ISSN 1725-5228

doi:10.3000/17255228.C_2011.273.pol

Dziennik Urzędowy

Unii Europejskiej

C 273

European flag  

Wydanie polskie

Informacje i zawiadomienia

Tom 54
16 września 2011


Powiadomienie nr

Spis treśći

Strona

 

II   Komunikaty

 

KOMUNIKATY INSTYTUCJI, ORGANÓW I JEDNOSTEK ORGANIZACYJNYCH UNII EUROPEJSKIEJ

 

Komisja Europejska

2011/C 273/01

Brak sprzeciwu wobec zgłoszonej koncentracji (Sprawa COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas) ( 1 )

1

 

III   Akty przygotowawcze

 

EUROPEJSKI BANK CENTRALNY

 

Europejski Bank Centralny

2011/C 273/02

Opinia Europejskiego Banku Centralnego z dnia 23 sierpnia 2011 r. w sprawie projektu rozporządzenia w sprawie emisji monet euro oraz projektu rozporządzenia w sprawie nominałów i parametrów technicznych monet euro przeznaczonych do obiegu (CON/2011/65)

2

 

IV   Informacje

 

INFORMACJE INSTYTUCJI, ORGANÓW I JEDNOSTEK ORGANIZACYJNYCH UNII EUROPEJSKIEJ

 

Komisja Europejska

2011/C 273/03

Kursy walutowe euro

9

2011/C 273/04

Nowa strona narodowa obiegowych monet euro

10

 

INFORMACJE PAŃSTW CZŁONKOWSKICH

2011/C 273/05

Aktualizacja wzorów kart wydawanych przez ministerstwa spraw zagranicznych państw członkowskich akredytowanym członkom misji dyplomatycznych i przedstawicielstw konsularnych oraz członkom ich rodzin zgodnie z art. 19 ust. 2 rozporządzenia (WE) nr 562/2006 Parlamentu Europejskiego i Rady ustanawiającego wspólnotowy kodeks zasad regulujących przepływ osób przez granice (kodeks graniczny Schengen) (Dz.U. C 247 z 13.10.2006, s. 85; Dz.U. C 153 z 6.7.2007, s. 15; Dz.U. C 64 z 19.3.2009, s. 18; Dz.U. C 239 z 6.10.2009, s. 7; Dz.U. C 304 z 10.11.2010, s. 6)

11

 

V   Ogłoszenia

 

POSTĘPOWANIA ZWIĄZANE Z REALIZACJĄ POLITYKI KONKURENCJI

 

Komisja Europejska

2011/C 273/06

Pomoc państwa – Bułgaria – Pomoc państwa SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) i SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Domniemana pomoc w formie zamiany praw własności do prywatnych nieruchomości leśnych na prawa własności do państwowych nieruchomości leśnych – Zaproszenie do zgłaszania uwag zgodnie z art. 108 ust. 2 Traktatu o funkcjonowaniu Unii Europejskiej ( 1 )

13

 

INNE AKTY

 

Komisja Europejska

2011/C 273/07

Publikacja wniosku zgodnie z art. 6 ust. 2 rozporządzenia Rady (WE) nr 510/2006 w sprawie ochrony oznaczeń geograficznych i nazw pochodzenia produktów rolnych i środków spożywczych

26

 


 

(1)   Tekst mający znaczenie dla EOG

PL

 


II Komunikaty

KOMUNIKATY INSTYTUCJI, ORGANÓW I JEDNOSTEK ORGANIZACYJNYCH UNII EUROPEJSKIEJ

Komisja Europejska

16.9.2011   

PL

Dziennik Urzędowy Unii Europejskiej

C 273/1


Brak sprzeciwu wobec zgłoszonej koncentracji

(Sprawa COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas)

(Tekst mający znaczenie dla EOG)

2011/C 273/01

W dniu 24 sierpnia 2011 r. Komisja podjęła decyzję o niewyrażaniu sprzeciwu wobec powyższej zgłoszonej koncentracji i uznaniu jej za zgodną ze wspólnym rynkiem. Decyzja ta została oparta na art. 6 ust. 1 lit. b) rozporządzenia Rady (WE) nr 139/2004. Pełny tekst decyzji dostępny jest wyłącznie w języku angielskim i zostanie podany do wiadomości publicznej po uprzednim usunięciu ewentualnych informacji stanowiących tajemnicę handlową. Tekst zostanie udostępniony:

w dziale dotyczącym połączeń przedsiębiorstw na stronie internetowej Komisji poświęconej konkurencji: (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Powyższa strona została wyposażona w różne funkcje pomagające odnaleźć konkretną decyzję w sprawie połączenia, w tym indeksy wyszukiwania według nazwy przedsiębiorstwa, numeru sprawy, daty i sektora,

w formie elektronicznej na stronie internetowej EUR-Lex jako numerem dokumentu 32011M6302 Strona EUR-Lex zapewnia internetowy dostęp do europejskiego prawa. (http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm).


III Akty przygotowawcze

EUROPEJSKI BANK CENTRALNY

Europejski Bank Centralny

16.9.2011   

PL

Dziennik Urzędowy Unii Europejskiej

C 273/2


OPINIA EUROPEJSKIEGO BANKU CENTRALNEGO

z dnia 23 sierpnia 2011 r.

w sprawie projektu rozporządzenia w sprawie emisji monet euro oraz projektu rozporządzenia w sprawie nominałów i parametrów technicznych monet euro przeznaczonych do obiegu

(CON/2011/65)

2011/C 273/02

Wprowadzenie i podstawa prawna

W dniu 28 czerwca 2011 r. Europejski Bank Centralny (EBC) otrzymał wniosek Parlamentu Europejskiego o wydanie opinii w sprawie projektu rozporządzenia Parlamentu Europejskiego i Rady w sprawie emisji monet euro (1) (zwanego dalej „projektem rozporządzenia”). W dniu 5 lipca 2011 r. EBC otrzymał dodatkowo dwa wnioski Rady Unii Europejskiej o wydanie opinii w sprawie: a) projektu rozporządzenia; oraz b) projektu rozporządzenia Rady zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98 z dnia 3 maja 1998 r. w sprawie nominałów i parametrów technicznych monet euro przeznaczonych do obiegu (2) (zwanego dalej „projektem rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98”).

Właściwość EBC do wydania opinii wynika z art. 133 oraz art. 127 ust. 4, art. 282 ust. 5 i art. 128 ust. 2 Traktatu o funkcjonowaniu Unii Europejskiej (TFUE). Rada Prezesów wydała niniejszą opinię zgodnie ze zdaniem pierwszym art. 17 ust. 5 Regulaminu Europejskiego Banku Centralnego.

1.   Projekt rozporządzenia i podstawa prawna

1.1.

Projekt rozporządzenia ustanawia wiążące przepisy dotyczące emisji obiegowych i kolekcjonerskich monet euro. Projekt ustanawia również określone maksymalne wielkości emisji okolicznościowych obiegowych monet euro oraz procedurę konsultacyjną przed zniszczeniem monet euro nadających się do obiegu.

1.2.

EBC rozumie, że celem projektu rozporządzenia jest skodyfikowanie obecnych niewiążących unijnych instrumentów prawnych i konkluzji (3) dotyczących emitowania monet euro (4). EBC rozumie ponadto, że celem ustanowienia ogólnych przepisów dotyczących emitowania monet euro na poziomie Unii jest zharmonizowanie praktyk poszczególnych państw członkowskich (5) oraz osiągnięcie pewności prawnej i przejrzystości.

1.3.

EBC zauważa, że zgodnie z art. 128 ust. 2 TFUE emisja monet euro jest zadaniem uczestniczących państw członkowskich, natomiast zgodnie z art. 133 TFUE Parlament i Rada ustanawiają środki niezbędne do używania euro jako wspólnej waluty. Ponadto, zgodnie z art. 128 ust. 2 TFUE, Rada może przyjąć środki w celu zharmonizowania nominałów i specyfikacji technicznych wszystkich monet przeznaczonych do obiegu, w zakresie, w jakim jest to niezbędne do zapewnienia należytego ich obiegu w Unii. A zatem przyjmowanie ustawodawstwa Unii dotyczącego emisji monet euro musi respektować kompetencje uczestniczących państw członkowskich do emitowania monet euro oraz pozycję tych państw jako prawnych emitentów monet euro. Ponadto, choć projekt rozporządzenia nie ma wpływu na zadania i obowiązki EBC zgodnie z TFUE oraz Statutem Europejskiego Systemu Banków Centralnych Europejskiego Banku Centralnego (zwanego dalej „Statutem ESBC”), EBC zaleca, aby wątpliwości państw członkowskich dotyczące kompetencji w zakresie emisji monet euro były wyjaśnione pomiędzy tymi państwami członkowskimi a Unią w sposób zgodny z zasadą lojalnej współpracy na podstawie art. 4 ust. 3 Traktatu o Unii Europejskiej.

1.4.

Wskazane jest zharmonizowanie terminologii stosowanej w całym projekcie rozporządzenia. W szczególności projekt nie definiuje terminów „emitować” oraz „wprowadzać do obiegu”. Może to prowadzić do powstania pytań co do różnic prawnych pomiędzy tymi terminami. Generalnie rzecz biorąc, pojęcie emitowania rozumie w ten sposób, iż obejmuje ono wprowadzanie emitowanych monet euro do obrotu (6). Powinno się zatem używać jedynie terminu „emitować”, bowiem stosowanie obydwu tych terminów może wprowadzać w błąd. Niemniej jednak w propozycjach zmian w projekcie EBC pozostawia tę kwestię lingwistyczną do decyzji Komisji.

1.5.

Proponowane przez EBC zmiany w projekcie rozporządzenia wraz z ich uzasadnieniem zamieszczono w załączniku I.

2.   Projekt rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98

2.1.

Projekt rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98 ustanawia nowe przepisy wprowadzające wspólne zasady dotyczące wzorów stron narodowych zwykłych i okolicznościowych obiegowych monet euro oraz wzajemnej informacji i zatwierdzania tych wzorów.

2.2.

EBC rozumie, że projekt rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98 ustanawia procedurę mającą zastosowanie do zatwierdzania lub odmowy zatwierdzenia projektów wzorów nowych stron narodowych monet euro, która odzwierciedla procedurę ustanowioną w zaleceniu 2009/23/WE. Jedyna różnica polega na tym, że projekt rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98 rozszerza kompetencje Komisji, która będzie podejmowała ostateczne decyzje w przedmiocie zatwierdzania nowych projektów wzorów, w miejsce właściwego podkomitetu Komitetu Ekonomiczno-Finansowego. EBC zauważa, że zmiana ta nie ma wpływu na zadania i obowiązki EBC wynikające z TFUE i Statutu ESBC, oraz zaleca, aby wszelkie kwestie kompetencyjne w kontekście wspomnianej powyżej kompetencje Komisji – na poziomie krajowym lub międzyinstytucjonalnym – były koordynowane i rozstrzygane w sposób zgodny z zasadą lojalnej współpracy na podstawie art. 4 ust. 3 Traktatu o Unii Europejskiej.

2.3.

Wreszcie EBC powtarza swoje zalecenie (7) zmodyfikowania parametrów technicznych zawartych w załączniku I do rozporządzenia (WE) nr 975/98 z dnia 3 maja 1998 r. w sprawie nominałów i parametrów technicznych monet euro przeznaczonych do obiegu (8). W szczególności, orientacyjne wartości grubości monet euro należy zastąpić prawdziwymi wartościami grubości monet euro; wartości te są dobrze znane i wykorzystywane przez mennice przy produkcji monet euro. W tym zakresie EBC odsyła do konkretnych propozycji zmian zawartych w załączniku do opinii CON/2011/18 i zaleca ich uwzględnienie w kontekście rozporządzenia (WE) nr 975/98.

2.4.

Proponowane przez EBC zmiany w projekcie rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98 wraz z ich uzasadnieniem zamieszczono w załączniku II.

Sporządzono we Frankfurcie nad Menem dnia 23 sierpnia 2011 r.

Jean-Claude TRICHET

Prezes EBC


(1)  COM(2011) 295 wersja ostateczna.

(2)  COM(2011) 296 wersja ostateczna.

(3)  Konkluzje Rady z dnia 23 listopada 1998 r. i 5 listopada 2002 r. w sprawie monet euro przeznaczonych do celów kolekcjonerskich; zalecenie Komisji 2009/23/WE z dnia 19 grudnia 2008 r. w sprawie wspólnych wytycznych dotyczących narodowych stron i emisji monet euro przeznaczonych do obiegu (Dz.U. L 9 z 14.1.2009, s. 52); oraz zalecenie Komisji 2010/191/UE z dnia 22 marca 2010 r. dotyczące zakresu i skutków statusu banknotów i monet euro jako prawnego środka płatniczego (Dz.U. L 83 z 30.3.2010, s. 70).

(4)  Zwykłe obiegowe monety euro, okolicznościowe obiegowe monety euro oraz kolekcjonerskie monety euro.

(5)  W szczególności projekt rozporządzenia przyczyniłby się do uniknięcia wytworzenia przez państwa członkowskie różnych praktyk krajowych w zakresie emitowania monet euro, zwłaszcza kolekcjonerskich i okolicznościowych monet euro, które mogłyby zagrozić celom i zasadom jednolitego systemu emisji monet euro ustanowionego w wyniku przyjęcia euro. Zob. trzeci punkt opinii EBC CON/2002/12. Opinie EBC są publikowane na stronie internetowej EBC pod adresem http://www.ecb.europa.eu

(6)  Zob. raport grupy ekspertów ds. euro jako prawnego środka płatniczego (ELTEG) dotyczący definicji, zakresu i efektów statusu banknotów i monet euro jako prawnego środka płatniczego, s. 5, dostępny pod adresem: http://www.ec.europa.eu

(7)  Zob. drugi akapit w punkcie „Uwagi ogólne” oraz dwie zmiany zaproponowane w załączniku do opinii EBC CON/2011/18 z dnia 4 marca 2011 r. w sprawie projektu rozporządzenia Rady w sprawie nominałów i parametrów technicznych monet euro przeznaczonych do obiegu (tekst jednolity) (Dz.U. C 114 z 12.4.2011, s. 1).

(8)  Dz.U. L 139 z 11.5.1998, s. 6.


ZAŁĄCZNIK I

Propozycje zmian

Tekst proponowany przez Komisję

Zmiany proponowane przez EBC (1)

Zmiany proponowane przez EBC w odniesieniu do projektu rozporządzenia Parlamentu Europejskiego i Rady w sprawie emisji monet euro

Zmiana nr 1

Motyw 2 projektu rozporządzenia

„2.

Brak obowiązujących przepisów dotyczących emisji monet euro może prowadzić do stosowania różnych praktyk w poszczególnych państwach członkowskich i nie zapewnia wystarczająco zintegrowanych ram dla wspólnej waluty. W interesie przejrzystości i pewności prawnej konieczne jest zatem, by wprowadzić wiążące przepisy dotyczące emisji monet euro.”

„2.

Bez uszczerbku dla art. 128 ust. 2 przyznającego państwom członkowskim prawo emitowania monet euro, brak ogólnych obowiązujących przepisów dotyczących emisji monet euro może prowadzić do stosowania różnych praktyk w poszczególnych państwach członkowskich i nie zapewnia wystarczająco zintegrowanych ram dla wspólnej waluty. W interesie przejrzystości i pewności prawnej konieczne jest zatem, by wprowadzić wiążące przepisy dotyczące emisji monet euro.”

Uzasadnienie

Powyższe wstawienia są niezbędne by: a) potwierdzić z wystarczającą pewnością prawną, że projekt rozporządzenia nie narusza kompetencji państw członkowskich w zakresie emitowania monet euro na podstawie art. 128 ust. 2 TFUE; oraz b) stwierdzić brak ogólnych obowiązujących przepisów dotyczących emitowania monet euro.

Zmiana nr 2

Artykuł 1 projektu rozporządzenia

„Artykuł 1

Przedmiot

Niniejsze rozporządzenie ustanawia przepisy dotyczące emisji obiegowych monet euro, w tym okolicznościowych obiegowych monet euro, emisji kolekcjonerskich monet euro i konsultacji przed zniszczeniem monet euro nadających się do obiegu.”

„Artykuł 1

Przedmiot

Bez uszczerbku dla art. 128 ust. 2 przyznającego państwom członkowskim prawo emitowania monet euro, niniejsze rozporządzenie ustanawia ogólne przepisy dotyczące emisji obiegowych monet euro, emisji kolekcjonerskich monet euro i konsultacji przed zniszczeniem monet euro nadających się do obiegu.”

Uzasadnienie

Powyższe wstawienia są niezbędne by: a) potwierdzić z wystarczającą pewnością prawną, że projekt rozporządzenia nie narusza kompetencji państw członkowskich w zakresie emitowania monet euro na podstawie art. 128 ust. 2 TFUE; oraz b) stwierdzić brak ogólnych obowiązujących przepisów dotyczących emitowania monet euro. Wstawienia te mają również dodatkową wartość w postaci bardziej szczegółowego zdefiniowania przedmiotu rozporządzenia, zgodnie z odpowiednimi wymogami zawartymi w pkt 13.1 i 13.3 Wspólnego przewodnika praktycznego Parlamentu Europejskiego, Rady i Komisji (2). Zmieniona definicja „obiegowych monet euro” w sposób wyraźny obejmuje okolicznościowe monety euro przeznaczone do obiegu (3), nie ma zatem potrzeby powtarzania tego w art. 1.

Zmiana nr 3

Artykuł 2 projektu rozporządzenia

„Artykuł 2

Definicje

Do celów niniejszego rozporządzenia stosuje się następujące definicje:

1.

»Obiegowe monety euro« oznaczają monety euro przeznaczone do obiegu, których nominały i parametry techniczne zostały określone w rozporządzeniu Rady (WE) nr 975/98 z dnia 3 maja 1998 r.

2.

»Okolicznościowe obiegowe monety euro« oznaczają obiegowe monety euro przeznaczone do upamiętnienia szczególnych wydarzeń zgodnie z art. 1f rozporządzenia Rady (WE) nr 975/98.

3.

»Kolekcjonerskie monety euro« oznaczają monety euro przeznaczone do kolekcjonowania, które nie są przeznaczone do obiegu.”

„Artykuł 2

Definicje

Do celów niniejszego rozporządzenia stosuje się następujące definicje:

1.

»Obiegowe monety euro« oznaczają zwykłe i okolicznościowe monety euro przeznaczone do obiegu, których nominały i parametry techniczne zostały określone w rozporządzeniu Rady (WE) nr 975/98 z dnia 3 maja 1998 r.

2.

»Zwykłe obiegowe monety euro« oznaczają monety euro przeznaczone do obiegu z wyłączeniem okolicznościowych obiegowych monet euro.

3.

»Okolicznościowe obiegowe monety euro« oznaczają obiegowe monety euro przeznaczone do upamiętnienia szczególnych wydarzeń zgodnie z art. 1f rozporządzenia Rady (WE) nr 975/98.

4.

»Kolekcjonerskie monety euro« oznaczają monety euro przeznaczone do kolekcjonowania, które nie są przeznaczone do obiegu.”

Uzasadnienie

Obecna definicja obiegowych monet euro powinna zostać doprecyzowana; należy także dodać odrębną definicję zwykłych obiegowych monet euro, tak aby uniknąć niejednoznaczności w odniesieniu do tych terminów.

Zmiana nr 4

Artykuł 3 projektu rozporządzenia

„Artykuł 3

Rodzaje monet euro

Państwa członkowskie mogą emitować dwa rodzaje monet euro: obiegowe monety euro, które obejmują okolicznościowe obiegowe monety euro, oraz kolekcjonerskie monety euro.”

„Artykuł 3

Rodzaje monet euro

Państwa członkowskie mogą emitować dwa rodzaje monet euro: obiegowe monety euro oraz kolekcjonerskie monety euro.”

Uzasadnienie

Zmieniona definicja „obiegowych monet euro” w sposób wyraźny obejmuje okolicznościowe monety euro przeznaczone do obiegu (4), nie ma zatem potrzeby powtarzania tego w art. 3.

Zmiana nr 5

Artykuł 4 projektu rozporządzenia

„Artykuł 4

Emisja obiegowych monet euro

1.   Obiegowe monety euro są wprowadzane do obiegu zgodnie z ich wartością nominalną.

2.   W drodze odstępstwa od ust. 1 niewielka ich część, nie przekraczająca 5 % całkowitej wartości i ilości wyemitowanych monet euro, może być sprzedawana po cenie wyższej niż wartość nominalna, jeżeli jest to uzasadnione szczególną jakością monety lub specjalnym opakowaniem.”

„Artykuł 4

Emisja i sprzedaż obiegowych monet euro

1.   Obiegowe monety euro są emitowane i wprowadzane do obiegu przez właściwe organy każdego państwa członkowskiego zgodnie z ich wartością nominalną.

2.   Niewielka ich część, nie przekraczająca 5 % całkowitej pozostałej wartości i ilości wyemitowanych monet euro, może być sprzedawana po cenie wyższej niż wartość nominalna, jeżeli jest to uzasadnione szczególną jakością monety lub specjalnym opakowaniem.”

Uzasadnienie

EBC zaleca dostosowanie art. 4 projektu rozporządzenia do pkt 1 zalecenia 2009/23/WE i tym samym do praktyk państw członkowskich opartych na pkt 1 zalecenia 2009/23/WE.

Zmiana nr 6

Artykuł 6 ust. 2 lit. b) projektu rozporządzenia

„b)

nie widnieją na nich obrazy podobne do tych, które widnieją na stronach wspólnych obiegowych monet euro lub na jakiejkolwiek ze stron narodowych obiegowych monet euro;”

„b)

nie widnieją na nich obrazy podobne do tych, które widnieją na stronach wspólnych obiegowych monet euro lub na jakiejkolwiek ze stron narodowych obiegowych monet euro, chyba że – w tym ostatnim przypadku – pomimo tego możliwe jest rozróżnienie ich ogólnego wyglądu;”

Uzasadnienie

Niniejsza zmiana pozwala na utrzymanie w państwach członkowskich krajowych tradycji odnośnie emisji kolekcjonerskich monet euro. EBC zasadniczo popiera emitowanie kolekcjonerskich monet euro respektujących tradycje i praktyki numizmatyczne poszczególnych państw członkowskich (5). Ponadto niniejsza zmiana dostosowuje wspomniany przepis do konkluzji Rady ECOFIN z dnia 5 listopada 2002 r., które zachęcają państwa członkowskie do tego, by wzory monet kolekcjonerskich różniły się przynajmniej nieznacznie od wzorów stron narodowych monet obiegowych.

Zmiana nr 7

Artykuł 6 ust. 3 projektu rozporządzenia

„3.   Kolekcjonerskie monety euro mogą być wprowadzane do obiegu po cenie wyższej niż wartość nominalna.”

„3.   Kolekcjonerskie monety euro mogą być sprzedawane po cenie wyższej niż wartość nominalna.”

Uzasadnienie

Niniejsza zmiana w odpowiedni sposób odzwierciedla porozumienie osiągnięte przez państwa członkowskie na spotkaniu Rady ECOFIN w dniu 5 listopada 2002 r., pozwalające na sprzedaż kolekcjonerskich monet euro powyżej wartości nominalnej.

Zmiana nr 8

Artykuł 6 ust. 5 projektu rozporządzenia

„5.   Państwa członkowskie podejmują wszelkie stosowne środki, by zapobiec używaniu kolekcjonerskich monet euro jako środków płatniczych, do których to środków należą specjalne opakowania, świadectwa autentyczności, wcześniejsze ogłoszenie ze strony organu wydającego lub cena sprzedaży przewyższająca wartość nominalną.”

„5.   Państwa członkowskie podejmują wszelkie stosowne środki, by zniechęcać do używania kolekcjonerskich monet euro jako środków płatniczych, do których to środków należą specjalne opakowania, świadectwa autentyczności, wcześniejsze ogłoszenie ze strony organu wydającego lub cena sprzedaży przewyższająca wartość nominalną.”

Uzasadnienie

Państwa członkowskie nie dysponują środkami umożliwiającymi zapobieganie wykorzystywaniu kolekcjonerskich monet euro jako środków płatniczych w państwie członkowskim emisji. Dlatego też EBC sugeruje zastąpienie słowa „zapobiec” słowem „zniechęcać”. Również w celu zachowania konsekwencji sformułowanie „cena emisji przewyższająca wartość nominalną” należy zastąpić terminem „cena sprzedaży przewyższająca wartość nominalną”, co bardziej precyzyjnie odzwierciedli tekst konkluzji Rady ECOFIN z dnia 5 listopada 2002 r. (nie dotyczy polskiej wersji językowej).


(1)  Pogrubienie w tekście wskazuje, w którym miejscu EBC proponuje wprowadzenie nowego tekstu. Przekreślenie w tekście oznacza, że EBC proponuje wykreślenie fragmentu tekstu.

(2)  Zob. „Wspólny przewodnik praktyczny Parlamentu Europejskiego, Rady i Komisji dotyczący redagowania aktów prawa wspólnotowego”, dostępny pod adresem: http://eur-lex.europa.eu

(3)  Zob. zmianę nr 3.

(4)  Porównaj: przypis 3.

(5)  Zob. trzeci punkt opinii CON/2002/12.


ZAŁĄCZNIK II

Propozycje zmian

Tekst proponowany przez Komisję

Zmiany proponowane przez EBC (1)

Zmiany proponowane przez EBC w odniesieniu do projektu rozporządzenia Rady zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98 z dnia 3 maja 1998 r. w sprawie nominałów i parametrów technicznych monet euro przeznaczonych do obiegu

Zmiana nr 1

Artykuł 1f ust. 4 projektu rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98 (nowy)

Obecnie brak tekstu

4.   Wzory okolicznościowych obiegowych monet euro emitowanych wspólnie przez wszystkie uczestniczące państwa członkowskie pozostają bez uszczerbku dla ewentualnych wymogów konstytucyjnych w tych państwach członkowskich.

Uzasadnienie

Niniejsza zmiana odpowiada na ewentualne wymogi prawa krajowego i pozwala na utrzymanie narodowych tradycji państw członkowskich w zakresie emitowania okolicznościowych obiegowych monet euro. EBC zasadniczo popiera emitowanie kolekcjonerskich monet euro respektujących tradycje i praktyki numizmatyczne poszczególnych państw członkowskich  (2).

Zmiana nr 2

Artykuł 1g ust. 1 projektu rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98

„1.   Państwa członkowskie informują się wzajemnie o projektach wzorów nowych stron narodowych obiegowych monet euro, w tym o napisach na brzegu i o wielkości emisji, przed formalnym przyjęciem wzoru.”

„1.   Państwa członkowskie informują się wzajemnie o projektach wzorów nowych stron narodowych obiegowych monet euro, w tym o napisach na brzegu, oraz o wielkości emisji, przed formalnym przyjęciem wzoru.”

Uzasadnienie

Z uwagi na kwestie językowe zaleca się wyjaśnienie, że państwa członkowskie mają obowiązek informowania się nawzajem o wielkości emisji obiegowych monet euro przed przyjęciem wzoru. Ponadto, zgodnie z art. 1g ust. 2 i 3, to Komisja weryfikuje zgodność projektów wzorów z postanowieniami projektu rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98 i „podejmuje niezwłocznie ostateczną decyzję o przyjęciu lub odrzuceniu wzoru”. Dlatego EBC sugeruje zmianę ostatniej części art. 1g ust. 1, która sugeruje, że państwa członkowskie odgrywają jakąś rolę w formalnym przyjęciu projektów wzorów nowych narodowych stron obiegowych monet euro (nie dotyczy polskiej wersji językowej).

Zmiana nr 3

Artykuł 1h lit. a) projektu rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98

„a)

nie obowiązują w odniesieniu do obiegowych monet euro wyemitowanych przed wejściem w życie rozporządzenia Rady (EU) nr … [należy wstawić numer niniejszego rozporządzenia zmieniającego po jego przyjęciu],”

„a)

nie obowiązują w odniesieniu do obiegowych monet euro wyprodukowanych przed wejściem w życie rozporządzenia Rady (EU) nr … [należy wstawić numer niniejszego rozporządzenia zmieniającego po jego przyjęciu],”

Uzasadnienie

EBC rozumie, że art. 1h lit. a) obejmuje obiegowe monety euro o statusie prawnego środka płatniczego przed wejście w życie projektu rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98, przy czym art. 1h lit. b) ustanawia okres przejściowy na zmianę matryc wzorów na obiegowych monetach euro w na zgodne z nowymi wymogami. W tym zakresie EBC zaleca zastąpienie w art. 1h lit. a) słowa „wyemitowanych” słowem „wyprodukowanych”. Taka zmiana rozszerzyłaby zakres wyłączenia zawartego w tym projektowanym przepisie na zapasy obiegowych monet euro już wybitych przez właściwe organy państw członkowskich ale jeszcze nie posiadających statusu prawnego środka płatniczego w momencie wejścia w życie projektu rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98. W ten sposób zostałyby prawnie zabezpieczone wszystkie koszty poniesione przez krajowe banki centralne Eurosystemu w związku z produkcją obiegowych monet euro, które nie uzyskały statusu prawnego środka płatniczego do momentu wejścia w życie projektu rozporządzenia zmieniającego rozporządzenie (WE) nr 975/98. EBC zauważa także, że obiegowe monety euro wyemitowane w okresie przejściowym na podstawie art. 1h lit. b) zachowałyby status prawnego środka płatniczego również po upływie tego okresu przejściowego.


(1)  Pogrubienie w tekście wskazuje, w którym miejscu EBC proponuje wprowadzenie nowego tekstu. Przekreślenie w tekście oznacza, że EBC proponuje wykreślenie fragmentu tekstu.

(2)  Zob. trzeci punkt opinii CON/2002/12.


IV Informacje

INFORMACJE INSTYTUCJI, ORGANÓW I JEDNOSTEK ORGANIZACYJNYCH UNII EUROPEJSKIEJ

Komisja Europejska

16.9.2011   

PL

Dziennik Urzędowy Unii Europejskiej

C 273/9


Kursy walutowe euro (1)

15 września 2011 r.

2011/C 273/03

1 euro =


 

Waluta

Kurs wymiany

USD

Dolar amerykański

1,3795

JPY

Jen

105,67

DKK

Korona duńska

7,4476

GBP

Funt szterling

0,87295

SEK

Korona szwedzka

9,1940

CHF

Frank szwajcarski

1,2062

ISK

Korona islandzka

 

NOK

Korona norweska

7,7355

BGN

Lew

1,9558

CZK

Korona czeska

24,535

HUF

Forint węgierski

285,50

LTL

Lit litewski

3,4528

LVL

Łat łotewski

0,7092

PLN

Złoty polski

4,3535

RON

Lej rumuński

4,2960

TRY

Lir turecki

2,4540

AUD

Dolar australijski

1,3416

CAD

Dolar kanadyjski

1,3635

HKD

Dolar Hongkongu

10,7492

NZD

Dolar nowozelandzki

1,6778

SGD

Dolar singapurski

1,7161

KRW

Won

1 536,31

ZAR

Rand

10,1860

CNY

Yuan renminbi

8,8136

HRK

Kuna chorwacka

7,5125

IDR

Rupia indonezyjska

12 121,04

MYR

Ringgit malezyjski

4,2558

PHP

Peso filipińskie

59,678

RUB

Rubel rosyjski

42,0550

THB

Bat tajlandzki

41,813

BRL

Real

2,3680

MXN

Peso meksykańskie

17,7573

INR

Rupia indyjska

65,6020


(1)  Źródło: referencyjny kurs wymiany walut opublikowany przez ECB.


16.9.2011   

PL

Dziennik Urzędowy Unii Europejskiej

C 273/10


Nowa strona narodowa obiegowych monet euro

2011/C 273/04

Image

Strona narodowa nowej obiegowej monety okolicznościowej o nominale 2 euro wyemitowanej przez Portugalię

Obiegowe monety euro mają status prawnego środka płatniczego w całej strefie euro. W celu poinformowania podmiotów obracających monetami, a także ogółu społeczeństwa, Komisja ogłasza wszystkie nowe wzory monet euro (1). Zgodnie z konkluzjami Rady z dnia 10 lutego 2009 r. (2) państwom członkowskim należącym do strefy euro oraz państwom, które zawarły układ monetarny ze Wspólnotą przewidujący emisję obiegowych monet euro, przysługuje prawo do emisji okolicznościowych obiegowych monet euro, przy czym emisja ta musi spełniać określone warunki, a w szczególności monety muszą mieć nominał 2 euro. Monety okolicznościowe mają parametry techniczne zwykłych obiegowych monet o nominale 2 euro, lecz na ich stronie narodowej znajduje się wzór okolicznościowy mający istotne symboliczne znaczenie dla danego kraju lub całej Europy.

Państwo emitujące: Portugalia

Upamiętniane wydarzenie: Pięćsetna rocznica urodzin Fernão Mendesa Pinto, portugalskiego odkrywcy mórz i krajów Azji

Opis motywu: Wewnętrzna część monety przedstawia wizerunek żaglowca na falach utworzonych z napisów odnoszących się do Portugalii, Lizbony, książki podróżnika oraz niektórych odwiedzonych przez niego miejsc. Pod spodem znajduje się napis „Portugal”. U góry wewnętrznej części znajduje się nazwisko podróżnika oraz lata 1511 i 2011.

Na zewnętrznym otoku monety umieszczonych jest dwanaście gwiazd flagi europejskiej.

Nakład:

Data emisji: Wrzesień 2011 r.


(1)  Zob. Dz.U. C 373 z 28.12.2001, s. 1 zawierający odniesienie do wszystkich stron narodowych monet, które zostały wyemitowane w 2002 r.

(2)  Zob. konkluzje Rady ds. Gospodarczych i Finansowych z dnia 10 lutego 2009 r. i zalecenie Komisji z dnia 19 grudnia 2008 r. w sprawie wspólnych wytycznych dotyczących narodowych rewersów i emisji monet euro przeznaczonych do obiegu (Dz.U. L 9 z 14.1.2009, s. 52).


INFORMACJE PAŃSTW CZŁONKOWSKICH

16.9.2011   

PL

Dziennik Urzędowy Unii Europejskiej

C 273/11


Aktualizacja wzorów kart wydawanych przez ministerstwa spraw zagranicznych państw członkowskich akredytowanym członkom misji dyplomatycznych i przedstawicielstw konsularnych oraz członkom ich rodzin zgodnie z art. 19 ust. 2 rozporządzenia (WE) nr 562/2006 Parlamentu Europejskiego i Rady ustanawiającego wspólnotowy kodeks zasad regulujących przepływ osób przez granice (kodeks graniczny Schengen) (Dz.U. C 247 z 13.10.2006, s. 85; Dz.U. C 153 z 6.7.2007, s. 15; Dz.U. C 64 z 19.3.2009, s. 18; Dz.U. C 239 z 6.10.2009, s. 7; Dz.U. C 304 z 10.11.2010, s. 6)

2011/C 273/05

Publikacja wzorów kart wydawanych przez ministerstwa spraw zagranicznych państw członkowskich akredytowanym członkom misji dyplomatycznych i przedstawicielstw konsularnych oraz członkom ich rodzin zgodnie z art. 19 ust. 2 rozporządzenia (WE) nr 562/2006 Parlamentu Europejskiego i Rady z dnia 15 marca 2006 r. ustanawiającego wspólnotowy kodeks zasad regulujących przepływ osób przez granice (kodeks graniczny Schengen), opiera się na informacjach przekazanych Komisji przez państwa członkowskie zgodnie z art. 34 kodeksu granicznego Schengen.

Oprócz niniejszej publikacji w Dzienniku Urzędowym, aktualizowane co miesiąc informacje dostępne są na stronie internetowej Dyrekcji Generalnej do Spraw Wewnętrznych.

NIDERLANDY

Informacje zastępujące informacje opublikowane w Dz.U. C 247 z 13.10.2006

Statusy

Każdej uprzywilejowanej osobie nadawany jest status wskazujący kategorię uprzywilejowanych osób, do której należy. Status ten jest oznaczony kodem na dokumencie osób uprzywilejowanych.

Stosuje się następujące kody:

Ambasady

STATUS

KOD

pracownicy dyplomatyczni

AD

pracownicy techniczni i administracyjni

BD

pracownicy obsługi ambasady

ED

prywatna służba domowa

PD


Konsulaty

STATUS

KOD

pracownicy konsularni

AC

pracownicy techniczni i administracyjni

BC

pracownicy obsługi konsulatu

EC

prywatna służba domowa

PC


Organizacje międzynarodowe w Niderlandach

STATUS

KOD

pracownicy traktowani jak pracownicy dyplomatyczni

AO

pracownicy techniczni i administracyjni

BO

pracownicy obsługi organizacji

EO

prywatna służba domowa

PO lub ZF

Przypadki szczególne

W przypadku wydawania dokumentów tożsamości obywatelom holenderskim lub cudzoziemcom zamieszkującym na stałe w Niderlandach dodaje się następujące kody w celu oznaczenia statusu pobytu:

NL w przypadku obywateli Niderlandów,

DV w przypadku stałych mieszkańców.

Image

Image


V Ogłoszenia

POSTĘPOWANIA ZWIĄZANE Z REALIZACJĄ POLITYKI KONKURENCJI

Komisja Europejska

16.9.2011   

PL

Dziennik Urzędowy Unii Europejskiej

C 273/13


POMOC PAŃSTWA – BUŁGARIA

Pomoc państwa SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) i SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Domniemana pomoc w formie zamiany praw własności do prywatnych nieruchomości leśnych na prawa własności do państwowych nieruchomości leśnych

Zaproszenie do zgłaszania uwag zgodnie z art. 108 ust. 2 Traktatu o funkcjonowaniu Unii Europejskiej

(Tekst mający znaczenie dla EOG)

2011/C 273/06

Pismem z dnia 29 czerwca 2011 r., zamieszczonym w autentycznej wersji językowej na stronach następujących po niniejszym streszczeniu, Komisja powiadomiła Bułgarię o swojej decyzji w sprawie wszczęcia postępowania określonego w art. 108 ust. 2 Traktatu o funkcjonowaniu Unii Europejskiej dotyczącego wyżej wspomnianego (domniemanego) środka pomocy.

Zainteresowane strony mogą zgłaszać uwagi na temat środka pomocy, w odniesieniu do którego Komisja wszczyna postępowanie, w terminie jednego miesiąca od daty publikacji niniejszego streszczenia i następującego po nim pisma. Uwagi należy kierować do Kancelarii ds. Pomocy Państwa w Dyrekcji Generalnej ds. Konkurencji Komisji Europejskiej na następujący adres lub numer faksu:

European Commission

Directorate-General for Competition

State aid Greffe

J-70 3/219

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

Faks +32 22961242

Otrzymane uwagi zostaną przekazane władzom bułgarskim. Zainteresowane strony zgłaszające uwagi mogą wystąpić z odpowiednio uzasadnionym pisemnym wnioskiem o objęcie ich tożsamości klauzulą poufności.

TEKST STRESZCZENIA

OPIS DOMNIEMANEGO ŚRODKA POMOCY

W dniu 17 lipca 2008 r. Komisja otrzymała skargę od skarżącego, który pragnął zachować anonimowość. Skarga dotyczyła domniemanej pomocy państwa wynikającej z zamiany gruntów publicznych na prywatne, która miała miejsce w Bułgarii. Podczas zamiany publicznych nieruchomości leśnych na prywatne władze bułgarskie uzyskały rzekomo cenę poniżej wartości rynkowej. W kilku przypadkach po przeprowadzeniu zamiany następowała zmiana przeznaczenia gruntów (tj. z gruntów leśnych na grunty budowlane), co jeszcze bardziej podnosiłoby wartość uzyskanej w ten sposób działki.

Zarówno zamiana gruntów jak i zmiana ich przeznaczenia były oparte na prawodawstwie bułgarskim, które weszło w życie przed przystąpieniem Bułgarii do Unii Europejskiej. W 2009 r. odpowiednio zakazano i zawieszono zamiany gruntów leśnych z podmiotami prywatnymi, jak i późniejsze zmiany przeznaczenia gruntów. Skarżący żądają, by domniemana pomoc wynikająca z wymienionych zamian gruntów i zmian ich przeznaczenia została uznana za niezgodną z prawem i rynkiem wewnętrznym oraz by władze bułgarskie wspomnianą pomoc odzyskały.

Według skarżących potencjalnymi beneficjentami pomocy są osoby fizyczne, spółki prywatne lub gminy miejskie, często prowadzące działalność deweloperską lub turystyczną, które dokonały zamiany swoich nieruchomości leśnych na publiczne działki leśne.

Według skarżących pomoc państwa miała zostać przyznana w formie zamiany nieruchomości leśnych przebiegającej w dwóch etapach. W pierwszym etapie należące do państwa lasy miały zostać zamienione na lasy prywatne na niesprawiedliwych warunkach, głównie z powodu strategicznego położenia tych lasów publicznych. Następnie właściwe władze miały wydać zezwolenie na zmianę przeznaczenia byłych lasów państwowych i zakwalifikowanie ich do obszarów zurbanizowanych, co pozwala na podjęcie na nich działalności deweloperskiej. W rezultacie program ten, poprzez połączenie obu etapów, miał pozwalać odnośnym przedsiębiorstwom na uzyskanie korzyści gospodarczej, ponieważ naliczone ceny za zamianę gruntów publicznych lub późniejszą zmianę przeznaczenia gruntów miały być niższe od cen rynkowych za porównywalne grunty sprzedawane na rynku. Obowiązujące prawodawstwo bułgarskie stanowiłoby zatem program pomocy państwa.

Ceny nieruchomości leśnych zamienianych przez państwo jako ich właściciela są określane na podstawie specjalnego bułgarskiego rozporządzenia, mianowicie rozporządzenia w sprawie obliczania cen podstawowych, cen za grunty w obszarach wyłączonych i powstawania praw użytkowania i służebności w odniesieniu do lasów i gruntów należących do zasobów leśnych („rozporządzenie w sprawie cen podstawowych”).

Cena ustalona z zastosowaniem rozporządzenia w sprawie cen podstawowych byłaby niższa niż cena rynkowa. Ponadto współczynniki stosowane do ustalenia cen administracyjnych nie były (w wystarczającym stopniu) aktualizowane w latach 2004–2010. Dlatego według skarżących w odnośnych transakcjach zamiany nigdy nie stosuje się rzeczywistej ceny rynkowej.

OCENA POMOCY

Władze bułgarskie nie zgłosiły, zgodnie z art. 108 ust. 3 TFUE, środka dotyczącego przyznania pomocy w kontekście zamiany gruntów leśnych przed wdrożeniem tego środka. Jeśli zatem Komisja stwierdzi istnienie pomocy państwa, będzie ona niezgodna z prawem. Ponadto jeśli taka pomoc zostałaby uznana za niezgodną z rynkiem wewnętrznym, podlegałaby odzyskaniu.

Po wstępnej ocenie Komisja ma wątpliwości, czy zastosowana przez władze bułgarskie metoda ustalania cen administracyjnych w odniesieniu do przedmiotowej pomocy prowadzi do uzyskania cen możliwe najbardziej zbliżonych do cen rynkowych, w szczególności w sytuacjach, w których odnotowywano znaczny wzrost cen. Komisja nie może zatem wykluczyć, że transakcje zamiany lasów stanowią pomoc państwa. Na obecnym etapie Komisja nie może ostatecznie wykluczyć, że wspomniane zamiany gruntów nie są nierozerwalnie związane z ewentualnymi późniejszymi zmianami przeznaczenia gruntów zatwierdzonymi na mocy procedury administracyjnej i mogącymi prowadzić do uzyskania korzyści przez właścicieli zamienionych gruntów. Na obecnym etapie Komisja nie może ostatecznie wykluczyć, że zmiany przeznaczenia zamienionych gruntów stanowią pomoc państwa w rozumieniu art. 107 ust. 1 TFUE. W chwili obecnej Komisja ma wątpliwości, czy mechanizm ustalania cen administracyjnych za zamieniane grunty stanowi pomoc państwa, czy transakcje zamian nie są nierozerwalnie powiązane z późniejsza zmianą przeznaczenia odnośnych gruntów, a także czy zmiana przeznaczenia gruntów nie stanowi pomocy państwa.

Komisja nie posiada żadnych informacji, które pozwalałyby jej stwierdzić, że jakakolwiek pomoc uzyskana w wyniku zamiany gruntów leśnych i późniejszej zmiany ich przeznaczenia umożliwia realizację celów UE lub została przyznana zgodnie z właściwymi kryteriami zgodności określonymi dla różnych instrumentów pomocy państwa. W związku z powyższym Komisja ma wątpliwości, czy środki będące przedmiotem analizy są zgodne z rynkiem wewnętrznym.

TEKST PISMA

„Комисията би желала да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от Вашите власти относно мерките, посочени по-горе, реши да открие процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“).

1.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 17 юли 2008 г. беше получена жалба от жалбоподател, поискал да остане анонимен, която беше заведена под номер CP 176/2008 (A/14905). На 11 август 2008 г. неповерителен вариант на тази жалба беше изпратен на българските власти, за да представят мнението си (D/53153). На 28 август 2008 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/17566). На 2 септември 2008 г. беше получен първи отговор от българските власти (A/17907).

(2)

Жалбоподателят предостави допълнителна информация по казуса съответно на 3 септември 2008 г. (A/17987) и на 1 октомври 2008 г. (A/20168). Тази информация беше изпратена на българските власти на 7 октомври 2008 г. (D/53840). Отговорът на българските власти беше получен на 28 октомври 2008 г. (A/22818). На 5 декември 2008 г. жалбоподателят предостави още допълнителна информация (A/26375).

(3)

На 27 януари 2009 г. информация по казуса беше получена от трета страна (A/2063).

(4)

На 14 май 2009 г. (A/14172), 2 юни 2009 г. (A/13121) и 8 юни 2009 г. (A/13953) съответно жалба по същия въпрос беше получена от втори жалбоподател. Неповерителният вариант на тази втора жалба беше изпратен на българските власти на 8 декември 2009 г. (D/55202), за да представят мнението си.

(5)

На 4 декември 2009 г. делото беше разделено административно. Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с първия жалбоподател, беше преименувана на SA.26212 (CP 176a/2008). Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с втория жалбоподател, беше преименувана на SA.26217 (CP176b/2008).

(6)

По дело CP176b/2008 отговорът от българските власти във връзка с искането за информация от 8 декември 2009 г. беше получен на 4 януари 2010 г. (A/123).

(7)

На 23 март 2010 г. информация по въпроса беше получена от трета страна (A/5244) и регистрирана по дело CP176b/2008.

(8)

По дело CP176a/2008 неповерителният вариант на някои документи беше поискан от жалбоподателя (D/55201). Те бяха получени на 6 януари 2010 г. (A/328) и бяха изпратен на българските власти на 26 януари 2010 г. (D/5308), за да представят мнението си.

(9)

На 2 февруари 2010 г. българските власти поискаха превод на български език на някои документи, които бяха изпратени до тях в кореспонденция с номер D/5308. Освен това, на 10 февруари 2010 г. те поискаха удължаване на срока за предоставяне на информация (A/2443), което беше одобрено от Комисията с писмо от 16 февруари 2010 г. (D/5635).

(10)

На 18 февруари 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/3075), в която се споменаваше не само за замени на горски земи, но и за замени на земеделски земи.

(11)

На 22 февруари 2010 г. беше проведена техническа среща с българските власти, за да се обсъдят въпросите, повдигнати от жалбоподателите. Някои въпроси, повдигнати по време на срещата, бяха изпратени в писмен вид на българските власти по електронна поща на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(12)

На 24 февруари 2010 г. българският превод на кореспонденцията от 26 януари 2010 г. (D/5308) беше изпратен на българските власти (D/5777).

(13)

На 17 март 2010 г. последният внесен документ на жалбоподателя от 18 февруари 2010 г. (A/3075) беше изпратен на българските власти и беше поискано тяхното мнение само по отношение на замените на гори (D/6272).

(14)

На 23 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5048) на искането за информация от 26 януари 2010 г. (D/5308; преводи, изпратени с номер D/5777).

(15)

На 27 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5403) на въпросите, изпратени на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(16)

На 25 март 2010 г. българските власти поискаха удължаване на срока за предоставяне на техния отговор (A/5194), както и превод на български език на някои документи, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272). Това удължаване беше одобрено от Комисията на 8 април 2010 г. (A/6593). На 19 април 2010 г. версията на английски език на документите, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272), беше изпратена на българските власти (D/6737).

(17)

На 10 август 2010 г. (D/8649) и 11 август 2010 г. (D/8687) съответно версиите на английски и на български език на искането за информация бяха изпратени на българските власти. Българските власти предоставиха исканата информация на 30 август 2010 г. (A/12003).

(18)

На 12 октомври 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/13173) по дело (CP 176a/08). На същия ден беше проведена среща с българските власти за изясняване на някои въпроси. По време на тази среща българските власти предоставиха на Комисията определена информация под формата на презентация, която беше регистрирана на 19 ноември 2010 г.

(19)

С оглед планиране на допълнителна среща относно случаите на замени, Комисията неофициално поиска от българските власти определена информация на 26 януари 2011 г. Освен това, на същия ден беше получен нов документ от жалбоподателя по дело CP 176a/08.

(20)

На 3 февруари 2011 г. беше проведена среща с представителите на българските власти. Като последващи действия във връзка с тази среща, на 14 февруари 2011 г. българските власти изпратиха някои разяснения до Комисията.

2.   ОПИСАНИЕ НА ПРЕДПОЛАГАЕМАТА ПОМОЩ

(21)

След отчуждаването им през 1947 г. всички гори в България са станали държавна собственост и това е продължило до 2000 г., когато е започнала реституцията на горите на предишните частни собственици. Тогава някои гори станаха частна собственост.

(22)

Българските власти посочиха, че въз основа на изменение на Закона за горите (1), влязло в сила на 22 февруари 2002 г., са станали възможни замените на гори и поземлени парцели от горския фонд (който е държавна собственост) с частно притежавани гори. В това изменение на Закона за горите, в сила до 27 януари 2009 г., са били определени редът и условията за замените. Според българските власти замените на гори са имали за цел постигането на по-ефективна структура на собственост и консолидация на горите, които са държавна собственост.

(23)

Според българските органи, ако частното лице получи земя с по-висока стойност чрез замяната, то трябва да плати компенсация на държавата за разликата в цената. Българските органи посочиха, че по принцип държавата приемаше само замени, чрез които държавата е получила земя с по-висока стойност.

(24)

Жалбоподателите считат, че при сделките за замени, предприети от българските власти, е била предоставена държавна помощ. Твърди се, че когато държавните горски имоти са били заменени за частни такива, българската държава е постигнала цена, за която се твърди, че е по-ниска от пазарната стойност. В няколко случая замените са били последвани от промяна на предназначението на заменената земя (т.е. от горски земи в земя за застрояване), като получената по този начин стойност на парцела би нараснала дори още повече.

(25)

Както замяната, така и последващата промяна на предназначението на земята се основават на българското законодателство, влязло в сила преди присъединяването на България към Европейския съюз. По-специално, Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд (2) („Наредбата за базисните цени“), която определя методологията за оценка на цените на горските имоти, е влязла в сила на 18 ноември 2003 г.

(26)

На 27 януари 2009 г. е влязла в сила забрана на замените на гори; на 3 септември 2009 г. е въведен мораториум върху последващата промяна на предназначението на земята. Следователно замените на гори, извършвани с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни от 2009 г. насам. Жалбоподателите изискват предполагаемата помощ, произтичаща от замените и промените в статута на земята, да бъде обявена за неправомерна и несъвместима и да бъде възстановена от българските власти.

2.1.   Бенефициерите

(27)

Според жалбоподателите потенциалните бенефициери на помощта са физически лица, частни дружества или общини, често работещи в сферата на строителството на недвижими имоти и/или сферата на туристическите дейности, които са заменили горските си имоти за горски парцели държавна собственост.

2.2.   Размерът на помощта

(28)

На този етап и въз основа на информацията, с която Комисията разполага, е невъзможно да се оцени точният размер на помощта, потенциално предоставена при замените на горски имоти. Въз основа на информацията, предоставена от жалбоподателите (3), изглежда, че — поне в някои случаи — размерът на помощта надвишава прага de-minimis.

2.3.   Предоставяне на помощта според жалбоподателите

(29)

Според жалбоподателите държавна помощ би била предоставена в контекста на замените на гори по процедура, състояща се от два етапа. На първия етап гори държавна собственост биха били заменени с гори частна собственост при несправедливи условия, главно поради стратегическото местоположение на тези гори държавна собственост. На втория етап би било предоставено одобрение от компетентния орган за промяна на статута на предназначение на бившите гори държавна собственост и тяхното включване в градската зона, което позволява да бъде предприето извършването на урбанизация. Следователно тази схема, като съвкупност от двата етапа, би дала възможност на предприятията да получат икономическа полза, тъй като цените за земя държавна собственост, начислявани при замяната и/или последващата промяна на предназначението на земята, биха били по-ниски от пазарната цена за подобна земя, продадена на пазара. По тази причина по силата на действащото българско законодателство би била създадена схема за държавна помощ.

(30)

Цените на горски имоти, заменени от държавата като собственик, се определят въз основа на специализирана българска наредба, а именно Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд („Наредбата за базисните цени“).

(31)

Според жалбоподателите, цената, определена при прилагане на Наредбата за базисните цени, е по-ниска от пазарната цена. Наредбата за базисните цени не би отразявала в достатъчна степен стойността на имотите като обекти на строително териториално устройство. Например в наредбата не се изисква при оценката да се отчита устройственият статут на съответния имот, т.е. дали съответните горски имоти са предназначени за застрояване в плановете за устройство на територията. Според жалбоподателите това може да доведе до десетки или стотици пъти по-големи разлики между пазарната цена и цената, определена в рамките на предварителната оценка, извършена от държавата. Освен това коефициентите за определяне на административните цени не са били актуализирани (в достатъчна степен) през периода 2004—2010 г. Поради това, според жалбоподателите, при сделките за замени никога не се използва реалната пазарна цена на горите държавна собственост.

(32)

Накрая, жалбоподателите твърдят, че пазарната цена на заменения горски имот става многократно по-висока от цената, определена при прилагането на Наредбата за базисните цени, когато новият собственик на имота промени предназначението на заменената земя в земя за застрояване, което е редовна практика.

2.4.   Предварително становище на българските власти

(33)

Българските власти твърдят, че в замените на горски имоти няма никаква държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“). Като една от причините те посочват, че жалбоподателите не са доказали как потенциалната помощ би засегнала търговията между държавите-членки, както и че от заменените горски земи не би била изнасяна никаква дървесина (4). Властите посочиха също, че ако Комисията установи наличието на държавна помощ, те биха били готови да уведомят за наличието на схема за помощ в съответствие с Насоките за национална регионална помощ („НРП“).

(34)

След това те изтъкват факта, че цената на горската земя държавна собственост винаги се определя в съответствие със Съобщението на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (5) („Съобщението относно продажбата на земя“). Оценката се извършва от независим оценител преди да се осъществи сделката. При определяне на цената на парцела оценителят следва предписанията за определяне на цените, предвидени в Наредбата за базисните цени. В предписанията се вземат предвид определени обективни критерии, като местоположението на парцела, значението на района за защитата на горите от урбанизация и полезността на растителни видове на територията на парцела. Преди приключването на сделката за замяна и двете страни по сделката (частната и публичната страна) трябва да постигнат съгласие, че те действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

(35)

Българските власти твърдят, че за да се провери дали цената, изисквана за горски парцел държавна собственост при сделка за замяна, отговаря на пазара, тя следва да бъде сравнена с цената за други горски парцели, а не, както са предложили жалбоподателите, с цените, постигнати при продажбите на земя за застрояване. Техният основен аргумент е, че законът предлага само възможността да се изиска такава промяна на предназначението, но не и законно право на такава промяна. Подкрепящите доказателства показват, че само малка част от замените са последвани от промяна на предназначението на земята:

Годината, през която е извършена замяната

Брой замени

Случаи на променен статут на земята

2006 г.

15

3

2007 г.

23

8

2008 г.

62

4

2009 г.

47

0

(36)

Процедурата за промяна на предназначението на земята е подробно определена в Правилника за прилагане на закона за горите. Първо (новият) собственик(ът) на горския парцел трябва да подаде заявление до изпълнителния директор на Изпълнителната агенция по горите, която е част от Министерството на земеделието и горите. Изисква се положително становище от страна на местните власти (държавното горско стопанство и държавното ловно стопанство в районите, където се намира парцелът). Комисия от (вътрешни и евентуално външни) експерти разглеждат заявлението и представят становище на изпълнителния директор, който въз основа на становището взема предварително решение. Ако решението е положително и потвърждава основанията и законосъобразността на заявлението, то се изпраща до всички служби, отговарящи за промяната на предназначението (областния управител, кмета на общината и директора на регионалната дирекция, отговарящ за горите). Последващите етапи от административната процедура се извършват от органи, независими от министъра на земеделието и/или изпълнителния директор. Въз основа на положителното предварително решение собственикът трябва да представи заявление до съответната община за възлагането, изготвянето и одобряването на подробен устройствен план. Такъв план изисква консултация с всички (местни) заинтересовани страни. Ако такъв план бъде одобрен и след като влезе в сила, собственикът подава заявление до министъра на земеделието и храните за изключването на съответния горски парцел от горския фонд. За това изключване се дължи таксова марка, определена от независим оценител в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени. След заплащането на таксовата марка се стартира процедура за издаването на административно решение за промяна на статута на предназначение на поземления парцел. В зависимост от размера на имота това се извършва или от министъра на земеделието и храните (ако се отнася до земя с площ по-малко от 10 хектара), или от Министерския съвет.

(37)

Освен това българските власти информираха Комисията, че забрана на замените на гори е въведена в законодателството на 23 януари 2009 г. и е влязла в сила на 27 януари 2009 г. В допълнение, на 5 август 2009 г. българското правителство издаде заповед за преустановяване на разглеждането на заявления за промяна на статута на горските земи, придобити от частни физически или юридически лица чрез замяна. Този мораториум беше потвърден с Решение на Народното събрание на България от 3 септември 2009 г. С оглед на гореизложеното, замените на гори, извършени с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни в България.

(38)

Българските власти също така информираха Комисията, че в някои случаи може да е имало корупционни практики, довели до ситуации, при които при определяне на цените на заменените земи Наредбата за базисните цени може да не е била спазвана (или да не е била следвана правилно). Тези случаи са предадени на българската прокуратура и са започнали наказателни разследвания срещу високопоставени длъжностни лица, включително двама бивши министри на земеделието и бивш ръководител на българската Агенция по горите, на основание, че съответното българско законодателство е било приложено неправилно. Важно е да се подчертае, че тези наказателни разследвания не засягат същите въпроси като настоящото разследване за държавна помощ: наказателните разследвания разглеждат неправилното прилагане на българското законодателство, докато разследването за държавна помощ обхваща последиците от правилното прилагане на горепосочените правни разпоредби.

2.5.   Уведомяване за държавна помощ

(39)

Българските власти считат, че замените на гори и последващите промени на предназначението на земята не включват държавна помощ. Те изразиха готовността си да уведомят за схема за помощ, ако Комисията установи наличието на (неправомерна) държавна помощ.

2.6.   Правно основание

(40)

Националното правно основание за замените на гори, промяната на предназначението на горската земя и изчисляването на цените, които да се използват при сделките за замени, е:

а)

Законът за горите на България;

б)

Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд;

в)

Законът за държавната собственост (6)

г)

Законът за задълженията и договорите (7).

3.   ОЦЕНКА НА ПОТЕНЦИАЛНАТА ПОМОЩ И НА НЕЙНАТА СЪВМЕСТИМОСТ

3.1.   Наличие на държавна помощ

(41)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС „всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да било форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставяне в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар“.

3.1.1.   Неразривна връзка между замяната и промяната на предназначението на земята

(42)

Първият спорен въпрос е дали двете стъпки на сделката, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята (от гора в земя за застрояване) са неразривно свързани. Разглеждайки числените доказателства, представени от българските власти, Комисията отбеляза, че от 147 замени (2006—2009 г.) 15 са били последвани от промяна на статута (10 %). Тези данни, както и различните действащи правни и административни процедури, изглежда потвърждават тезата на българските власти, че — като общ принцип — двете стъпки не са неразривно свързани. (8)

(43)

От друга страна, българските власти посочиха, че формулите за определяне на цените на горските имоти и таксата за дължимата таксовата марка за промяна на предназначението на земята са така определени, че да постигнат пълната цена за замяна на даден горски имот плюс промяната в предназначението на земята да бъде до голяма степен равна на пазарната цена на подобен имот за застрояване. Това означава, че властите може да са допускали, че много инвеститори биха могли да се опитат да съчетаят и двете стъпки в една сделка.

(44)

С оглед на гореизложените съображения Комисията счита на този етап, че като общ принцип двете стъпки, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята, не са неразривно свързани и трябва да бъдат анализирани поотделно. При все това не може да се изключи в някои случаи намерението на властите и на частната страна по замяната от самото начало да е било замяната да бъде последвана от промяна на класификацията на заменената земя. В такива случаи двата етапа на практика биха били неразривно свързани.

(45)

Поради това Комисията приканва всички заинтересовани страни да представят мнения по предложения подход, т.е. като имат предвид, че не съществува неразривна връзка между двата етапа на сделката.

3.1.2.   Потенциална държавна помощ при промяна на предназначението на земята

(46)

Процесът на промяна на предназначението на определен (горски) имот в земя за застрояване е документиран в българското законодателство. Жалбоподателите твърдят, че фактът, че собствениците на горска земя са могли (допреди провъзгласяването на мораториума) да променят предназначението на тази земя до голяма степен е увеличил нейната стойност и от това следва, че е била предоставена държавна помощ.

(47)

Комисията отбелязва, че prima facie промяната в статута на земята не изглежда да е включвала някакво прехвърляне на публични ресурси. Дължимата таксова марка за тези сделки е била изчислена в съответствие с правните разпоредби, и — доколкото е известно на Комисията — е била платена във всички разглеждани случаи. Поради това изглежда, че макар да е възможно да е било предоставено известно икономическо предимство на съответното частно предприятие в резултат на административните решения за одобряване на промяната в статута на земята, тези административни решения не биха довели до предоставянето на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. При все това Комисията не взема окончателно становище по този въпрос и приканва заинтересованите страни да изразят мнение по въпроса дали с оглед на общоприетото определение за държавна помощ, което изисква наличието на държавни ресурси, административната промяна на статута на земята представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС.

3.1.3.   Потенциална държавна помощ при замяната на горска земя

3.1.3.1.   Замените като обща мярка

(48)

При анализа на това дали сделките за замени на гори включват държавна помощ, първият въпрос, който да бъде разгледан, е дали тази схема би могла да се счита за обща мярка. Ако това е така, тогава не би била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. В съответствие с принципите, разработени в Известието на Комисията за прилагане на правилата за държавна помощ по отношение на мерките за пряко данъчно облагане на дружества (9), мерки, които са открити за всички икономически участници в държава-членка или преследват общи цели на икономическата политика, не представляват държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Те обаче трябва да бъдат действително открити за всички дружества на основата на равен достъп и не могат de facto да бъдат намалени по обхват например чрез правомощията на държавата да взема решения за предоставянето ѝ.

(49)

Във връзка с гореизложеното българските власти в действителност твърдят, че всеки собственик на горски имот би могъл, съгласно приложимото законодателство, да поиска да замени гора частна собственост за гора държавна собственост. При все това при вземането на решение относно такава замяна Постоянната изпълнителна комисия в Агенцията по горите е използвала критерии, определени от директора на Агенцията. Освен това министърът на земеделието е разполагал с правомощия да наложи вето.

(50)

С оглед на гореизложеното българските публични власти са разполагали със значителни правомощия при вземането на решения по отделните сделки за замени. Поради това Комисията смята, че схемата за замени на горска земя частна собственост за горска земя държавна собственост не може да се счита, че представлява обща мярка.

3.1.3.2.   Държавна помощ при сделките за замени

(51)

С цел да се установи дали сделките за замени предоставят икономическо предимство на участващите в тях частни предприятия Комисията трябва да установи дали цената, определена от оценителите въз основа на предвидените разпоредби в българското законодателство, напълно отразява пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

Общи

(52)

В съответствие с принципа на инвеститор в условията на пазарна икономика, за да не предоставят държавна помощ, публичните власти трябва да действат за целите на сделките по същия начин, както биха действали частните пазарни инвеститори. Това предполага, че когато встъпват в сделки, те също така следва да определят отговаряща на пазара цена за земята в тяхно владение.

(53)

Комисията счита, че наличието на икономическо предимство при замяната на горска земя държавна собственост за горска земя частна собственост трябва да се оценява във връзка със Съобщението относно продажби на земя (10).

(54)

В Съобщението относно продажби на земя се определят две възможности за автоматично изключване на наличието на държавна помощ при продажбите на земя и сгради от публични власти: когато продажбата се извършва чрез безусловна тръжна процедура — приемането на най-добрата тръжна оферта — или при липсата на такава процедура — когато продажната цена се равнява поне на стойността, определена чрез независима експертна оценка.

(55)

В настоящия случай на замени на земи не е имало официална тръжна процедура за нито един от горските парцели държавна собственост. Потенциалните бенефициери на помощта вече са разполагали с горски имоти, които са искали да заменят за други парцели държавна собственост. Поради това обикновено частните страни са подавали заявления до българските власти, за да се осъществи замяната на горските парцели, докато властите не са били инициатори на замяната. Следователно Комисията трябва да установи дали цените, използвани за извършването на замените на земи, са били определени в съответствие с принципите, установени в Съобщението на Комисията относно продажби на земя при спазване на оценка на независим експерт.

(56)

Точка 2, буква а) от Съобщението на Комисията относно продажбите на земя, съгласно заглавие „Продажба без безусловна тръжна процедура“ гласи следното:

а)

Независима експертна оценка

Ако публичните органи не възнамеряват да приложат посочената в точка 1 процедура, би трябвало да се извърши независима оценка от един или повече независими оценители на активите преди започване на преговорите по продажбата с цел определяне на пазарна цена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка. Определената по този начин пазарна цена е минималната покупна цена, която може да бъде приета, без да се предоставя държавна помощ.

„Оценител на активи“ е лице с добра репутация, което:

е придобило съответна степен, присъдена от признат учебен център или притежава равностойна академична квалификация,

има подходящ опит и е компетентно при извършване на оценки на земя и сгради, като се отчита географското им местоположение и категорията на активите.

Ако в някоя държава-членка няма установена съответна академична квалификация, оценителят на активи би трябвало да бъде член на призната професионална организация, занимаваща се с оценка на земя и сгради, или:

да бъде назначен от съда или орган с равностоен статут,

да има поне признато удостоверение за завършено средно образование и достатъчна степен на образование, с поне 3-годишен практически опит след дипломирането си и с познания по оценяване на земя и сгради в конкретното място.

Оценителят би трябвало да е независим в изпълнение на задачите си, т.е. публичните органи не би трябвало да имат право да му дават нареждания по отношение на резултата от оценката му. Държавните служби за оценка и държавните служители или други служители следва да се считат за независими, при условие че може на практика да се изключи упражняване на противозаконно влияние върху техните заключения.

„Пазарна стойност“ означава цената, на която биха могли да бъдат продадени земята и сградите съгласно частен договор между склонния да продаде продавач и необвързан купувач в деня на оценката, като се приема, че собствеността е публично предложена на пазара, пазарните условия позволяват редовна продажба и е предоставен достатъчен срок за водене на преговори за продажба, съобразен с характера на собствеността.

Оценка преди сделката

(57)

Комисията отбелязва, че за целите на замените цените на парцелите обществена и частна земя се определят посредством независима експертна оценка. Българските власти потвърдиха, че всички оценки са били направени преди сключването на сделката за замяна. Освен това, преди сделката за замяна да влезе в сила, и двете страни по сделката (частната и публичната страна) е трябвало да потвърдят, че действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

Независимост на оценителите

(58)

Всички оценители, които подготвят и защитават оценките на държавни горски имоти, трябва да отговарят на разпоредбите, предвидени в българската Наредба № 17 за лицензиране на физическите и юридически лица за упражняване на частна лесовъдна практика. Оценителите са част от експертните екипи, работещи със съдилищата на Република България. Те нямат трудово или официално правоотношение с Министерството на земеделието и храните или с Държавната агенция по горите. В съответствие с Наредбата за базисните цени изборът на оценители за целите на оценката на парцели горски земи, които да бъдат заменени, се извършва от „собственика“ или от „заинтересованата страна“.

(59)

На този етап от процедурата Комисията счита, че оценителите, използвани за целите на оценяване на горските поземлени парцели при сделките за замени, са независими оценители по смисъла на Съобщението относно продажби на земя.

Пазарна цена, определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка

(60)

Комисията трябва да провери дали цената на съответната горска земя, определена от оценителите за целите на сделката за замяна, отразява пазарната стойност на актива и е определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка.

(61)

Цените се определят от експерти, като се използват единствено формулите, определени в Наредбата за базисните цени. Българското законодателство не позволява на експертите да се отклоняват от определяната по този начин цена.

(62)

Базисната цена на даден горски поземлен имот (определена за целите на замяната) е сумата от базисната цена на земята и цената на насаждението (растителните видове на територията на имота).

(63)

Стойността на земята се определя по отношение на средните стойности на земята според категориите земя, предлагащи идентични условия за растеж на растенията (150 типове месторастения съгласно Наредбата за базисните цени). Така определената стойност на земята допълнително се коригира чрез използването на корекционен коефициент, който отчита местонахождението на имота по отношение на местната и националната инфраструктура. Този корекционен коефициент е определен в приложение 2 към Наредбата за базисните цени.

(64)

Корекционният коефициент Km се определя по следната формула:

Km = 1 + g + m + s + р, където:

s –

коефициент за близост до урбанизирана територия, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,25)

m –

коефициент за близост до морето, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,20)

p –

коефициент за близост до повърхностен път, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,2)

g =

изразен с цифри коефициент за близост до град, отразяващ разстоянието до определен град (най-късото пътно разстояние между имота и града). Градовете са разделени в 6 групи:

Група 1

Група 2

Група 3

Група 4

Група 5

Група 6

София (от 0,00 до 0,7)

Русе, Пловдив, Бургас и Варна (от 0,00 до 0,50)

Благоевград, Велико Търново, Враца, Плевен и Стара Загора (от 0,00 до 0,40)

Други областни градове (от 0,00 до 0,35)

Други големи градове (Ботевград, Горна Оряховица, Димитровград, Дупница, Казанлък, Карлово, Лом, Петрич, Самоков, Свищов и Червен бряг (от 0,00 до 0,30)

Други общински центрове (от 0,00 до 0,10)

(65)

Стойността на земята допълнително се коригира с добавянето на увеличение за хектар, което се определя въз основа на средната цена на земята, наблюдавана в зоната, в която се намира имотът. Тези увеличения на цената са определени в разпоредбите на приложение 3 към Наредбата за базисните цени и са посочени в таблицата по-долу:

 

Добавка

(BGN/хектари)

София, национални курорти и вилни зони, прилежащи към тях, земи на разстояние 10 км от морето

5 000

Населени места от I и II категория

2 000

Населени места III и IV категория

1 000

Населени места от V и VI категория

500

Населени места от VII и VIII категория

0

(66)

Общата стойност на земята, определена по този начин, е така наречената базисна цена на земята.

(67)

Цената на насаждението (растителните видове на територията на имота), които се намират на дадения парцел земя, е стойността на сегашната им възраст и прогнозираната стойност на тяхната турнусна възраст. Стойността на дървесината от горските насаждения при сегашната им възраст (възрастта към момента на оценката) е равна на приходите от продажбите на видовете по средни пазарни цени, като се приспаднат разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването до място за временно съхранение. В случай че приходите не покриват разходите, дървесината няма никаква стойност.

(68)

Приходите от продажбите се определят като се сортиментира запасът и се класифицират обемите на категориите дървесина. Разходите (BGN/кубичен метър) за сеч и първична обработка на дървесината при средна трудност на сечището се определят според дървесния вид и категорията дървесина. Разходите за извозване на дървесината се определят според дървесния вид, категорията дървесина и средното извозно разстояние. Прави се добавка на всеки километър извозно разстояние, както следва: разходите за извозване се умножават по коефициент, който отчита трудността на извозния път.

(69)

Средните пазарни цени и разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването на дървесина следва редовно да се определят и актуализират от Изпълнителната агенция по горите въз основа на среднопретеглените стойности, изчислени от статистическите данни, събрани за период от 3 години (като последната от тях участва с удвоена тежест).

(70)

По този начин, като се добави стойността на растителните видове, както е определена от оценителя, към базисната цена на земята, се получава базисната цена на горския поземлен имот.

(71)

За защита на средообразуващите и рекреационните функции на горите в определени райони на България се създават зони за така наречената „особена защита от урбанизация“. Съгласно разпоредбите на приложение 19 към Наредбата за базисните цени, базисните цени на горски имоти, намиращи се в такива райони, се умножават с коефициент К, посочен в таблицата по-долу (11), а именно:

Черноморско крайбрежие, първа зона

К = 6

Черноморско крайбрежие, втора зона

К = 5

Курортни зони, курорти и селища с национално значение

К = 4

Гори и земи, простиращи се в зоните от края на пътното платно на републиканските и общинските пътища до ограничителните строителни линии

К = 3

Курортни зони, курорти и селища с местно значение

К = 4

(72)

В допълнение и само в случай на замени е бил прилаган така нареченият коефициент за пазарен регулатор съгласно приложение 20 към Наредбата за базисните цени. Той се изразява в BGN/m2 и варира от 10 за земи в близост до морето, големи планински курорти и София до 1 за най-малко атрактивни земи.

(73)

Общата цена на даден горски имот, която е резултат от експертната оценка за целите на замените, е базисната цена на горския имот, умножена, където е уместно, с коефициент за „особена защита от урбанизация“ и коригирана с „коефициента за пазарен регулатор“.

(74)

На този етап от процедурата Комисията счита, че горепосоченият метод за определяне на административните цени не взема предвид непременно едни и същи критерии, въз основа на които биха били установени пазарните цени при частни сделки. Дали този метод е приемлив трябва да бъде установено в контекста на съдебната практика на европейските съдилища.

(75)

В скорошно решение по делото Seydaland (12) Общият съд анализира тълкуването на Съобщението на Комисията относно продажби на земя. Съдът постанови, че когато националното право установява правила за изчисляване на пазарната стойност на земи с оглед на тяхната продажба от публичните органи, за да съответстват тези правила на член 107 от ДФЕС, при прилагането им във всички случаи трябва да се получи цена, която е възможно най-близка до пазарната стойност. Тъй като последната е теоретична, освен при продажбите, при които се приема най-добрата оферта, задължително трябва да се приеме за допустим марж на отклонение на получената цена от теоретичната. Относно въпросната процедура по делото Seydaland Съдът постанови, че: „Член 87 от Договора за ЕО [член 107 от ДФЕС] трябва да се интерпретира като не изключващ разпоредбите на националното законодателство, установяващи методи за калкулация за определяне на стойността на земеделската и горска земя, предложена за продажба от публичните органи […] до степен, при която тези методи предвиждат актуализиране на цените, при което цените за такава земя нарастват стремително, така че цената, действително платена от купувача, отразява, доколкото е възможно, пазарната цена на земята.“

Пазарна стойност към датата на оценката и предоставяне на икономическо предимство

(76)

Поради това като последна стъпка Комисията трябва да потвърди, че цената, определена от оценителите въз основата на метода и коефициентите, предвидени в българското законодателство, може да отрази пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

(77)

На този етап от процедурата Комисията не е в състояние да установи дали системата на административните цени, въведена с приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г., е била подходяща, за да отрази пазарните цени за горски земи въз основа на коефициентите, определени към момента, в който е започнало прилагането на метода, както и дали чрез използването на тази система във всички случаи се получава цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност съгласно изискванията на решението по делото Seydaland. Комисията отбелязва информация, предоставена от България, според която при приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г. административните цени (цена за замяна и такса за промяна на предназначението на земята) са били в размер на 75 %—80 % от пазарните цени за земя за застрояване (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Това твърдение не позволява да бъде направено заключение, че към момента на влизане в сила на системата методът е давал възможност за получаване във всички случаи на цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност. Комисията изразява съмнения за това дали българският метод за оценка отговаря на това изискване и приканва всички заинтересовани страни, и по-специално държавите-членки, които биха могли да прилагат подобни методи спрямо административните цени с цел установяване на пазарните стойности за горски земи, да представят мненията си относно уместността на този метод.

(78)

През периода 2005—2008 г. се наблюдава много силно увеличено търсене на горски имоти в България, което е довело до голямо увеличение на цените на парцелите, особено на тези от тях, които се намират в атрактивни зони. По време на този бум съотношението на административните спрямо пазарните цени, определен в параграф 77 спада до средно 15–20 % (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Тази средна цена крие показателен ръст за най-атрактивните парцели и ограничени повишения за по-малко атрактивните участъци.

(79)

В решението по делото Seydaland се изисква методите за определяне на административните цени да включват механизъм за актуализация на тези оценки, позволяващ възможно най-точно доближаване на продажната цена до пазарната стойност на земите, по-специално в период на голямо покачване на цените, тъй като иначе методът не би бил подходящ, за да отрази въпросните действителни пазарни цени.

(80)

В разглеждания случай българските власти посочиха, че съгласно Наредбата за базисните цени (член 7.1 и член 32) съдържащите се в нея коефициенти следва да бъдат ежегодно актуализирани. Според българските власти обаче това не е било направено. Поради това изглежда, че при метода за оценка не са взети предвид пазарните цени по времето на транзакцията.

(81)

Освен това българските органи посочиха, че през 2010 г. наредбата е била актуализирана въз основа на надеждни пазарни източници и коефициентите са били увеличени значително. Актуализираните коефициенти водят до големи повишения на стойността на атрактивните парцели в сравнение със стойностите, формирани по силата на предходните версии на наредбата, прилагани през периода, в който са били осъществявани сделките за замени.

(82)

Поради това фактът, че повечето коефициенти за определяне на административните цени за горски парцели не са били актуализирани за периода 2003–2010 г., за да отразят промените в пазарните цени, както и невъзможността на експертите да използват пазарните цени при сделките за замени на гори, предполага, че българската методика за определяне на цените не съответства на решението по делото Seydaland, което изисква тази методика да отчита (поне) резките увеличения на пазарната цена. В действителност само коефициентите, посочени в приложение 20 към Наредбата за базисните цени („коефициент за пазарен регулатор“) са били изменени през 2007 г.

(83)

Замените могат да бъдат сравнени с две сделки за продажба, които се извършват едновременно. Следователно цените, определени при прилагане на Наредбата за базисните цени, биха били по-ниски от пазарните цени по отношение както на горите частна собственост, така и на горите държавна собственост. При все това частната страна трябва винаги да одобри сделката и да се съгласи с предложените цени. Като се има предвид, че повечето частни оператори обикновено биха действали като инвеститори, стремящи се към извличане на максимални печалби, много малко вероятно е те да се съгласят да извършат замяна, която би била неизгодна за тях. Освен това разликата между административната стойност и пазарната стойност се различава в значителна степен между отделните парцели. Следователно замените на по-малко атрактивни земи частна собственост с атрактивни земи държавна собственост след ценовия скок, започнал през 2005 г. и достигнал своята върхова точка през 2008 г., осъществени по административните цени, определени през 2004 г., изглежда водят до съществени икономически предимства с избирателен характер за частната страна. По тази причина Комисията има сериозни съмнения за това дали българската система за оценка, по начина, по който тя е била приложена на практика, е довела до замени при условия, които съответстват на принципа на инвеститор при пазарна икономика (ИПИ).

Оставащи условия от член 107, параграф 1 от ДФЕС

(84)

Предприятията бенефициери са били както горски предприятия, така и предприятия, осъществяващи дейност в други сектори — основно в сферата на строителството на недвижими имоти и туризма — тъй като това са били частните страни, които обичайно са участвали в сделките за замени на гори. Фактът, че частните страни по сделките за замени са били в състояние да придобият горски имоти на цена, по-ниска от пазарната, предполага, че те са получили икономическо предимство, което може да бъде оползотворено или пряко, чрез използване на съответната земя, или косвено като актив, който може да бъде продаден, използван като обезпечение за други сделки или който позволява постигане на общо подобрение на баланса на бенефициера. Това заключение остава валидно без да засяга секторите, в които бенефициерите извършват своята дейност. Поради това е невъзможно да бъде изключена възможността конкуренцията да е била нарушена в горския и/или в други сектори.

(85)

Както беше посочено по-горе, българските власти са предоставили някои доказателства за това, че не е бил осъществяван какъвто и да било износ на дървесина, добита от заменени имоти, намиращи се в три общини. При все това те не са предоставили допълнителни подробности относно потенциално въздействие върху търговията в горския сектор в останалите общини, нито в другите сектори, засегнати от замените. Възможността за заместване на вноса също не е била разгледана. Като се основава на спецификата на въпросните сектори, Комисията обикновено счита, че предприятията, които осъществяват дейността си в сектора на строителството на недвижими имоти и — a fortiori — в сектора на туризма, са активни на целия пазар на ЕС. Следователно предоставеното предимството може да е оказало въздействие също и върху търговията в рамките на ЕС.

3.1.4.   Заключение относно наличието на държавна помощ

(86)

С оглед на гореизложените съображения, след предварителна оценка Комисията счита, че не може да се изключи, че е била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС на потенциални бенефициери посредством замените на горски парцели. Когато замените са последвани от последващи промени на предназначението на съответните поземлени парцели, Комисията не може да изключи възможността, че комбинацията от операции, ако те са неразривно свързани, включва държавна помощ. Що се отнася до въпроса дали икономическото предимство за собственика на заменената земя държавна собственост, когато предназначението на земята е променено с административно решение, представлява държавна помощ, Комисията счита prima facie, че поради липсата на държавни ресурси изглежда не е налице държавна помощ, но не взема окончателно становище на този етап от процедурата.

(87)

В случай че по-нататъшно разследване на въпроса действително потвърди предоставянето на държавната помощ, тогава размерът на държавната помощ ще бъде изчислен по следния начин:

i)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 1 частна собственост и административната цена за парцел 1, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени;

ii)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 2 държавна собственост и административната цена за парцел 2, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени.

Тогава размерът на държавната помощ би се равнявал на стойността на ii), намалена със стойността на i).

Всяка парична компенсация, получена в резултат на разликата в административните цени на два парцела, които са обект на замяна, платена от една от страните на другата, също ще бъде взета предвид при изчислението на потенциалния елемент на държавна помощ, който е включен в транзакцията.

3.2.   Законосъобразност на възможната помощ

(88)

Българските власти не са уведомили в съответствие с член 108, параграф 3 от ДФЕС за мярка, свързана с предоставянето на помощ в контекста на замените на горска земя, преди да я приведат в действие. Поради това, ако Комисията наистина установи наличието на държавна помощ, такава помощ би била незаконна. В допълнение към това, ако такава помощ бъде определена като несъвместима с вътрешния пазар, тя ще подлежи на възстановяване.

(89)

Като се има предвид, че България се присъедини към ЕС на 1 януари 2007 г., тя трябва да спазва всички разпоредби на ЕС за държавна помощ от този момент нататък. За възможната схема за помощ, произтичаща от метода за определяне на административните цени за замените на горска земя и прилагането му, не е било отправено уведомяване до Комисията като за нова помощ, нито може да се счита като съществуваща помощ към момента на присъединяването на България към ЕС (13). Освен това тя не е била приведена в действие по силата на регламент за групово освобождаване. Поради това Комисията счита, че ако така определеният от българското законодателство и така прилаган български метод представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, той представлява неправомерна помощ по смисъла на член 1 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета от 22 март 1999 г. за установяване на подробни правила за прилагането на член 93 от Договора за ЕО (14).

3.3.   Съвместимост на потенциалната държавна помощ

(90)

Тъй като Комисията не можа да изключи възможността, че методът за определяне на административните цени за замените на горска земя, както е бил приложен, води до държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията трябва да оцени съвместимостта на тази помощ с вътрешния пазар.

(91)

Съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС помощите за насърчаване на икономическото развитие на региони, където жизненото равнище е необичайно ниско или където има високо равнище на непълна заетост, както и на регионите, посочени в член 349, като се вземе предвид структурната, икономическата и социалната ситуация в тях, могат да бъдат приемани за съвместими с общия пазар.

(92)

Както беше посочено по-горе, цялата територия на България е подпомагана област по силата на член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС със стандартен таван на регионалната помощ за големи предприятия в размер на 50 % от брутния еквивалент на помощта (БЕП) съгласно картата на регионалните помощи на България за периода 2007—2013 г. Следователно, ако Комисията действително установи, че е предоставена държавна помощ на предприятия, и ако тази схема за държавна помощ е в съответствие с всички приложими разпоредби на Насоките за национална регионална помощ („НРП“), предоставената помощ би могла да бъде съвместима с вътрешния пазар.

(93)

По същия начин някои мерки, предоставени за насърчаване на определени икономически сектори, могат да се приемат за съвместими съгласно член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС. Като се има предвид фактът, че в разглеждания случай всяка потенциална държавна помощ може да е била предоставена на предприятия, осъществяващи дейност в горския сектор, Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. (15) могат да се прилагат. Следователно, ако потенциално предоставената помощ действително е в съответствие с разпоредбите на тези насоки, тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(94)

Комисията има съмнения дали въпросната мярка може да се определи като съвместима с Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г., тъй като естеството на схемата, икономическите дейности на потенциалните бенефициери на помощта, установяването на цените на горските имоти и цената на таксовата марка, платима за промяна използването на парцела и за целите на замяна на горска земя, не изглеждат съвместими с тези насоки.

(95)

Поради това на този етап Комисията не разполага с информация, от която би си позволила да заключи, че възможната помощ допринася за някаква обща цел на Европейския съюз или че би отговаряла на критериите за съвместимост, определени в някой от съществуващите инструменти за държавна помощ. Поради това Комисията изразява съмнения по отношение на съвместимостта на възможната помощ с вътрешния пазар.

3.4.   Съмнения и основания за откриване

(96)

Поради горепосочените причини, след предварителна оценка на помощта Комисията изразява съмнения по отношение на това дали сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите съдържа елементи на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС и дали тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(97)

Поради това Комисията е длъжна да извърши всички необходими консултации и следователно трябва да открие процедурата по член 108, параграф 2. Това дава възможност на трети лица, чиито интереси могат да бъдат засегнати от потенциалното предоставяне на помощта, да представят мненията си относно мярката. С оглед както на информацията, предоставена от съответната държава-членка, така и на информацията, предоставена от трети страни, Комисията ще направи оценка на характера на помощта и съвместимостта на мярката и ще вземе окончателното си решение.

(98)

В тази връзка Комисията припомня изразените от нея съмнения в настоящото решение относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната. Комисията изразява съмнения дали замяната и последващата промяна на предназначението на заменената горска земя в земя за застрояване следва — в някои случаи — да се счита за свързана или следва във всички случаи да се счита, че не е неразривно свързана.

(99)

Поради това Комисията има съмнения относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната горска земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната.

(100)

Друго съмнение, изразено от Комисията в настоящото решение, е дали прилагането на предвидените в българското законодателство формули води до цена при оценката, подобна на средните цени, получени при сделки между две несвързани частни страни, т.е. подобна на пазарните цени. Естествено, сделките следва да се отнасят до горски парцели, разположени в същите области като горските парцели, държавна и частна собственост, които са предмет на сделките за замени, и трябва да имат същите или достатъчно сходни характеристики що се отнася до представените растителни видове на територията на парцела, размера на парцела и условията за достъпност до парцела. Имайки предвид това, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно пазарните цени, получени при изцяло частни сделки за продажби (или замени), които са били извършени в България през периода от присъединяването на България към ЕС до 2011 г. Освен това Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно разликите между тези пазарни цени и цените, използвани за отделните сделки за замени (изчислени в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени), а оттам и на потенциалния размер на държавната помощ. Накрая, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно правилата, които се прилагат, когато става дума за компенсация, изплатена при транзакциите за замени, при разлика на цените за двата заменими парцела.

(101)

Освен това, с оглед на твърдението на българските власти, че жалбоподателите не са доказали, че помощта би засегнала търговията между държавите-членки, Комисията приканва България да осигури допълнителна информация относно това дали и до каква степен потенциалната помощ оказва отрицателно въздействие върху търговията в рамките на Общността.

(102)

В случай че информацията, предоставена в рамките на официалната процедура по разследване, доведе до обявяване от страна на Комисията, че при сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите е налице държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията също така трябва да разследва дали тази помощ е съвместима с вътрешния пазар, и по-специално с член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС и разпоредбите на НРП и/или член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС и разпоредбите на Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. Поради това Комисията изисква от държавите-членки и трети страни да предоставят всички налични доказателства, които биха позволили на Комисията да обоснове оценката си относно съвместимостта на мярката. Комисията напомня на българските власти, че държавата-членка носи тежестта на доказване по отношение на съвместимостта на мерките за помощ.

4.   РЕШЕНИЕ

(103)

С оглед на гореизложените съображения, Комисията, като действа в съответствие с процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз, изисква от България да представи мнението си и да предостави цялата информация, която би могла да помогне за оценката на помощта, в рамките на един месец от датата на получаване на настоящото писмо. Тя изисква от Вашите власти незабавно да изпратят копие от настоящото писмо до потенциалните бенефициери на помощта.

(104)

По-специално от българските органи се изисква да осигурят цялата информация, необходима за установяване на разликата между административните цени, налагани в контекста на замените, и пазарната цена на горските имоти, които имат същите характеристики, като заменяемите парцели, действащи към момента на съответната транзакция. В този контекст българските органи също се приканват да представят резултата от своите оценки за разгледани дела, при които замените са настъпили след 31 декември 2006 г., които биха се получили, ако съответните коефициенти са били правилно актуализирани, както е предвидено от българското законодателство. Най-накрая, Комисията приканва България да осигури информация относно правилата, приложими спрямо изплатената компенсация при транзакциите за замяна, в случай на разлики в цените за двата заменени парцели земя.

(105)

Комисията иска да напомни на България, че член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз има суспендираща сила и да насочи Вашето внимание към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, който предвижда, че цялата неправомерна помощ може да бъде възстановена от бенефициера.

(106)

Комисията предупреждава България, че ще информира заинтересованите страни, като публикува настоящото писмо заедно с пояснително резюме в Официален вестник на Европейския съюз. Тя също така ще информира заинтересованите страни в държавите от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, като публикува известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз и ще информира Надзорния орган на ЕАСТ като изпрати копие от настоящото писмо. Всички тези заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуването.”


(1)  Българският Закон за горите, обнародван в ДВ, бр. № 125 от 29 декември1997 г.

(2)  Приета с Постановление на Министерски съвет № 252 от 6 ноември 2003 г., обнародвана в българския Държавен вестник, бр. № 101 от 18 ноември 2003 г. (последно изменена в ДВ, бр. № 1 от 5 януари 2007 г.).

(3)  Жалбоподателите изчисляват, че размерът на помощта при 15 сделки, избрани от 147 замени, вече би бил между 55 млн. евро (ако се отчита само замяната) и 126 млн. евро (ако се вземе предвид промяната в предназначението на земята). Според предоставената от тях информация размерът на помощта във всяка една от тези 15 сделки (без да се взема предвид потенциалната промяна в предназначението на земята) варира от 340 360 EUR до 27,9 млн. евро. Въпреки че тази оценка се отнася единствено до разликата между административната и пазарната цена на горските парцели държавна собственост (т.е. предимство за частната страна), като се има предвид, че парцелите частна собственост са били като цяло разположени в по-малко атрактивни райони, разликата между тяхната административна и пазарна цена (т.е. предимство за публичната страна) изглежда не толкова голяма. Поради това жалбоподателите твърдят, че действителният размер на държавната помощ, предоставена на частната страна, т.е. разликата между предимствата за частната страна и предимствата за публичната страна, все още би могла да бъде значителна.

(4)  Въз основа на информацията, предоставена от властите, това изглежда обхваща само 3 общини. За останалата част от страната те не предоставиха информация.

(5)  ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3.

(6)  Обнародван в ДВ № 44 от 21 май 1996 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 41 от 2 юни 2009 г.)

(7)  Обнародван в ДВ № 275 от 22 ноември 1950 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 50 от 30 май 2008 г.)

(8)  Неизвестен брой планирани промени на предназначението могат да бъдат блокирани от мораториума, наложен през 2009 г.

(9)  ОВ C 384, 10.12.1998 г., стр. 3.

(10)  Съобщение на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3).

(11)  В случаите, когато един имот попада едновременно в повече от една зона, при оценяването му се взема под внимание по-високият коефициент.

(12)  Дело C-239/09 Seydaland Vereinigte Agrarbetriebe GmbH & Co. KG/BVVG Bodenverwertungs- und -verwaltungs GmbH, [2010], Сборник, стр. I-0000, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62009J0239:EN:HTML

(13)  В тази връзка, моля, отбележете, че схемата на замени не е била въведена преди 1994 г., не е била включена като съществуваща помощ в приложение към Договора за присъединяване на България, нито е било отправено уведомление за нея по време на междинния механизъм. Поради това не може да се счита, че тя представлява съществуваща държавна помощ по смисъла на член 1, буква б) от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета.

(14)  ОВ L 83, 27.3.1999 г., стр. 1.

(15)  ОВ C 319, 27.12.2006 г., стр. 1.


INNE AKTY

Komisja Europejska

16.9.2011   

PL

Dziennik Urzędowy Unii Europejskiej

C 273/26


Publikacja wniosku zgodnie z art. 6 ust. 2 rozporządzenia Rady (WE) nr 510/2006 w sprawie ochrony oznaczeń geograficznych i nazw pochodzenia produktów rolnych i środków spożywczych

2011/C 273/07

Niniejsza publikacja uprawnia do zgłoszenia sprzeciwu wobec wniosku zgodnie z art. 7 rozporządzenia Rady (WE) nr 510/2006 (1). Oświadczenia o sprzeciwie muszą wpłynąć do Komisji w terminie sześciu miesięcy od daty niniejszej publikacji.

JEDNOLITY DOKUMENT

ROZPORZĄDZENIE RADY (WE) NR 510/2006

„ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” (FASOLIA VANILIES FENEOU)

NR WE: EL-PGI-0005-0839-21.12.2010

ChOG ( X ) ChNP ( )

1.   Nazwa:

„Φασόλια Βανίλιες Φενεού” (Fasolia Vanilies Feneou)

2.   Państwo członkowskie lub państwo trzecie:

Grecja

3.   Opis produktu rolnego lub środka spożywczego:

3.1.   Rodzaj produktu:

Klasa 1.6.

Owoce, warzywa i zboża świeże lub przetworzone

3.2.   Opis produktu noszącego nazwę podaną w pkt 1:

„Fasolia Vanilies Feneou” to łuskana, suszona fasola z miejscowych populacji gatunku roślin strączkowych Phaseolus vulgaris.

Właściwości fizyczne: ziarno jest białe, ma owalny kształt, cienką skórkę i jest bardzo drobne – 1 000 nasion waży od 270 g do 280 g, przez co fasola ta zaliczana jest do odmian drobnonasiennych.

„Fasolia Vanilies Feneou” jest źródłem białka (co najmniej 18 %). „Fasolia Vanilies Feneou” różni się od innych odmian fasoli dostępnych na rynku następującymi właściwościami chemicznymi:

Nr porządkowy

Parametr

„Fasolia Vanilies Feneou”

Inne odmiany fasoli (z gatunku Phaseolus vulgaris)

Wnioski

1.

Błonnik

27,9–29,9 % wagowo

13,2 % wagowo

do 54,4 % więcej błonnika

2.

Tłuszcze

1,7–1,9 % wagowo

2–2,5 % wagowo

do 10 % mniej tłuszczu

3.

Wartość energetyczna

225–233 kcal/100 g

296 kcal/100 g

mniej kalorii

955–963 kJ/100 g

1 236 kJ/100 g

4.

Wapń

2 970–2 988 mg/kg

1 312 mg/kg

do 56 % więcej wapnia

5.

Sód

97,1–98,1 mg/kg

354 mg/kg

niższa zawartość soli

6.

Popiół

3,9–4,1 % wagowo

4,4 % wagowo

niższa zawartość popiołu

„Fasolia Vanilies Feneou” ma cechy organoleptyczne, które wyróżniają ją spośród innych odmian fasoli oraz sprawiają, że jest ona szczególnie atrakcyjna dla konsumentów. Ziarna tej fasoli mają słodki smak, ich przyrządzanie trwa krótko i nie rozpadają się podczas gotowania – po ugotowaniu ich miąższ jest miękki, a skórka pozostaje nienaruszona.

3.3.   Surowce (wyłącznie w odniesieniu do produktów przetworzonych):

3.4.   Pasza (wyłącznie w odniesieniu do produktów pochodzenia zwierzęcego):

3.5.   Poszczególne etapy produkcji, które muszą odbywać się na wyznaczonym obszarze geograficznym:

Wszystkie etapy procesu produkcyjnego, począwszy od uprawy (przygotowanie gruntu, zastosowanie nawozu, zasiew, nawadnianie, zwalczanie chwastów, ochrona roślin) aż do zbioru, suszenia i łuskania fasoli, muszą odbywać się na wyznaczonym obszarze geograficznym.

3.6.   Szczegółowe zasady dotyczące krojenia, tarcia, pakowania itd.:

3.7.   Szczegółowe zasady dotyczące etykietowania:

Na opakowaniu musi widnieć oznaczenie „ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” Π.Γ.Ε. („Fasolia Vanilies Feneou” ChOG) oraz wszelkie inne oznaczenia wymagane przez prawo krajowe i wspólnotowe.

4.   Zwięzłe określenie obszaru geograficznego:

Wyznaczony obszar geograficzny produkcji „Fasolia Vanilies Feneou” to cały obszar gminy Feneos w prefekturze Koryntii regionu Peloponez.

Obszar Feneos, gdzie uprawiana jest fasola, znajduje się na równinie o całkowitej powierzchni uprawnej wynoszącej 47 100stremma (4 710 hektarów), otoczonej górami: Helmos – Dourdouvana, Killini, Oliyirtos – Saïtas. Zbiornik Feneos (sztuczne jezioro) jest cechą charakterystyczną półwyspu Peloponez. Otoczony jest lasami świerkowymi i sosnowymi, które rozciągają się aż po brzegi jeziora. Dzięki temu unikalnemu otoczeniu w postaci pokrytych lasami gór, okalających płaskowyż Feneos, oraz sztucznemu jezioru Doxa, panuje w tym miejscu mikroklimat odpowiedni do uprawy produktów o najwyższej jakości.

5.   Związek z obszarem geograficznym:

5.1.   Specyfika obszaru geograficznego:

Gleba

Gleba jest głęboka i żyzna, z przewagą piasku gliniastego i gliny piaszczystej, o wysokim stopniu retencji wody; bogata w wapń i fosfor, lecz z niską zawartością potasu i magnezu. Przeważnie ma ona nieznacznie kwaśny odczyn (pH < 7). Teren, na którym uprawiana jest „Fasolia Vanilies Feneou” to dno dawnego naturalnego jeziora Doxa, w związku z czym grunt ten zachował względną wilgotność. Wszystkie te czynniki mają korzystny wpływ na uprawę „Fasolia Vanilies Feneou”.

Klimat

Na tym obszarze panuje ogólnie klimat kontynentalny, charakteryzujący się mroźną zimą oraz chłodnym latem, jednak z uwagi na rozległe zadrzewienie gór otaczających płaskowyż Feneos klimat jest tu łagodniejszy, z większymi opadami w zimie oraz chłodniejszym latem. Średnia miesięczna temperatura wynosi 28,8 °C (maksymalna) i 0,6 °C (minimalna), podczas gdy średnia roczna temperatura wynosi 12,8 °C.

Ponadto obecność jeziora Doxa sprzyja łagodnym wiosnom występującym na tym obszarze. Średni poziom opadów w ciągu roku wynosi 600 milimetrów. Fasola to wodolubna roślina, więc połączenie optymalnych temperatur i względnej wilgotności tworzy idealne warunki do jej uprawy.

Czynnik ludzki

Producenci fasoli optymalnie wykorzystują warunki klimatyczne oraz glebowe obszaru Feneos, co ma kluczowy wpływ na jakość i sięgającą poza granice prefektury renomę produktu.

Metody uprawy stosowane przez producentów z Feneos są oparte na wieloletnim doświadczeniu i tradycji przekazywanej z pokolenia na pokolenie. Metody te obejmują wykonywane ręcznie czynności, począwszy od zasiewu aż do łuskania, stosowanie minimalnej ilości pestycydów i chemicznych nawozów oraz dokonywana przez samych rolników staranna selekcja nasion „Fasolia Vanilies Feneou” na przyszłoroczne zasiewy, w celu zachowania czystości odmiany.

5.2.   Specyfika produktu:

„Fasolia Vanilies Feneou” jest regularnie uprawiana na obszarze Feneos od końca XIX wieku. Odmiana ta jest produkowana od wielu lat z uwagi na wyróżniające ją specjalne właściwości: ziarno jest bardzo drobne, białe, o zdrowym, lśniącym wyglądzie, jego kształt jest owalny a nie nerkowaty, jak w przypadku większości odmian fasoli, natomiast skórka cienka, dzięki czemu lepiej i szybciej się gotuje. Ponadto ziarno jest słodkie w smaku i bardzo pożywne.

Lokalna nazwa „Vanilia” została nadana fasoli przez samych hodowców, aby podkreślić jej biały kolor oraz wyjątkowy słodki smak, który przypomina smak wanilii. Wymienione powyżej właściwości odróżniają ten produkt od innych odmian fasoli i sprawiają, że jest pożądanym towarem na rynku.

5.3.   Związek przyczynowy zachodzący między charakterystyką obszaru geograficznego a jakością lub właściwościami produktu (w przypadku ChNP) lub szczególne cechy jakościowe, renoma lub inne właściwości produktu (w przypadku ChOG):

Opis związku między jakością produktu a wyznaczonym obszarem geograficznym

Właściwości „Fasolia Vanilies Feneou” są związane z klimatem panującym na wyznaczonym obszarze oraz z glebą, na której jest uprawiana, a także wynikają z wykorzystania materiału roślinnego, dostosowanego do lokalnych warunków.

„Fasolia Vanilies Feneou” jest w sposób optymalny przystosowana do kontynentalnego klimatu panującego na tym obszarze oraz warunków glebowych, co sprzyja jej uprawie. Dobrze przepuszczające wodę oraz zazwyczaj nieznacznie kwaśne gleby, w połączeniu ze względnie łagodnymi, deszczowymi zimami i chłodnymi latami, mają kluczowy wpływ na jakość upraw – dzięki tym czynnikom nasiona są błyszczące, mają cienką skórkę i delikatny miąższ. Uprawiana w tych warunkach fasola ma wysoką zdolność absorpcji wody, niską zawartość popiołu oraz lepsze cechy organoleptyczne – między innymi jest słodka w smaku i dobrze się gotuje.

Równie istotną rolę w tworzeniu idealnych warunków do uprawy tej odmiany, które mają również wpływ na cechy wyróżniające tę fasolę na tle odmian uprawianych w innych miejscach, odgrywa niepowtarzalne środowisko naturalne tego obszaru, ze sztucznym jeziorem Doxa oraz lasami świerkowymi i sosnowymi otaczającymi ściśle jezioro oraz górami, które chronią równinę Feneos przed silnymi wiatrami.

Dzięki metodom uprawy stosowanym przez miejscowych rolników od ponad 100 lat oraz sprzyjającym warunkom glebowym, klimatycznym i naturalnym, produkt ten posiada szczególne właściwości. Techniki uprawy stosowane obecnie przez hodowców fasoli nie różnią się od tych stosowanych przez ich przodków, zaś większość prac – takich jak pielenie, zbiór, selekcja oraz pakowanie – do dziś wykonywana jest ręcznie, dzięki czemu produkt ten ma korzystny wygląd oraz jednolity kształt, bez ciał obcych czy połamanych nasion. Stosowanie minimalnych ilości pestycydów i nawozów chemicznych, które obniżają jakość produktu, a także dokładna selekcja nasion pod przyszłoroczne uprawy, w celu ochrony czystości lokalnej odmiany „Fasolia Vanilies Feneou”, przekładają się na wysoką jakość produktu.

Ścisły związek pomiędzy produktem a wyznaczonym obszarem geograficznym, a także znaczenie koncentracji upraw na płaskowyżu Feneos, zostały potwierdzone przez liczne próby uprawy tej odmiany na sąsiednich obszarach, gdzie również uprawia się fasolę. Próby te nie przyniosły pożądanych rezultatów – jakość fasoli uprawianej poza wyznaczonym obszarem geograficznym jest wyraźnie niższa, w szczególności w odniesieniu do wyglądu, grubości skórki oraz smaku.

Opis związku między renomą produktu a wyznaczonym obszarem geograficznym

Wzmianki zawarte w dwutomowej pozycji na temat folkloru Feneos, autorstwa Vassiliosa Sarlisa, potwierdzają znaczenie tego produktu na tym obszarze oraz jego renomę jako fasoli o najlepszym smaku. Według greckiej mitologii jadalne nasiona roślin strączkowych zostały podarowane mieszkańcom Feneos przez boginię Demeter w zamian za okazaną bogini gościnę kiedy poszukiwała ona swojej córki Persefony, porwanej przez Hadesa. Hades chciał porwać ją do podziemi przez głębie jeziora Feneos. Ludność Feneos jako pierwsza mogła więc spróbować jadalnych nasion roślin strączkowych i być może dlatego fasola z tych terenów zyskała sławę fasoli o najlepszym smaku. W publikacji mowa także o tym, że fasola jest najpopularniejszym wśród jadalnych nasion roślin strączkowych, zaraz po soczewicy i ciecierzycy.

Fasolę zaczęto regularnie uprawiać na tym obszarze pod koniec XIX wieku, gdy wyschło jezioro Feneos. Renoma produktu oraz jego ścisły związek z obszarem Feneos znajdują następujące udokumentowane potwierdzenie:

Dokument wystawiony przez Sąd Cywilny Pierwszej Instancji w Feneos, datowany na dzień 25 marca 1910 roku, dotyczący wypłaty odszkodowania przez hodowcę zwierząt gospodarskich na rzecz hodowcy fasoli z powodu szkód w uprawach dokonanych przez zwierzęta.

Badania przeprowadzone przez dr. Panosa Dimitriosa na temat intensywnej uprawy „Fasolia Vanilies Feneou” na tym obszarze w latach 50. XX wieku.

Od 1980 roku w październiku (czas zbiorów „Fasolia Vanilies Feneou”) we wsi Steno organizowany jest festiwal Fasolada, w związku ze znaczeniem tego produktu dla wspomnianego obszaru oraz z uwagi na to, że zyskał już szeroką renomę. Festiwal ten został wymieniony przez gazetę Eleftheros Tipos jako atrakcja turystyczna.

Dane greckiego urzędu statystycznego, które potwierdzają uprawę „Fasolia Vanilies Feneou” nieprzerwanie od 1993 do 2003 roku.

Inspekcje przeprowadzone przez Dyrekcję ds. Rolnictwa Urzędu Prefektury Koryntia w kontekście dodatków wyrównawczych i systemu płatności jednolitej potwierdzają, że „Fasolia Vanilies Feneou” jest uprawiana w sposób tradycyjny na tym obszarze od wielu lat oraz iż jest produktem o wyjątkowej jakości.

Przybysz goszczący na tych obszarach wspominał, że płaskowyż Feneos i uprawiana tam wyśmienita „waniliowa” fasola kojarzy mu się z latami dzieciństwa.

Słynna „Fasolia Feneou” została wymieniona w dwóch numerach gazety Kathimerini (z dnia 24 października 2006 roku i 17 listopada 2007 roku).

Tradycyjna fasolada (zupa fasolowa) przygotowywana z „Fasolia Feneou” została wymieniona w gazecie Ta Nea (z dnia 16 lutego 2007 roku) i Eleftheros Tipos (z dnia 4 października 2008 roku).

W programie telewizyjnym Iliasa Mamalakisa Boukia kai Sinkhorio pokazywano widzom, jak przygotować Boulia (Polispori) Feneos z typowej „białej” fasoli „Fasolia Vanilies Feneou”, która jest jednym z głównych składników tej potrawy.

„Fasolia Vanilies Feneou” została wymieniona w dwóch programach Menoume Ellada emitowanych w publicznej telewizji (październik 2006 i 2007 roku) oraz na kanale ET3 w lutym 2009 roku.

„Fasolia Vanilies Feneou” jest wysoko ceniona nie tylko przez konsumentów, ale także przez producentów, którzy sprzedają ją po cenie aż do 75 % wyższej niż w przypadku innych odmian fasoli, których nazwa nie jest chroniona.

Zarówno historyczne, jak i bibliograficzne dane, artykuły w lokalnej i ogólnokrajowej prasie, programy telewizyjne oraz materiały znalezione w Internecie (Wikipedia itp.), dotyczące głównie gastronomii i turystyki, potwierdzają renomę „Fasolia Vanilies Feneou”, która jest nierozerwalnie związana z jej wyjątkowymi właściwościami.

Adres publikacyjny specyfikacji:

(Artykuł 5 ust. 7 rozporządzenia (WE) nr 510/2006)

http://www.minagric.gr/greek/data/PROD_FASOLIA_VANILIES_FENEOU.pdf


(1)  Dz.U. L 93 z 31.3.2006, s. 12.