзка, моля, отбележете, че схемата на замени не е била въведена преди 1994 г., не е била включена като съществуваща помощ в приложение към Договора за присъединяване на България, нито е било отправено уведомление за нея по време на междинния механизъм. Поради това не може да се счита, че тя представлява съществуваща държавна помощ по смисъла на член 1, буква б) от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета.

(14)  ОВ L 83, 27.3.1999 г., стр. 1.

(15)  ОВ C 319, 27.12.2006 г., стр. 1.


ALTE ACTE

Comisia Europeană

16.9.2011   

RO

Jurnalul Oficial al Uniunii Europene

C 273/26


Publicarea unei cereri de modificare în temeiul articolului 6 alineatul (2) din Regulamentul (CE) nr. 510/2006 al Consiliului privind protecția indicațiilor geografice și a denumirilor de origine ale produselor agricole și alimentare

2011/C 273/07

Prezenta publicare conferă dreptul de opoziție la cererea de modificare în temeiul articolului 7 din Regulamentul (CE) nr. 510/2006 al Consiliului (1). Declarațiile de opoziție trebuie să parvină Comisiei în termen de șase luni de la data prezentei publicări.

DOCUMENT UNIC

REGULAMENTUL (CE) NR. 510/2006 AL CONSILIULUI

„ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” (FASOLIA VANILIES FENEOU)

NR. CE: EL-PGI-0005-0839-21.12.2010

IGP ( X ) DOP ( )

1.   Denumire:

„Φασόλια Βανίλιες Φενεού” (Fasolia Vanilies Feneou)

2.   Statul membre sau țara terță:

Grecia

3.   Descrierea produsului agricol sau alimentar:

3.1.   Tip de produs:

Clasa 1.6.

Fructe, legume și cereale în stare proaspătă sau prelucrate

3.2.   Descrierea produsului căruia i se aplică denumirea de la punctul 1:

„Fasolia Vanilies Feneou” este un soi de fasole uscată, scoasă din teci, care provine dintr-o populație locală a familiei leguminoaselor, din specia Phaseolus vulgaris.

Caracteristicile fizice: boabele de fasole sunt albe, de formă ovală, foarte mici (1 000 de boabe cântăresc 270-280 g), ceea ce le clasează în categoria boabelor mici, și au o coajă subțire.

„Fasolia Vanilies Feneou” constituie o sursă de proteine (cel puțin 18 %). Caracteristicile chimice care deosebesc „Fasolia Vanilies Feneou” de alte boabe de fasole comercializate sunt:

N/A

Indicator

Fasolia Vanilies Feneou

Alte boabe de fasole (din soiul Phaseolus vulgaris)

Concluzii

1.

Fibre alimentare

27,9-29,9 % w/w

13,2 % w/w

Mai bogate în fibre alimentare, până la 54,4 %

2.

Grăsimi

1,7-1,9 % w/w

2-2,5 % w/w

Până la 10 % mai puțină grăsime

3.

Valoarea energetică

225-233 kcal/100 g

296 kcal/100 g

Nu au multe calorii

955-963 kJ/100 g

1 236 kJ/100 g

4.

Calciu

2 970-2 988 mg/kg

1 312 mg/kg

Mai bogate în calciu, până la 56 %

5.

Sodiu

97,1-98,1 mg/kg

354 mg/kg

Conținut redus de sare

6.

Cenușă

3,9-4,1 % w/w

4,4 % w/w

Conținut redus de cenușă

„Fasolia Vanilies Feneou” au proprietăți organoleptice care le deosebesc de alte boabe de fasole și datorită cărora sunt foarte apreciate de consumatori: gustul dulce, faptul că se gătesc repede și nu se sfărâmă – fierte, sunt moi în interior, dar rămân intacte în coajă.

3.3.   Materii prime (numai pentru produsele prelucrate):

3.4.   Hrană pentru animale (numai pentru produsele de origine animală):

3.5.   Etape specifice ale producției care trebuie să se desfășoare în aria geografică delimitată:

Toate etapele procesului de producție, de la cultivare (pregătirea solului, aplicarea de îngrășăminte, semănat, irigat, combaterea buruienilor, protecția plantei) până la recoltare, uscare și scoaterea produsului din teci trebuie să se desfășoare în cadrul ariei geografice delimitate.

3.6.   Norme specifice privind felierea, răzuirea, ambalarea etc.:

3.7.   Norme specifice privind etichetarea:

Ambalajul trebuie să poarte mențiunea „ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” ΠΓΕ („FASOLIA VANILIES FENEOU” IGP) și toate celelalte mențiuni prevăzute de legislația națională și comunitară.

4.   Delimitarea concisă a ariei geografice:

Aria geografică de producție a „Fasolia Vanilies Feneou” este toată localitatea Feneos, din prefectura Corinthia în Peloponez.

Feneos, unde sunt cultivate boabele de fasole, este o câmpie închisă cu o suprafață totală cultivată de 4 710 hectare, protejată de munții Helmos – Dourdouvana, Killini, Oliyirtos – Saïtas. Bazinul închis Feneos (lac artificial) constituie o trăsătură specifică a Peloponezului; este înconjurat de păduri de brad și de pin care se întind până la lac. Acest mediu specific, unic, de munte împădurit, din jurul podișului Feneos, precum și lacul artificial Doxa contribuie la crearea unui microclimat potrivit pentru cultivarea unui produs de calitate superioară.

5.   Legătura cu aria geografică:

5.1.   Specificitatea ariei geografice:

Solul

Solul este adânc și fertil, majoritar argilos până la argilos-nisipos, cu o foarte bună capacitate de reținere a apei. Este bogat în calciu și fosfor, dar are un conținut redus de potasiu și de magneziu. Majoritatea solurilor sunt ușor acide (pH < 7). Terenurile pe care se cultivă „Fasolia Vanilies Feneou” se află în albia fostului lac Doxa, care a fost un lac natural și și-a păstrat umiditatea relativă. Toți acești factori favorizează cultivarea „Fasolia Vanilies Feneou”.

Clima

În general, clima din regiune este continentală, cu ierni reci și veri răcoroase. Totuși, ca urmare a faptului că munții din jurul podișului Feneos sunt acoperiți în mare proporție de păduri, clima este mai blândă, cu ierni mai umede și veri mai răcoroase. Temperatura medie lunară este de 28,8 °C (maxima) și 0,6 °C (minima), cu o temperatură medie anuală de 12,8 °C.

Prezența lacului Doxa contribuie la vremea blândă din timpul primăverii. Pluviozitatea medie anuală este de 600 de milimetri. Fasolei îi place apa, iar combinația dintre temperatura optimă și umiditatea relativă contribuie la crearea unor condiții excelente pentru cultivarea acestei plante.

Factori umani

Factorul care, utilizând cel mai bine condițiile climatice și de sol ale regiunii Feneos, este esențial pentru obținerea unui produs de calitate superioară și pentru reputația acestuia dincolo de limitele prefecturii, este factorul uman.

Metodele de cultivare utilizate de producătorii din Feneos se bazează pe o experiență de ani de zile și reprezintă o tradiție transmisă din generație în generație. Aceste metode constau în operațiuni manuale, de la semănat la uscat și curățare, utilizarea extrem de rar de pesticide și de îngrășăminte chimice și selecția severă, chiar de către fermieri, a semințelor de „Fasolia Vanilies Feneou” în vederea semănării în anul următor, pentru a păstra pur materialul vegetal.

5.2.   Specificitatea produsului:

În regiunea Feneos, „Fasolia Vanilies Feneou” se cultivă sistematic de la sfârșitul secolului al XIX-lea, deoarece au calități speciale care le deosebesc de alte soiuri: sunt boabe foarte mici, în întregime albe, cu o strălucire plăcută, sunt ovale, dar nu în formă de rinichi așa cum sunt majoritatea celorlalte boabe de fasole și au o coajă subțire, ceea ce înseamnă că fierb mai repede; au un gust foarte bun și sunt foarte hrănitoare.

Boabelor de fasole li s-a dat local denumirea de „Vanilia” chiar de către cultivatori pentru a scoate în evidență culoarea foarte albă și gustul special, dulceag, care amintește gustul vaniliei. Aceste trăsături specifice în ceea ce privește calitatea deosebesc produsul de alte boabe de fasole, acesta fiind foarte căutat pe piață.

5.3.   Legătura cauzală dintre aria geografică și calitatea sau caracteristicile produsului (pentru DOP) sau o calitate anume, reputația sau alte caracteristici ale produsului (pentru IGP):

Descrierea legăturii dintre calitatea produsului și aria geografică delimitată

Caracteristicile „Fasolia Vanilies Feneou” sunt legate de clima și solul ariei și de utilizarea materialului vegetal adaptat mediului.

Deoarece „Fasolia Vanilies Feneou” sunt foarte bine adaptate la clima continentală din zonă și la condițiile pedologice, soiul se cultivă foarte bine în această regiune. Solul, bine drenat și ușor acid, în medie, în combinație cu iernile relativ blânde, umede și cu verile răcoroase, contribuie la calitatea culturilor și la obținerea unor boabe strălucitoare, cu coajă subțire și miez moale. În aceste condiții, se obțin boabe de fasole cu o capacitate ridicată de absorbție a apei, cu un conținut scăzut de cenușă și cu proprietăți organoleptice ameliorate, cum ar fi gustul dulce special și faptul că fierb repede.

În plus, mediul natural unic al regiunii, munții care protejează câmpia Feneos de vânturile puternice, lacul artificial Doxa și pădurea de brad și pin din jur care se întinde până la malurile lacului joacă un rol foarte important, creând condițiile ideale în care să fie cultivate boabele și deosebindu-le de alte feluri de boabe de fasole cultivate în alte regiuni.

Metodele de cultivare care sunt utilizate de fermierii din partea locului de peste 100 de ani, precum și condițiile sub aspectul solurilor, al climei și al mediului contribuie la trăsăturile specifice ale produsului. Tehnicile de cultivare ale cultivatorilor de fasole boabe sunt asemănătoare cu cele utilizate de strămoșii lor, iar majoritatea activităților, cum ar fi săpatul, culesul, selecția și ambalarea, sunt și astăzi efectuate manual; prin urmare, produsul arată bine și are forme armonizate, nu conține corpuri străine sau boabe sfărâmate. Utilizarea a cât mai puține pesticide și îngrășăminte chimice, care reduc calitatea produsului, precum și selecția riguroasă a semințelor pentru recolta anului următor, în vederea păstrării purității populației locale a „Fasolia Vanilies Feneou”, duc la obținerea unui produs de calitate superioară.

Legătura strânsă dintre produs și aria geografică delimitată, mai mult, cultivarea foarte localizată a acestuia pe podișul Feneos devine mai evidentă având în vedere încercările repetate de a-l cultiva în regiunile învecinate de cultură a fasolei pentru boabe. Aceste încercări nu au fost încununate cu succes – calitatea boabelor cultivate în afara ariei geografice delimitate este evident inferioară, în special în ceea ce privește aspectul, finețea cojii și gustul.

Descrierea legăturii dintre reputația produsului și aria geografică delimitată

Profesorul Vassilios Sarlis prezintă, în cărțile sale „Diferite informații folclorice privind localitatea Feneou din Corint” și „Înregistrare 1960-2000”, informații care atestă importanța cultivării fasolei în regiune și reputația acesteia în ceea ce privește savoarea. În mitologia greacă, zeița Demeter le oferea locuitorilor din Feneos legume uscate pentru că aceștia o primiseră cu ospitalitate atunci când își căuta fiica, pe Persefona, răpită de Hades, care încercase s-o ducă în Infern prin adâncimile lacului Feneos. Astfel, locuitorii comunei Feneos au fost primii care au mâncat legume uscate și poate că acesta este motivul pentru care boabele de fasole obținute de ei au devenit renumite pentru gustul lor foarte bun. Se menționează, de asemenea, că boabele de fasole sunt cele mai consumate legume uscate, urmate de linte și de năut.

Încă de la sfârșitul secolului al XIX-lea, a început în mod sistematic cultivarea fasolei pe terenurile din regiune, după drenarea apelor lacului Feneos. Reputația produsului și legătura strânsă a acestuia cu regiunea Feneos este dovedită de următoarele surse documentare:

un document publicat de tribunalul civil de primă instanță din Feneos, datând din 25 martie 1910, referitor la plata unei compensații de către un crescător de animale unui cultivator de fasole pentru boabe deoarece animalele acestuia distruseseră recolta de fasole;

un studiu al dr. Dimitrios Panou privind cultura intensivă, în anii 1950, a „Fasolia Vanilies Feneou” în aria menționată;

având în vedere importanța culturilor și faptul că renumele acestora este larg răspândit, începând cu anul 1980, în fiecare an, în octombrie (momentul în care se culege „Fasolia Vanilies Feneou”), în satul Steno are loc festivalul Fasolada (supă de boabe de fasole), citată ca atracție turistică de cotidianul „Elefteros Tipos”;

informațiile Serviciului național de statistică din Grecia care dovedesc cultivarea „Fasolia Vanilies Feneou” în perioada 1993-2003;

controalele efectuate de Direcția Agricultură a prefecturii din Corinthia în cadrul programelor pentru plăți compensatorii și al schemei de plată unică atestă faptul că „Fasolia Vanilies Feneou” este cultivată în regiune de mulți ani și că boabele de fasole sunt de o calitate excepțională;

un vizitator al regiunii și-a amintit cum asocia câmpia Feneos și delicioasa fasole boabe „vanilies” cu anii copilăriei sale;

faimoasa „Fasolia Vanilies Feneou” a fost menționată în două ediții ale cotidianului „Kathimerini” (24 octombrie 2006 și 17 noiembrie 2007);

tradiționala „fasolada” (supă de boabe de fasole) preparată cu Fasolia Feneou menționată în cotidianul „Ta Nea” (16 februarie 2007) și în cotidianul „Elefteros Tipos” (4 octombrie 2008);

în cadrul emisiunii televizate a lui Ilias Mamalakis, „Boukia kai Sinkhorio”, telespectatorii au putut vedea cum se prepară „Boulia (Polispori) Feneos”, care are ingredient principal boabele de fasole albă „Fasolia Vanilies Feneou”;

menționarea „Fasolia Vanilies Feneou” în cadrul a două emisiuni televizate „Menoume Ellada” ale postului național de televiziune, în octombrie 2006 și 2007, precum și pe postul ET3, în februarie 2009.

Valoarea „Fasolia Vanilies Feneou” este larg recunoscută nu numai de consumatori, ci și de producători, având în vedere că boabele se vând la prețuri care pot fi cu 75 % mai mari decât prețurile altor boabe de fasole a căror denumire nu este protejată.

În rezumat, datele istorice și bibliografice, articolele din ziarele locale și naționale, emisiunile de televiziune și materialele găsite pe internet (Wikipedia etc.) care se referă în principal la gastronomie confirmă renumele „Fasolia Vanilies Feneou”, care este strâns legat de calitățile specifice ale acestora.

Trimitere la publicarea caietului de sarcini:

[Articolul 5 alineatul (7) din Regulamentul (CE) nr. 510/2006]

http://www.minagric.gr/greek/data/PROD_FASOLIA_VANILIES_FENEOU.pdf


(1)  JO L 93, 31.3.2006, p. 12.