ISSN 1725-521X

doi:10.3000/1725521X.C_2011.273.lit

Europos Sąjungos

oficialusis leidinys

C 273

European flag  

Leidimas lietuvių kalba

Informacija ir prane_imai

54 tomas
2011m. rugsėjo 16d.


Prane_imo Nr.

Turinys

Puslapis

 

II   Komunikatai

 

EUROPOS SĄJUNGOS INSTITUCIJŲ, ĮSTAIGŲ IR ORGANŲ PRIIMTI KOMUNIKATAI

 

Europos Komisija

2011/C 273/01

Neprieštaravimas praneštai koncentracijai (Byla COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas) ( 1 )

1

 

III   Parengiamieji aktai

 

EUROPOS CENTRINIS BANKAS

 

Europos centrinis bankas

2011/C 273/02

2011 m. rugpjūčio 23 d. Europos centrinio banko nuomonė dėl pasiūlymo dėl Reglamento dėl eurų monetų leidimo ir dėl pasiūlymo dėl Reglamento dėl apyvartai skirtų euro monetų nominalų ir techninių duomenų (CON/2011/65)

2

 

IV   Pranešimai

 

EUROPOS SĄJUNGOS INSTITUCIJŲ, ĮSTAIGŲ IR ORGANŲ PRANEŠIMAI

 

Europos Komisija

2011/C 273/03

Euro kursas

9

2011/C 273/04

Nauja apyvartinių eurų monetų nacionalinė pusė

10

 

VALSTYBIŲ NARIŲ PRANEŠIMAI

2011/C 273/05

Europos Parlamento ir Tarybos reglamento (EB) Nr. 562/2006, nustatančio taisyklių, reglamentuojančių asmenų judėjimą per sienas, Bendrijos kodeksą (Šengeno sienų kodeksas), 19 straipsnio 2 dalyje nurodytų akredituotiems diplomatinių ir konsulinių atstovybių nariams ir jų šeimos nariams valstybių narių užsienio reikalų ministerijų išduotų kortelių atnaujinti pavyzdžiai (OL C 247, 2006 10 13, p. 85; OL C 153, 2007 7 6, p. 15; OL C 64, 2009 3 19, p. 18; OL C 239, 2009 10 6, p. 7; OL C 304, 2010 11 10, p. 6)

11

 

V   Nuomonės

 

PROCEDŪROS, SUSIJUSIOS SU KONKURENCIJOS POLITIKOS ĮGYVENDINIMU

 

Europos Komisija

2011/C 273/06

Valstybės pagalba – Bulgarija – Valstybės pagalba SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) ir SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Tariama pagalba, teikiama vykdant nuosavybės teisių į privačius miško sklypus ir valstybinius miško sklypus mainus – Kvietimas teikti pastabas pagal Sutarties dėl Europos Sąjungos veikimo 108 straipsnio 2 dalį ( 1 )

13

 

KITI AKTAI

 

Europos Komisija

2011/C 273/07

Paraiškos paskelbimas pagal Tarybos reglamento (EB) Nr. 510/2006 dėl žemės ūkio produktų ir maisto produktų geografinių nuorodų ir kilmės vietos nuorodų apsaugos 6 straipsnio 2 dalį

26

 


 

(1)   Tekstas svarbus EEE

LT

 


II Komunikatai

EUROPOS SĄJUNGOS INSTITUCIJŲ, ĮSTAIGŲ IR ORGANŲ PRIIMTI KOMUNIKATAI

Europos Komisija

16.9.2011   

LT

Europos Sąjungos oficialusis leidinys

C 273/1


Neprieštaravimas praneštai koncentracijai

(Byla COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas)

(Tekstas svarbus EEE)

2011/C 273/01

2011 m. rugpjūčio 24 d. Komisija nusprendė neprieštarauti pirmiau nurodytai koncentracijai, apie kurią pranešta, ir pripažinti ją suderinama su bendrąja rinka. Šis sprendimas priimtas remiantis Tarybos reglamento (EB) Nr. 139/2004 6 straipsnio 1 dalies b punktu. Visas sprendimo tekstas pateikiamas tik anglų kalba ir bus viešai paskelbtas iš jo pašalinus visą konfidencialią su verslu susijusią informaciją. Sprendimo tekstą bus galima rasti:

Komisijos konkurencijos svetainės susijungimų skiltyje (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Šioje svetainėje konkrečius sprendimus dėl susijungimo galima rasti įvairiais būdais, pavyzdžiui, pagal įmonės pavadinimą, bylos numerį, sprendimo priėmimo datą ir sektorių,

elektroniniu formatu EUR-Lex svetainėje (http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm). Dokumento numeris 32011M6302. EUR-Lex svetainėje galima rasti įvairių Bendrijos teisės aktų.


III Parengiamieji aktai

EUROPOS CENTRINIS BANKAS

Europos centrinis bankas

16.9.2011   

LT

Europos Sąjungos oficialusis leidinys

C 273/2


EUROPOS CENTRINIO BANKO NUOMONĖ

2011 m. rugpjūčio 23 d.

dėl pasiūlymo dėl Reglamento dėl eurų monetų leidimo ir dėl pasiūlymo dėl Reglamento dėl apyvartai skirtų euro monetų nominalų ir techninių duomenų

(CON/2011/65)

2011/C 273/02

Įžanga ir teisinis pagrindas

2011 m. birželio 28 d. Europos centrinis bankas (ECB) gavo Europos Parlamento prašymą pateikti nuomonę dėl pasiūlymo dėl Europos Parlamento ir Tarybos reglamento dėl eurų monetų leidimo (1) (toliau – pasiūlytas reglamentas). 2011 m. liepos 5 d. ECB gavo kitus du Europos Sąjungos Tarybos prašymus pateikti nuomonę dėl: a) pasiūlyto reglamento ir b) pasiūlymo dėl Tarybos reglamento, kuriuo iš dalies keičiamas 1998 m. gegužės 3 d. Reglamentas (EB) Nr. 975/98 dėl apyvartai skirtų euro monetų nominalų ir techninių duomenų (2) (toliau – pasiūlytas keitimo reglamentas).

ECB kompetencija teikti nuomonę grindžiama Sutarties dėl Europos Sąjungos veikimo (SESV) 133 straipsniu, 127 straipsnio 4 dalimi, 282 straipsnio 5 dalimi ir 128 straipsnio 2 dalimi. Vadovaudamasi Europos centrinio banko darbo reglamento 17 straipsnio 5 dalies pirmuoju sakiniu, Valdančioji taryba priėmė šią nuomonę.

1.   Pasiūlytas reglamentas ir teisinis pagrindas

1.1.

Pasiūlytas reglamentas nustato privalomas apyvartai skirtų ir kolekcinių eurų monetų leidimo nuostatas. Juo taip pat nustatoma tam tikra apyvartinių proginių monetų tiražo riba ir konsultavimosi procedūra prieš sunaikinant tinkamas apyvartines eurų monetas.

1.2.

ECB supranta, kad pasiūlytu reglamentu siekiama kodifikuoti dabartines neprivalomas Sąjungos teisines priemones ir išvadas (3) dėl eurų monetų (4) leidimo. ECB taip pat supranta, kad nustatant eurų monetų leidimo bendrąsias nuostatas Sąjungos lygiu, siekiama suderinti atitinkamas valstybių narių praktikas (5) ir užtikrinti teisinį tikrumą ir skaidrumą.

1.3.

ECB pažymi, kad pagal SESV 128 straipsnio 2 dalį atsakomybė dėl eurų monetų leidimo tenka dalyvaujančioms valstybėms narėms, o pagal SESV 133 straipsnį Parlamentas ir Taryba yra kompetentingi nustatyti priemones, reikalingas naudoti eurą kaip bendrą valiutą. Be to, pagal SESV 128 straipsnio 2 dalį Taryba gali imtis priemonių visų apyvartai skirtų monetų nominalams ir techniniams duomenims derinti tokia apimtimi, kokia užtikrintų sklandžią apyvartą Sąjungoje. Todėl priimant Sąjungos teisės aktus dėl eurų monetų leidimo būtina atsižvelgti į dalyvaujančių valstybių narių kompetenciją leisti eurų monetas ir į jų, kaip teisėtų eurų monetų leidėjų, statusą. Be to, kadangi pasiūlytas reglamentas nedaro įtakos SESV ir Europos centrinių bankų sistemos ir Europos centrinio banko statutu (toliau – ECBS statutas) nustatytoms ECB užduotims ir atsakomybei, ECB rekomenduoja, kad atitinkamos valstybės narės ir Sąjunga visus valstybių narių klausimus dėl eurų monetų leidimo kompetencijos spręstų kartu ir vadovaudamosi Europos Sąjungos sutarties 4 straipsnio 3 dalyje įtvirtintu lojalaus bendradarbiavimo principu.

1.4.

Patartina suderinti pasiūlytame reglamente vartojamus terminus. Tiksliau, pasiūlytame reglamente neapibrėžti terminai „išleidimas“ ir „išleidimas į apyvartą“. Tai gali kelti jų prasmių teisinių skirtumų neaiškumų. Bendrai suprantama, kad išleidimo samprata taip pat apima atitinkamų eurų monetų išleidimą į apyvartą (6). Todėl, užuot vartojus abu terminus, kas galėtų klaidinti, patartina vartoti vien tik terminą „išleidimas“. Tačiau savo redagavimo pasiūlymuose dėl šio kalbinio klausimo ECB siūlo Komisijai nuspręsti pačiai.

1.5.

Kai ECB rekomenduoja iš dalies keisti pasiūlytą reglamentą, konkretūs redagavimo pasiūlymai kartu su aiškinamuoju tekstu pateikiami I priede.

2.   Pasiūlytas keitimo reglamentas

2.1.

Pasiūlytu keitimo reglamentu nustatomos naujos nuostatos, kuriose apibrėžiami bendri principai, susiję su apyvartinių paprastų ir proginių eurų monetų nacionalinių pusių dizainu, taip pat su abipusiu informavimu apie tą dizainą ir jo patvirtinimu.

2.2.

ECB supranta, kad pasiūlytas keitimo reglamentas nustato apyvartinių eurų monetų naujų nacionalinių pusių dizaino projektų patvirtinimo arba atmetimo tvarką, kuri atspindi Komisijos rekomendacijoje 2009/23/EB apibrėžtą tvarką. Vienintelis skirtumas yra tai, kad pagal pasiūlytą keitimo reglamentą Komisijos kompetencija išplečiama, todėl ji, o ne atitinkamas Ekonomikos ir finansų komiteto pakomitetis, priima galutinį sprendimą patvirtinti arba atmesti naujus dizaino projektus. ECB pažymi, kad šis pakeitimas neturi įtakos ECB uždaviniams ir atsakomybei, nustatytiems SESV ir ECBS statute, ir pataria, kad visi su minėta Komisijos atsakomybe susiję nacionaliniai ir tarpinstituciniai kompetencijos klausimai būtų koordinuojami ir sprendžiami laikantis Europos Sąjungos sutarties 4 straipsnio 3 dalyje įtvirtinto lojalaus bendradarbiavimo principo.

2.3.

Galiausiai, ECB dar kartą primena savo ankstesnę rekomendaciją (7) pakeisti 1998 m. gegužės 3 d. Reglamento (EB) Nr. 975/98 dėl apyvartai skirtų euro monetų nominalų ir techninių duomenų (8) I priede išdėstytus techninius duomenis. Tiksliau, nuorodiniai monetų storio duomenys turėtų būti pakeisti tikraisiais euro monetų storio duomenimis, kuriuos kalyklos gerai žino ir naudoja eurų monetų gamybai. Šiuo požiūriu ECB primena Nuomonės CON/2011/18 priede pateiktus konkrečius redagavimo pasiūlymus ir rekomenduoja juos įgyvendinti Reglamento (EB) Nr. 975/98 kontekste.

2.4.

Kai ECB rekomenduoja iš dalies keisti pasiūlytą keitimo reglamentą, konkretūs redagavimo pasiūlymai kartu su aiškinamuoju tekstu pateikiami II priede.

Priimta Frankfurte prie Maino 2011 m. rugpjūčio 23 d.

ECB pirmininkas

Jean-Claude TRICHET


(1)  KOM(2011) 295 galutinis.

(2)  KOM(2011) 296 galutinis.

(3)  1998 m. lapkričio 23 d. ir 2002 m. lapkričio 5 d. Tarybos išvados dėl kolekcionuoti skirtų eurų monetų; 2008 m. gruodžio 19 d. Komisijos rekomendacija 2009/23/EB dėl apyvartinių eurų monetų nacionalinių pusių ir išleidimo bendrųjų gairių (OL L 9, 2009 1 14, p. 52); 2010 m. kovo 22 d. Komisijos rekomendacija 2010/191/ES dėl eurų banknotų ir monetų, kaip teisėtos mokėjimo priemonės, taikymo srities ir poveikio (OL L 83, 2010 3 30, p. 70).

(4)  Įprastų apyvartinių eurų monetų, proginių apyvartinių eurų monetų ir kolekcinių eurų monetų.

(5)  Ypač pasiūlytas reglamentas prisidėtų neleidžiant susidaryti sąlygoms, kuriomis valstybės narės vystytų skirtingas, ypač kolekcinių ir proginių, eurų monetų leidimo nacionalines praktikas, antraip tai pakenktų įvedant eurą sukurtos bendros Europos monetų sistemos tikslams ir principams. Žr. ECB nuomonės CON/2012/12 trečią dalį. Visos ECB nuomonės skelbiamos ECB svetainėje http://www.ecb.europa.eu

(6)  Žr. Report of the Euro Legal Tender Expert Group (ELTEG) on the definition, scope and effects of legal tender of euro banknotes and coins, p. 5. Galima rasti svetainėje http://www.ec.europa.eu

(7)  Žr. 2011 m. kovo 4 d. ECB nuomonės CON/2011/18 dėl pasiūlymo dėl Tarybos reglamento dėl apyvartai skirtų euro monetų nominalų ir techninių duomenų (kodifikuota redakcija) (OL C 114, 2011 4 12, p. 1) „Bendrų pastabų“ antrą pastraipą ir priede pateiktus du siūlomus pakeitimus.

(8)  OL L 139, 1998 5 11, p. 6.


I PRIEDAS

Redagavimo pasiūlymai

Komisijos siūlomas tekstas

ECB siūlomi pakeitimai (1)

ECB siūlomi pasiūlyto Europos Parlamento ir Tarybos reglamento dėl eurų monetų leidimo daliniai pakeitimai

1     pakeitimas

Pasiūlyto reglamento 2 konstatuojamoji dalis

„(2)

Neturint privalomų eurų monetų leidimo nuostatų, atskirų valstybių narių praktika gali pradėti skirtis ir neužtikrinama pakankamai integruota bendrosios valiutos sistema. Todėl teisinio skaidrumo ir tikrumo sumetimais būtina įvesti privalomas eurų monetų leidimo taisykles.“

„(2)

Nepažeidžiant Sutarties 128 straipsnio 2 dalies, nustatančios valstybių narių teisę išleisti eurų monetas, neturint bendrųjų privalomų eurų monetų leidimo nuostatų, atskirų valstybių narių praktika gali pradėti skirtis ir neužtikrinama pakankamai integruota bendrosios valiutos sistema. Todėl teisinio skaidrumo ir tikrumo sumetimais būtina įvesti privalomas eurų monetų leidimo taisykles.“

Paaiškinimas

Šių pakeitimų reikia siekiant: a) patvirtinti – užtikrinant pakankamą teisinį tikrumą – kad pasiūlytu reglamentu nedaromas poveikis valstybių narių kompetencijai pagal SESV 128 straipsnio 2 dalį išleisti eurų monetas; ir b) pripažinti bendrųjų privalomųjų nuostatų dėl eurų monetų išleidimo trūkumą.

2     pakeitimas

Pasiūlyto reglamento 1 straipsnis

„1 straipsnis

Dalykas

Šiuo reglamentu nustatomos taisyklės dėl apyvartinių eurų monetų, įskaitant progines apyvartines monetas, leidimo, dėl kolekcinių eurų monetų leidimo ir dėl konsultavimosi prieš sunaikinant tinkamas apyvartines eurų monetas.“

„1 straipsnis

Dalykas

Nepažeidžiant Sutarties 128 straipsnio 2 dalies, nustatančios valstybių narių teisę išleisti eurų monetas, šiuo reglamentu nustatomos bendrosios taisyklės dėl apyvartinių eurų monetų, , leidimo, dėl kolekcinių eurų monetų leidimo ir dėl konsultavimosi prieš sunaikinant tinkamas apyvartines eurų monetas.“

Paaiškinimas

Šių pakeitimų reikia siekiant: a) patvirtinti – užtikrinant pakankamą teisinį tikrumą – kad pasiūlytu reglamentu nedaromas poveikis valstybių narių kompetencijai pagal SESV 128 straipsnio 2 dalį išleisti eurų monetas; ir b) pripažinti bendrųjų privalomųjų nuostatų dėl eurų monetų išleidimo trūkumą. Be to, jais geriau apibrėžiamas pasiūlyto reglamento dalykas, ypač atitinkamų reikalavimų, nustatytų Europos Parlamento, Tarybos ir Komisijos bendrojo praktinio vadovo (2), 13.1 ir 13.3 punktuose, požiūriu. Kadangi pakeista „apyvartinių eurų monetų“ apibrėžtis aiškiai apima ir apyvartai skirtas progines monetas (3), to nereikia pakartoti 1 straipsnyje.

3     pakeitimas

Pasiūlyto reglamento 2 straipsnis

„2 straipsnis

Apibrėžtys

Šiame reglamente vartojamų terminų apibrėžtys:

1)   apyvartinės eurų monetos– apyvartai skirtos eurų monetos, kurių nominalai ir techniniai duomenys nustatyti 1998 m. gegužės 3 d. Tarybos reglamente (EB) Nr. 975/98;

2)   proginės apyvartinės eurų monetos– apyvartinės eurų monetos, kurios skirtos tam tikram įvykiui paminėti, kaip nurodyta Tarybos reglamento (EB) Nr. 975/98 1f straipsnyje;

3)   kolekcinės eurų monetos– eurų monetos, kurios skirtos kolekcionuoti ir neskirtos išleisti į apyvartą.“

„2 straipsnis

Apibrėžtys

Šiame reglamente vartojamų terminų apibrėžtys:

1)   apyvartinės eurų monetos– apyvartai skirtos įprastos ir proginės eurų monetos, kurių nominalai ir techniniai duomenys nustatyti 1998 m. gegužės 3 d. Tarybos reglamente (EB) Nr. 975/98;

2)   įprastos apyvartinės eurų monetos

apyvartai skirtos eurų monetos, išskyrus progines apyvartines eurų monetas;

3)   proginės apyvartinės eurų monetos– apyvartinės eurų monetos, kurios skirtos tam tikram įvykiui paminėti, kaip nurodyta Tarybos reglamento (EB) Nr. 975/98 1f straipsnyje;

4)   kolekcinės eurų monetos– eurų monetos, kurios skirtos kolekcionuoti ir neskirtos išleisti į apyvartą.“

Paaiškinimas

Reikėtų patikslinti dabartinę apyvartinių eurų monetų apibrėžtį ir, siekiant išvengti bet kokio dviprasmiškumo dėl šios terminologijos, pridėti atskirą įprastinių apyvartinių eurų monetų apibrėžtį.

4     pakeitimas

Pasiūlyto reglamento 3 straipsnis

„3 straipsnis

Eurų monetų rūšys

Valstybės narės gali išleisti dviejų rūšių eurų monetas: apyvartines eurų monetas, prie kurių priskiriamos proginės apyvartinės eurų monetos, ir kolekcines eurų monetas.“

„3 straipsnis

Eurų monetų rūšys

Valstybės narės gali išleisti dviejų rūšių eurų monetas: apyvartines eurų monetas, ir kolekcines eurų monetas.“

Paaiškinimas

Kadangi pakeista „apyvartinių eurų monetų“ apibrėžtis aiškiai apima ir apyvartai skirtas progines monetas (4), to nereikia pakartoti 3 straipsnyje.

5     pakeitimas

Pasiūlyto reglamento 4 straipsnis

„4 straipsnis

Apyvartinių eurų monetų leidimas

1.   Apyvartinės eurų monetos išleidžiamos nominaliąja verte.

2.   Nukrypstant nuo 1 dalies, nedidelė dalis (neviršijant 5 % bendros išleistų eurų monetų vertės ir kiekio) gali būti išleidžiama didesnės vertės negu nominalioji vertė, jei tai pagrįsta ypatinga monetos kokybe arba ypatinga pakuote.“

„4 straipsnis

Apyvartinių eurų monetų leidimas ir pardavimas

1.   Apyvartinės eurų monetos kiekvienos valstybės narės kompetentingų institucijų leidžiamos ir išleidžiamos į apyvartą nominaliąja verte.

2.   Nedidelė dalis (neviršijant 5 % bendros išleistų eurų monetų likusios vertės ir kiekio) gali būti parduodama didesnės vertės negu nominalioji vertė, jei tai pagrįsta ypatinga monetos kokybe arba ypatinga pakuote.“

Paaiškinimas

ECB pataria suderinti pasiūlyto reglamento 4 straipsnį su Rekomendacijos 2009/23/EB 1 punktu ir tokiu būdu suderinti šią nuostatą su atitinkama valstybių narių praktika, kuri paremta Rekomendacijos 2009/23/EB 1 punktu.

6     pakeitimas

Pasiūlyto reglamento 6 straipsnio 2 dalies b punktas

„b)

ant jų nėra atvaizdų, kurie būtų panašūs į bendrąsias apyvartinių eurų monetų puses arba kurią nors apyvartinių eurų monetų nacionalinę pusę;“

„b)

ant jų nėra atvaizdų, kurie būtų panašūs į bendrąsias apyvartinių eurų monetų puses arba kurią nors apyvartinių eurų monetų nacionalinę pusę, arba, antruoju atveju, jas vis tiek lengva atskirti pagal bendrą vaizdą;“

Paaiškinimas

Šiuo redagavimo pasiūlymu siekiama išlaikyti valstybių narių nacionalines tradicijas kolekcinių eurų monetų leidimo kontekste. Iš esmės ECB pritaria, kad kolekcinės eurų monetos būtų leidžiamos atsižvelgiant į individualias valstybių narių numizmatines tradicijas ir praktiką (5). Be to, siūlomu redagavimu ši nuostata būtų suderinta su 2002 m. lapkričio 5 d. ECOFIN tarybos išvadomis, kuriomis valstybės narės skatinamos savo kolekcinėms monetoms naudoti tokį dizainą, kuris šiek tiek skirtųsi nuo apyvartinių monetų nacionalinių pusių dizaino.

7     pakeitimas

Pasiūlyto reglamento 6 straipsnio 3 dalis

„3.   Kolekcinės eurų monetos gali būti išleidžiamos nominaliąja verte arba didesne verte negu nominalioji vertė.“

„3.   Kolekcinės eurų monetos gali būti parduodamos nominaliąja verte arba didesne verte negu nominalioji vertė.“

Paaiškinimas

Šiuo redagavimo pasiūlymu būtų atspindėtas 2002 m. lapkričio 5 d. ECOFIN tarybos susitikime valstybių narių pasiektas susitarimas, kuriuo leidžiama parduoti kolekcines eurų monetas už didesnę nei nominalioji vertę.

8     pakeitimas

Pasiūlyto reglamento 6 straipsnio 5 dalis

„5.   Valstybės narės imasi visų tinkamų priemonių neleisti, kad kolekcinės eurų monetos būtų naudojamos kaip mokėjimo priemonė, pvz., naudojant ypatingas pakuotes, autentiškumo patvirtinimo pažymėjimus, monetas leidžiančiai institucijai iš anksto skelbiant informaciją arba jas išleidžiant didesne verte negu nominalioji vertė.“

„5.   Valstybės narės imasi visų tinkamų priemonių neskatinti, kad kolekcinės eurų monetos būtų naudojamos kaip mokėjimo priemonė, pvz., naudojant ypatingas pakuotes, autentiškumo patvirtinimo pažymėjimus, monetas leidžiančiai institucijai iš anksto skelbiant informaciją arba jas parduodant didesne verte negu nominalioji vertė.“

Paaiškinimas

Valstybės narės neturi priemonių neleisti, kad kolekcinės eurų monetos būtų naudojamos kaip mokėjimo priemonė jas išleidusioje valstybėje narėje. Todėl ECB siūlo žodį „neleisti“ pakeisti žodžiu „neskatinti“. Siekiant nuoseklumo, „išleisti didesne verte negu nominalioji vertė“ turėtų būti pakeista „parduoti didesne verte negu nominalioji vertė“; tai tiksliau atspindėtų 2002 m. lapkričio 5 d. ECOFIN tarybos išvadose vartojamą formuluotę.


(1)  Pusjuodžiu šriftu pagrindiniame tekste žymimas naujas ECB pasiūlytas tekstas. Perbraukimu pagrindiniame tekste žymimos teksto dalys, kurias ECB siūlo išbraukti.

(2)  Žr. Europos Parlamento, Tarybos ir Komisijos bendrąjį praktinį vadovą asmenims, rengiantiems Bendrijos teisės aktus, kurį galima rasti svetainėje http://eur-lex.europa.eu

(3)  Žr. 3 pakeitimą.

(4)  Žr. 3 išnašą.

(5)  Žr. Nuomonės CON/2002/12 trečią pastraipą.


II PRIEDAS

Redagavimo pasiūlymai

Komisijos pasiūlytas tekstas

ECB siūlomi pakeitimai (1)

ECB siūlomi pasiūlyto Tarybos reglamento, kuriuo iš dalies keičiamas 1998 m. gegužės 3 d. Reglamentas (EB) Nr. 975/98 dėl apyvartai skirtų euro monetų nominalų ir techninių duomenų, daliniai pakeitimai

1     pakeitimas

Pasiūlyto keitimo reglamento 1f straipsnio 4 dalis (nauja)

Teksto nėra

4.   Proginių apyvartinių eurų monetų, kurias išleidžia visos dalyvaujančios valstybės narės kartu, dizainas nepažeidžia valstybių narių galimų konstitucinių reikalavimų.

Paaiškinimas

Šiuo redagavimo pasiūlymu atsižvelgiama į galimus nacionalinės teisės reikalavimus ir siekiama išlaikyti valstybių narių nacionalines tradicijas proginių apyvartinių eurų monetų leidimo kontekste. Šiame kontekste ECB iš esmės pritaria, kad proginės monetos būtų leidžiamos atsižvelgiant į individualias valstybių narių numizmatines tradicijas ir praktiką  (2).

2     pakeitimas

Pasiūlyto keitimo reglamento 1g straipsnio 1 dalis

„1.   Valstybės narės informuoja vienos kitas apie apyvartinių eurų monetų naujų nacionalinių pusių dizaino projektus, įskaitant žymes briaunoje, ir monetų tiražą prieš oficialiai patvirtindamos tą dizainą.“

„1.   Valstybės narės informuoja vienos kitas apie apyvartinių eurų monetų naujų nacionalinių pusių dizaino projektus, įskaitant žymes briaunoje, ir monetų tiražą prieš oficialų to dizaino patvirtinimą.“

Paaiškinimas

Lingvistiniu požiūriu rekomenduotina patikslinti, kad valstybės narės yra įpareigotos informuoti viena kitą apie apyvartinių eurų monetų tiražą prieš tokio dizaino patvirtinimą. Be to, atsižvelgiant į 1g straipsnio 2 ir 3 dalis, suprantama, kad Komisija tikrina, ar laikomasi pasiūlyto keitimo reglamento nuostatų, ir „priima galutinį sprendimą dėl dizaino patvirtinimo arba atmetimo“. Todėl ECB siūlo iš dalies pakeisti 1g straipsnio 1 dalies pabaigą, kuri suponuoja, kad valstybės narės vaidina tam tikrą vaidmenį oficialiai tvirtinant apyvartinių eurų monetų naujų nacionalinių pusių dizaino projektus.

3     pakeitimas

Pasiūlyto keitimo reglamento 1h straipsnio a punktas

„a)

netaikomi apyvartinėms eurų monetoms, kurios išleistos prieš įsigaliojant Tarybos reglamentui (ES) Nr. … [šio pakeitimų reglamento numeris įterpiamas po jo priėmimo],“

„a)

netaikomi apyvartinėms eurų monetoms, kurios pagamintos prieš įsigaliojant Tarybos reglamentui (ES) Nr. … [šio pakeitimų reglamento numeris įterpiamas po jo priėmimo],“

Paaiškinimas

ECB supranta, kad 1h straipsnio a punktas taikomas apyvartinėms eurų monetoms, kurios turi teisėtos mokėjimo priemonės statusą iki keitimo reglamento įsigaliojimo, o 1h straipsnio b punktas nustato pereinamąjį laikotarpį, per kurį, atsižvelgiant į naujus dizaino reikalavimus, turi būti pakeisti apyvartinių eurų monetų dizaino spaudai. Šiame kontekste ECB pataria 1h straipsnio a punkte žodį „išleistos" pakeisti žodžiu „pagamintos“. Taip šios nuostatos išimtis būtų taikoma ir apyvartinių eurų monetų, kurias dalyvaujančių valstybių narių kompetentingos institucijos jau pagamino, bet kurios neturi teisėtos mokėjimo priemonės statuso pasiūlyto keitimo reglamento įsigaliojimo metu, atsargoms. Tokiu būdu būtų sukurta teisinė apsauga visoms Eurosistemos nacionalinių centrinių bankų išlaidoms, kurias jie gali patirti dėl apyvartinių eurų monetų, kurios dar nebus įgijusios teisėtos mokėjimo priemonės statuso pasiūlyto keitimo reglamento įsigaliojimo metu, gamybos. ECB taip pat pažymi, kad apyvartinės eurų monetos, išleistos 1h straipsnio b punkte nurodyto pereinamojo laikotarpio metu, išliks teisėtomis mokėjimo priemonėmis ir pereinamajam laikotarpiui pasibaigus.


(1)  Pusjuodžiu šriftu pagrindiniame tekste žymimas naujas ECB pasiūlytas tekstas. Perbraukimu pagrindiniame tekste žymimos teksto dalys, kurias ECB siūlo išbraukti.

(2)  Žr. Nuomonės CON/2002/12 trečią pastraipą.


IV Pranešimai

EUROPOS SĄJUNGOS INSTITUCIJŲ, ĮSTAIGŲ IR ORGANŲ PRANEŠIMAI

Europos Komisija

16.9.2011   

LT

Europos Sąjungos oficialusis leidinys

C 273/9


Euro kursas (1)

2011 m. rugsėjo 15 d.

2011/C 273/03

1 euro =


 

Valiuta

Valiutos kursas

USD

JAV doleris

1,3795

JPY

Japonijos jena

105,67

DKK

Danijos krona

7,4476

GBP

Svaras sterlingas

0,87295

SEK

Švedijos krona

9,1940

CHF

Šveicarijos frankas

1,2062

ISK

Islandijos krona

 

NOK

Norvegijos krona

7,7355

BGN

Bulgarijos levas

1,9558

CZK

Čekijos krona

24,535

HUF

Vengrijos forintas

285,50

LTL

Lietuvos litas

3,4528

LVL

Latvijos latas

0,7092

PLN

Lenkijos zlotas

4,3535

RON

Rumunijos lėja

4,2960

TRY

Turkijos lira

2,4540

AUD

Australijos doleris

1,3416

CAD

Kanados doleris

1,3635

HKD

Honkongo doleris

10,7492

NZD

Naujosios Zelandijos doleris

1,6778

SGD

Singapūro doleris

1,7161

KRW

Pietų Korėjos vonas

1 536,31

ZAR

Pietų Afrikos randas

10,1860

CNY

Kinijos ženminbi juanis

8,8136

HRK

Kroatijos kuna

7,5125

IDR

Indonezijos rupija

12 121,04

MYR

Malaizijos ringitas

4,2558

PHP

Filipinų pesas

59,678

RUB

Rusijos rublis

42,0550

THB

Tailando batas

41,813

BRL

Brazilijos realas

2,3680

MXN

Meksikos pesas

17,7573

INR

Indijos rupija

65,6020


(1)  Šaltinis: valiutų perskaičiavimo kursai paskelbti ECB.


16.9.2011   

LT

Europos Sąjungos oficialusis leidinys

C 273/10


Nauja apyvartinių eurų monetų nacionalinė pusė

2011/C 273/04

Image

Portugalijos išleistos naujos proginės apyvartinės 2 eurų monetos nacionalinė pusė

Apyvartinės eurų monetos yra teisėta mokėjimo priemonė visoje euro zonoje. Siekdama informuoti visas suinteresuotąsias šalis, kurių veikla susijusi su monetomis, ir plačiąją visuomenę, Komisija skelbia visus naujo eurų monetų dizaino variantus (1). Pagal 2009 m. vasario 10 d. Tarybos išvadas (2) valstybėms narėms ir šalims, su Bendrija sudariusioms Pinigų susitarimą, kuriuo numatoma išleisti apyvartines eurų monetas, suteikiama teisė išleisti tam tikrą proginių apyvartinių eurų monetų skaičių su sąlyga, kad tai būtų tik 2 eurų nominalo monetos. Tokių monetų techninės charakteristikos yra tokios pat kaip kitų 2 eurų monetų, tačiau nacionalinėje pusėje yra proginis atvaizdas, turintis didelę simbolinę prasmę tai valstybei ar visai Europai.

Monetas leidžianti šalis: Portugalija

Proga: Azijos jūrų ir šalių tyrėjo portugalo Fernão Mendes Pinto 500-osios gimimo metinės.

Dizaino aprašas: Monetos centre pavaizduotas plaukiantis laivas ant keleto banguojančių užrašų, kuriuose minima Portugalija, Lisabona, tyrėjo knyga ir kelios jo kelionių vietos. Apačioje užrašyta „Portugalija“. Tyrėjo vardas kartu su 1511 ir 2011 m. datomis užrašyti monetos centrinės dalies viršuje.

Išorinėje dalyje (žiede) pavaizduota dvylika Europos Sąjungos vėliavos žvaigždučių.

Tiražas:

Išleidimo data: 2011 m. rugsėjo mėn.


(1)  Žr. OL C 373, 2001 12 28, p. 1, kur pavaizduotos visų 2002 m. išleistų eurų monetų nacionalinės pusės.

(2)  Žr. 2009 m. vasario 10 d. Ekonomikos ir finansų reikalų tarybos išvadas ir 2008 m. gruodžio 19 d. Komisijos rekomendaciją dėl apyvartinių eurų monetų nacionalinių pusių ir išleidimo bendrųjų gairių (OL L 9, 2009 1 14, p. 52).


VALSTYBIŲ NARIŲ PRANEŠIMAI

16.9.2011   

LT

Europos Sąjungos oficialusis leidinys

C 273/11


Europos Parlamento ir Tarybos reglamento (EB) Nr. 562/2006, nustatančio taisyklių, reglamentuojančių asmenų judėjimą per sienas, Bendrijos kodeksą (Šengeno sienų kodeksas), 19 straipsnio 2 dalyje nurodytų akredituotiems diplomatinių ir konsulinių atstovybių nariams ir jų šeimos nariams valstybių narių užsienio reikalų ministerijų išduotų kortelių atnaujinti pavyzdžiai (OL C 247, 2006 10 13, p. 85; OL C 153, 2007 7 6, p. 15; OL C 64, 2009 3 19, p. 18; OL C 239, 2009 10 6, p. 7; OL C 304, 2010 11 10, p. 6)

2011/C 273/05

Akredituotiems diplomatinių ir konsulinių atstovybių nariams ir jų šeimos nariams valstybių narių užsienio reikalų ministerijų išduotų kortelių pavyzdžiai, kaip nurodyta 2006 m. kovo 15 d. Europos Parlamento ir Tarybos reglamento (EB) Nr. 562/2006, nustatančio taisyklių, reglamentuojančių asmenų judėjimą per sienas, Bendrijos kodeksą (Šengeno sienų kodeksas), 19 straipsnio 2 dalyje, skelbiami remiantis pagal Šengeno sienų kodekso 34 straipsnį valstybių narių Komisijai perduota informacija.

Informacija skelbiama Oficialiajame leidinyje ir kas mėnesį atnaujinama Vidaus reikalų generalinio direktorato svetainėje.

NYDERLANDAI

OL C 247, 2006 10 13 paskelbtos informacijos pakeitimas

Statusai

Kiekvienam privilegijuotam asmeniui suteikiamas statusas, nurodantis kuriai privilegijuotų asmenų kategorijai ji(s) priklauso. Privilegijuotų asmenų dokumente šis statusas nurodytas kodu.

Naudojami tokie kodai:

Ambasados

STATUSAS

KODAS

diplomatinis personalas

AD

techninis ir administracinis personalas

BD

aptarnaujantis personalas

ED

privatūs pagalbiniai darbininkai

PD


Konsulatai

STATUSAS

KODAS

Konsulinis personalas

AC

Techninis ir administracinis personalas

BC

Aptarnaujantis personalas

EC

Privatūs pagalbiniai darbininkai

PC


Tarptautinės organizacijos Nyderlanduose

STATUSAS

KODAS

Personalas, laikomas diplomatiniu personalu

AO

Techninis ir administracinis personalas

BO

Aptarnaujantis personalas

EO

Privatūs pagalbiniai darbininkai

PO arba ZF

Ypatingi atvejai

Kai asmens tapatybės dokumentai išduodami Nyderlandų piliečiams arba Nyderlanduose nuolat gyvenantiems užsieniečiams, šalia jų statuso įrašomi tokie kodai:

NL

Nyderlandų piliečių kodas,

DV

nuolatinių gyventojų kodas.

Image

Image


V Nuomonės

PROCEDŪROS, SUSIJUSIOS SU KONKURENCIJOS POLITIKOS ĮGYVENDINIMU

Europos Komisija

16.9.2011   

LT

Europos Sąjungos oficialusis leidinys

C 273/13


VALSTYBĖS PAGALBA – BULGARIJA

Valstybės pagalba SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) ir SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Tariama pagalba, teikiama vykdant nuosavybės teisių į privačius miško sklypus ir valstybinius miško sklypus mainus

Kvietimas teikti pastabas pagal Sutarties dėl Europos Sąjungos veikimo 108 straipsnio 2 dalį

(Tekstas svarbus EEE)

2011/C 273/06

2011 m. birželio 29 d. raštu, pateiktu originalo kalba po šios santraukos, Komisija pranešė Bulgarijai apie savo sprendimą pradėti Sutarties dėl Europos Sąjungos veikimo 108 straipsnio 2 dalyje nustatytą procedūrą dėl minėtos (tariamos) pagalbos.

Per vieną mėnesį nuo šios santraukos ir šio rašto paskelbimo dienos suinteresuotosios šalys gali pateikti savo pastabas apie pagalbą, dėl kurios Komisija pradeda tyrimo procedūrą, adresu:

European Commission

Directorate-General for Competition

State aid Greffe

J-70 3/219

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

Faks. +32 22961242

Šios pastabos bus perduotos Bulgarijai. Pastabas teikianti suinteresuotoji šalis gali pateikti pagrįstą raštišką prašymą neatskleisti jos tapatybės.

SANTRAUKOS TEKSTAS

TARIAMOS PRIEMONĖS APRAŠYMAS

2008 m. liepos 17 d. Komisija gavo skundą iš subjekto, pageidavusio, kad jo tapatybė nebūtų atskleista. Skundas buvo pateiktas dėl tariamos valstybės pagalbos, Bulgarijoje teikiamos vykdant valstybinės ir privačios žemės mainus. Teigiama, kad Bulgarijos valstybė valstybinius miško sklypus į privačius miško sklypus išmainė taikydama mažesnę nei rinkos kainą. Keletu atveju po tokių mainų buvo pakeista ir išmainytos žemės naudojimo paskirtis (pvz., iš miško pakeista į žemę statyboms), taip dar padidinant įgyto sklypo vertę.

Ir mainai, ir žemės naudojimo paskirties keitimas buvo vykdomi pagal Bulgarijos teisės aktus, įsigaliojusius prieš Bulgarijai įstojant į Europos Sąjungą. Su privačiais subjektais vykdyti miško žemės mainai ir paskesnis žemės naudojimo paskirties keitimas buvo atitinkamai uždrausti ir sustabdyti 2009 m. Skundo pateikėjai reikalauja, kad tariama pagalba, atsirandanti dėl mainų ir žemės naudojimo paskirties keitimo, būtų paskelbta neteisėta ir nesuderinama ir kad Bulgarijos valdžios institucijos šią pagalbą susigrąžintų.

Skundo pateikėjų nuomone, galimi pagalbos gavėjai yra fiziniai asmenys, privačios įmonės arba savivaldybės, dažnai vykdantys nekilnojamojo turto vystymo ir (arba) turizmo veiklą, kurie jiems priklausančius miško sklypus išmainė į valstybinius miško sklypus.

Skundo pateikėjų nuomone, valstybės pagalba buvo teikiama vykdant miškų mainus, procesą sudaro du etapai. Pirmuoju etapu valstybiniai miškai buvo nesąžiningomis sąlygomis mainomi į privačius miškus, visų pirma dėl tokių valstybinių miškų strateginės padėties. Vėliau kompetentinga valdžios institucija išduodavo leidimą keisti nustatytą anksčiau valstybei nuosavybės teise priklausiusio miško paskirtį ir jį įtraukti į urbanizuotą teritoriją, taip sudarydama sąlygas pradėti vystymo veiklą. Todėl pagal šią schemą įgyvendinus abu etapus įmonėms buvo sudaromos sąlygos gauti ekonominės naudos, nes valstybinės žemės, kuri išmainoma ir (arba) kurios naudojimo paskirtis vėliau pakeičiama, nustatyta kaina buvo mažesnė nei palygintinos rinkoje parduodamos žemės rinkos kaina. Todėl galiojusiais Bulgarijos teisės aktais buvo sukurta valstybės pagalbos schema.

Miškų sklypų, kurių mainus valstybė, kaip nuosavybės teisės turėtoja, vykdo, kainos nustatytos pagal specialų Bulgarijos potvarkį, būtent Potvarkį dėl bazinių kainų bei neįtrauktoje teritorijoje esančios žemės kainų apskaičiavimo ir dėl teisių naudotis miškais bei miškinga žeme ir servituto taisyklių sukūrimo (toliau – Potvarkis dėl bazinių kainų).

Potvarkyje dėl bazinių kainų nustatyta kaina yra žemesnė nei rinkos kaina. Be to, administracinių kainų koeficientai nuo 2004 m. iki 2010 m. nebuvo (pakankamai) atnaujinami. Todėl, skundo pateikėjų teigimu, vykdant mainų sandorius niekada nenustatoma tikroji valstybinių miškų rinkos kaina.

PAGALBOS VERTINIMAS

Prieš pradėdamos taikyti priemonę, susijusią su pagalbos teikimu vykdant miško žemės mainus, Bulgarijos valdžios institucijos apie ją nepranešė, kaip reikalaujama pagal SESV 108 straipsnio 3 dalį. Todėl, jeigu Komisija iš tiesų nustatys, kad valstybės pagalba teikiama, tokia pagalba bus neteisėta. Be to, jeigu būtų nustatyta, kad tokia pagalba nesuderinama su vidaus rinka, būtų įpareigota ją susigrąžinti.

Atlikusi pradinį vertinimą, Komisija abejoja, kad pagal Bulgarijos pagalbos administracinių kainų nustatymo metodą galima nustatyti tokias kainas, kurios būtų kuo artimesnės rinkos kainoms, visų pirma, kai kainos labai padidėja. Todėl Komisija negali atmesti galimybės, kad miškų mainų sandoriai yra valstybės pagalba. Šiuo etapu Komisija negali visiškai atmesti, kad mainai nėra iš esmės susiję su galimu paskesniu žemės paskirties keitimu, kurį paprastai vėliau leidžiama atlikti pagal administracinę procedūrą ir kuris gali būti naudingas išmainytos žemės savininkams. Šiuo etapu Komisija negali visiškai atmesti, kad išmainytos žemės statuso pakeitimas yra valstybės pagalba pagal SESV 107 straipsnio 1 dalį. Preliminaria Komisijos nuomone, abejotina, kad administracinių kainų už mainomą žemę nustatymo mechanizmas yra valstybės pagalba, taip pat, kad mainų sandoriai ir paskesnis žemės paskirties keitimas nėra iš esmės susiję ir kad žemės paskirties keitimas nėra valstybės pagalba.

Komisija neturi informacijos, kuria remdamasi galėtų daryti išvadą, kad bet kokia dėl miško žemės mainų atsiradusi pagalba ir paskesnis žemės paskirties keitimas padėtų siekti ES tikslų arba kad tokia pagalba būtų teikiama laikantis atitinkamų suderinamumo kriterijų, nustatytų įvairiose valstybės pagalbos priemonėse. Todėl Komisija abejoja, kad nagrinėjamos priemonės yra suderinamos su vidaus rinka.

RAŠTO TEKSTAS

„Комисията би желала да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от Вашите власти относно мерките, посочени по-горе, реши да открие процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“).

1.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 17 юли 2008 г. беше получена жалба от жалбоподател, поискал да остане анонимен, която беше заведена под номер CP 176/2008 (A/14905). На 11 август 2008 г. неповерителен вариант на тази жалба беше изпратен на българските власти, за да представят мнението си (D/53153). На 28 август 2008 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/17566). На 2 септември 2008 г. беше получен първи отговор от българските власти (A/17907).

(2)

Жалбоподателят предостави допълнителна информация по казуса съответно на 3 септември 2008 г. (A/17987) и на 1 октомври 2008 г. (A/20168). Тази информация беше изпратена на българските власти на 7 октомври 2008 г. (D/53840). Отговорът на българските власти беше получен на 28 октомври 2008 г. (A/22818). На 5 декември 2008 г. жалбоподателят предостави още допълнителна информация (A/26375).

(3)

На 27 януари 2009 г. информация по казуса беше получена от трета страна (A/2063).

(4)

На 14 май 2009 г. (A/14172), 2 юни 2009 г. (A/13121) и 8 юни 2009 г. (A/13953) съответно жалба по същия въпрос беше получена от втори жалбоподател. Неповерителният вариант на тази втора жалба беше изпратен на българските власти на 8 декември 2009 г. (D/55202), за да представят мнението си.

(5)

На 4 декември 2009 г. делото беше разделено административно. Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с първия жалбоподател, беше преименувана на SA.26212 (CP 176a/2008). Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с втория жалбоподател, беше преименувана на SA.26217 (CP176b/2008).

(6)

По дело CP176b/2008 отговорът от българските власти във връзка с искането за информация от 8 декември 2009 г. беше получен на 4 януари 2010 г. (A/123).

(7)

На 23 март 2010 г. информация по въпроса беше получена от трета страна (A/5244) и регистрирана по дело CP176b/2008.

(8)

По дело CP176a/2008 неповерителният вариант на някои документи беше поискан от жалбоподателя (D/55201). Те бяха получени на 6 януари 2010 г. (A/328) и бяха изпратен на българските власти на 26 януари 2010 г. (D/5308), за да представят мнението си.

(9)

На 2 февруари 2010 г. българските власти поискаха превод на български език на някои документи, които бяха изпратени до тях в кореспонденция с номер D/5308. Освен това, на 10 февруари 2010 г. те поискаха удължаване на срока за предоставяне на информация (A/2443), което беше одобрено от Комисията с писмо от 16 февруари 2010 г. (D/5635).

(10)

На 18 февруари 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/3075), в която се споменаваше не само за замени на горски земи, но и за замени на земеделски земи.

(11)

На 22 февруари 2010 г. беше проведена техническа среща с българските власти, за да се обсъдят въпросите, повдигнати от жалбоподателите. Някои въпроси, повдигнати по време на срещата, бяха изпратени в писмен вид на българските власти по електронна поща на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(12)

На 24 февруари 2010 г. българският превод на кореспонденцията от 26 януари 2010 г. (D/5308) беше изпратен на българските власти (D/5777).

(13)

На 17 март 2010 г. последният внесен документ на жалбоподателя от 18 февруари 2010 г. (A/3075) беше изпратен на българските власти и беше поискано тяхното мнение само по отношение на замените на гори (D/6272).

(14)

На 23 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5048) на искането за информация от 26 януари 2010 г. (D/5308; преводи, изпратени с номер D/5777).

(15)

На 27 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5403) на въпросите, изпратени на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(16)

На 25 март 2010 г. българските власти поискаха удължаване на срока за предоставяне на техния отговор (A/5194), както и превод на български език на някои документи, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272). Това удължаване беше одобрено от Комисията на 8 април 2010 г. (A/6593). На 19 април 2010 г. версията на английски език на документите, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272), беше изпратена на българските власти (D/6737).

(17)

На 10 август 2010 г. (D/8649) и 11 август 2010 г. (D/8687) съответно версиите на английски и на български език на искането за информация бяха изпратени на българските власти. Българските власти предоставиха исканата информация на 30 август 2010 г. (A/12003).

(18)

На 12 октомври 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/13173) по дело (CP 176a/08). На същия ден беше проведена среща с българските власти за изясняване на някои въпроси. По време на тази среща българските власти предоставиха на Комисията определена информация под формата на презентация, която беше регистрирана на 19 ноември 2010 г.

(19)

С оглед планиране на допълнителна среща относно случаите на замени, Комисията неофициално поиска от българските власти определена информация на 26 януари 2011 г. Освен това, на същия ден беше получен нов документ от жалбоподателя по дело CP 176a/08.

(20)

На 3 февруари 2011 г. беше проведена среща с представителите на българските власти. Като последващи действия във връзка с тази среща, на 14 февруари 2011 г. българските власти изпратиха някои разяснения до Комисията.

2.   ОПИСАНИЕ НА ПРЕДПОЛАГАЕМАТА ПОМОЩ

(21)

След отчуждаването им през 1947 г. всички гори в България са станали държавна собственост и това е продължило до 2000 г., когато е започнала реституцията на горите на предишните частни собственици. Тогава някои гори станаха частна собственост.

(22)

Българските власти посочиха, че въз основа на изменение на Закона за горите (1), влязло в сила на 22 февруари 2002 г., са станали възможни замените на гори и поземлени парцели от горския фонд (който е държавна собственост) с частно притежавани гори. В това изменение на Закона за горите, в сила до 27 януари 2009 г., са били определени редът и условията за замените. Според българските власти замените на гори са имали за цел постигането на по-ефективна структура на собственост и консолидация на горите, които са държавна собственост.

(23)

Според българските органи, ако частното лице получи земя с по-висока стойност чрез замяната, то трябва да плати компенсация на държавата за разликата в цената. Българските органи посочиха, че по принцип държавата приемаше само замени, чрез които държавата е получила земя с по-висока стойност.

(24)

Жалбоподателите считат, че при сделките за замени, предприети от българските власти, е била предоставена държавна помощ. Твърди се, че когато държавните горски имоти са били заменени за частни такива, българската държава е постигнала цена, за която се твърди, че е по-ниска от пазарната стойност. В няколко случая замените са били последвани от промяна на предназначението на заменената земя (т.е. от горски земи в земя за застрояване), като получената по този начин стойност на парцела би нараснала дори още повече.

(25)

Както замяната, така и последващата промяна на предназначението на земята се основават на българското законодателство, влязло в сила преди присъединяването на България към Европейския съюз. По-специално, Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд (2) („Наредбата за базисните цени“), която определя методологията за оценка на цените на горските имоти, е влязла в сила на 18 ноември 2003 г.

(26)

На 27 януари 2009 г. е влязла в сила забрана на замените на гори; на 3 септември 2009 г. е въведен мораториум върху последващата промяна на предназначението на земята. Следователно замените на гори, извършвани с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни от 2009 г. насам. Жалбоподателите изискват предполагаемата помощ, произтичаща от замените и промените в статута на земята, да бъде обявена за неправомерна и несъвместима и да бъде възстановена от българските власти.

2.1.   Бенефициерите

(27)

Според жалбоподателите потенциалните бенефициери на помощта са физически лица, частни дружества или общини, често работещи в сферата на строителството на недвижими имоти и/или сферата на туристическите дейности, които са заменили горските си имоти за горски парцели държавна собственост.

2.2.   Размерът на помощта

(28)

На този етап и въз основа на информацията, с която Комисията разполага, е невъзможно да се оцени точният размер на помощта, потенциално предоставена при замените на горски имоти. Въз основа на информацията, предоставена от жалбоподателите (3), изглежда, че — поне в някои случаи — размерът на помощта надвишава прага de-minimis.

2.3.   Предоставяне на помощта според жалбоподателите

(29)

Според жалбоподателите държавна помощ би била предоставена в контекста на замените на гори по процедура, състояща се от два етапа. На първия етап гори държавна собственост биха били заменени с гори частна собственост при несправедливи условия, главно поради стратегическото местоположение на тези гори държавна собственост. На втория етап би било предоставено одобрение от компетентния орган за промяна на статута на предназначение на бившите гори държавна собственост и тяхното включване в градската зона, което позволява да бъде предприето извършването на урбанизация. Следователно тази схема, като съвкупност от двата етапа, би дала възможност на предприятията да получат икономическа полза, тъй като цените за земя държавна собственост, начислявани при замяната и/или последващата промяна на предназначението на земята, биха били по-ниски от пазарната цена за подобна земя, продадена на пазара. По тази причина по силата на действащото българско законодателство би била създадена схема за държавна помощ.

(30)

Цените на горски имоти, заменени от държавата като собственик, се определят въз основа на специализирана българска наредба, а именно Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд („Наредбата за базисните цени“).

(31)

Според жалбоподателите, цената, определена при прилагане на Наредбата за базисните цени, е по-ниска от пазарната цена. Наредбата за базисните цени не би отразявала в достатъчна степен стойността на имотите като обекти на строително териториално устройство. Например в наредбата не се изисква при оценката да се отчита устройственият статут на съответния имот, т.е. дали съответните горски имоти са предназначени за застрояване в плановете за устройство на територията. Според жалбоподателите това може да доведе до десетки или стотици пъти по-големи разлики между пазарната цена и цената, определена в рамките на предварителната оценка, извършена от държавата. Освен това коефициентите за определяне на административните цени не са били актуализирани (в достатъчна степен) през периода 2004—2010 г. Поради това, според жалбоподателите, при сделките за замени никога не се използва реалната пазарна цена на горите държавна собственост.

(32)

Накрая, жалбоподателите твърдят, че пазарната цена на заменения горски имот става многократно по-висока от цената, определена при прилагането на Наредбата за базисните цени, когато новият собственик на имота промени предназначението на заменената земя в земя за застрояване, което е редовна практика.

2.4.   Предварително становище на българските власти

(33)

Българските власти твърдят, че в замените на горски имоти няма никаква държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“). Като една от причините те посочват, че жалбоподателите не са доказали как потенциалната помощ би засегнала търговията между държавите-членки, както и че от заменените горски земи не би била изнасяна никаква дървесина (4). Властите посочиха също, че ако Комисията установи наличието на държавна помощ, те биха били готови да уведомят за наличието на схема за помощ в съответствие с Насоките за национална регионална помощ („НРП“).

(34)

След това те изтъкват факта, че цената на горската земя държавна собственост винаги се определя в съответствие със Съобщението на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (5) („Съобщението относно продажбата на земя“). Оценката се извършва от независим оценител преди да се осъществи сделката. При определяне на цената на парцела оценителят следва предписанията за определяне на цените, предвидени в Наредбата за базисните цени. В предписанията се вземат предвид определени обективни критерии, като местоположението на парцела, значението на района за защитата на горите от урбанизация и полезността на растителни видове на територията на парцела. Преди приключването на сделката за замяна и двете страни по сделката (частната и публичната страна) трябва да постигнат съгласие, че те действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

(35)

Българските власти твърдят, че за да се провери дали цената, изисквана за горски парцел държавна собственост при сделка за замяна, отговаря на пазара, тя следва да бъде сравнена с цената за други горски парцели, а не, както са предложили жалбоподателите, с цените, постигнати при продажбите на земя за застрояване. Техният основен аргумент е, че законът предлага само възможността да се изиска такава промяна на предназначението, но не и законно право на такава промяна. Подкрепящите доказателства показват, че само малка част от замените са последвани от промяна на предназначението на земята:

Годината, през която е извършена замяната

Брой замени

Случаи на променен статут на земята

2006 г.

15

3

2007 г.

23

8

2008 г.

62

4

2009 г.

47

0

(36)

Процедурата за промяна на предназначението на земята е подробно определена в Правилника за прилагане на закона за горите. Първо (новият) собственик(ът) на горския парцел трябва да подаде заявление до изпълнителния директор на Изпълнителната агенция по горите, която е част от Министерството на земеделието и горите. Изисква се положително становище от страна на местните власти (държавното горско стопанство и държавното ловно стопанство в районите, където се намира парцелът). Комисия от (вътрешни и евентуално външни) експерти разглеждат заявлението и представят становище на изпълнителния директор, който въз основа на становището взема предварително решение. Ако решението е положително и потвърждава основанията и законосъобразността на заявлението, то се изпраща до всички служби, отговарящи за промяната на предназначението (областния управител, кмета на общината и директора на регионалната дирекция, отговарящ за горите). Последващите етапи от административната процедура се извършват от органи, независими от министъра на земеделието и/или изпълнителния директор. Въз основа на положителното предварително решение собственикът трябва да представи заявление до съответната община за възлагането, изготвянето и одобряването на подробен устройствен план. Такъв план изисква консултация с всички (местни) заинтересовани страни. Ако такъв план бъде одобрен и след като влезе в сила, собственикът подава заявление до министъра на земеделието и храните за изключването на съответния горски парцел от горския фонд. За това изключване се дължи таксова марка, определена от независим оценител в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени. След заплащането на таксовата марка се стартира процедура за издаването на административно решение за промяна на статута на предназначение на поземления парцел. В зависимост от размера на имота това се извършва или от министъра на земеделието и храните (ако се отнася до земя с площ по-малко от 10 хектара), или от Министерския съвет.

(37)

Освен това българските власти информираха Комисията, че забрана на замените на гори е въведена в законодателството на 23 януари 2009 г. и е влязла в сила на 27 януари 2009 г. В допълнение, на 5 август 2009 г. българското правителство издаде заповед за преустановяване на разглеждането на заявления за промяна на статута на горските земи, придобити от частни физически или юридически лица чрез замяна. Този мораториум беше потвърден с Решение на Народното събрание на България от 3 септември 2009 г. С оглед на гореизложеното, замените на гори, извършени с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни в България.

(38)

Българските власти също така информираха Комисията, че в някои случаи може да е имало корупционни практики, довели до ситуации, при които при определяне на цените на заменените земи Наредбата за базисните цени може да не е била спазвана (или да не е била следвана правилно). Тези случаи са предадени на българската прокуратура и са започнали наказателни разследвания срещу високопоставени длъжностни лица, включително двама бивши министри на земеделието и бивш ръководител на българската Агенция по горите, на основание, че съответното българско законодателство е било приложено неправилно. Важно е да се подчертае, че тези наказателни разследвания не засягат същите въпроси като настоящото разследване за държавна помощ: наказателните разследвания разглеждат неправилното прилагане на българското законодателство, докато разследването за държавна помощ обхваща последиците от правилното прилагане на горепосочените правни разпоредби.

2.5.   Уведомяване за държавна помощ

(39)

Българските власти считат, че замените на гори и последващите промени на предназначението на земята не включват държавна помощ. Те изразиха готовността си да уведомят за схема за помощ, ако Комисията установи наличието на (неправомерна) държавна помощ.

2.6.   Правно основание

(40)

Националното правно основание за замените на гори, промяната на предназначението на горската земя и изчисляването на цените, които да се използват при сделките за замени, е:

а)

Законът за горите на България;

б)

Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд;

в)

Законът за държавната собственост (6)

г)

Законът за задълженията и договорите (7).

3.   ОЦЕНКА НА ПОТЕНЦИАЛНАТА ПОМОЩ И НА НЕЙНАТА СЪВМЕСТИМОСТ

3.1.   Наличие на държавна помощ

(41)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС „всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да било форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставяне в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар“.

3.1.1.   Неразривна връзка между замяната и промяната на предназначението на земята

(42)

Първият спорен въпрос е дали двете стъпки на сделката, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята (от гора в земя за застрояване) са неразривно свързани. Разглеждайки числените доказателства, представени от българските власти, Комисията отбеляза, че от 147 замени (2006—2009 г.) 15 са били последвани от промяна на статута (10 %). Тези данни, както и различните действащи правни и административни процедури, изглежда потвърждават тезата на българските власти, че — като общ принцип — двете стъпки не са неразривно свързани. (8)

(43)

От друга страна, българските власти посочиха, че формулите за определяне на цените на горските имоти и таксата за дължимата таксовата марка за промяна на предназначението на земята са така определени, че да постигнат пълната цена за замяна на даден горски имот плюс промяната в предназначението на земята да бъде до голяма степен равна на пазарната цена на подобен имот за застрояване. Това означава, че властите може да са допускали, че много инвеститори биха могли да се опитат да съчетаят и двете стъпки в една сделка.

(44)

С оглед на гореизложените съображения Комисията счита на този етап, че като общ принцип двете стъпки, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята, не са неразривно свързани и трябва да бъдат анализирани поотделно. При все това не може да се изключи в някои случаи намерението на властите и на частната страна по замяната от самото начало да е било замяната да бъде последвана от промяна на класификацията на заменената земя. В такива случаи двата етапа на практика биха били неразривно свързани.

(45)

Поради това Комисията приканва всички заинтересовани страни да представят мнения по предложения подход, т.е. като имат предвид, че не съществува неразривна връзка между двата етапа на сделката.

3.1.2.   Потенциална държавна помощ при промяна на предназначението на земята

(46)

Процесът на промяна на предназначението на определен (горски) имот в земя за застрояване е документиран в българското законодателство. Жалбоподателите твърдят, че фактът, че собствениците на горска земя са могли (допреди провъзгласяването на мораториума) да променят предназначението на тази земя до голяма степен е увеличил нейната стойност и от това следва, че е била предоставена държавна помощ.

(47)

Комисията отбелязва, че prima facie промяната в статута на земята не изглежда да е включвала някакво прехвърляне на публични ресурси. Дължимата таксова марка за тези сделки е била изчислена в съответствие с правните разпоредби, и — доколкото е известно на Комисията — е била платена във всички разглеждани случаи. Поради това изглежда, че макар да е възможно да е било предоставено известно икономическо предимство на съответното частно предприятие в резултат на административните решения за одобряване на промяната в статута на земята, тези административни решения не биха довели до предоставянето на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. При все това Комисията не взема окончателно становище по този въпрос и приканва заинтересованите страни да изразят мнение по въпроса дали с оглед на общоприетото определение за държавна помощ, което изисква наличието на държавни ресурси, административната промяна на статута на земята представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС.

3.1.3.   Потенциална държавна помощ при замяната на горска земя

3.1.3.1.   Замените като обща мярка

(48)

При анализа на това дали сделките за замени на гори включват държавна помощ, първият въпрос, който да бъде разгледан, е дали тази схема би могла да се счита за обща мярка. Ако това е така, тогава не би била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. В съответствие с принципите, разработени в Известието на Комисията за прилагане на правилата за държавна помощ по отношение на мерките за пряко данъчно облагане на дружества (9), мерки, които са открити за всички икономически участници в държава-членка или преследват общи цели на икономическата политика, не представляват държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Те обаче трябва да бъдат действително открити за всички дружества на основата на равен достъп и не могат de facto да бъдат намалени по обхват например чрез правомощията на държавата да взема решения за предоставянето ѝ.

(49)

Във връзка с гореизложеното българските власти в действителност твърдят, че всеки собственик на горски имот би могъл, съгласно приложимото законодателство, да поиска да замени гора частна собственост за гора държавна собственост. При все това при вземането на решение относно такава замяна Постоянната изпълнителна комисия в Агенцията по горите е използвала критерии, определени от директора на Агенцията. Освен това министърът на земеделието е разполагал с правомощия да наложи вето.

(50)

С оглед на гореизложеното българските публични власти са разполагали със значителни правомощия при вземането на решения по отделните сделки за замени. Поради това Комисията смята, че схемата за замени на горска земя частна собственост за горска земя държавна собственост не може да се счита, че представлява обща мярка.

3.1.3.2.   Държавна помощ при сделките за замени

(51)

С цел да се установи дали сделките за замени предоставят икономическо предимство на участващите в тях частни предприятия Комисията трябва да установи дали цената, определена от оценителите въз основа на предвидените разпоредби в българското законодателство, напълно отразява пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

Общи

(52)

В съответствие с принципа на инвеститор в условията на пазарна икономика, за да не предоставят държавна помощ, публичните власти трябва да действат за целите на сделките по същия начин, както биха действали частните пазарни инвеститори. Това предполага, че когато встъпват в сделки, те също така следва да определят отговаряща на пазара цена за земята в тяхно владение.

(53)

Комисията счита, че наличието на икономическо предимство при замяната на горска земя държавна собственост за горска земя частна собственост трябва да се оценява във връзка със Съобщението относно продажби на земя (10).

(54)

В Съобщението относно продажби на земя се определят две възможности за автоматично изключване на наличието на държавна помощ при продажбите на земя и сгради от публични власти: когато продажбата се извършва чрез безусловна тръжна процедура — приемането на най-добрата тръжна оферта — или при липсата на такава процедура — когато продажната цена се равнява поне на стойността, определена чрез независима експертна оценка.

(55)

В настоящия случай на замени на земи не е имало официална тръжна процедура за нито един от горските парцели държавна собственост. Потенциалните бенефициери на помощта вече са разполагали с горски имоти, които са искали да заменят за други парцели държавна собственост. Поради това обикновено частните страни са подавали заявления до българските власти, за да се осъществи замяната на горските парцели, докато властите не са били инициатори на замяната. Следователно Комисията трябва да установи дали цените, използвани за извършването на замените на земи, са били определени в съответствие с принципите, установени в Съобщението на Комисията относно продажби на земя при спазване на оценка на независим експерт.

(56)

Точка 2, буква а) от Съобщението на Комисията относно продажбите на земя, съгласно заглавие „Продажба без безусловна тръжна процедура“ гласи следното:

а)

Независима експертна оценка

Ако публичните органи не възнамеряват да приложат посочената в точка 1 процедура, би трябвало да се извърши независима оценка от един или повече независими оценители на активите преди започване на преговорите по продажбата с цел определяне на пазарна цена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка. Определената по този начин пазарна цена е минималната покупна цена, която може да бъде приета, без да се предоставя държавна помощ.

„Оценител на активи“ е лице с добра репутация, което:

е придобило съответна степен, присъдена от признат учебен център или притежава равностойна академична квалификация,

има подходящ опит и е компетентно при извършване на оценки на земя и сгради, като се отчита географското им местоположение и категорията на активите.

Ако в някоя държава-членка няма установена съответна академична квалификация, оценителят на активи би трябвало да бъде член на призната професионална организация, занимаваща се с оценка на земя и сгради, или:

да бъде назначен от съда или орган с равностоен статут,

да има поне признато удостоверение за завършено средно образование и достатъчна степен на образование, с поне 3-годишен практически опит след дипломирането си и с познания по оценяване на земя и сгради в конкретното място.

Оценителят би трябвало да е независим в изпълнение на задачите си, т.е. публичните органи не би трябвало да имат право да му дават нареждания по отношение на резултата от оценката му. Държавните служби за оценка и държавните служители или други служители следва да се считат за независими, при условие че може на практика да се изключи упражняване на противозаконно влияние върху техните заключения.

„Пазарна стойност“ означава цената, на която биха могли да бъдат продадени земята и сградите съгласно частен договор между склонния да продаде продавач и необвързан купувач в деня на оценката, като се приема, че собствеността е публично предложена на пазара, пазарните условия позволяват редовна продажба и е предоставен достатъчен срок за водене на преговори за продажба, съобразен с характера на собствеността.

Оценка преди сделката

(57)

Комисията отбелязва, че за целите на замените цените на парцелите обществена и частна земя се определят посредством независима експертна оценка. Българските власти потвърдиха, че всички оценки са били направени преди сключването на сделката за замяна. Освен това, преди сделката за замяна да влезе в сила, и двете страни по сделката (частната и публичната страна) е трябвало да потвърдят, че действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

Независимост на оценителите

(58)

Всички оценители, които подготвят и защитават оценките на държавни горски имоти, трябва да отговарят на разпоредбите, предвидени в българската Наредба № 17 за лицензиране на физическите и юридически лица за упражняване на частна лесовъдна практика. Оценителите са част от експертните екипи, работещи със съдилищата на Република България. Те нямат трудово или официално правоотношение с Министерството на земеделието и храните или с Държавната агенция по горите. В съответствие с Наредбата за базисните цени изборът на оценители за целите на оценката на парцели горски земи, които да бъдат заменени, се извършва от „собственика“ или от „заинтересованата страна“.

(59)

На този етап от процедурата Комисията счита, че оценителите, използвани за целите на оценяване на горските поземлени парцели при сделките за замени, са независими оценители по смисъла на Съобщението относно продажби на земя.

Пазарна цена, определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка

(60)

Комисията трябва да провери дали цената на съответната горска земя, определена от оценителите за целите на сделката за замяна, отразява пазарната стойност на актива и е определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка.

(61)

Цените се определят от експерти, като се използват единствено формулите, определени в Наредбата за базисните цени. Българското законодателство не позволява на експертите да се отклоняват от определяната по този начин цена.

(62)

Базисната цена на даден горски поземлен имот (определена за целите на замяната) е сумата от базисната цена на земята и цената на насаждението (растителните видове на територията на имота).

(63)

Стойността на земята се определя по отношение на средните стойности на земята според категориите земя, предлагащи идентични условия за растеж на растенията (150 типове месторастения съгласно Наредбата за базисните цени). Така определената стойност на земята допълнително се коригира чрез използването на корекционен коефициент, който отчита местонахождението на имота по отношение на местната и националната инфраструктура. Този корекционен коефициент е определен в приложение 2 към Наредбата за базисните цени.

(64)

Корекционният коефициент Km се определя по следната формула:

Km = 1 + g + m + s + р, където:

s –

коефициент за близост до урбанизирана територия, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,25)

m –

коефициент за близост до морето, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,20)

p –

коефициент за близост до повърхностен път, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,2)

g =

изразен с цифри коефициент за близост до град, отразяващ разстоянието до определен град (най-късото пътно разстояние между имота и града). Градовете са разделени в 6 групи:

Група 1

Група 2

Група 3

Група 4

Група 5

Група 6

София (от 0,00 до 0,7)

Русе, Пловдив, Бургас и Варна (от 0,00 до 0,50)

Благоевград, Велико Търново, Враца, Плевен и Стара Загора (от 0,00 до 0,40)

Други областни градове (от 0,00 до 0,35)

Други големи градове (Ботевград, Горна Оряховица, Димитровград, Дупница, Казанлък, Карлово, Лом, Петрич, Самоков, Свищов и Червен бряг (от 0,00 до 0,30)

Други общински центрове (от 0,00 до 0,10)

(65)

Стойността на земята допълнително се коригира с добавянето на увеличение за хектар, което се определя въз основа на средната цена на земята, наблюдавана в зоната, в която се намира имотът. Тези увеличения на цената са определени в разпоредбите на приложение 3 към Наредбата за базисните цени и са посочени в таблицата по-долу:

 

Добавка

(BGN/хектари)

София, национални курорти и вилни зони, прилежащи към тях, земи на разстояние 10 км от морето

5 000

Населени места от I и II категория

2 000

Населени места III и IV категория

1 000

Населени места от V и VI категория

500

Населени места от VII и VIII категория

0

(66)

Общата стойност на земята, определена по този начин, е така наречената базисна цена на земята.

(67)

Цената на насаждението (растителните видове на територията на имота), които се намират на дадения парцел земя, е стойността на сегашната им възраст и прогнозираната стойност на тяхната турнусна възраст. Стойността на дървесината от горските насаждения при сегашната им възраст (възрастта към момента на оценката) е равна на приходите от продажбите на видовете по средни пазарни цени, като се приспаднат разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването до място за временно съхранение. В случай че приходите не покриват разходите, дървесината няма никаква стойност.

(68)

Приходите от продажбите се определят като се сортиментира запасът и се класифицират обемите на категориите дървесина. Разходите (BGN/кубичен метър) за сеч и първична обработка на дървесината при средна трудност на сечището се определят според дървесния вид и категорията дървесина. Разходите за извозване на дървесината се определят според дървесния вид, категорията дървесина и средното извозно разстояние. Прави се добавка на всеки километър извозно разстояние, както следва: разходите за извозване се умножават по коефициент, който отчита трудността на извозния път.

(69)

Средните пазарни цени и разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването на дървесина следва редовно да се определят и актуализират от Изпълнителната агенция по горите въз основа на среднопретеглените стойности, изчислени от статистическите данни, събрани за период от 3 години (като последната от тях участва с удвоена тежест).

(70)

По този начин, като се добави стойността на растителните видове, както е определена от оценителя, към базисната цена на земята, се получава базисната цена на горския поземлен имот.

(71)

За защита на средообразуващите и рекреационните функции на горите в определени райони на България се създават зони за така наречената „особена защита от урбанизация“. Съгласно разпоредбите на приложение 19 към Наредбата за базисните цени, базисните цени на горски имоти, намиращи се в такива райони, се умножават с коефициент К, посочен в таблицата по-долу (11), а именно:

Черноморско крайбрежие, първа зона

К = 6

Черноморско крайбрежие, втора зона

К = 5

Курортни зони, курорти и селища с национално значение

К = 4

Гори и земи, простиращи се в зоните от края на пътното платно на републиканските и общинските пътища до ограничителните строителни линии

К = 3

Курортни зони, курорти и селища с местно значение

К = 4

(72)

В допълнение и само в случай на замени е бил прилаган така нареченият коефициент за пазарен регулатор съгласно приложение 20 към Наредбата за базисните цени. Той се изразява в BGN/m2 и варира от 10 за земи в близост до морето, големи планински курорти и София до 1 за най-малко атрактивни земи.

(73)

Общата цена на даден горски имот, която е резултат от експертната оценка за целите на замените, е базисната цена на горския имот, умножена, където е уместно, с коефициент за „особена защита от урбанизация“ и коригирана с „коефициента за пазарен регулатор“.

(74)

На този етап от процедурата Комисията счита, че горепосоченият метод за определяне на административните цени не взема предвид непременно едни и същи критерии, въз основа на които биха били установени пазарните цени при частни сделки. Дали този метод е приемлив трябва да бъде установено в контекста на съдебната практика на европейските съдилища.

(75)

В скорошно решение по делото Seydaland (12) Общият съд анализира тълкуването на Съобщението на Комисията относно продажби на земя. Съдът постанови, че когато националното право установява правила за изчисляване на пазарната стойност на земи с оглед на тяхната продажба от публичните органи, за да съответстват тези правила на член 107 от ДФЕС, при прилагането им във всички случаи трябва да се получи цена, която е възможно най-близка до пазарната стойност. Тъй като последната е теоретична, освен при продажбите, при които се приема най-добрата оферта, задължително трябва да се приеме за допустим марж на отклонение на получената цена от теоретичната. Относно въпросната процедура по делото Seydaland Съдът постанови, че: „Член 87 от Договора за ЕО [член 107 от ДФЕС] трябва да се интерпретира като не изключващ разпоредбите на националното законодателство, установяващи методи за калкулация за определяне на стойността на земеделската и горска земя, предложена за продажба от публичните органи […] до степен, при която тези методи предвиждат актуализиране на цените, при което цените за такава земя нарастват стремително, така че цената, действително платена от купувача, отразява, доколкото е възможно, пазарната цена на земята.“

Пазарна стойност към датата на оценката и предоставяне на икономическо предимство

(76)

Поради това като последна стъпка Комисията трябва да потвърди, че цената, определена от оценителите въз основата на метода и коефициентите, предвидени в българското законодателство, може да отрази пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

(77)

На този етап от процедурата Комисията не е в състояние да установи дали системата на административните цени, въведена с приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г., е била подходяща, за да отрази пазарните цени за горски земи въз основа на коефициентите, определени към момента, в който е започнало прилагането на метода, както и дали чрез използването на тази система във всички случаи се получава цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност съгласно изискванията на решението по делото Seydaland. Комисията отбелязва информация, предоставена от България, според която при приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г. административните цени (цена за замяна и такса за промяна на предназначението на земята) са били в размер на 75 %—80 % от пазарните цени за земя за застрояване (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Това твърдение не позволява да бъде направено заключение, че към момента на влизане в сила на системата методът е давал възможност за получаване във всички случаи на цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност. Комисията изразява съмнения за това дали българският метод за оценка отговаря на това изискване и приканва всички заинтересовани страни, и по-специално държавите-членки, които биха могли да прилагат подобни методи спрямо административните цени с цел установяване на пазарните стойности за горски земи, да представят мненията си относно уместността на този метод.

(78)

През периода 2005—2008 г. се наблюдава много силно увеличено търсене на горски имоти в България, което е довело до голямо увеличение на цените на парцелите, особено на тези от тях, които се намират в атрактивни зони. По време на този бум съотношението на административните спрямо пазарните цени, определен в параграф 77 спада до средно 15–20 % (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Тази средна цена крие показателен ръст за най-атрактивните парцели и ограничени повишения за по-малко атрактивните участъци.

(79)

В решението по делото Seydaland се изисква методите за определяне на административните цени да включват механизъм за актуализация на тези оценки, позволяващ възможно най-точно доближаване на продажната цена до пазарната стойност на земите, по-специално в период на голямо покачване на цените, тъй като иначе методът не би бил подходящ, за да отрази въпросните действителни пазарни цени.

(80)

В разглеждания случай българските власти посочиха, че съгласно Наредбата за базисните цени (член 7.1 и член 32) съдържащите се в нея коефициенти следва да бъдат ежегодно актуализирани. Според българските власти обаче това не е било направено. Поради това изглежда, че при метода за оценка не са взети предвид пазарните цени по времето на транзакцията.

(81)

Освен това българските органи посочиха, че през 2010 г. наредбата е била актуализирана въз основа на надеждни пазарни източници и коефициентите са били увеличени значително. Актуализираните коефициенти водят до големи повишения на стойността на атрактивните парцели в сравнение със стойностите, формирани по силата на предходните версии на наредбата, прилагани през периода, в който са били осъществявани сделките за замени.

(82)

Поради това фактът, че повечето коефициенти за определяне на административните цени за горски парцели не са били актуализирани за периода 2003–2010 г., за да отразят промените в пазарните цени, както и невъзможността на експертите да използват пазарните цени при сделките за замени на гори, предполага, че българската методика за определяне на цените не съответства на решението по делото Seydaland, което изисква тази методика да отчита (поне) резките увеличения на пазарната цена. В действителност само коефициентите, посочени в приложение 20 към Наредбата за базисните цени („коефициент за пазарен регулатор“) са били изменени през 2007 г.

(83)

Замените могат да бъдат сравнени с две сделки за продажба, които се извършват едновременно. Следователно цените, определени при прилагане на Наредбата за базисните цени, биха били по-ниски от пазарните цени по отношение както на горите частна собственост, така и на горите държавна собственост. При все това частната страна трябва винаги да одобри сделката и да се съгласи с предложените цени. Като се има предвид, че повечето частни оператори обикновено биха действали като инвеститори, стремящи се към извличане на максимални печалби, много малко вероятно е те да се съгласят да извършат замяна, която би била неизгодна за тях. Освен това разликата между административната стойност и пазарната стойност се различава в значителна степен между отделните парцели. Следователно замените на по-малко атрактивни земи частна собственост с атрактивни земи държавна собственост след ценовия скок, започнал през 2005 г. и достигнал своята върхова точка през 2008 г., осъществени по административните цени, определени през 2004 г., изглежда водят до съществени икономически предимства с избирателен характер за частната страна. По тази причина Комисията има сериозни съмнения за това дали българската система за оценка, по начина, по който тя е била приложена на практика, е довела до замени при условия, които съответстват на принципа на инвеститор при пазарна икономика (ИПИ).

Оставащи условия от член 107, параграф 1 от ДФЕС

(84)

Предприятията бенефициери са били както горски предприятия, така и предприятия, осъществяващи дейност в други сектори — основно в сферата на строителството на недвижими имоти и туризма — тъй като това са били частните страни, които обичайно са участвали в сделките за замени на гори. Фактът, че частните страни по сделките за замени са били в състояние да придобият горски имоти на цена, по-ниска от пазарната, предполага, че те са получили икономическо предимство, което може да бъде оползотворено или пряко, чрез използване на съответната земя, или косвено като актив, който може да бъде продаден, използван като обезпечение за други сделки или който позволява постигане на общо подобрение на баланса на бенефициера. Това заключение остава валидно без да засяга секторите, в които бенефициерите извършват своята дейност. Поради това е невъзможно да бъде изключена възможността конкуренцията да е била нарушена в горския и/или в други сектори.

(85)

Както беше посочено по-горе, българските власти са предоставили някои доказателства за това, че не е бил осъществяван какъвто и да било износ на дървесина, добита от заменени имоти, намиращи се в три общини. При все това те не са предоставили допълнителни подробности относно потенциално въздействие върху търговията в горския сектор в останалите общини, нито в другите сектори, засегнати от замените. Възможността за заместване на вноса също не е била разгледана. Като се основава на спецификата на въпросните сектори, Комисията обикновено счита, че предприятията, които осъществяват дейността си в сектора на строителството на недвижими имоти и — a fortiori — в сектора на туризма, са активни на целия пазар на ЕС. Следователно предоставеното предимството може да е оказало въздействие също и върху търговията в рамките на ЕС.

3.1.4.   Заключение относно наличието на държавна помощ

(86)

С оглед на гореизложените съображения, след предварителна оценка Комисията счита, че не може да се изключи, че е била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС на потенциални бенефициери посредством замените на горски парцели. Когато замените са последвани от последващи промени на предназначението на съответните поземлени парцели, Комисията не може да изключи възможността, че комбинацията от операции, ако те са неразривно свързани, включва държавна помощ. Що се отнася до въпроса дали икономическото предимство за собственика на заменената земя държавна собственост, когато предназначението на земята е променено с административно решение, представлява държавна помощ, Комисията счита prima facie, че поради липсата на държавни ресурси изглежда не е налице държавна помощ, но не взема окончателно становище на този етап от процедурата.

(87)

В случай че по-нататъшно разследване на въпроса действително потвърди предоставянето на държавната помощ, тогава размерът на държавната помощ ще бъде изчислен по следния начин:

i)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 1 частна собственост и административната цена за парцел 1, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени;

ii)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 2 държавна собственост и административната цена за парцел 2, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени.

Тогава размерът на държавната помощ би се равнявал на стойността на ii), намалена със стойността на i).

Всяка парична компенсация, получена в резултат на разликата в административните цени на два парцела, които са обект на замяна, платена от една от страните на другата, също ще бъде взета предвид при изчислението на потенциалния елемент на държавна помощ, който е включен в транзакцията.

3.2.   Законосъобразност на възможната помощ

(88)

Българските власти не са уведомили в съответствие с член 108, параграф 3 от ДФЕС за мярка, свързана с предоставянето на помощ в контекста на замените на горска земя, преди да я приведат в действие. Поради това, ако Комисията наистина установи наличието на държавна помощ, такава помощ би била незаконна. В допълнение към това, ако такава помощ бъде определена като несъвместима с вътрешния пазар, тя ще подлежи на възстановяване.

(89)

Като се има предвид, че България се присъедини към ЕС на 1 януари 2007 г., тя трябва да спазва всички разпоредби на ЕС за държавна помощ от този момент нататък. За възможната схема за помощ, произтичаща от метода за определяне на административните цени за замените на горска земя и прилагането му, не е било отправено уведомяване до Комисията като за нова помощ, нито може да се счита като съществуваща помощ към момента на присъединяването на България към ЕС (13). Освен това тя не е била приведена в действие по силата на регламент за групово освобождаване. Поради това Комисията счита, че ако така определеният от българското законодателство и така прилаган български метод представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, той представлява неправомерна помощ по смисъла на член 1 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета от 22 март 1999 г. за установяване на подробни правила за прилагането на член 93 от Договора за ЕО (14).

3.3.   Съвместимост на потенциалната държавна помощ

(90)

Тъй като Комисията не можа да изключи възможността, че методът за определяне на административните цени за замените на горска земя, както е бил приложен, води до държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията трябва да оцени съвместимостта на тази помощ с вътрешния пазар.

(91)

Съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС помощите за насърчаване на икономическото развитие на региони, където жизненото равнище е необичайно ниско или където има високо равнище на непълна заетост, както и на регионите, посочени в член 349, като се вземе предвид структурната, икономическата и социалната ситуация в тях, могат да бъдат приемани за съвместими с общия пазар.

(92)

Както беше посочено по-горе, цялата територия на България е подпомагана област по силата на член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС със стандартен таван на регионалната помощ за големи предприятия в размер на 50 % от брутния еквивалент на помощта (БЕП) съгласно картата на регионалните помощи на България за периода 2007—2013 г. Следователно, ако Комисията действително установи, че е предоставена държавна помощ на предприятия, и ако тази схема за държавна помощ е в съответствие с всички приложими разпоредби на Насоките за национална регионална помощ („НРП“), предоставената помощ би могла да бъде съвместима с вътрешния пазар.

(93)

По същия начин някои мерки, предоставени за насърчаване на определени икономически сектори, могат да се приемат за съвместими съгласно член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС. Като се има предвид фактът, че в разглеждания случай всяка потенциална държавна помощ може да е била предоставена на предприятия, осъществяващи дейност в горския сектор, Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. (15) могат да се прилагат. Следователно, ако потенциално предоставената помощ действително е в съответствие с разпоредбите на тези насоки, тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(94)

Комисията има съмнения дали въпросната мярка може да се определи като съвместима с Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г., тъй като естеството на схемата, икономическите дейности на потенциалните бенефициери на помощта, установяването на цените на горските имоти и цената на таксовата марка, платима за промяна използването на парцела и за целите на замяна на горска земя, не изглеждат съвместими с тези насоки.

(95)

Поради това на този етап Комисията не разполага с информация, от която би си позволила да заключи, че възможната помощ допринася за някаква обща цел на Европейския съюз или че би отговаряла на критериите за съвместимост, определени в някой от съществуващите инструменти за държавна помощ. Поради това Комисията изразява съмнения по отношение на съвместимостта на възможната помощ с вътрешния пазар.

3.4.   Съмнения и основания за откриване

(96)

Поради горепосочените причини, след предварителна оценка на помощта Комисията изразява съмнения по отношение на това дали сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите съдържа елементи на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС и дали тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(97)

Поради това Комисията е длъжна да извърши всички необходими консултации и следователно трябва да открие процедурата по член 108, параграф 2. Това дава възможност на трети лица, чиито интереси могат да бъдат засегнати от потенциалното предоставяне на помощта, да представят мненията си относно мярката. С оглед както на информацията, предоставена от съответната държава-членка, така и на информацията, предоставена от трети страни, Комисията ще направи оценка на характера на помощта и съвместимостта на мярката и ще вземе окончателното си решение.

(98)

В тази връзка Комисията припомня изразените от нея съмнения в настоящото решение относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната. Комисията изразява съмнения дали замяната и последващата промяна на предназначението на заменената горска земя в земя за застрояване следва — в някои случаи — да се счита за свързана или следва във всички случаи да се счита, че не е неразривно свързана.

(99)

Поради това Комисията има съмнения относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната горска земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната.

(100)

Друго съмнение, изразено от Комисията в настоящото решение, е дали прилагането на предвидените в българското законодателство формули води до цена при оценката, подобна на средните цени, получени при сделки между две несвързани частни страни, т.е. подобна на пазарните цени. Естествено, сделките следва да се отнасят до горски парцели, разположени в същите области като горските парцели, държавна и частна собственост, които са предмет на сделките за замени, и трябва да имат същите или достатъчно сходни характеристики що се отнася до представените растителни видове на територията на парцела, размера на парцела и условията за достъпност до парцела. Имайки предвид това, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно пазарните цени, получени при изцяло частни сделки за продажби (или замени), които са били извършени в България през периода от присъединяването на България към ЕС до 2011 г. Освен това Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно разликите между тези пазарни цени и цените, използвани за отделните сделки за замени (изчислени в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени), а оттам и на потенциалния размер на държавната помощ. Накрая, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно правилата, които се прилагат, когато става дума за компенсация, изплатена при транзакциите за замени, при разлика на цените за двата заменими парцела.

(101)

Освен това, с оглед на твърдението на българските власти, че жалбоподателите не са доказали, че помощта би засегнала търговията между държавите-членки, Комисията приканва България да осигури допълнителна информация относно това дали и до каква степен потенциалната помощ оказва отрицателно въздействие върху търговията в рамките на Общността.

(102)

В случай че информацията, предоставена в рамките на официалната процедура по разследване, доведе до обявяване от страна на Комисията, че при сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите е налице държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията също така трябва да разследва дали тази помощ е съвместима с вътрешния пазар, и по-специално с член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС и разпоредбите на НРП и/или член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС и разпоредбите на Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. Поради това Комисията изисква от държавите-членки и трети страни да предоставят всички налични доказателства, които биха позволили на Комисията да обоснове оценката си относно съвместимостта на мярката. Комисията напомня на българските власти, че държавата-членка носи тежестта на доказване по отношение на съвместимостта на мерките за помощ.

4.   РЕШЕНИЕ

(103)

С оглед на гореизложените съображения, Комисията, като действа в съответствие с процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз, изисква от България да представи мнението си и да предостави цялата информация, която би могла да помогне за оценката на помощта, в рамките на един месец от датата на получаване на настоящото писмо. Тя изисква от Вашите власти незабавно да изпратят копие от настоящото писмо до потенциалните бенефициери на помощта.

(104)

По-специално от българските органи се изисква да осигурят цялата информация, необходима за установяване на разликата между административните цени, налагани в контекста на замените, и пазарната цена на горските имоти, които имат същите характеристики, като заменяемите парцели, действащи към момента на съответната транзакция. В този контекст българските органи също се приканват да представят резултата от своите оценки за разгледани дела, при които замените са настъпили след 31 декември 2006 г., които биха се получили, ако съответните коефициенти са били правилно актуализирани, както е предвидено от българското законодателство. Най-накрая, Комисията приканва България да осигури информация относно правилата, приложими спрямо изплатената компенсация при транзакциите за замяна, в случай на разлики в цените за двата заменени парцели земя.

(105)

Комисията иска да напомни на България, че член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз има суспендираща сила и да насочи Вашето внимание към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, който предвижда, че цялата неправомерна помощ може да бъде възстановена от бенефициера.

(106)

Комисията предупреждава България, че ще информира заинтересованите страни, като публикува настоящото писмо заедно с пояснително резюме в Официален вестник на Европейския съюз. Тя също така ще информира заинтересованите страни в държавите от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, като публикува известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз и ще информира Надзорния орган на ЕАСТ като изпрати копие от настоящото писмо. Всички тези заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуването.“


(1)  Българският Закон за горите, обнародван в ДВ, бр. № 125 от 29 декември1997 г.

(2)  Приета с Постановление на Министерски съвет № 252 от 6 ноември 2003 г., обнародвана в българския Държавен вестник, бр. № 101 от 18 ноември 2003 г. (последно изменена в ДВ, бр. № 1 от 5 януари 2007 г.).

(3)  Жалбоподателите изчисляват, че размерът на помощта при 15 сделки, избрани от 147 замени, вече би бил между 55 млн. евро (ако се отчита само замяната) и 126 млн. евро (ако се вземе предвид промяната в предназначението на земята). Според предоставената от тях информация размерът на помощта във всяка една от тези 15 сделки (без да се взема предвид потенциалната промяна в предназначението на земята) варира от 340 360 EUR до 27,9 млн. евро. Въпреки че тази оценка се отнася единствено до разликата между административната и пазарната цена на горските парцели държавна собственост (т.е. предимство за частната страна), като се има предвид, че парцелите частна собственост са били като цяло разположени в по-малко атрактивни райони, разликата между тяхната административна и пазарна цена (т.е. предимство за публичната страна) изглежда не толкова голяма. Поради това жалбоподателите твърдят, че действителният размер на държавната помощ, предоставена на частната страна, т.е. разликата между предимствата за частната страна и предимствата за публичната страна, все още би могла да бъде значителна.

(4)  Въз основа на информацията, предоставена от властите, това изглежда обхваща само 3 общини. За останалата част от страната те не предоставиха информация.

(5)  ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3.

(6)  Обнародван в ДВ № 44 от 21 май 1996 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 41 от 2 юни 2009 г.)

(7)  Обнародван в ДВ № 275 от 22 ноември 1950 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 50 от 30 май 2008 г.)

(8)  Неизвестен брой планирани промени на предназначението могат да бъдат блокирани от мораториума, наложен през 2009 г.

(9)  ОВ C 384, 10.12.1998 г., стр. 3.

(10)  Съобщение на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3).

(11)  В случаите, когато един имот попада едновременно в повече от една зона, при оценяването му се взема под внимание по-високият коефициент.

(12)  Дело C-239/09 Seydaland Vereinigte Agrarbetriebe GmbH & Co. KG/BVVG Bodenverwertungs- und -verwaltungs GmbH, [2010], Сборник, стр. I-0000, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62009J0239:EN:HTML

(13)  В тази връзка, моля, отбележете, че схемата на замени не е била въведена преди 1994 г., не е била включена като съществуваща помощ в приложение към Договора за присъединяване на България, нито е било отправено уведомление за нея по време на междинния механизъм. Поради това не може да се счита, че тя представлява съществуваща държавна помощ по смисъла на член 1, буква б) от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета.

(14)  ОВ L 83, 27.3.1999 г., стр. 1.

(15)  ОВ C 319, 27.12.2006 г., стр. 1.


KITI AKTAI

Europos Komisija

16.9.2011   

LT

Europos Sąjungos oficialusis leidinys

C 273/26


Paraiškos paskelbimas pagal Tarybos reglamento (EB) Nr. 510/2006 dėl žemės ūkio produktų ir maisto produktų geografinių nuorodų ir kilmės vietos nuorodų apsaugos 6 straipsnio 2 dalį

2011/C 273/07

Šiuo paskelbimu suteikiama teisė pareikšti prieštaravimą paraiškai pagal Tarybos reglamento (EB) Nr. 510/2006 (1) 7 straipsnį. Prieštaravimo pareiškimai Komisijai turi būti pateikti per šešis mėnesius nuo paraiškos paskelbimo.

BENDRASIS DOKUMENTAS

TARYBOS REGLAMENTAS (EB) Nr. 510/2006

„ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ“ (FASOLIA VANILIES FENEOU)

EB Nr.: EL-PGI-0005-0839-21.12.2010

SGN ( X ) SKVN ( )

1.   Pavadinimas:

„Φασόλια Βανίλιες Φενεού“(Fasolia Vanilies Feneou)

2.   Valstybė narė arba trečioji šalis:

Graikija

3.   Žemės ūkio produkto arba maisto produkto aprašymas:

3.1.   Produkto rūšis:

1.6. klasė.

Švieži arba perdirbti vaisiai, daržovės ir grūdai

3.2.   Produkto, kuriam taikomas 1 punkte nurodytas pavadinimas, aprašymas:

Fasolia Vanilies Feneou – tai vietinės daržovių rūšies Phaseolus vulgaris gliaudytos džiovintos pupelės.

Fizinės savybės. Pupelės yra baltos, ovalo formos, labai mažos – 1 000 sėklos sveria 270–280 g, todėl jos priklauso mažasėklių rūšiai, turi ploną odelę.

Pupelės Fasolia Vanilies Feneou yra baltymų šaltinis (jose yra bent 18 % baltymų). Cheminės pupelių Fasolia Vanilies Feneou savybės, kuriomis jos išsiskiria iš kitų rinkoje parduodamų pupelių:

Eil. Nr.

Parametrai

Fasolia Vanilies Feneou

Kitos Phaseolus vulgaris rūšies pupelės

Išvados

1.

Maistinės skaidulos

27,9–29,9 % (masės procentais)

13,2 % (masės procentais)

iki 54,4 % daugiau maistinių skaidulų

2.

Riebalai

1,7–1,9 % (masės procentais)

2–2,5 % (masės procentais)

iki 10 % mažiau riebalų

3.

Energetinė vertė

225–233 kcal/100 g

296 kcal/100 g

mažesnis kalorijų kiekis

955–963 kJ/100 g

1 236 kJ/100 g

4.

Kalcis

2 970–2 988 mg/kg

1 312 mg/kg

iki 56 % daugiau kalcio

5.

Natris

97,1–98,1 mg/kg

354 mg/kg

mažiau druskos

6.

Pelenai

3,9–4,1 % (masės procentais)

4,4 % (masės procentais)

mažesnis pelenų kiekis

Pupelės Fasolia Vanilies Feneou savo organoleptinėmis savybėmis skiriasi nuo kitų pupelių ir yra ypač patrauklios vartotojams: šios pupelės yra saldžios, greitai verda ir nesubyra, be to, išvirtų pupelių vidus yra minkštas, o odelė išlieka nepažeista.

3.3.   Žaliavos (taikoma tik perdirbtiems produktams):

3.4.   Pašarai (taikoma tik gyvūninės kilmės produktams):

3.5.   Specialūs gamybos veiksmai, atliktini nustatytoje geografinėje vietovėje:

Visi gamybos etapai nuo auginimo (dirvos paruošimas, tręšimas, sėja, laistymas, piktžolių naikinimas, augalų apsauga) iki derliaus nuėmimo, džiovinimo ir pupelių gliaudymo turi būti atliekami nustatytoje geografinėje vietovėje.

3.6.   Specialios pjaustymo, trynimo, pakavimo kt. taisyklės:

3.7.   Specialios ženklinimo etiketėmis taisyklės:

Ant pakuotės turi būti nuoroda „ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ“ ΠΓΕ („Fasolia Vanilies Feneou“ P.G.I.) ir bet kokios kitos nacionalinėje ir Bendrijos teisėje numatytos nuorodos.

4.   Glaustas geografinės vietovės apibūdinimas:

Nustatyta pupelių Fasolia Vanilies Feneou auginimo geografinė vietovė apima visą Peloponeso regiono Korintijos prefektūros Fenėjo savivaldybę.

Fenėjo vietovė, kur auginamos pupelės, – tai 47 100 stremų (4 710 hektarų) bendro dirbamos žemės ploto lyguma, kurią juosia kalnai: Helmas, Durduvana, Kilinis, Olijirtas, Saitas. Išskirtinis Peloponeso regiono bruožas – uždaras Fenėjo (dirbtinio ežero) baseinas, kurį supa iki pat ežero pakraščių nusidriekęs eglių ir pušų miškas. Ši ypatinga, išskirtinė miškais apaugusių kalnų, juosiančių Fenėjo lygumą, aplinka kartu su dirbtiniu Doksos ežeru padeda sukurti aukščiausios kokybės produkcijai auginti tinkamą mikroklimatą.

5.   Ryšys su geografine vietove:

5.1.   Geografinės vietovės ypatumai:

Dirvožemis

Dirvožemis daugiausia sudarytas iš molingo smėlio ar smėlingo molio, yra gilus ir derlingas, gerai sulaiko drėgmę. Jame gausu kalcio ir fosforo, nors yra nedaug kalio bei magnio. Dauguma dirvožemių yra šiek tiek rūgštūs (pH < 7). Toje vietoje, kur auginamos pupelės Fasolia Vanilies Feneou, kadaise tyvuliavo natūralus Doksos ežeras, todėl žemė čia santykinai drėgna. Visi šie veiksniai yra palankūs auginti pupeles Fasolia Vanilies Feneou.

Klimatas

Vietovėje vyrauja žemyninis klimatas su šaltomis žiemomis ir vėsiomis vasaromis. Tačiau dėl Fenėjo lygumą supančių kalnų didelio miškingumo klimatas čia švelnesnis – žiemos drėgnesnės, o vasaros vėsesnės. Vidutinė mėnesio temperatūra – 28,8 °C (aukščiausia) ir 0,6 °C (žemiausia), o vidutinė metinė temperatūra – 12,8 °C.

Švelniam pavasariniam vietovės klimatui įtakos turi ir Doksos ežeras. Vidutinis metinis kritulių kiekis – 600 milimetrų. Kadangi pupelės mėgsta drėgmę, dėl optimalios oro temperatūros ir santykinės drėgmės joms sudarytos puikios sąlygos augti.

Žmogiškieji veiksniai

Veiksnys, kuris padeda geriausiai išnaudoti Fenėjo vietovės dirvožemį bei klimato sąlygas ir be kurio būtų neįmanoma pagaminti už prefektūros ribų žinomo aukščiausios kokybės produkto, – tai žmogiškasis veiksnys.

Fenėjo augintojų taikomi auginimo metodai grindžiami ilgamete patirtimi ir iš kartos į kartą perduodamomis tradicijomis. Šie metodai – tai rankiniu būdu atliekami veiksmai (sėja, džiovinimas ir gliaudymas), kuo mažesnio pesticidų kiekio ir cheminių trąšų naudojimas ir kitų metų sėjai skirtų pupelių Fasolia Vanilies Feneou sėklų atranka – augintojai patys atrenka sėklas, kad išsaugotų šios augalų medžiagos grynumą.

5.2.   Produkto ypatumai:

Pupelės Fasolia Vanilies Feneou Fenėjo vietovėje nuolat auginamos nuo XIX a. pabaigos. Tiek daug metų jos auginamos dėl savo išskirtinių savybių – pupelės yra mažos, lygios baltos spalvos, gražiai atrodo, blizgios, ovalios, o ne inksto formos (kaip kitos pupelės), turi ploną odelę, todėl verda geriau ir greičiau, yra saldaus skonio ir labai maistingos.

Siekiant pabrėžti jų baltumą ir vanilę primenantį saldų skonį, šios pupelės vietinių augintojų dar vadinamos Vanilia. Dėl šių ypatingų kokybės ypatumų pupelės išsiskiria iš kitų pupelių ir turi didesnę paklausą.

5.3.   Priežastinis geografinės vietovės ir produkto, kuriam suteikta SKVN, kokybės ar savybių arba geografinės vietovės ir kurios nors produkto, kuriam suteikta SGN, savybės, gero vardo ar kitos ypatybės ryšys:

Produkto kokybės ir nustatytos geografinės vietovės ryšio aprašymas

Pupelių Fasolia Vanilies Feneou savybės susijusios su vietovės klimatu ir dirvožemiu bei vietos aplinkai pritaikytos augalų medžiagos naudojimu.

Kadangi pupelės Fasolia Vanilies Feneou yra geriausiai prisitaikiusios prie vietovės žemyninio klimato ir dirvožemio sąlygų, jos šioje vietovėje labai gerai auga. Gerai drenuojamas, šiek tiek rūgštus dirvožemis, palyginti švelnios, drėgnos žiemos ir vėsios vasaros turi nepaprastai didelę įtaką derliaus kokybei: pupelės užauga blizgios, plonos odelės ir švelnaus minkštimo. Tokiomis sąlygomis išaugusios pupelės gerai sugeria vandenį, turi nedidelį pelenų kiekį ir geresnes organoleptines savybes: joms būdingas saldus skonis, jos gerai verda.

Be to, dėl išskirtinės šios vietovės gamtos – Fenėjo lygumą nuo vėtrų saugančių kalnų, dirbtinio Doksos ežero ir iki pat jo pakraščių nusidriekusio eglių ir pušų miško – šioms pupelėms augti sudarytos idealios sąlygos, o pupelės įgyja tokių savybių, dėl kurių jos skiriasi nuo kitose vietovėse auginamų panašių rūšių pupelių.

Daugiau kaip šimtmetį vietos ūkininkų taikomi pupelių auginimo metodai, palankus dirvožemis, klimato ir aplinkos sąlygos šiam produktui suteikia išskirtinių savybių. Pupelių augintojai naudoja dar protėvių taikytus auginimo metodus, o dauguma darbų (pavyzdžiui, kaupimas, atranka ir pakavimas) iki šiol atliekami rankomis, todėl pupelės atrodo išvaizdžiai, yra tolygios formos, be priemaišų ar apgadintų sėklų. Minimalus pesticidų ir cheminių trąšų, dėl kurių prastėja produkto kokybė, naudojimas ir kruopšti sėklų atranka kitų metų sėjai, siekiant išsaugoti vietinės pupelių rūšies Fasolia Vanilies Feneou grynumą, užtikrina labai aukštą šio produkto kokybę.

Iš pakartotinių bandymų šias pupeles auginti kaimyninėse vietovėse akivaizdu, kad egzistuoja glaudus ryšys tarp produkto ir jo auginimo nustatytoje geografinėje vietovėje (Fenėjo lygumoje): tokie bandymai buvo nesėkmingi, nes ne nustatytoje geografinėje vietovėje užaugintų pupelių kokybė žymiai prastesnė – ypač skiriasi jų išvaizda, odelės storis ir skonis.

Produkto gero vardo ir nustatytos geografinės vietovės ryšio aprašymas

Vassilio Sarlio dviejų tomų leidinyje apie Fenėjo tautosaką pateikiama duomenų, iš kurių matyti, kad šių pupelių auginimas Fenėjo vietovėje yra labai svarbus ir kad jos garsėja kaip skaniausios pupelės. Remiantis graikų mitologija, ankštines daržoves Fenėjo gyventojams padovanojo deivė Demetra, atsidėkodama už svetingumą: kai ji ieškojo Hado pagrobtos savo dukters Persefonės (Hadas per Fenėjo ežero gelmes mėgino Persefonę nusitempti į Požemių karalystę), gyventojai svetingai ją priėmė. Štai kodėl Fenėjo gyventojai buvo pirmieji pradėję valgyti ankštines daržoves ir turbūt dėl to jų pupelės išgarsėjo kaip skaniausios. Tame leidinyje taip pat teigiama, kad pupelės yra plačiausiai vartojama ankštinė daržovė (antra ir trečia vietos tenka lęšiams ir sėjamiesiems avinžirniams).

Pupeles nuolat imta auginti šioje vietovėje XIX a. pabaigoje, kai Fenėjo ežeras išdžiūvo. Produkto geras vardas ir glaudus ryšys su Fenėjo vietove užregistruoti toliau nurodytuose dokumentuose.

1910 m. kovo 25 d. Fenėjo pirmosios instancijos civilinio teismo nutartis dėl žalos atlyginimo pupelių augintojui, kuriam gyvulių augintojo galvijai suniokojo pasėlius.

Pano Dimitrio (filosofijos daktaro) atliktas tyrimas apie intensyvų pupelių Fasolia Vanilies Feneou auginimą šioje vietovėje XX a. 6-ajame dešimtmetyje.

Dėl šių pupelių svarbos regionui ir visuotinio žinomumo nuo 1980 m. kasmet spalio mėn., kai nurenkamas pupelių Fasolia Vanilies Feneou derlius, Steno kaime rengiama pupelių sriubos šventė, kuri Eleftheros Tipos laikraštyje minima kaip vienas iš turistų traukos objektų.

Graikijos statistikos departamento duomenys, iš kurių matyti, kad pupelės Fasolia Vanilies Feneou buvo nuolat auginamos nuo 1993 iki 2003 m.

Korintijos prefektūros žemės ūkio departamento atlikti tikrinimai, susiję su kompensacinėmis išmokomis ir bendrųjų išmokų schemomis, liudija, kad pupelės Fasolia Vanilies Feneou tradiciškai šioje vietovėje auginamos daugelį metų ir visuomet buvo išskirtinės kokybės.

Vienas regione apsilankęs žmogus prisiminė, kad jam Fenėjo lyguma ir jos gardžiosios vanilės skonio pupelės asocijuojasi su jo vaikyste.

Garsiosios pupelės Fasolia Feneou paminėtos dviejuose laikraščio Kathimerini numeriuose: 2006 m. spalio 24 d. ir 2007 m. lapkričio 17 d.

Tradicinė pupelių sriuba (fasolada), pagaminta iš pupelių Fasolia Feneou, taip pat aprašoma laikraščio Ta Nea2007 m. vasario 16 d. numeryje ir laikraščio Eleftheros Tipos2008 m. spalio 4 d. numeryje.

Ilio Mamalakio televizijos laidoje Boukia kai Sinkhorio žiūrovams buvo rodoma, kaip pasigaminti patiekalą Boulia (Polispori) Feneos, kurio pagrindinis ingredientas – tradicinės baltosios pupelės Fasolia Vanilies Feneou.

Apie pupeles Fasolia Vanilies Feneou buvo kalbama ir per nacionalinio transliuotojo laidą Menoume Ellada (2006 m. ir 2007 m. spalio mėn.), taip pat per ET3 kanalą (2009 m. vasario mėn.).

Pupeles Fasolia Vanilies Feneou labai vertina ne tik vartotojai, bet ir gamintojai, nes šių pupelių kaina gali būti net 75 % didesnė už kitų pupelių, kurių pavadinimas nėra saugomas, kainą.

Apibendrinant istorinius ir bibliografinius duomenis, vietos ir valstybinių laikraščių straipsnius, transliacijas ir internete pateikiamą medžiagą (Vikipedija ir pan.), daugiausia susijusią su kulinarija ir turizmu, galima patvirtinti, kad pupelės Fasolia Vanilies Feneou turi gerą vardą, kuris neatsiejamas nuo jų ypatingų savybių.

Nuoroda į paskelbtą specifikaciją:

(Reglamento (EB) Nr. 510/2006 5 straipsnio 7 dalis)

http://www.minagric.gr/greek/data/PROD_FASOLIA_VANILIES_FENEOU.pdf


(1)  OL L 93, 2006 3 31, p. 12.