ISSN 1725-518X

doi:10.3000/1725518X.C_2011.273.hun

Az Európai Unió

Hivatalos Lapja

C 273

European flag  

Magyar nyelvű kiadás

Tájékoztatások és közlemények

54. évfolyam
2011. szeptember 16.


Közleményszám

Tartalom

Oldal

 

II   Közlemények

 

AZ EURÓPAI UNIÓ INTÉZMÉNYEITŐL, SZERVEITŐL, HIVATALAITÓL ÉS ÜGYNÖKSÉGEITŐL SZÁRMAZÓ KÖZLEMÉNYEK

 

Európai Bizottság

2011/C 273/01

Bejelentett összefonódás engedélyezése (Ügyszám COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas) ( 1 )

1

 

III   Előkészítő jogi aktusok

 

EURÓPAI KÖZPONTI BANK

 

Európai Központi Bank

2011/C 273/02

Az Európai Központi Bank véleménye (2011. augusztus 23.) az euroérmék kibocsátásáról szóló rendelet iránti javaslatról és a forgalomba hozatalra szánt euroérmék címleteiről és technikai jellemzőiről szóló rendelet iránti javaslatról (CON/2011/65)

2

 

IV   Tájékoztatások

 

AZ EURÓPAI UNIÓ INTÉZMÉNYEITŐL, SZERVEITŐL, HIVATALAITÓL ÉS ÜGYNÖKSÉGEITŐL SZÁRMAZÓ TÁJÉKOZTATÁSOK

 

Európai Bizottság

2011/C 273/03

Euroátváltási árfolyamok

9

2011/C 273/04

A pénzforgalomba szánt euróérmék új nemzeti előlapja

10

 

A TAGÁLLAMOKTÓL SZÁRMAZÓ TÁJÉKOZTATÁSOK

2011/C 273/05

Frissített jegyzék a tagállamok külügyminisztériumai által a diplomáciai vagy konzuli képviseletekhez akkreditált személyek és családtagjaik számára kiállított igazolványok mintáiról a személyek határátlépésére irányadó szabályok közösségi kódexének (Schengeni határ-ellenőrzési kódex) létrehozásáról szóló, 562/2006/EK európai parlamenti és tanácsi rendelet 19. cikkének (2) bekezdésével összhangban (HL C 247., 2006.10.13., 85. o.; HL C 153., 2007.7.6., 15. o.; HL C 64., 2009.3.19., 18. o.; HL C 239., 2009.10.6., 7. o.; HL C 304., 2010.11.10., 6. o.)

11

 

V   Hirdetmények

 

A VERSENYPOLITIKA VÉGREHAJTÁSÁRA VONATKOZÓ ELJÁRÁSOK

 

Európai Bizottság

2011/C 273/06

Állami támogatás – Bulgária – SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) és SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – számú állami támogatás – Magántulajdonú erdőbirtokok állami tulajdonú erdőbirtokokra való cseréje formájában nyújtott állítólagos támogatás – Felhívás észrevételek benyújtására az Európai Unió működéséről szóló szerződés 108. cikkének (2) bekezdése értelmében ( 1 )

13

 

EGYÉB JOGI AKTUSOK

 

Európai Bizottság

2011/C 273/07

Kérelem közzététele a mezőgazdasági termékek és élelmiszerek földrajzi jelzéseinek és eredetmegjelöléseinek oltalmáról szóló 510/2006/EK tanácsi rendelet 6. cikkének (2) bekezdése alapján

26

 


 

(1)   EGT-vonatkozású szöveg

HU

 


II Közlemények

AZ EURÓPAI UNIÓ INTÉZMÉNYEITŐL, SZERVEITŐL, HIVATALAITÓL ÉS ÜGYNÖKSÉGEITŐL SZÁRMAZÓ KÖZLEMÉNYEK

Európai Bizottság

16.9.2011   

HU

Az Európai Unió Hivatalos Lapja

C 273/1


Bejelentett összefonódás engedélyezése

(Ügyszám COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas)

(EGT-vonatkozású szöveg)

2011/C 273/01

2011. augusztus 24-én a Bizottság úgy határozott, hogy engedélyezi e bejelentett összefonódást, és a közös piaccal összeegyeztethetőnek nyilvánítja. E határozat a 139/2004/EK tanácsi rendelet 6. cikke (1) bekezdésének b) pontján alapul. A határozat teljes szövege csak angol nyelven hozzáférhető, és azután teszik majd közzé, hogy az üzleti titkokat tartalmazó részeket eltávolították belőle. A szöveg megtalálható lesz:

a Bizottság versenypolitikai weboldalának összefonódásokra vonatkozó részében (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Ez az oldal különféle lehetőségeket kínál arra, hogy az egyedi összefonódásokkal foglalkozó határozatok társaság, ügyszám, dátum és ágazati tagolás szerint kereshetők legyenek,

elektronikus formában az EUR-Lex honlapon (http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm) a 32011M6302 hivatkozási szám alatt. Az EUR-Lex biztosít online hozzáférést az európai uniós jogszabályokhoz.


III Előkészítő jogi aktusok

EURÓPAI KÖZPONTI BANK

Európai Központi Bank

16.9.2011   

HU

Az Európai Unió Hivatalos Lapja

C 273/2


AZ EURÓPAI KÖZPONTI BANK VÉLEMÉNYE

(2011. augusztus 23.)

az euroérmék kibocsátásáról szóló rendelet iránti javaslatról és a forgalomba hozatalra szánt euroérmék címleteiről és technikai jellemzőiről szóló rendelet iránti javaslatról

(CON/2011/65)

2011/C 273/02

Bevezetés és jogalap

2011. június 28-án az Európai Központi Bank („EKB”) az Európai Parlamenttől azt a felkérést kapta, hogy alkosson véleményt az euroérmék kibocsátásáról szóló európai parlamenti és tanácsi rendelet iránti javaslatról (1) (a továbbiakban: a rendelettervezet). 2011. július 5-én az EKB az Európai Unitó Tanácsától kapott két további felkérést arra, hogy alkosson véleményt a következőkről: a) a rendelettervezet; és b) a forgalomba hozatalra szánt euroérmék címleteiről és technikai jellemzőiről szóló 1998. május 3-i 975/98/EK rendelet módosításáról (2) (a továbbiakban: a módosító rendelettervezet).

Az EKB-nak a vélemény meghozatalára szolgáló hatásköre az Európai Unió működéséről szóló szerződés („EUMSZ”) 133. cikkén és 127. cikkének (4) bekezdésén, 282. cikkének (5) bekezdésén alapul. Az Európai Központi Bank eljárási szabályzatának 17.5. cikke első mondatával összhangban a Kormányzótanács fogadta el ezt a véleményt.

1.   A rendelettervezet és a jogalap

1.1.

A rendelettervezet kötelező rendelkezéseket állapít meg a pénzforgalomba szánt euroérmék és a gyűjtőknek szánt euroérmék kibocsátása tekintetében. Megállapít egyben bizonyos mennyiségi határértékeket is a pénzforgalomba szánt euro-emlékérmék tekintetében, valamint a pénzforgalomra alkalmas euroérmék megsemmisítése előtt követendő konzultációs eljárást hoz létre.

1.2.

Az EKB értelmezése szerint a rendelettervezet célja az euroérmék (3) kibocsátására vonatkozó, jelenlegi nem kötelező erejű uniós jogi aktusok és következtetések kodifikálása (4). Az EKB úgy értelmezi továbbá, hogy az euroérmék kibocsátására vonatkozó általános rendelkezések uniós szinten történő megállapításának célja a vonatkozó tagállami gyakorlatok harmonizálása (5), valamint a jogbiztonság és az átláthatóság biztosítása.

1.3.

Az EKB megjegyzi, hogy az EUMSZ 128. cikkének (2) bekezdése szerint az euroérmék kibocsátása a részt vevő tagállamok feladata, míg az euro közös pénzként történő alkalmazásához szükséges intézkedéseket az EUMSZ 133. cikke szerint az Európai Parlament és a Tanács állapítja meg. Ezen túlmenően a Tanács az EUMSZ 128. cikkének (2) bekezdése szerint intézkedéseket fogadhat el, hogy az Unión belüli zavartalan forgalomhoz szükséges mértékben harmonizálják minden pénzforgalomba szánt pénzérme címletét és műszaki előírásait. Ennélfogva az euroérme-kibocsátásról szóló uniós jogszabály elfogadásakor tiszteletben kell tartani a tagállamok euroérme-kibocsátási hatáskörét és a törvényes euroérme-kibocsátói minőségüket. Ezen túlmenően – noha a rendelettervezet összefüggéseiben az EKB EUMSZ és a Központi Bankok Európai Rendszere és az Európai Központi Bank alapokmánya (a továbbiakban: a KBER alapokmánya) szerinti feladatai és felelősségei nem érintettek – az EKB ajánlja, hogy az euroérme-kibocsátással kapcsolatos tagállami aggályok az érintett tagállamok és az Unió között az Európai Unióról szóló szerződés 4. cikkének (3) bekezdése értelmében vett lojális együttműködés elvének megfelelően nyerjenek rendezést.

1.4.

Tanácsos a rendelettervezetben használt terminológia átfogó harmonizálása. A rendelettervezet nem határozza meg különösen a „kibocsátás” és a „forgalomba hozatal” fogalmát. Ennek következtében felmerülhetnek kérdések a két kifejezés jelentésének jogi eltérésével kapcsolatban. A kibocsátás fogalmát rendszerint úgy értelmezik, hogy az magában foglalja a vonatkozó euroérmék forgalomba hozatalát is (6). Ezért a két kifejezés esetlegesen félrevezető használata helyett előnyben részesítendő kizárólag a „kibocsátás” fogalmának használata. Az EKB szerkesztési javaslataiban ennek ellenére a Bizottságra hagyja e nyelvészeti jellegű kérdés eldöntését.

1.5.

Abban az esetben, ahol az EKB a rendelettervezet módosítására tesz javaslatot, az I. melléklet tartalmazza a szerkesztési javaslatokat és az azokhoz fűzött magyarázatot.

2.   A módosító rendelettervezet

2.1.

A módosító rendelettervezet új rendelkezéseket állapít meg, melyek közös elveket fektetnek le a szokványos euroérmék és a pénzforgalomba szánt euro-emlékérmék nemzeti előlapjának rajzolata, valamint a tagállamok e rajzolatra vonatkozó kölcsönös tájékoztatása és a rajzolatok jóváhagyása tekintetében.

2.2.

Az EKB úgy értelmezi, hogy a módosító rendelettervezet olyan eljárást hoz létre a forgalomba szánt euroérmék új nemzeti előlapjának jóváhagyására vagy elutasítására, mint amely a 2009/23/EK ajánlásban már meghatározásra került. Az egyetlen eltérés az, hogy a módosító rendelettervezet értelmében a Bizotság hatásköre bővül, mely szerint az új előlaptervezetek jóváhagyása vagy elutasítása tekintetében a végső döntést a Bizottság, és nem a Gazdasági és Pénzügyi Bizottság megfelelő albizottsága hozza meg. Az EKB megjegyzi, hogy ez a módosítás nem érinti az EUMSZ és a KBER alapokmánya szerinti feladatait és felelősségeit, és azt tanácsolja, hogy a Bizottság fent említett feladatával összefüggésben felmerülő hatásköri kérdést az Európai Unióról szóló szerződés 4. cikkének (3) bekezdése értelmében vett lojális együttműködés elvének megfelelően koordinálják és rendezzék.

2.3.

Végezetül az EKB megismétli a forgalomba hozatalra szánt euroérmék címleteiről és technikai jellemzőiről szóló, 1998. május 3-i 975/98/EK tanácsi rendelet (7) I. mellékletében meghatározott technikai jellemzők módosítására vonatkozó korábbi ajánlását (8). Különösen az euroérmék vastagságával kapcsolatos indikatív értékeket kell az euroérmék jól ismert és az euroérmék előállítására szolgáló veretek referenciaértékeként használt tényleges vastagságával felváltani. Az EKB e tekintetben utal a CON/2011/18 vélemény mellékletében szereplő konkrét szerkesztési javaslatokra, és ajánlja azoknak a 975/98/EK rendelet összefüggésében történő átvételét.

2.4.

Abban az esetben, ahol az EKB a módosító rendelettervezet módosítására tesz javaslatot, a II. melléklet tartalmazza a szerkesztési javaslatokat és az azokhoz fűzött magyarázatot.

Kelt Frankfurt am Mainban, 2011. augusztus 23-án.

az EKB elnöke

Jean-Claude TRICHET


(1)  COM(2011) 295 végleges.

(2)  COM(2011) 296 végleges.

(3)  A pénzforgalomba szánt szokványos euroérme, a pénzforgalomba szánt euro-emlékérme, valamint gyűjtőknek szánt euroérme.

(4)  A gyűjtésre szánt euroérmékről szóló 1998. november 23-i és 2002. november 5-i tanácsi következtetések, továbbá a pénzforgalomba szánt euroérmék nemzeti előlapjára és kibocsátására vonatkozó közös iránymutatásokról szóló, 2008. december 19-i 2009/23/EK bizottsági ajánlás (HL L 9., 2009.1.14., 52. o.), valamint az eurobankjegyek és az euroérmék törvényes fizetőeszközi minőségének hatályáról és joghatásairól szóló, 2010. március 22-i 2010/191/EU bizottsági ajánlás (HL L 83., 2010.3.30., 70. o.).

(5)  A rendelettervezet hozzájárulna különösen annak megelőzéséhez, hogy a tagállamokban olyan eltérő nemzeti gyakorlatok alakuljanak ki az euroérmék – nevezetesen a gyűjtőknek szánt euroérmék és az euro-emlékérmék – kibocsátását illetően, amelyek egyébként veszélyeztetnék az euro bevezetésével létrehozott egységes európai érmerendszer céljait és elveit. Lásd a CON/2002/12 EKB-vélemény harmadik bekezdését. Az EKB valamennyi véleménye közzétételre kerül az EKB honlapján: http://www.ecb.europa.eu

(6)  Lásd az euro törvényes fizetőeszköz minőségével foglalkozó szakértői csoportnak (ELTEG) az eurobankjegyek és az euroérmék törvényes fizetőeszközi minőségének meghatározásáról, hatályáról és joghatásairól szóló jelentésének 5. oldalát; a jelentés elérhető a következő címen: http://www.ec.europa.eu

(7)  HL L 139., 1998.5.11., 6. o.

(8)  Lásd a forgalomba hozatalra szánt euroérmék címleteiről és műszaki előírásairól szóló tanácsi rendelet (kodifikált szöveg) iránti javaslatról szóló, 2011. március 4-i CON/2011/18 EKB-vélemény (HL C 114., 2011.4.12., 1. o.) „Általános észrevételek” részének második bekezdését, valamint a mellékletben javasolt két módosítást.


I. MELLÉKLET

Szerkesztési javaslatok

A Bizottság által javasolt szöveg

Az EKB által javasolt módosítások (1)

Az EKB módosítási javaslatai az euroérmék kibocsátásáról szóló európai parlamenti és tanácsi rendelet iránti javaslathoz

1.     módosítás

A rendelettervezet (2) preambulumbekezdése

„(2)

Az euróérmék kibocsátására vonatkozó kötelező szabályok hiányában a tagállamok egymástól eltérő gyakorlatokat alakíthatnak ki, és így nem jön létre az közös valuta kellőképpen integrált kerete. A jogbiztonság és a jogi átláthatóság érdekében kötelező szabályokat kell tehát bevezetni az euróérmék kibocsátására vonatkozóan.”

„(2)

A Szerződés tagállamok euroérme-kibocsátási jogát megállapító 128. cikke (2) bekezdésének sérelme nélkül az euróérmék kibocsátására vonatkozó, általános kötelező szabályok hiányában a tagállamok egymástól eltérő gyakorlatokat alakíthatnak ki, és így nem jön létre az közös valuta kellőképpen integrált kerete. A jogbiztonság és a jogi átláthatóság érdekében kötelező szabályokat kell tehát bevezetni az euróérmék kibocsátására vonatkozóan.”

Magyarázat

A beillesztett szövegre a következők miatt van szükség: a) annak kellő jogbiztonsággal történő megerősítése, hogy a rendelettervezet nem érinti a tagállamok azon hatáskörét, hogy az EUMSZ 128. cikkének (2) bekezdése alapján euroérméket bocsáthatnak ki; és b) az euroérme-kibocsátásra vonatkozó, általánosan kötelező rendelkezésekkel kapcsolatos hiányosság elismerése.

2.     módosítás

A rendelettervezet 1. cikke

„1. cikk

Tárgy

E rendelet a pénzforgalomba szánt euróérmék (ideértve a pénzforgalomba szánt emlékérméket is) kibocsátására, a gyűjtőknek szánt euróérmék kibocsátására és a pénzforgalomra alkalmas euróérmék megsemmisítését megelőző egyeztetésre vonatkozó szabályokat állapít meg.”

„1. cikk

Tárgy

A Szerződés tagállamok euroérme-kibocsátási jogát megállapító 128. cikke (2) bekezdésének sérelme nélkül e rendelet a pénzforgalomba szánt euróérmék kibocsátására, a gyűjtőknek szánt euróérmék kibocsátására és a pénzforgalomra alkalmas euróérmék megsemmisítését megelőző egyeztetésre vonatkozó általános szabályokat állapít meg.”

Magyarázat

A beillesztett szövegre a következők miatt van szükség: a) annak kellő jogbiztonsággal történő megerősítése, hogy a rendelettervezet nem érinti a tagállamok azon hatáskörét, hogy az EUMSZ 128. cikkének (2) bekezdése alapján euroérméket bocsáthatnak ki; és b) az euroérme-kibocsátásra vonatkozó, általánosan kötelező rendelkezésekkel kapcsolatos hiányosság elismerése. Ezen túl további értékük, hogy megfelelőbb meghatározást adnak a rendelettervezet tárgyára az Európai Parlament, a Tanács és a Bizottság közös gyakorlati útmutatójának (2) 13.1. és 13.3. pontjában szereplő, vonatkozó követelmények tekintetében. Mivel a pénzforgalomba szánt emlékérmék módosított fogalommeghatározásában kifejezetten szerepelnek a pénzforgalomba szánt euro-emlékérmék (3), szükségtelen ennek az 1. cikk összefüggésében történő megismétlése.

3.     módosítás

A rendelettervezet 2. cikke

„2. cikk

Fogalommeghatározások

E rendelet alkalmazásában:

(1)

A »pénzforgalomba szánt euroérme« olyan, pénzforgalomba szánt euróérmét jelent, amelynek címletét és technikai jellemzőit az 1998. május 3-i 975/98/EK tanácsi rendelet határozza meg.

(2)

A »pénzforgalomba szánt euró-emlékérme« olyan, pénzforgalomba szánt euróérmét jelent, amelyet a 975/98/EK tanácsi rendelet 1f. cikke szerinti alkalomról való megemlékezésre szántak.

(3)

A »gyűjtőknek szánt euróérme« olyan, gyűjtésre szánt euróérmét jelent, amelyet nem szántak pénzforgalomba.”

„2. cikk

Fogalommeghatározások

E rendelet alkalmazásában:

(1)

A »pénzforgalomba szánt euroérme« olyan, pénzforgalomba szánt szokványos euróérmét és euro-emlékérmét jelent, amelynek címletét és technikai jellemzőit az 1998. május 3-i 975/98/EK tanácsi rendelet határozza meg.

(2)

A »pénzforgalomba szánt szokványos euroérme« a pénzforgalomba szánt euroérme, a pénzforgalomba szánt euro-emlékérme kivételével.

3)

A »pénzforgalomba szánt euró-emlékérme« olyan, pénzforgalomba szánt euróérmét jelent, amelyet a 975/98/EK tanácsi rendelet 1f. cikke szerinti alkalomról való megemlékezésre szántak.

4)

A »gyűjtőknek szánt euróérme« olyan, gyűjtésre szánt euróérmét jelent, amelyet nem szántak pénzforgalomba.”

Magyarázat

A pénzforgalomba szánt euroérme jelenlegi fogalommeghatározása pontosítást igényel, és a szöveget a terminológiával kapcsolatos kételyek eloszlatása érdekében ki kell egészíteni a pénzforgalomba szánt szokványos euroérme fogalommeghatározásával.

4.     módosítás

A rendelettervezet 3. cikke

„3. cikk

Az euróérmék típusai

A tagállamok kétféle euróérmét bocsáthatnak ki: pénzforgalomba szánt euróérmét (ide tartozik a pénzforgalomba szánt euró-emlékérme is), valamint gyűjtőknek szánt euróérméket.”

„3. cikk

Az euróérmék típusai

A tagállamok kétféle euróérmét bocsáthatnak ki: pénzforgalomba szánt euróérmét , valamint gyűjtőknek szánt euróérméket.”

Magyarázat

Mivel a pénzforgalomba szánt emlékérmék módosított fogalommeghatározásában kifejezetten szerepelnek a pénzforgalomba szánt euro-emlékérmék (4), szükségtelen ennek az 3. cikk összefüggésében történő megismétlése.

5.     módosítás

A rendelettervezet 4. cikke

„4. cikk

Pénzforgalomba szánt euróérmék kibocsátása

(1)   A pénzforgalomba szánt euróérméket címletértéken bocsátják ki.

(2)   Az (1) bekezdéstől eltérve, a kibocsátott euróérmék kis, a teljes érték és mennyiség 5 %-át nem meghaladó hányada a címletértéken felül is forgalomba hozható, amennyiben ezt különleges minőség vagy egyedi kiszerelés indokolja.”

„4. cikk

Pénzforgalomba szánt euróérmék kibocsátása és eladása

(1)   A pénzforgalomba szánt euróérméket az egyes tagállamok illetékes hatóságai címletértéken bocsátják ki.

(2)    kibocsátott euróérmék kis, a teljes kintlévő érték és mennyiség 5 %-át nem meghaladó hányada a címletértéken felül is eladható, amennyiben ezt különleges minőség vagy egyedi kiszerelés indokolja.”

Magyarázat

Az EKB tanácsolja a rendelettervezet 4. cikkének a 2009/23/EK ajánlás 1. pontjával való összehangolását, és ezáltal a rendelkezésnek a 2009/23/EK ajánlás 1. pontján alapuló vonatkozó tagállami gyakorlatokkal összeegyeztethetővé tételét.

6.     módosítás

A rendelettervezetek 6. cikke (2) bekezdésének b) pontja

„b)

rajzolatuk nem hasonlít a pénzforgalomba szánt euróérmék közös oldalának vagy bármely pénzforgalomba szánt euróérme nemzeti oldalának rajzolatához;”

„b)

rajzolatuk nem hasonlít a pénzforgalomba szánt euróérmék közös oldalának vagy bármely pénzforgalomba szánt euróérme nemzeti oldalának rajzolatához, kivéve ez utóbbi esetben, ha az általános megjelenésük továbbra is egyszerűen megkülönböztethető;”

Magyarázat

Ez a szerkesztési javaslat teszi lehetővé a gyűjtőknek szánt euroérmék kibocsátásával kapcsolatos tagállami nemzeti hagyományok megtartását. Az EKB elviekben üdvözli az egyedi numizmatikai hagyományokat és a tagállami gyakorlatokat tiszteletben tartó, gyűjtőknek szánt euroérme-kibocsátást (5). Ezen túlmenően a szerkeszti javaslat összhangba hozná a fenti rendelkezést az Ecofin Tanács 2002. november 5-i következtetéseivel, amely a tagállamokat arra ösztönzi, hogy gyűjtőknek szánt érméik tekintetében használjanak a pénzforgalomba szánt érmék nemzeti oldalának rajzolatától legalább kissé eltérő rajzolatot.

7.     módosítás

A rendelettervezet 6. cikkének (3) bekezdése

„(3)   A gyűjtőknek szánt euróérmék címletértéken vagy a felett is kibocsáthatók.”

„(3)   A gyűjtőknek szánt euróérmék címletértéken vagy a felett is eladhatók.”

Magyarázat

Ez a szerkesztési javaslat pontosan tükrözné a tagállamok Ecofin Tanács 2002. november 5-i ülésén elért megállapodását, mely lehetővé teszi a gyűjtőknek szánt euroérmék címletérték feletti kibocsátását.

8.     módosítás

A rendelettervezet 6. cikkének (5) bekezdése

„(5)   A tagállamok minden szükséges intézkedést megtesznek annak érdekében, hogy megakadályozzák a gyűjtőknek szánt euróérmék fizetőeszközként való használatát, például különleges kiszerelés, hitelesítési igazolás, a kibocsátó hatóság előzetes tájékoztatása vagy a címletérték feletti kibocsátás alkalmazásával.”

„(5)   A tagállamok minden szükséges intézkedést megtesznek annak érdekében, hogy visszaszorítsák a gyűjtőknek szánt euróérmék fizetőeszközként való használatát, például különleges kiszerelés, hitelesítési igazolás, a kibocsátó hatóság előzetes tájékoztatása vagy a címletérték feletti eladás alkalmazásával.”

Magyarázat

A tagállamoknak nem állnak rendelkezésükre intézkedések a gyűjtőknek szánt euroérmék kibocsátó tagállamban fizetőeszközként való használatának megakadályozására. Ezért az EKB javasolja a „megakadályoz” szó „visszaszorít” szóval való felváltását. Az egységesség érdekében a „címletérték feletti kibocsátás” kifejezést is fel kell váltani a „címletérték feletti eladás” kifejezéssel, amely pontosabban tükrözi az Ecofin Tanács 2002. november 5-i ülése következtetéseinek szóhasználatát.


(1)  A szövegben vastag betűvel szedve szerepel az EKB által beillesztésre javasolt új szöveg. A szövegben áthúzott betűvel szedve szerepelnek az EKB által törölni javasolt részek.

(2)  Lásd: Az Európai Parlament, a Tanács és a Bizottság közös gyakorlati útmutatója a jogszabályok megfogalmazásában közreműködők számára a közösségi intézményeken belül, elérhető a következő címen: http://eur-lex.europa.eu

(3)  Lásd a 3. módosítást.

(4)  L. 3. lábjegyzet.

(5)  Lásd a CON/2002/12 vélemény harmadik pontját.


II. MELLÉKLET

Szerkesztési javaslatok

A Bizottság által javasolt szöveg

Az EKB által javasolt módosítások (1)

Az EKB módosítási javaslatai a forgalomba hozatalra szánt euroérmék címleteiről és technikai jellemzőiről szóló 1998. május 3-i 975/98/EK rendelet módosításáról szóló tanácsi rendelettervezethez

1.     módosítás

A módosító rendelettervezet 1f. cikkének (4) bekezdése (új)

Jelenleg nincs szöveg.

(4)   Az összes részt vevő tagállam által közösen kibocsátott, pénzforgalomba szánt euro-emlékérmék rajzolata nem sértheti a tagállamok esetleges alkotmányos követelményeit.

Magyarázat

Ez a szerkesztési javaslat teszi lehetővé az esetleges nemzeti jogi követelmények figyelembe vételét és a pénzforgalomba szánt euro-emlékérmék kibocsátásával kapcsolatos tagállami nemzeti hagyományok megtartását. Ez utóbbi tekintetében az EKB elviekben üdvözli az egyedi numizmatikai hagyományokat és a tagállami gyakorlatokat tiszteletben tartó euroemlékérme-kibocsátást  (2).

2.     módosítás

A módosító rendelettervezet 1g. cikkének (1) bekezdése

„(1)   A tagállamok a rajzolatok hivatalos jóváhagyása előtt tájékoztatják egymást az új nemzeti előlapok rajzolattervéről, többek között a peremiratokról, valamint a kibocsátandó mennyiségekről.”

„(1)   A tagállamok azt megelőzően tájékoztatják egymást az új nemzeti előlapok rajzolattervéről, többek között a peremiratokról, valamint a kibocsátandó mennyiségekről, hogy a rajzolatokat jóváhagynák.”

Magyarázat

Nyelvészeti okokból ajánlott annak pontosítása, hogy a tagállamok a rajzolatok jóváhagyása előtt kötelesek egymást tájékoztatni a pénzforgalomba szánt euroérmék kibocsátási mennyiségéről. Egyben az 1g. cikk (2) és (3) bekezdése szerint úgy értelmezhető, hogy a Bizottság ellenőrzi a módosító rendelettervezet rendelkezéseinek betartását és „haladéktalanul meghozza a végső döntést a rajzolatterv jóváhagyásáról vagy elutasításáról”. Ezért az EKB javasolja az 1g. cikk (1) bekezdése végének módosítását annak tükrözésére, hogy a tagállamoknak szerepük van a pénzforgalomba szánt euroérmék új nemzeti előlapja rajzolatterveinek hivatalos jóváhagyásában.

3.     módosítás

A módosító rendelettervezet 1h. cikkének a) pontja

„a)

nem alkalmazandó azon pénzforgalomba szánt euroérmékre, amelyeket a(z) …/…/EU [ezen módosító rendelet száma – az elfogadásakor beillesztendő] tanácsi rendelet hatálybalépése előtt bocsátottak ki.”

„a)

nem alkalmazandó azon pénzforgalomba szánt euroérmékre, amelyeket a(z) …/…/EU [ezen módosító rendelet száma – az elfogadásakor beillesztendő] tanácsi rendelet hatálybalépése előtt állítottak elő.”

Magyarázat

Az EKB értelmezése szerint az 1h. cikk a) pontja azokra a pénzforgalomba szánt euroérmékre vonatkozik, amelyek a módosító rendelet hatályba lépése előtt törvényes fizetőeszközök voltak, míg az 1h. cikk b) pontja átmeneti időszakot határoz meg a nyomóbélyegeknek a pénzforgalomba szánt euroérmék új rajzolati követelményeknek megfelelően történő megváltoztatására. E tekintetben az EKB tanácsolja az 1h. cikk a) pontjában a „kibocsátás” szó helyett az „előállítás” szó használatát. Ez tágítaná a javasolt rendelkezés kizáró hatályát azzal, hogy abba belatartoznának a részt vevő tagállam illetékes hatóságai által már leveretett, pénzforgalomba szánt olyan euroérmék, amelyek a módosító rendelettervezet hatályba lépésének időpontjában mág nem voltak törvényes fizetőeszközök. Ilyen módon jogi garancia jönne létre mindazon költségekre, melyek az eurorendszerbeli nemzeti központi bankoknál esetlegesen felmerültek a pénzforgalomba szánt olyan euroérmék előállításával kapcsolatban, amelyek a módosító rendelettervezet hatálybalépésének időpontjáig nem váltak törvényes fizetőeszközzé. Az EKB egyben megjegyzi, hogy az 1h. cikk b) pontja szerinti átmeneti időszakban kibocsátott, pénzforgalomba szánt euroérmék törvényes fizetőeszköz jogállásukat az átmeneti időszak lejáratát követően is megtartanák.


(1)  A szövegben vastag betűvel szedve szerepel az EKB által beillesztésre javasolt új szöveg. A szövegben áthúzott betűvel szedve szerepelnek az EKB által törölni javasolt részek.

(2)  Lásd a CON/2002/12 vélemény harmadik pontját.


IV Tájékoztatások

AZ EURÓPAI UNIÓ INTÉZMÉNYEITŐL, SZERVEITŐL, HIVATALAITÓL ÉS ÜGYNÖKSÉGEITŐL SZÁRMAZÓ TÁJÉKOZTATÁSOK

Európai Bizottság

16.9.2011   

HU

Az Európai Unió Hivatalos Lapja

C 273/9


Euroátváltási árfolyamok (1)

2011. szeptember 15.

2011/C 273/03

1 euro =


 

Pénznem

Átváltási árfolyam

USD

USA dollár

1,3795

JPY

Japán yen

105,67

DKK

Dán korona

7,4476

GBP

Angol font

0,87295

SEK

Svéd korona

9,1940

CHF

Svájci frank

1,2062

ISK

Izlandi korona

 

NOK

Norvég korona

7,7355

BGN

Bulgár leva

1,9558

CZK

Cseh korona

24,535

HUF

Magyar forint

285,50

LTL

Litván litász/lita

3,4528

LVL

Lett lats

0,7092

PLN

Lengyel zloty

4,3535

RON

Román lej

4,2960

TRY

Török líra

2,4540

AUD

Ausztrál dollár

1,3416

CAD

Kanadai dollár

1,3635

HKD

Hongkongi dollár

10,7492

NZD

Új-zélandi dollár

1,6778

SGD

Szingapúri dollár

1,7161

KRW

Dél-Koreai won

1 536,31

ZAR

Dél-Afrikai rand

10,1860

CNY

Kínai renminbi

8,8136

HRK

Horvát kuna

7,5125

IDR

Indonéz rúpia

12 121,04

MYR

Maláj ringgit

4,2558

PHP

Fülöp-szigeteki peso

59,678

RUB

Orosz rubel

42,0550

THB

Thaiföldi baht

41,813

BRL

Brazil real

2,3680

MXN

Mexikói peso

17,7573

INR

Indiai rúpia

65,6020


(1)  Forrás: Az Európai Központi Bank (ECB) átváltási árfolyama.


16.9.2011   

HU

Az Európai Unió Hivatalos Lapja

C 273/10


A pénzforgalomba szánt euróérmék új nemzeti előlapja

2011/C 273/04

Image

A Portugália által kibocsátott új kéteurós forgalmi emlékérme nemzeti előlapja

A pénzforgalomba szánt euróérmék törvényes fizetőeszköznek minősülnek az euróövezet egészében. A nyilvánosság és a pénzérmékkel foglalkozó összes érdekelt fél tájékoztatása céljából a Bizottság minden új érme rajzolatának jellemzőit közzéteszi (1). A Tanács erre vonatkozó 2009. február 10-i következtetéseinek (2) megfelelően az euróövezetbe tartozó tagállamok és azok az országok, amelyek a Közösséggel létrejött monetáris megállapodás értelmében euróérméket bocsátanak ki, bizonyos feltételek – többek között a kéteurós címletre való korlátozást előíró követelmény – betartásával pénzforgalomba szánt euró-emlékérméket bocsáthatnak ki. E pénzérmék ugyanazon technikai jellemzőkkel rendelkeznek, mint a többi kéteurós érme, de nemzeti előlapjukon a megemlékezéshez kapcsolódó, nemzeti vagy európai szinten kiemelkedő szimbolikus jelentéssel bíró rajzolat szerepel.

Kibocsátó ország: Portugália

A megemlékezés tárgya: Fernão Mendes Pinto, az ázsiai tengerek és országok portugál felfedezője születésének 500. évfordulója.

A rajzolat leírása: A érme belső része egy vitorlás hajót ábrázol, amely Portugáliára, Lisszabonra, a felfedező könyvére és néhány úti céljára utaló, hullámokat formázó feliratokon úszik. Ez alatt a „Portugal” felirat látható. A felfedező neve az 1511 és a 2011 évszámokkal együtt a belső rész tetején jelenik meg.

Az érmét az európai zászló tizenkét csillaga szegélyezi.

Kibocsátandó mennyiség: 520 000 darab

Kibocsátás időpontja: 2011. szeptember


(1)  A 2002-ben kibocsátott összes pénzérme nemzeti előlapjával kapcsolatban lásd: HL C 373., 2001.12.28., 1. o.

(2)  Lásd a Gazdasági és Pénzügyi Tanács 2009. február 10-i következtetéseit, valamint a pénzforgalomba szánt euróérmék nemzeti előlapjára és kibocsátására vonatkozó közös iránymutatásokról szóló, 2008. december 19-i bizottsági ajánlást (HL L 9., 2009.1.14., 52. o.).


A TAGÁLLAMOKTÓL SZÁRMAZÓ TÁJÉKOZTATÁSOK

16.9.2011   

HU

Az Európai Unió Hivatalos Lapja

C 273/11


Frissített jegyzék a tagállamok külügyminisztériumai által a diplomáciai vagy konzuli képviseletekhez akkreditált személyek és családtagjaik számára kiállított igazolványok mintáiról a személyek határátlépésére irányadó szabályok közösségi kódexének (Schengeni határ-ellenőrzési kódex) létrehozásáról szóló, 562/2006/EK európai parlamenti és tanácsi rendelet 19. cikkének (2) bekezdésével összhangban (HL C 247., 2006.10.13., 85. o.; HL C 153., 2007.7.6., 15. o.; HL C 64., 2009.3.19., 18. o.; HL C 239., 2009.10.6., 7. o.; HL C 304., 2010.11.10., 6. o.)

2011/C 273/05

A személyek határátlépésére irányadó szabályok közösségi kódexének (Schengeni határ-ellenőrzési kódex) létrehozásáról szóló, 2006. március 15-i 562/2006/EK európai parlamenti és tanácsi rendelet 19. cikkének (2) bekezdésében említett, a tagállamok külügyminisztériumai által a diplomáciai vagy konzuli képviseletekhez akkreditált személyek és családtagjaik számára kiállított igazolványmintákat a Schengeni határ-ellenőrzési kódex 34. cikkével összhangban a tagállamok által a Bizottsághoz megküldött információk alapján teszik közzé.

A hivatalos Lapban való közzététel mellett a Belügyi Főigazgatóság honlapján megtalálható a jegyzék havonta frissített változata is.

HOLLANDIA

A HL C 247., 2006.10.13-i számban közzétett információ helyébe lépő szöveg

Státusok

Minden kiváltságos személy státusát meghatározzák, amely jelzi, hogy a kiváltságos személyek mely kategóriájához tartozik. Ezt a státust kóddal jelzik a kiváltságos személyek okmányában.

A következő kódokat alkalmazzák:

Követségek

STÁTUS

KÓD

diplomáciai személyzet

AD

műszaki és igazgatási személyzet

BD

kisegítő személyzet

ED

magán kisegítő személyzet

PD


Konzulátusok

STÁTUS

KÓD

konzulátusi személyzet

AC

műszaki és igazgatási személyzet

BC

kisegítő személyzet

EC

magán kisegítő személyzet

PC


Hollandiában működő nemzetközi szervezetek

STÁTUS

KÓD

diplomáciai rangú személyzet

AO

műszaki és igazgatási személyzet

BO

kisegítő személyzet

EO

magán kisegítő személyzet

PO vagy ZF

Különleges esetek

Amennyiben a személyazonosító okmányt holland állampolgárok vagy Hollandiában állandó lakóhellyel rendelkező külföldiek számára adják ki, a rezidens státus jelzése céljából a következő kódokkal látják el:

NL a holland állampolgárok esetében,

DV az állandó lakóhellyel rendelkezők esetében.

Image

Image


V Hirdetmények

A VERSENYPOLITIKA VÉGREHAJTÁSÁRA VONATKOZÓ ELJÁRÁSOK

Európai Bizottság

16.9.2011   

HU

Az Európai Unió Hivatalos Lapja

C 273/13


ÁLLAMI TÁMOGATÁS – BULGÁRIA

SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) és SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – számú állami támogatás – Magántulajdonú erdőbirtokok állami tulajdonú erdőbirtokokra való cseréje formájában nyújtott állítólagos támogatás

Felhívás észrevételek benyújtására az Európai Unió működéséről szóló szerződés 108. cikkének (2) bekezdése értelmében

(EGT-vonatkozású szöveg)

2011/C 273/06

2011. június 29-én kelt levelével, amelynek hiteles nyelvi változata megtalálható ezen összefoglaló végén, a Bizottság értesítette Bulgáriát arról, hogy a fent említett (állítólagos) támogatással kapcsolatosan az EUMSZ 108. cikkének (2) bekezdése szerinti eljárás megindításáról határozott.

Az érdekeltek a bizottsági eljárás tárgyát képező támogatásra vonatkozó észrevételeiket az alábbi összefoglaló és az annak végén található levél közzétételét követően egy hónapon belül tehetik meg az alábbi címen:

European Commission

Directorate-General for Competition

State aid Greffe

J-70 3/219

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

Fax +32 22961242

Az észrevételeket a Bizottság továbbítja Bulgáriának. Az észrevételek benyújtói kérésüket megindokolva, írásban kérhetik adataik bizalmas kezelését.

AZ ÖSSZEFOGLALÓ SZÖVEGE

AZ ÁLLÍTÓLAGOS INTÉZKEDÉS LEÍRÁSA

2008. július 17-én panasz érkezett a Bizottsághoz egy névtelenségét megőrizni kívánó panaszostól. A panasz egy olyan tulajdoncserére vonatkozó állítólagos állami támogatásról számolt be, amelynek keretében állami földtulajdont cseréltek magántulajdonú földtulajdonra Bulgáriában. A panaszos állítása szerint a bolgár állam piaci áron alul bonyolította le az állami tulajdonú erdőbirtokok magántulajdonú erdőbirtokokra való cseréjét. A csere számos esetben az elcserélt földterület hasznosításának módosításával járt (így például erdőterületet építési területnek nyilvánítottak), minélfogva emelkedett a magántulajdonba került földtelek értéke.

Mind a telekcsere, mind pedig a földhasznosítás módosítása a Bulgária Európai Unióhoz való csatlakozását megelőzően hatályba lépett bolgár jog alapján történt. 2009-ben betiltották a magánfelekkel való erdőbirtokcserét, illetve felfüggesztették az azt követő földhasználat-módosítást. A panaszosok azt kérik, hogy nyilvánítsák jogellenesnek és összeegyeztethetetlennek a cseréből és a földterület besorolásának megváltoztatásából adódó állítólagos támogatást, és a bolgár hatóságok állítsák helyre az eredeti állapotot.

A panaszosok szerint a támogatás lehetséges kedvezményezettjei rendszerint ingatlanfejlesztéssel és/vagy turisztikai tevékenységekkel foglalkozó és erdőbirtokaikat állami erdőterületekre cserélő természetes személyek, magánvállalkozások vagy önkormányzatok.

A panaszosok azt állítják, hogy az állam az erdőcsere révén két szakaszban nyújtott támogatást. Az első szakaszban – különösen az állami tulajdonú erdők stratégiai elhelyezkedése miatt – méltánytalan feltételek mellett cseréltek állami tulajdonú erdőbirtokokat magántulajdonú erdőbirtokokra. A második szakaszban pedig az illetékes hatóságok engedélyezték a korábban állami tulajdonú erdő eredeti besorolásának megváltoztatását és annak belterületté nyilvánítását, ami révén lehetővé vált a fejlesztés kivitelezése. A fenti két lépést kumuláló program következésképpen gazdasági előnyhöz juttatott vállalkozásokat, hiszen azok a csere és az átsorolás révén piaci áron alul jutottak a földterületekhez. A hatályos bolgár jogszabályok alapján ennélfogva állami támogatási program valósul meg.

Az erdőbirtokcserénél az állam mint tulajdonos által alkalmazott árakat a vonatkozó bolgár rendelet, vagyis az alapárakról, a kivételes földterületek áráról, illetve az erdőkre és erdős területekre vonatkozó használati és szolgalmi jogok létrehozásáról szóló rendelet (a továbbiakban: az alapárakról szóló rendelet) határozza meg.

Az alapárakról szóló rendelet alkalmazásában meghatározott árak nem érik el a piaci árat. Emellett 2004 és 2010 között nem aktualizálták (megfelelően) a hatósági árak meghatározását szolgáló mutatókat. Következésképpen a panaszosok úgy vélik, hogy csereügyletek alkalmával egyáltalán nem veszik figyelembe az állami tulajdonú erdők valós piaci árát.

A TÁMOGATÁS ÉRTÉKELÉSE

A bolgár hatóságok az EUMSZ 108. cikkének (3) bekezdése értelmében nem jelentették be az erdőterület-cserével kapcsolatban nyújtott támogatást még annak végrehajtását megelőzően. Következésképpen ha a Bizottság úgy találja, hogy jelen esetben valóban állami támogatásról van szó, akkor az jogellenes. Ezen túlmenően, amennyiben az ilyen támogatás összeegyeztethetetlen a belső piaccal, azt vissza kell fizettetni.

A Bizottság az előzetes értékelést követően kétli, hogy a támogatás hatósági árait meghatározó bolgár módszer – különösen erősen inflációs környezetben – a piaci árakhoz legközelebb álló eredményekhez vezetne. A Bizottság ennélfogva nem zárhatja ki, hogy az erdőcsereügyletek állami támogatásnak minősülnek. E szakaszban a Bizottság nem zárhatja ki határozottan, hogy a cserék közvetlenül kapcsolódnak a földterület hasznosításának esetleges későbbi – közigazgatási eljárással engedélyezett és az elcserélt földterület tulajdonosa számára előnyt biztosító – módosításaihoz. A Bizottság jelenleg nem tudja határozottan megerősíteni, hogy az EUMSZ 107. cikkének (1) bekezdése értelmében a földterület besorolásának megváltoztatásai állami támogatásnak minősülnek-e. A Bizottság az eddigiek alapján úgy véli, hogy a csereterületek hatósági árakat megállapító mechanizmus állami támogatással jár, hogy a csereügyletek és a földterület besorolásának későbbi megváltoztatása közvetlenül kapcsolódnak egymáshoz, illetve hogy a földterület besorolásának megváltoztatása állami támogatással jár.

A Bizottság nem rendelkezik arra vonatkozó információval, ami arra engedne következtetni, hogy az erdőbirtokcserék és a földhasznosítás későbbi megváltoztatása uniós célkitűzések elérését tennék lehetővé vagy a különböző állami támogatási eszközökben előírt vonatkozó összeegyeztethetőségi feltételekkel összhangban történnének. A Bizottság ennélfogva kétségét fejezi ki a vizsgált intézkedések belső piaccal való összeegyeztethetőségét illetően.

A LEVÉL SZÖVEGE

„Комисията би желала да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от Вашите власти относно мерките, посочени по-горе, реши да открие процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“).

1.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 17 юли 2008 г. беше получена жалба от жалбоподател, поискал да остане анонимен, която беше заведена под номер CP 176/2008 (A/14905). На 11 август 2008 г. неповерителен вариант на тази жалба беше изпратен на българските власти, за да представят мнението си (D/53153). На 28 август 2008 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/17566). На 2 септември 2008 г. беше получен първи отговор от българските власти (A/17907).

(2)

Жалбоподателят предостави допълнителна информация по казуса съответно на 3 септември 2008 г. (A/17987) и на 1 октомври 2008 г. (A/20168). Тази информация беше изпратена на българските власти на 7 октомври 2008 г. (D/53840). Отговорът на българските власти беше получен на 28 октомври 2008 г. (A/22818). На 5 декември 2008 г. жалбоподателят предостави още допълнителна информация (A/26375).

(3)

На 27 януари 2009 г. информация по казуса беше получена от трета страна (A/2063).

(4)

На 14 май 2009 г. (A/14172), 2 юни 2009 г. (A/13121) и 8 юни 2009 г. (A/13953) съответно жалба по същия въпрос беше получена от втори жалбоподател. Неповерителният вариант на тази втора жалба беше изпратен на българските власти на 8 декември 2009 г. (D/55202), за да представят мнението си.

(5)

На 4 декември 2009 г. делото беше разделено административно. Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с първия жалбоподател, беше преименувана на SA.26212 (CP 176a/2008). Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с втория жалбоподател, беше преименувана на SA.26217 (CP176b/2008).

(6)

По дело CP176b/2008 отговорът от българските власти във връзка с искането за информация от 8 декември 2009 г. беше получен на 4 януари 2010 г. (A/123).

(7)

На 23 март 2010 г. информация по въпроса беше получена от трета страна (A/5244) и регистрирана по дело CP176b/2008.

(8)

По дело CP176a/2008 неповерителният вариант на някои документи беше поискан от жалбоподателя (D/55201). Те бяха получени на 6 януари 2010 г. (A/328) и бяха изпратен на българските власти на 26 януари 2010 г. (D/5308), за да представят мнението си.

(9)

На 2 февруари 2010 г. българските власти поискаха превод на български език на някои документи, които бяха изпратени до тях в кореспонденция с номер D/5308. Освен това, на 10 февруари 2010 г. те поискаха удължаване на срока за предоставяне на информация (A/2443), което беше одобрено от Комисията с писмо от 16 февруари 2010 г. (D/5635).

(10)

На 18 февруари 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/3075), в която се споменаваше не само за замени на горски земи, но и за замени на земеделски земи.

(11)

На 22 февруари 2010 г. беше проведена техническа среща с българските власти, за да се обсъдят въпросите, повдигнати от жалбоподателите. Някои въпроси, повдигнати по време на срещата, бяха изпратени в писмен вид на българските власти по електронна поща на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(12)

На 24 февруари 2010 г. българският превод на кореспонденцията от 26 януари 2010 г. (D/5308) беше изпратен на българските власти (D/5777).

(13)

На 17 март 2010 г. последният внесен документ на жалбоподателя от 18 февруари 2010 г. (A/3075) беше изпратен на българските власти и беше поискано тяхното мнение само по отношение на замените на гори (D/6272).

(14)

На 23 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5048) на искането за информация от 26 януари 2010 г. (D/5308; преводи, изпратени с номер D/5777).

(15)

На 27 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5403) на въпросите, изпратени на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(16)

На 25 март 2010 г. българските власти поискаха удължаване на срока за предоставяне на техния отговор (A/5194), както и превод на български език на някои документи, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272). Това удължаване беше одобрено от Комисията на 8 април 2010 г. (A/6593). На 19 април 2010 г. версията на английски език на документите, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272), беше изпратена на българските власти (D/6737).

(17)

На 10 август 2010 г. (D/8649) и 11 август 2010 г. (D/8687) съответно версиите на английски и на български език на искането за информация бяха изпратени на българските власти. Българските власти предоставиха исканата информация на 30 август 2010 г. (A/12003).

(18)

На 12 октомври 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/13173) по дело (CP 176a/08). На същия ден беше проведена среща с българските власти за изясняване на някои въпроси. По време на тази среща българските власти предоставиха на Комисията определена информация под формата на презентация, която беше регистрирана на 19 ноември 2010 г.

(19)

С оглед планиране на допълнителна среща относно случаите на замени, Комисията неофициално поиска от българските власти определена информация на 26 януари 2011 г. Освен това, на същия ден беше получен нов документ от жалбоподателя по дело CP 176a/08.

(20)

На 3 февруари 2011 г. беше проведена среща с представителите на българските власти. Като последващи действия във връзка с тази среща, на 14 февруари 2011 г. българските власти изпратиха някои разяснения до Комисията.

2.   ОПИСАНИЕ НА ПРЕДПОЛАГАЕМАТА ПОМОЩ

(21)

След отчуждаването им през 1947 г. всички гори в България са станали държавна собственост и това е продължило до 2000 г., когато е започнала реституцията на горите на предишните частни собственици. Тогава някои гори станаха частна собственост.

(22)

Българските власти посочиха, че въз основа на изменение на Закона за горите (1), влязло в сила на 22 февруари 2002 г., са станали възможни замените на гори и поземлени парцели от горския фонд (който е държавна собственост) с частно притежавани гори. В това изменение на Закона за горите, в сила до 27 януари 2009 г., са били определени редът и условията за замените. Според българските власти замените на гори са имали за цел постигането на по-ефективна структура на собственост и консолидация на горите, които са държавна собственост.

(23)

Според българските органи, ако частното лице получи земя с по-висока стойност чрез замяната, то трябва да плати компенсация на държавата за разликата в цената. Българските органи посочиха, че по принцип държавата приемаше само замени, чрез които държавата е получила земя с по-висока стойност.

(24)

Жалбоподателите считат, че при сделките за замени, предприети от българските власти, е била предоставена държавна помощ. Твърди се, че когато държавните горски имоти са били заменени за частни такива, българската държава е постигнала цена, за която се твърди, че е по-ниска от пазарната стойност. В няколко случая замените са били последвани от промяна на предназначението на заменената земя (т.е. от горски земи в земя за застрояване), като получената по този начин стойност на парцела би нараснала дори още повече.

(25)

Както замяната, така и последващата промяна на предназначението на земята се основават на българското законодателство, влязло в сила преди присъединяването на България към Европейския съюз. По-специално, Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд (2) („Наредбата за базисните цени“), която определя методологията за оценка на цените на горските имоти, е влязла в сила на 18 ноември 2003 г.

(26)

На 27 януари 2009 г. е влязла в сила забрана на замените на гори; на 3 септември 2009 г. е въведен мораториум върху последващата промяна на предназначението на земята. Следователно замените на гори, извършвани с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни от 2009 г. насам. Жалбоподателите изискват предполагаемата помощ, произтичаща от замените и промените в статута на земята, да бъде обявена за неправомерна и несъвместима и да бъде възстановена от българските власти.

2.1.   Бенефициерите

(27)

Според жалбоподателите потенциалните бенефициери на помощта са физически лица, частни дружества или общини, често работещи в сферата на строителството на недвижими имоти и/или сферата на туристическите дейности, които са заменили горските си имоти за горски парцели държавна собственост.

2.2.   Размерът на помощта

(28)

На този етап и въз основа на информацията, с която Комисията разполага, е невъзможно да се оцени точният размер на помощта, потенциално предоставена при замените на горски имоти. Въз основа на информацията, предоставена от жалбоподателите (3), изглежда, че — поне в някои случаи — размерът на помощта надвишава прага de-minimis.

2.3.   Предоставяне на помощта според жалбоподателите

(29)

Според жалбоподателите държавна помощ би била предоставена в контекста на замените на гори по процедура, състояща се от два етапа. На първия етап гори държавна собственост биха били заменени с гори частна собственост при несправедливи условия, главно поради стратегическото местоположение на тези гори държавна собственост. На втория етап би било предоставено одобрение от компетентния орган за промяна на статута на предназначение на бившите гори държавна собственост и тяхното включване в градската зона, което позволява да бъде предприето извършването на урбанизация. Следователно тази схема, като съвкупност от двата етапа, би дала възможност на предприятията да получат икономическа полза, тъй като цените за земя държавна собственост, начислявани при замяната и/или последващата промяна на предназначението на земята, биха били по-ниски от пазарната цена за подобна земя, продадена на пазара. По тази причина по силата на действащото българско законодателство би била създадена схема за държавна помощ.

(30)

Цените на горски имоти, заменени от държавата като собственик, се определят въз основа на специализирана българска наредба, а именно Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд („Наредбата за базисните цени“).

(31)

Според жалбоподателите, цената, определена при прилагане на Наредбата за базисните цени, е по-ниска от пазарната цена. Наредбата за базисните цени не би отразявала в достатъчна степен стойността на имотите като обекти на строително териториално устройство. Например в наредбата не се изисква при оценката да се отчита устройственият статут на съответния имот, т.е. дали съответните горски имоти са предназначени за застрояване в плановете за устройство на територията. Според жалбоподателите това може да доведе до десетки или стотици пъти по-големи разлики между пазарната цена и цената, определена в рамките на предварителната оценка, извършена от държавата. Освен това коефициентите за определяне на административните цени не са били актуализирани (в достатъчна степен) през периода 2004—2010 г. Поради това, според жалбоподателите, при сделките за замени никога не се използва реалната пазарна цена на горите държавна собственост.

(32)

Накрая, жалбоподателите твърдят, че пазарната цена на заменения горски имот става многократно по-висока от цената, определена при прилагането на Наредбата за базисните цени, когато новият собственик на имота промени предназначението на заменената земя в земя за застрояване, което е редовна практика.

2.4.   Предварително становище на българските власти

(33)

Българските власти твърдят, че в замените на горски имоти няма никаква държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“). Като една от причините те посочват, че жалбоподателите не са доказали как потенциалната помощ би засегнала търговията между държавите-членки, както и че от заменените горски земи не би била изнасяна никаква дървесина (4). Властите посочиха също, че ако Комисията установи наличието на държавна помощ, те биха били готови да уведомят за наличието на схема за помощ в съответствие с Насоките за национална регионална помощ („НРП“).

(34)

След това те изтъкват факта, че цената на горската земя държавна собственост винаги се определя в съответствие със Съобщението на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (5) („Съобщението относно продажбата на земя“). Оценката се извършва от независим оценител преди да се осъществи сделката. При определяне на цената на парцела оценителят следва предписанията за определяне на цените, предвидени в Наредбата за базисните цени. В предписанията се вземат предвид определени обективни критерии, като местоположението на парцела, значението на района за защитата на горите от урбанизация и полезността на растителни видове на територията на парцела. Преди приключването на сделката за замяна и двете страни по сделката (частната и публичната страна) трябва да постигнат съгласие, че те действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

(35)

Българските власти твърдят, че за да се провери дали цената, изисквана за горски парцел държавна собственост при сделка за замяна, отговаря на пазара, тя следва да бъде сравнена с цената за други горски парцели, а не, както са предложили жалбоподателите, с цените, постигнати при продажбите на земя за застрояване. Техният основен аргумент е, че законът предлага само възможността да се изиска такава промяна на предназначението, но не и законно право на такава промяна. Подкрепящите доказателства показват, че само малка част от замените са последвани от промяна на предназначението на земята:

Годината, през която е извършена замяната

Брой замени

Случаи на променен статут на земята

2006 г.

15

3

2007 г.

23

8

2008 г.

62

4

2009 г.

47

0

(36)

Процедурата за промяна на предназначението на земята е подробно определена в Правилника за прилагане на закона за горите. Първо (новият) собственик(ът) на горския парцел трябва да подаде заявление до изпълнителния директор на Изпълнителната агенция по горите, която е част от Министерството на земеделието и горите. Изисква се положително становище от страна на местните власти (държавното горско стопанство и държавното ловно стопанство в районите, където се намира парцелът). Комисия от (вътрешни и евентуално външни) експерти разглеждат заявлението и представят становище на изпълнителния директор, който въз основа на становището взема предварително решение. Ако решението е положително и потвърждава основанията и законосъобразността на заявлението, то се изпраща до всички служби, отговарящи за промяната на предназначението (областния управител, кмета на общината и директора на регионалната дирекция, отговарящ за горите). Последващите етапи от административната процедура се извършват от органи, независими от министъра на земеделието и/или изпълнителния директор. Въз основа на положителното предварително решение собственикът трябва да представи заявление до съответната община за възлагането, изготвянето и одобряването на подробен устройствен план. Такъв план изисква консултация с всички (местни) заинтересовани страни. Ако такъв план бъде одобрен и след като влезе в сила, собственикът подава заявление до министъра на земеделието и храните за изключването на съответния горски парцел от горския фонд. За това изключване се дължи таксова марка, определена от независим оценител в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени. След заплащането на таксовата марка се стартира процедура за издаването на административно решение за промяна на статута на предназначение на поземления парцел. В зависимост от размера на имота това се извършва или от министъра на земеделието и храните (ако се отнася до земя с площ по-малко от 10 хектара), или от Министерския съвет.

(37)

Освен това българските власти информираха Комисията, че забрана на замените на гори е въведена в законодателството на 23 януари 2009 г. и е влязла в сила на 27 януари 2009 г. В допълнение, на 5 август 2009 г. българското правителство издаде заповед за преустановяване на разглеждането на заявления за промяна на статута на горските земи, придобити от частни физически или юридически лица чрез замяна. Този мораториум беше потвърден с Решение на Народното събрание на България от 3 септември 2009 г. С оглед на гореизложеното, замените на гори, извършени с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни в България.

(38)

Българските власти също така информираха Комисията, че в някои случаи може да е имало корупционни практики, довели до ситуации, при които при определяне на цените на заменените земи Наредбата за базисните цени може да не е била спазвана (или да не е била следвана правилно). Тези случаи са предадени на българската прокуратура и са започнали наказателни разследвания срещу високопоставени длъжностни лица, включително двама бивши министри на земеделието и бивш ръководител на българската Агенция по горите, на основание, че съответното българско законодателство е било приложено неправилно. Важно е да се подчертае, че тези наказателни разследвания не засягат същите въпроси като настоящото разследване за държавна помощ: наказателните разследвания разглеждат неправилното прилагане на българското законодателство, докато разследването за държавна помощ обхваща последиците от правилното прилагане на горепосочените правни разпоредби.

2.5.   Уведомяване за държавна помощ

(39)

Българските власти считат, че замените на гори и последващите промени на предназначението на земята не включват държавна помощ. Те изразиха готовността си да уведомят за схема за помощ, ако Комисията установи наличието на (неправомерна) държавна помощ.

2.6.   Правно основание

(40)

Националното правно основание за замените на гори, промяната на предназначението на горската земя и изчисляването на цените, които да се използват при сделките за замени, е:

а)

Законът за горите на България;

б)

Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд;

в)

Законът за държавната собственост (6)

г)

Законът за задълженията и договорите (7).

3.   ОЦЕНКА НА ПОТЕНЦИАЛНАТА ПОМОЩ И НА НЕЙНАТА СЪВМЕСТИМОСТ

3.1.   Наличие на държавна помощ

(41)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС „всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да било форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставяне в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар“.

3.1.1.   Неразривна връзка между замяната и промяната на предназначението на земята

(42)

Първият спорен въпрос е дали двете стъпки на сделката, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята (от гора в земя за застрояване) са неразривно свързани. Разглеждайки числените доказателства, представени от българските власти, Комисията отбеляза, че от 147 замени (2006—2009 г.) 15 са били последвани от промяна на статута (10 %). Тези данни, както и различните действащи правни и административни процедури, изглежда потвърждават тезата на българските власти, че — като общ принцип — двете стъпки не са неразривно свързани. (8)

(43)

От друга страна, българските власти посочиха, че формулите за определяне на цените на горските имоти и таксата за дължимата таксовата марка за промяна на предназначението на земята са така определени, че да постигнат пълната цена за замяна на даден горски имот плюс промяната в предназначението на земята да бъде до голяма степен равна на пазарната цена на подобен имот за застрояване. Това означава, че властите може да са допускали, че много инвеститори биха могли да се опитат да съчетаят и двете стъпки в една сделка.

(44)

С оглед на гореизложените съображения Комисията счита на този етап, че като общ принцип двете стъпки, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята, не са неразривно свързани и трябва да бъдат анализирани поотделно. При все това не може да се изключи в някои случаи намерението на властите и на частната страна по замяната от самото начало да е било замяната да бъде последвана от промяна на класификацията на заменената земя. В такива случаи двата етапа на практика биха били неразривно свързани.

(45)

Поради това Комисията приканва всички заинтересовани страни да представят мнения по предложения подход, т.е. като имат предвид, че не съществува неразривна връзка между двата етапа на сделката.

3.1.2.   Потенциална държавна помощ при промяна на предназначението на земята

(46)

Процесът на промяна на предназначението на определен (горски) имот в земя за застрояване е документиран в българското законодателство. Жалбоподателите твърдят, че фактът, че собствениците на горска земя са могли (допреди провъзгласяването на мораториума) да променят предназначението на тази земя до голяма степен е увеличил нейната стойност и от това следва, че е била предоставена държавна помощ.

(47)

Комисията отбелязва, че prima facie промяната в статута на земята не изглежда да е включвала някакво прехвърляне на публични ресурси. Дължимата таксова марка за тези сделки е била изчислена в съответствие с правните разпоредби, и — доколкото е известно на Комисията — е била платена във всички разглеждани случаи. Поради това изглежда, че макар да е възможно да е било предоставено известно икономическо предимство на съответното частно предприятие в резултат на административните решения за одобряване на промяната в статута на земята, тези административни решения не биха довели до предоставянето на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. При все това Комисията не взема окончателно становище по този въпрос и приканва заинтересованите страни да изразят мнение по въпроса дали с оглед на общоприетото определение за държавна помощ, което изисква наличието на държавни ресурси, административната промяна на статута на земята представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС.

3.1.3.   Потенциална държавна помощ при замяната на горска земя

3.1.3.1.   Замените като обща мярка

(48)

При анализа на това дали сделките за замени на гори включват държавна помощ, първият въпрос, който да бъде разгледан, е дали тази схема би могла да се счита за обща мярка. Ако това е така, тогава не би била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. В съответствие с принципите, разработени в Известието на Комисията за прилагане на правилата за държавна помощ по отношение на мерките за пряко данъчно облагане на дружества (9), мерки, които са открити за всички икономически участници в държава-членка или преследват общи цели на икономическата политика, не представляват държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Те обаче трябва да бъдат действително открити за всички дружества на основата на равен достъп и не могат de facto да бъдат намалени по обхват например чрез правомощията на държавата да взема решения за предоставянето ѝ.

(49)

Във връзка с гореизложеното българските власти в действителност твърдят, че всеки собственик на горски имот би могъл, съгласно приложимото законодателство, да поиска да замени гора частна собственост за гора държавна собственост. При все това при вземането на решение относно такава замяна Постоянната изпълнителна комисия в Агенцията по горите е използвала критерии, определени от директора на Агенцията. Освен това министърът на земеделието е разполагал с правомощия да наложи вето.

(50)

С оглед на гореизложеното българските публични власти са разполагали със значителни правомощия при вземането на решения по отделните сделки за замени. Поради това Комисията смята, че схемата за замени на горска земя частна собственост за горска земя държавна собственост не може да се счита, че представлява обща мярка.

3.1.3.2.   Държавна помощ при сделките за замени

(51)

С цел да се установи дали сделките за замени предоставят икономическо предимство на участващите в тях частни предприятия Комисията трябва да установи дали цената, определена от оценителите въз основа на предвидените разпоредби в българското законодателство, напълно отразява пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

Общи

(52)

В съответствие с принципа на инвеститор в условията на пазарна икономика, за да не предоставят държавна помощ, публичните власти трябва да действат за целите на сделките по същия начин, както биха действали частните пазарни инвеститори. Това предполага, че когато встъпват в сделки, те също така следва да определят отговаряща на пазара цена за земята в тяхно владение.

(53)

Комисията счита, че наличието на икономическо предимство при замяната на горска земя държавна собственост за горска земя частна собственост трябва да се оценява във връзка със Съобщението относно продажби на земя (10).

(54)

В Съобщението относно продажби на земя се определят две възможности за автоматично изключване на наличието на държавна помощ при продажбите на земя и сгради от публични власти: когато продажбата се извършва чрез безусловна тръжна процедура — приемането на най-добрата тръжна оферта — или при липсата на такава процедура — когато продажната цена се равнява поне на стойността, определена чрез независима експертна оценка.

(55)

В настоящия случай на замени на земи не е имало официална тръжна процедура за нито един от горските парцели държавна собственост. Потенциалните бенефициери на помощта вече са разполагали с горски имоти, които са искали да заменят за други парцели държавна собственост. Поради това обикновено частните страни са подавали заявления до българските власти, за да се осъществи замяната на горските парцели, докато властите не са били инициатори на замяната. Следователно Комисията трябва да установи дали цените, използвани за извършването на замените на земи, са били определени в съответствие с принципите, установени в Съобщението на Комисията относно продажби на земя при спазване на оценка на независим експерт.

(56)

Точка 2, буква а) от Съобщението на Комисията относно продажбите на земя, съгласно заглавие „Продажба без безусловна тръжна процедура“ гласи следното:

а)

Независима експертна оценка

Ако публичните органи не възнамеряват да приложат посочената в точка 1 процедура, би трябвало да се извърши независима оценка от един или повече независими оценители на активите преди започване на преговорите по продажбата с цел определяне на пазарна цена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка. Определената по този начин пазарна цена е минималната покупна цена, която може да бъде приета, без да се предоставя държавна помощ.

„Оценител на активи“ е лице с добра репутация, което:

е придобило съответна степен, присъдена от признат учебен център или притежава равностойна академична квалификация,

има подходящ опит и е компетентно при извършване на оценки на земя и сгради, като се отчита географското им местоположение и категорията на активите.

Ако в някоя държава-членка няма установена съответна академична квалификация, оценителят на активи би трябвало да бъде член на призната професионална организация, занимаваща се с оценка на земя и сгради, или:

да бъде назначен от съда или орган с равностоен статут,

да има поне признато удостоверение за завършено средно образование и достатъчна степен на образование, с поне 3-годишен практически опит след дипломирането си и с познания по оценяване на земя и сгради в конкретното място.

Оценителят би трябвало да е независим в изпълнение на задачите си, т.е. публичните органи не би трябвало да имат право да му дават нареждания по отношение на резултата от оценката му. Държавните служби за оценка и държавните служители или други служители следва да се считат за независими, при условие че може на практика да се изключи упражняване на противозаконно влияние върху техните заключения.

„Пазарна стойност“ означава цената, на която биха могли да бъдат продадени земята и сградите съгласно частен договор между склонния да продаде продавач и необвързан купувач в деня на оценката, като се приема, че собствеността е публично предложена на пазара, пазарните условия позволяват редовна продажба и е предоставен достатъчен срок за водене на преговори за продажба, съобразен с характера на собствеността.

Оценка преди сделката

(57)

Комисията отбелязва, че за целите на замените цените на парцелите обществена и частна земя се определят посредством независима експертна оценка. Българските власти потвърдиха, че всички оценки са били направени преди сключването на сделката за замяна. Освен това, преди сделката за замяна да влезе в сила, и двете страни по сделката (частната и публичната страна) е трябвало да потвърдят, че действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

Независимост на оценителите

(58)

Всички оценители, които подготвят и защитават оценките на държавни горски имоти, трябва да отговарят на разпоредбите, предвидени в българската Наредба № 17 за лицензиране на физическите и юридически лица за упражняване на частна лесовъдна практика. Оценителите са част от експертните екипи, работещи със съдилищата на Република България. Те нямат трудово или официално правоотношение с Министерството на земеделието и храните или с Държавната агенция по горите. В съответствие с Наредбата за базисните цени изборът на оценители за целите на оценката на парцели горски земи, които да бъдат заменени, се извършва от „собственика“ или от „заинтересованата страна“.

(59)

На този етап от процедурата Комисията счита, че оценителите, използвани за целите на оценяване на горските поземлени парцели при сделките за замени, са независими оценители по смисъла на Съобщението относно продажби на земя.

Пазарна цена, определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка

(60)

Комисията трябва да провери дали цената на съответната горска земя, определена от оценителите за целите на сделката за замяна, отразява пазарната стойност на актива и е определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка.

(61)

Цените се определят от експерти, като се използват единствено формулите, определени в Наредбата за базисните цени. Българското законодателство не позволява на експертите да се отклоняват от определяната по този начин цена.

(62)

Базисната цена на даден горски поземлен имот (определена за целите на замяната) е сумата от базисната цена на земята и цената на насаждението (растителните видове на територията на имота).

(63)

Стойността на земята се определя по отношение на средните стойности на земята според категориите земя, предлагащи идентични условия за растеж на растенията (150 типове месторастения съгласно Наредбата за базисните цени). Така определената стойност на земята допълнително се коригира чрез използването на корекционен коефициент, който отчита местонахождението на имота по отношение на местната и националната инфраструктура. Този корекционен коефициент е определен в приложение 2 към Наредбата за базисните цени.

(64)

Корекционният коефициент Km се определя по следната формула:

Km = 1 + g + m + s + р, където:

s –

коефициент за близост до урбанизирана територия, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,25)

m –

коефициент за близост до морето, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,20)

p –

коефициент за близост до повърхностен път, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,2)

g =

изразен с цифри коефициент за близост до град, отразяващ разстоянието до определен град (най-късото пътно разстояние между имота и града). Градовете са разделени в 6 групи:

Група 1

Група 2

Група 3

Група 4

Група 5

Група 6

София (от 0,00 до 0,7)

Русе, Пловдив, Бургас и Варна (от 0,00 до 0,50)

Благоевград, Велико Търново, Враца, Плевен и Стара Загора (от 0,00 до 0,40)

Други областни градове (от 0,00 до 0,35)

Други големи градове (Ботевград, Горна Оряховица, Димитровград, Дупница, Казанлък, Карлово, Лом, Петрич, Самоков, Свищов и Червен бряг (от 0,00 до 0,30)

Други общински центрове (от 0,00 до 0,10)

(65)

Стойността на земята допълнително се коригира с добавянето на увеличение за хектар, което се определя въз основа на средната цена на земята, наблюдавана в зоната, в която се намира имотът. Тези увеличения на цената са определени в разпоредбите на приложение 3 към Наредбата за базисните цени и са посочени в таблицата по-долу:

 

Добавка

(BGN/хектари)

София, национални курорти и вилни зони, прилежащи към тях, земи на разстояние 10 км от морето

5 000

Населени места от I и II категория

2 000

Населени места III и IV категория

1 000

Населени места от V и VI категория

500

Населени места от VII и VIII категория

0

(66)

Общата стойност на земята, определена по този начин, е така наречената базисна цена на земята.

(67)

Цената на насаждението (растителните видове на територията на имота), които се намират на дадения парцел земя, е стойността на сегашната им възраст и прогнозираната стойност на тяхната турнусна възраст. Стойността на дървесината от горските насаждения при сегашната им възраст (възрастта към момента на оценката) е равна на приходите от продажбите на видовете по средни пазарни цени, като се приспаднат разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването до място за временно съхранение. В случай че приходите не покриват разходите, дървесината няма никаква стойност.

(68)

Приходите от продажбите се определят като се сортиментира запасът и се класифицират обемите на категориите дървесина. Разходите (BGN/кубичен метър) за сеч и първична обработка на дървесината при средна трудност на сечището се определят според дървесния вид и категорията дървесина. Разходите за извозване на дървесината се определят според дървесния вид, категорията дървесина и средното извозно разстояние. Прави се добавка на всеки километър извозно разстояние, както следва: разходите за извозване се умножават по коефициент, който отчита трудността на извозния път.

(69)

Средните пазарни цени и разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването на дървесина следва редовно да се определят и актуализират от Изпълнителната агенция по горите въз основа на среднопретеглените стойности, изчислени от статистическите данни, събрани за период от 3 години (като последната от тях участва с удвоена тежест).

(70)

По този начин, като се добави стойността на растителните видове, както е определена от оценителя, към базисната цена на земята, се получава базисната цена на горския поземлен имот.

(71)

За защита на средообразуващите и рекреационните функции на горите в определени райони на България се създават зони за така наречената „особена защита от урбанизация“. Съгласно разпоредбите на приложение 19 към Наредбата за базисните цени, базисните цени на горски имоти, намиращи се в такива райони, се умножават с коефициент К, посочен в таблицата по-долу (11), а именно:

Черноморско крайбрежие, първа зона

К = 6

Черноморско крайбрежие, втора зона

К = 5

Курортни зони, курорти и селища с национално значение

К = 4

Гори и земи, простиращи се в зоните от края на пътното платно на републиканските и общинските пътища до ограничителните строителни линии

К = 3

Курортни зони, курорти и селища с местно значение

К = 4

(72)

В допълнение и само в случай на замени е бил прилаган така нареченият коефициент за пазарен регулатор съгласно приложение 20 към Наредбата за базисните цени. Той се изразява в BGN/m2 и варира от 10 за земи в близост до морето, големи планински курорти и София до 1 за най-малко атрактивни земи.

(73)

Общата цена на даден горски имот, която е резултат от експертната оценка за целите на замените, е базисната цена на горския имот, умножена, където е уместно, с коефициент за „особена защита от урбанизация“ и коригирана с „коефициента за пазарен регулатор“.

(74)

На този етап от процедурата Комисията счита, че горепосоченият метод за определяне на административните цени не взема предвид непременно едни и същи критерии, въз основа на които биха били установени пазарните цени при частни сделки. Дали този метод е приемлив трябва да бъде установено в контекста на съдебната практика на европейските съдилища.

(75)

В скорошно решение по делото Seydaland (12) Общият съд анализира тълкуването на Съобщението на Комисията относно продажби на земя. Съдът постанови, че когато националното право установява правила за изчисляване на пазарната стойност на земи с оглед на тяхната продажба от публичните органи, за да съответстват тези правила на член 107 от ДФЕС, при прилагането им във всички случаи трябва да се получи цена, която е възможно най-близка до пазарната стойност. Тъй като последната е теоретична, освен при продажбите, при които се приема най-добрата оферта, задължително трябва да се приеме за допустим марж на отклонение на получената цена от теоретичната. Относно въпросната процедура по делото Seydaland Съдът постанови, че: „Член 87 от Договора за ЕО [член 107 от ДФЕС] трябва да се интерпретира като не изключващ разпоредбите на националното законодателство, установяващи методи за калкулация за определяне на стойността на земеделската и горска земя, предложена за продажба от публичните органи […] до степен, при която тези методи предвиждат актуализиране на цените, при което цените за такава земя нарастват стремително, така че цената, действително платена от купувача, отразява, доколкото е възможно, пазарната цена на земята.“

Пазарна стойност към датата на оценката и предоставяне на икономическо предимство

(76)

Поради това като последна стъпка Комисията трябва да потвърди, че цената, определена от оценителите въз основата на метода и коефициентите, предвидени в българското законодателство, може да отрази пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

(77)

На този етап от процедурата Комисията не е в състояние да установи дали системата на административните цени, въведена с приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г., е била подходяща, за да отрази пазарните цени за горски земи въз основа на коефициентите, определени към момента, в който е започнало прилагането на метода, както и дали чрез използването на тази система във всички случаи се получава цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност съгласно изискванията на решението по делото Seydaland. Комисията отбелязва информация, предоставена от България, според която при приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г. административните цени (цена за замяна и такса за промяна на предназначението на земята) са били в размер на 75 %—80 % от пазарните цени за земя за застрояване (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Това твърдение не позволява да бъде направено заключение, че към момента на влизане в сила на системата методът е давал възможност за получаване във всички случаи на цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност. Комисията изразява съмнения за това дали българският метод за оценка отговаря на това изискване и приканва всички заинтересовани страни, и по-специално държавите-членки, които биха могли да прилагат подобни методи спрямо административните цени с цел установяване на пазарните стойности за горски земи, да представят мненията си относно уместността на този метод.

(78)

През периода 2005—2008 г. се наблюдава много силно увеличено търсене на горски имоти в България, което е довело до голямо увеличение на цените на парцелите, особено на тези от тях, които се намират в атрактивни зони. По време на този бум съотношението на административните спрямо пазарните цени, определен в параграф 77 спада до средно 15–20 % (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Тази средна цена крие показателен ръст за най-атрактивните парцели и ограничени повишения за по-малко атрактивните участъци.

(79)

В решението по делото Seydaland се изисква методите за определяне на административните цени да включват механизъм за актуализация на тези оценки, позволяващ възможно най-точно доближаване на продажната цена до пазарната стойност на земите, по-специално в период на голямо покачване на цените, тъй като иначе методът не би бил подходящ, за да отрази въпросните действителни пазарни цени.

(80)

В разглеждания случай българските власти посочиха, че съгласно Наредбата за базисните цени (член 7.1 и член 32) съдържащите се в нея коефициенти следва да бъдат ежегодно актуализирани. Според българските власти обаче това не е било направено. Поради това изглежда, че при метода за оценка не са взети предвид пазарните цени по времето на транзакцията.

(81)

Освен това българските органи посочиха, че през 2010 г. наредбата е била актуализирана въз основа на надеждни пазарни източници и коефициентите са били увеличени значително. Актуализираните коефициенти водят до големи повишения на стойността на атрактивните парцели в сравнение със стойностите, формирани по силата на предходните версии на наредбата, прилагани през периода, в който са били осъществявани сделките за замени.

(82)

Поради това фактът, че повечето коефициенти за определяне на административните цени за горски парцели не са били актуализирани за периода 2003–2010 г., за да отразят промените в пазарните цени, както и невъзможността на експертите да използват пазарните цени при сделките за замени на гори, предполага, че българската методика за определяне на цените не съответства на решението по делото Seydaland, което изисква тази методика да отчита (поне) резките увеличения на пазарната цена. В действителност само коефициентите, посочени в приложение 20 към Наредбата за базисните цени („коефициент за пазарен регулатор“) са били изменени през 2007 г.

(83)

Замените могат да бъдат сравнени с две сделки за продажба, които се извършват едновременно. Следователно цените, определени при прилагане на Наредбата за базисните цени, биха били по-ниски от пазарните цени по отношение както на горите частна собственост, така и на горите държавна собственост. При все това частната страна трябва винаги да одобри сделката и да се съгласи с предложените цени. Като се има предвид, че повечето частни оператори обикновено биха действали като инвеститори, стремящи се към извличане на максимални печалби, много малко вероятно е те да се съгласят да извършат замяна, която би била неизгодна за тях. Освен това разликата между административната стойност и пазарната стойност се различава в значителна степен между отделните парцели. Следователно замените на по-малко атрактивни земи частна собственост с атрактивни земи държавна собственост след ценовия скок, започнал през 2005 г. и достигнал своята върхова точка през 2008 г., осъществени по административните цени, определени през 2004 г., изглежда водят до съществени икономически предимства с избирателен характер за частната страна. По тази причина Комисията има сериозни съмнения за това дали българската система за оценка, по начина, по който тя е била приложена на практика, е довела до замени при условия, които съответстват на принципа на инвеститор при пазарна икономика (ИПИ).

Оставащи условия от член 107, параграф 1 от ДФЕС

(84)

Предприятията бенефициери са били както горски предприятия, така и предприятия, осъществяващи дейност в други сектори — основно в сферата на строителството на недвижими имоти и туризма — тъй като това са били частните страни, които обичайно са участвали в сделките за замени на гори. Фактът, че частните страни по сделките за замени са били в състояние да придобият горски имоти на цена, по-ниска от пазарната, предполага, че те са получили икономическо предимство, което може да бъде оползотворено или пряко, чрез използване на съответната земя, или косвено като актив, който може да бъде продаден, използван като обезпечение за други сделки или който позволява постигане на общо подобрение на баланса на бенефициера. Това заключение остава валидно без да засяга секторите, в които бенефициерите извършват своята дейност. Поради това е невъзможно да бъде изключена възможността конкуренцията да е била нарушена в горския и/или в други сектори.

(85)

Както беше посочено по-горе, българските власти са предоставили някои доказателства за това, че не е бил осъществяван какъвто и да било износ на дървесина, добита от заменени имоти, намиращи се в три общини. При все това те не са предоставили допълнителни подробности относно потенциално въздействие върху търговията в горския сектор в останалите общини, нито в другите сектори, засегнати от замените. Възможността за заместване на вноса също не е била разгледана. Като се основава на спецификата на въпросните сектори, Комисията обикновено счита, че предприятията, които осъществяват дейността си в сектора на строителството на недвижими имоти и — a fortiori — в сектора на туризма, са активни на целия пазар на ЕС. Следователно предоставеното предимството може да е оказало въздействие също и върху търговията в рамките на ЕС.

3.1.4.   Заключение относно наличието на държавна помощ

(86)

С оглед на гореизложените съображения, след предварителна оценка Комисията счита, че не може да се изключи, че е била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС на потенциални бенефициери посредством замените на горски парцели. Когато замените са последвани от последващи промени на предназначението на съответните поземлени парцели, Комисията не може да изключи възможността, че комбинацията от операции, ако те са неразривно свързани, включва държавна помощ. Що се отнася до въпроса дали икономическото предимство за собственика на заменената земя държавна собственост, когато предназначението на земята е променено с административно решение, представлява държавна помощ, Комисията счита prima facie, че поради липсата на държавни ресурси изглежда не е налице държавна помощ, но не взема окончателно становище на този етап от процедурата.

(87)

В случай че по-нататъшно разследване на въпроса действително потвърди предоставянето на държавната помощ, тогава размерът на държавната помощ ще бъде изчислен по следния начин:

i)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 1 частна собственост и административната цена за парцел 1, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени;

ii)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 2 държавна собственост и административната цена за парцел 2, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени.

Тогава размерът на държавната помощ би се равнявал на стойността на ii), намалена със стойността на i).

Всяка парична компенсация, получена в резултат на разликата в административните цени на два парцела, които са обект на замяна, платена от една от страните на другата, също ще бъде взета предвид при изчислението на потенциалния елемент на държавна помощ, който е включен в транзакцията.

3.2.   Законосъобразност на възможната помощ

(88)

Българските власти не са уведомили в съответствие с член 108, параграф 3 от ДФЕС за мярка, свързана с предоставянето на помощ в контекста на замените на горска земя, преди да я приведат в действие. Поради това, ако Комисията наистина установи наличието на държавна помощ, такава помощ би била незаконна. В допълнение към това, ако такава помощ бъде определена като несъвместима с вътрешния пазар, тя ще подлежи на възстановяване.

(89)

Като се има предвид, че България се присъедини към ЕС на 1 януари 2007 г., тя трябва да спазва всички разпоредби на ЕС за държавна помощ от този момент нататък. За възможната схема за помощ, произтичаща от метода за определяне на административните цени за замените на горска земя и прилагането му, не е било отправено уведомяване до Комисията като за нова помощ, нито може да се счита като съществуваща помощ към момента на присъединяването на България към ЕС (13). Освен това тя не е била приведена в действие по силата на регламент за групово освобождаване. Поради това Комисията счита, че ако така определеният от българското законодателство и така прилаган български метод представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, той представлява неправомерна помощ по смисъла на член 1 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета от 22 март 1999 г. за установяване на подробни правила за прилагането на член 93 от Договора за ЕО (14).

3.3.   Съвместимост на потенциалната държавна помощ

(90)

Тъй като Комисията не можа да изключи възможността, че методът за определяне на административните цени за замените на горска земя, както е бил приложен, води до държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията трябва да оцени съвместимостта на тази помощ с вътрешния пазар.

(91)

Съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС помощите за насърчаване на икономическото развитие на региони, където жизненото равнище е необичайно ниско или където има високо равнище на непълна заетост, както и на регионите, посочени в член 349, като се вземе предвид структурната, икономическата и социалната ситуация в тях, могат да бъдат приемани за съвместими с общия пазар.

(92)

Както беше посочено по-горе, цялата територия на България е подпомагана област по силата на член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС със стандартен таван на регионалната помощ за големи предприятия в размер на 50 % от брутния еквивалент на помощта (БЕП) съгласно картата на регионалните помощи на България за периода 2007—2013 г. Следователно, ако Комисията действително установи, че е предоставена държавна помощ на предприятия, и ако тази схема за държавна помощ е в съответствие с всички приложими разпоредби на Насоките за национална регионална помощ („НРП“), предоставената помощ би могла да бъде съвместима с вътрешния пазар.

(93)

По същия начин някои мерки, предоставени за насърчаване на определени икономически сектори, могат да се приемат за съвместими съгласно член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС. Като се има предвид фактът, че в разглеждания случай всяка потенциална държавна помощ може да е била предоставена на предприятия, осъществяващи дейност в горския сектор, Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. (15) могат да се прилагат. Следователно, ако потенциално предоставената помощ действително е в съответствие с разпоредбите на тези насоки, тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(94)

Комисията има съмнения дали въпросната мярка може да се определи като съвместима с Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г., тъй като естеството на схемата, икономическите дейности на потенциалните бенефициери на помощта, установяването на цените на горските имоти и цената на таксовата марка, платима за промяна използването на парцела и за целите на замяна на горска земя, не изглеждат съвместими с тези насоки.

(95)

Поради това на този етап Комисията не разполага с информация, от която би си позволила да заключи, че възможната помощ допринася за някаква обща цел на Европейския съюз или че би отговаряла на критериите за съвместимост, определени в някой от съществуващите инструменти за държавна помощ. Поради това Комисията изразява съмнения по отношение на съвместимостта на възможната помощ с вътрешния пазар.

3.4.   Съмнения и основания за откриване

(96)

Поради горепосочените причини, след предварителна оценка на помощта Комисията изразява съмнения по отношение на това дали сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите съдържа елементи на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС и дали тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(97)

Поради това Комисията е длъжна да извърши всички необходими консултации и следователно трябва да открие процедурата по член 108, параграф 2. Това дава възможност на трети лица, чиито интереси могат да бъдат засегнати от потенциалното предоставяне на помощта, да представят мненията си относно мярката. С оглед както на информацията, предоставена от съответната държава-членка, така и на информацията, предоставена от трети страни, Комисията ще направи оценка на характера на помощта и съвместимостта на мярката и ще вземе окончателното си решение.

(98)

В тази връзка Комисията припомня изразените от нея съмнения в настоящото решение относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната. Комисията изразява съмнения дали замяната и последващата промяна на предназначението на заменената горска земя в земя за застрояване следва — в някои случаи — да се счита за свързана или следва във всички случаи да се счита, че не е неразривно свързана.

(99)

Поради това Комисията има съмнения относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната горска земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната.

(100)

Друго съмнение, изразено от Комисията в настоящото решение, е дали прилагането на предвидените в българското законодателство формули води до цена при оценката, подобна на средните цени, получени при сделки между две несвързани частни страни, т.е. подобна на пазарните цени. Естествено, сделките следва да се отнасят до горски парцели, разположени в същите области като горските парцели, държавна и частна собственост, които са предмет на сделките за замени, и трябва да имат същите или достатъчно сходни характеристики що се отнася до представените растителни видове на територията на парцела, размера на парцела и условията за достъпност до парцела. Имайки предвид това, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно пазарните цени, получени при изцяло частни сделки за продажби (или замени), които са били извършени в България през периода от присъединяването на България към ЕС до 2011 г. Освен това Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно разликите между тези пазарни цени и цените, използвани за отделните сделки за замени (изчислени в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени), а оттам и на потенциалния размер на държавната помощ. Накрая, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно правилата, които се прилагат, когато става дума за компенсация, изплатена при транзакциите за замени, при разлика на цените за двата заменими парцела.

(101)

Освен това, с оглед на твърдението на българските власти, че жалбоподателите не са доказали, че помощта би засегнала търговията между държавите-членки, Комисията приканва България да осигури допълнителна информация относно това дали и до каква степен потенциалната помощ оказва отрицателно въздействие върху търговията в рамките на Общността.

(102)

В случай че информацията, предоставена в рамките на официалната процедура по разследване, доведе до обявяване от страна на Комисията, че при сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите е налице държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията също така трябва да разследва дали тази помощ е съвместима с вътрешния пазар, и по-специално с член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС и разпоредбите на НРП и/или член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС и разпоредбите на Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. Поради това Комисията изисква от държавите-членки и трети страни да предоставят всички налични доказателства, които биха позволили на Комисията да обоснове оценката си относно съвместимостта на мярката. Комисията напомня на българските власти, че държавата-членка носи тежестта на доказване по отношение на съвместимостта на мерките за помощ.

4.   РЕШЕНИЕ

(103)

С оглед на гореизложените съображения, Комисията, като действа в съответствие с процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз, изисква от България да представи мнението си и да предостави цялата информация, която би могла да помогне за оценката на помощта, в рамките на един месец от датата на получаване на настоящото писмо. Тя изисква от Вашите власти незабавно да изпратят копие от настоящото писмо до потенциалните бенефициери на помощта.

(104)

По-специално от българските органи се изисква да осигурят цялата информация, необходима за установяване на разликата между административните цени, налагани в контекста на замените, и пазарната цена на горските имоти, които имат същите характеристики, като заменяемите парцели, действащи към момента на съответната транзакция. В този контекст българските органи също се приканват да представят резултата от своите оценки за разгледани дела, при които замените са настъпили след 31 декември 2006 г., които биха се получили, ако съответните коефициенти са били правилно актуализирани, както е предвидено от българското законодателство. Най-накрая, Комисията приканва България да осигури информация относно правилата, приложими спрямо изплатената компенсация при транзакциите за замяна, в случай на разлики в цените за двата заменени парцели земя.

(105)

Комисията иска да напомни на България, че член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз има суспендираща сила и да насочи Вашето внимание към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, който предвижда, че цялата неправомерна помощ може да бъде възстановена от бенефициера.

(106)

Комисията предупреждава България, че ще информира заинтересованите страни, като публикува настоящото писмо заедно с пояснително резюме в Официален вестник на Европейския съюз. Тя също така ще информира заинтересованите страни в държавите от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, като публикува известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз и ще информира Надзорния орган на ЕАСТ като изпрати копие от настоящото писмо. Всички тези заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуването.”


(1)  Българският Закон за горите, обнародван в ДВ, бр. № 125 от 29 декември1997 г.

(2)  Приета с Постановление на Министерски съвет № 252 от 6 ноември 2003 г., обнародвана в българския Държавен вестник, бр. № 101 от 18 ноември 2003 г. (последно изменена в ДВ, бр. № 1 от 5 януари 2007 г.).

(3)  Жалбоподателите изчисляват, че размерът на помощта при 15 сделки, избрани от 147 замени, вече би бил между 55 млн. евро (ако се отчита само замяната) и 126 млн. евро (ако се вземе предвид промяната в предназначението на земята). Според предоставената от тях информация размерът на помощта във всяка една от тези 15 сделки (без да се взема предвид потенциалната промяна в предназначението на земята) варира от 340 360 EUR до 27,9 млн. евро. Въпреки че тази оценка се отнася единствено до разликата между административната и пазарната цена на горските парцели държавна собственост (т.е. предимство за частната страна), като се има предвид, че парцелите частна собственост са били като цяло разположени в по-малко атрактивни райони, разликата между тяхната административна и пазарна цена (т.е. предимство за публичната страна) изглежда не толкова голяма. Поради това жалбоподателите твърдят, че действителният размер на държавната помощ, предоставена на частната страна, т.е. разликата между предимствата за частната страна и предимствата за публичната страна, все още би могла да бъде значителна.

(4)  Въз основа на информацията, предоставена от властите, това изглежда обхваща само 3 общини. За останалата част от страната те не предоставиха информация.

(5)  ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3.

(6)  Обнародван в ДВ № 44 от 21 май 1996 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 41 от 2 юни 2009 г.)

(7)  Обнародван в ДВ № 275 от 22 ноември 1950 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 50 от 30 май 2008 г.)

(8)  Неизвестен брой планирани промени на предназначението могат да бъдат блокирани от мораториума, наложен през 2009 г.

(9)  ОВ C 384, 10.12.1998 г., стр. 3.

(10)  Съобщение на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3).

(11)  В случаите, когато един имот попада едновременно в повече от една зона, при оценяването му се взема под внимание по-високият коефициент.

(12)  Дело C-239/09 Seydaland Vereinigte Agrarbetriebe GmbH & Co. KG/BVVG Bodenverwertungs- und -verwaltungs GmbH, [2010], Сборник, стр. I-0000, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62009J0239:EN:HTML

(13)  В тази връзка, моля, отбележете, че схемата на замени не е била въведена преди 1994 г., не е била включена като съществуваща помощ в приложение към Договора за присъединяване на България, нито е било отправено уведомление за нея по време на междинния механизъм. Поради това не може да се счита, че тя представлява съществуваща държавна помощ по смисъла на член 1, буква б) от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета.

(14)  ОВ L 83, 27.3.1999 г., стр. 1.

(15)  ОВ C 319, 27.12.2006 г., стр. 1.


EGYÉB JOGI AKTUSOK

Európai Bizottság

16.9.2011   

HU

Az Európai Unió Hivatalos Lapja

C 273/26


Kérelem közzététele a mezőgazdasági termékek és élelmiszerek földrajzi jelzéseinek és eredetmegjelöléseinek oltalmáról szóló 510/2006/EK tanácsi rendelet 6. cikkének (2) bekezdése alapján

2011/C 273/07

Ezzel a közzététellel az 510/2006/EK tanácsi rendelet (1) 7. cikke alapján létrejön a kérelem elleni kifogás joga. A kifogást tartalmazó nyilatkozatnak e közzététel napjától számítva hat hónapon belül kell beérkeznie a Bizottsághoz.

EGYSÉGES DOKUMENTUM

A TANÁCS 510/2006/EK RENDELETE

„ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” (FASOLIA VANILIES FENEOU)

EK-sz.: EL-PGI-0005-0839-21.12.2010

OFJ ( X ) OEM ( )

1.   Név:

„Φασόλια Βανίλιες Φενεού” (Fasolia Vanilies Feneou)

2.   Tagállam vagy harmadik ország:

Görögország

3.   A mezőgazdasági termék vagy élelmiszer leírása:

3.1.   A termék típusa:

1.6. osztály:

Gyümölcs, zöldségfélék és gabonafélék, frissen vagy feldolgozva

3.2.   A termék leírása, amelyre az 1. pontban található elnevezés vonatkozik:

A „Fasolia Vanilies Feneou” (feneosi vaníliabab) elnevezésű termék a pillangósvirágúak családjába tartozó Phaseolus vulgaris faj egyik helyi populációjából származó fejtett szárazbab.

Szemeinek fizikai jellemzője a tojásdad alak, a feltűnően kis méret – hiszen ezerszemtömege 270–280 g körül mozog, és ezáltal a termék a kis szemű fajták közé sorolandó –, valamint a fehér szín és a vékony héj.

A „Fasolia Vanilies Feneou” fehérjetartalma minimálisan 18 %. A kereskedelemben kapható többi babfajtától az alábbi kémiai tulajdonságai különböztetik meg:

Sorszám

Paraméter

Fasolia Vanilies Feneou

Kereskedelemben kapható babfajták (Phaseolus vulgaris sp.)

Következtetések

1.

Élelmi rostok

27,9–29,9 % w/w

13,2 % w/w

Akár 54,4 %-kal gazdagabb élelmi rostokban

2.

Zsírok

1,7–1,9 % w/w

2–2,5 % w/w

Akár 10 %-kal alacsonyabb zsírtartalom

3.

Energiatartalom

225–233 kcal/100 g

296 kcal/100 g

Alacsonyabb kalóriatartalom

955–963 kj/100 g

1 236 kj/100 g

4.

Kalcium

2 970–2 988 mg/kg

1 312 mg/kg

Akár 56 %-kal gazdagabb kalciumban

5.

Nátrium

97,1–98,1 mg/kg

354 mg/kg

Alacsonyabb sótartalom

6.

Hamu

3,9–4,1 % w/w

4,4 % w/w

Alacsonyabb hamutartalom

A „Fasolia Vanilies Feneou” elnevezésű, oltalom alatt álló termék olyan érzékszervi tulajdonságokkal rendelkezik, amelyek megkülönböztetik más babfajtáktól és különösen népszerűvé teszik a fogyasztók körében: íze édes, főzési ideje rövid, a főzési folyamat végére a szemek tökéletesen épek maradnak, húsuk puha és nem válik el a héjtól.

3.3.   Nyersanyagok (kizárólag feldolgozott termékek esetében):

3.4.   Takarmány (kizárólag állati eredetű termékek esetében):

3.5.   Az előállítás azon műveletei, amelyeket a meghatározott földrajzi területen kell elvégezni:

A termelési folyamat minden szakaszát a műveléstől (talaj-előkészítés, trágyázás, öntözés, gyomirtás, növényvédelem) a termék betakarításáig, szárításáig és tisztításáig a meghatározott földrajzi területen kell végezni.

3.6.   A szeletelésre, aprításra, csomagolásra stb. vonatkozó egyedi szabályok:

3.7.   A címkézésre vonatkozó egyedi szabályok:

A csomagolási egységeken kötelezően fel kell tüntetni a „FASOLIA VANILIES FENEOU” OFJ-feliratot, valamint a nemzeti és közösségi jogszabályokban előírt egyéb jelzéseket.

4.   A földrajzi terület tömör meghatározása:

A „Fasolia Vanilies Feneou” elnevezésű babfajta termesztésének meghatározott földrajzi területe a Peloponnészosz régióban fekvő Korinthia megyéhez tartozó Feneos településtársulás egészére kiterjed.

Feneos vidéke, a babfajta termesztési helye egy összesen 4 710 hektár művelhető területű zárt síkság, amelynek a Chelmos–Dourdouvana, Kyllini és Oligyrtos–Saitas hegység nyújt védelmet. A zárt feneosi medence (mesterséges tó) a Peloponnészosz sajátos tájegysége, amelyet a tóig lenyúló jegenyefenyő- és erdeifenyő-erdők fognak közre. E sajátos, és a feneosi síkságot körülvevő hegyek dús erdőtakarójának köszönhetően egyedülálló környezet, valamint az itt található Doxa mesterséges tó ideális helyi klíma kialakulását teszi lehetővé a területen, ami kiváló minőségű terméket eredményez.

5.   Kapcsolat a földrajzi területtel:

5.1.   A földrajzi terület sajátosságai:

Talaj

A talaj mély rétegű és jól termő, jellemzően vályogos-homokos, helyenként homokos-vályogos, vízkapacitása nagyfokú. Mésszel és foszforral jól ellátott, kálium- és magnéziumtartalma alacsony. Zömében enyhén savas (pH < 7). A „Fasolia Vanilies Feneou” elnevezésű babfajta termőterületének talaja a hajdan itt létezett Doxa természetes tó fenekéből képződött, és ma is őrzi relatív nedvességtartalmát. A felsorolt talajtényezők kedveznek a „Fasolia Vanilies Feneou” elnevezésű termék termesztésének.

Éghajlat

Ami az éghajlati adottságokat illeti, a terület éghajlata egészében véve kontinentális jellegű, hideg telekkel és enyhe nyarakkal. A Feneosi-fennsíkot körülvevő hegyek kiterjedt erdőtakarójának köszönhetően a termesztési terület éghajlata mérsékeltebb, a telek csapadékosabbak, a nyarak enyhébbek. A legmagasabb havi középhőmérséklet 28,8 °C, a legalacsonyabb havi középhőmérséklet 0,6 °C, az évi átlaghőmérséklet pedig 12,8 °C.

A Doxa-tó az enyhe tavaszi klímára is hatással van. Az év során lehullott csapadék mennyisége 600 mm. Az optimális hőmérséklet a relatív nedvességtartalommal párosulva elősegíti a nedvességet kedvelő babnövény igényeinek biztosítását.

Emberi tényező

A feneosi terület talaj- és éghajlati sajátosságait leghatékonyabban az emberi tényező hasznosítja, amely döntő mértékben járul hozzá a termék kiváló minőségéhez és a megye határain túllépő hírnevéhez.

A feneosi termesztők által alkalmazott termesztési technika a hosszú múltra visszatekintő tapasztalaton és a nemzedékről nemzedékre örökített hagyományon alapul, amelynek lényege a kézi műveletek alkalmazása a vetéstől a szárításig, növényvédő szerek és műtrágya minimális mértékű használata, valamint az a körülmény, hogy a földművesek a következő évi vetőmagot kizárólag a „Fasolia Vanilies Feneou” szemeiből válogatják, ezzel is ügyelve a növényanyag fajtatisztaságára.

5.2.   A termék sajátosságai:

A „Fasolia Vanilies Feneou”-t a 19. század vége óta termesztik szisztematikusan a feneosi földrajzi területen. A termék hosszú múltra visszatekintő termesztése sajátos minőségi jellemzőinek köszönhető: igen kis méretének, egészen világos színének, előnyös külsejének, a szemek tojásdad alakjának – szemben a legtöbb babfajtára jellemző vese alakkal –, vékony héjának – aminek következtében alaposabban és gyorsabban átfő –, valamint édes ízének és magas tápértékének.

A helyben használatos „vaníliabab” elnevezés a termesztőktől származik, akik ezzel érzékeltetik a termék egészen világos színét és különösen édes, vaníliára emlékeztető ízét. E sajátos minőségi jellemzők különböztetik meg a többi babfajtától, és ezeknek köszönheti keresettségét.

5.3.   A földrajzi terület és (OEM esetében) a termék minősége vagy jellemzői közötti vagy (OFJ esetében) a termék különleges minősége, hírneve vagy egyéb jellemzője közötti okozati kapcsolat:

A termék minősége és a földrajzi terület közötti kapcsolat ismertetése

A „Fasolia Vanilies Feneou” elnevezésű babfajta jellemzői a földrajzi terület talaj- és éghajlati viszonyaival és a környezethez alkalmazkodó növényanyaggal állnak összefüggésben.

A „Fasolia Vanilies Feneou” kiválóan alkalmazkodik a terület kontinentális éghajlatához és talajtani adottságaihoz, és e tényezők kedveznek e babfajta termesztésének. A közepes textúrájú, enyhén savas, megfelelő vízelvezető képességű talaj, valamint a viszonylag enyhe, csapadékos telek és a kellemes nyarak döntő hatással vannak a termék minőségére, és olyan termést eredményeznek, amelynek szemei fényesek, héja vékony, húsa zsenge. E tényezőknek köszönhetően a bab kiváló vízfelvevő képességgel, alacsony hamutartalommal, kedvezőbb érzékszervi tulajdonságokkal – például különösen édes ízzel –, valamint jó főzhetőséggel rendelkezik.

Emellett a rendkívül előnyös feltételek kialakításához és a helyi terméknek más területek babfajtáival szemben érzékelhető előnyös tulajdonságaihoz döntő mértékben hozzájárul az egyedülállóan sajátos természeti környezet a feneosi síkságot az erős szelektől védelmező hegyekkel és a Doxa mesterséges tóval, valamint a tóig lenyúló és a területet közrefogó jegenyefenyő- és erdeifenyő-erdőkkel.

A terület földművesei által több mint 100 éve alkalmazott helyi termesztési eljárások az előnyös talajtani, éghajlati és környezeti sajátosságokkal párosulva ugyancsak hozzájárulnak a termék sajátos tulajdonságaihoz. A babtermesztők termesztési technikái azonosak az őseik által alkalmazott technikákkal, mivel a legtöbb műveletet – így például a kapálást, a betakarítást, a válogatást és a kiszerelést – a mai napig kézzel végzik, és ennek köszönhetően előnyös külsejű, egységes formájú, idegen összetevőktől és törött szemektől mentes terméket állítanak elő. A termék értékét csökkentő növényvédőszer- és műtrágyahasználat minimálisra korlátozása, valamint a szemek szigorú válogatása, a szaporítóanyag előállítása és a helyi „Fasolia Vanilies Feneou” populáció fajtatisztaságának megőrzése érdekében kiemelkedő minőségű terméket eredményez.

A helyi termék és a földrajzi terület közötti kapcsolat, valamint a termesztés erős, a feneosi fennsíkra való területi korlátozottsága abból is látható, hogy a fajtát többször megkísérelték termeszteni a szomszédos babtermő területeken, de e próbálkozások nem jártak eredménnyel, mivel a terméknek a magtermést illető minőségi jellemzői (különösen a külseje, a héj vékonysága és az íz) jóval gyengébbek voltak, mint a földrajzi területen történő termesztés esetén.

A termék hírneve és a földrajzi terület közötti kapcsolat ismertetése

Az akadémiai díjjal jutalmazott középiskolai tanár, Sarlis Vasilios két könyvében – „Laografika symmikta tou Dimou Feneou” (Kisebb néprajzi közlemények a Korinthia megyei Feneos településről) és „Katagrafi 1960–2000” (Állapotfelmérés 1960–2000) – több adatot találunk a babtermesztés jelentőségéről a területre nézve, valamint arról, hogy ez a termék állt a legízletesebb babfajta hírében. A mitológiai hagyomány szerint a hüvelyeseket Démétér istennő ajándékozta a feneosiaknak, mivel vendégül látták ezen a vidéken, amikor leányát, Perszephonét kereste, akit Pluto rabolt el, és a feneosi tó sziklahasadékain keresztül próbált az alvilágba szöktetni. Ugyanezen forrás szerint a bab a legszélesebb körben fogyasztott hüvelyes, amelyet sorrendben a lencse és a csicseriborsó követ.

A szisztematikus babtermesztés a 19. század végén indult meg a területen, amikor a feneosi tó kiszáradása folytán a termőtalaj szabaddá vált. A termék hírneve és a feneosi terület közötti kapcsolatot az alábbi említések dokumentálják:

A feneosi járásbíróság 1910. március 25-én kelt irata egy babtermesztőnek állattenyésztő általi kártalanításáról, mivel az utóbbi állatai kárt okoztak a termesztő ültetvényében.

Dr. Panou Dimitrios kutatása a „Fasolia Vanilia Feneou” intenzív termesztéséről a területen az 1950-es években.

A fajta termesztésének a terület életében játszott szerepével és a művelés elterjedtségével függ össze, hogy 1980 óta minden év októberében (a „Fasolia Vanilies Feneou” betakarításának időszakában) a feneosi Steno faluban bablevesfesztivált tartanak, amely az Eleftheros Typos című napilap szerint jelentős idegenforgalmi esemény.

A Nemzeti Statisztikai Hivatalnak az 1993–2003 közötti időszakra vonatkozó adatai is alátámasztják a „Fasolia Vanilia Feneou” folyamatos termesztését.

A Korinthia Megyei Önkormányzat Mezőgazdasági Igazgatósága által a kompenzációs támogatási és egységes támogatási programok keretében végzett ellenőrzések is tanúsítják a „Fasolia Vanilies Feneou” hosszú múltra visszatekintő termesztését a környéken, valamint a termék kiváló minőségét.

A terület egyik látogatójának beszámolója, akinek a feneosi síkság és a rendkívül ízletes „vaníliabab” a gyermekkorát juttatja eszébe.

A Kathimerini című napilap 2006. október 24-i és 2007. november 17-i írásai a híres-neves feneosi babról.

A Ta Nea című napilap 2007. február 16-i és az Eleftheros Typos című napilap 2008. október 4-i számai beszámolnak a feneosi babból készült hagyományos bablevesről.

Ilias Mamalakis „Boukia ke sychorio” (Ennivaló dolgok) című televíziós műsorában szerepelt a „Boulia (Polyspori) Feneos” receptje, amelynek egyik fontos összetevője a jellegzetes „fehér” feneosi vaníliabab.

A közszolgálati televízió „Menoume Ellada” (Hazánk, Görögország) című műsorának két adásában – 2006, illetve 2007 októberében –, valamint az ET3 televíziós csatorna 2009. februári adásában szerepelt a „Fasolia Vanilies Feneou”.

A babfajtának a fogyasztók körében szerzett hírneve a termesztőkre is visszahat, mivel értékesítési ára 75 %-kal is meghaladhatja más, oltalom alatt nem álló babfajták árát.

Összefoglalva megállapítható, hogy a történeti, irodalmi adatok, a helyi és országos terjesztésű napilapok közleményei, a tömegtájékoztatási médiumok műsorai, valamint az internetes – főleg gasztronómiai, idegenforgalmi vagy a Wikipédiában található – hivatkozások egyöntetűen megerősítik a „Fasolia Vanilies Feneou” hírnevét, amely a termék sajátos minőségi jellemzőinek köszönhető.

Hivatkozás a termékleírás közzétételére:

(az 510/2006/EK rendelet 5. cikkének (7) bekezdése)

http://www.minagric.gr/greek/data/PROD_FASOLIA_VANILIES_FENEOU.pdf


(1)  HL L 93., 2006.3.31., 12. o.