ISSN 1977-0847

Službeni list

Europske unije

L 24

European flag  

Hrvatsko izdanje

Zakonodavstvo

Godište 62.
28. siječnja 2019.


Sadržaj

 

II.   Nezakonodavni akti

Stranica

 

 

MEĐUNARODNI SPORAZUMI

 

*

Odluka Vijeća (EU) 2019/116 od 15. listopada 2018. o sklapanju Sporazuma u obliku razmjene pisama između Europske unije i Kraljevine Norveške o kumulaciji podrijetla između Europske unije, Švicarske Konfederacije, Kraljevine Norveške i Republike Turske u okviru općeg sustava povlastica

1

 

 

Sporazum u obliku razmjene pisama između Europske unije i Kraljevine Norveške o kumulaciji podrijetla između Europske unije, Švicarske Konfederacije, Kraljevine Norveške i Republike Turske u okviru općeg sustava povlastica

3

 

 

ODLUKE

 

*

Odluka Vijeća (EU) 2019/117 od 21. siječnja 2019. o stajalištu koje treba zauzeti u ime Unije u okviru Zajedničkog vijeća osnovanog na temelju Sporazuma o gospodarskom partnerstvu između Europske unije i njezinih država članica, s jedne strane, i država SADC SGP-a, s druge strane, u pogledu donošenja poslovnika o izbjegavanju i rješavanju sporova te kodeksa ponašanja za arbitre i posrednike

12

 

*

Odluka Vijeća (EU) 2019/118 od 21. siječnja 2019. o stajalištu koje treba zauzeti u ime Unije u okviru Odbora za trgovinu i razvoj osnovanog na temelju Sporazuma o gospodarskom partnerstvu između Europske unije i njezinih država članica, s jedne strane, i država SADC SGP-a, s druge strane, u pogledu uspostave popisa arbitara

23

 

*

Provedbena odluka Komisije (EU) 2019/119 оd 24. siječnja 2019. o izmjeni Direktive Vijeća 2002/56/EZ u pogledu datuma utvrđenog člankom 21. stavkom 3. do kojeg su države članice ovlaštene produžiti valjanost odluka o jednakovrijednosti sjemenskog krumpira iz trećih zemalja (priopćeno pod brojem dokumenta C(2019) 247)

26

 

*

Provedbena odluka Komisije (EU) 2019/120 оd 24. siječnja 2019. o izmjeni Direktive Vijeća 2008/90/EZ u pogledu produljenja odstupanja koje se odnosi na uvjete uvoza reprodukcijskog sadnog materijala i sadnica namijenjenih proizvodnji voća iz trećih zemalja (priopćeno pod brojem dokumenta C(2019) 254)

27

 

*

Provedbena odluka Komisije (EU) 2019/121 оd 24. siječnja 2019. o mjeri koju je poduzela Njemačka u skladu s Direktivom 2006/42/EZ Europskog parlamenta i Vijeća, kojom zabranjuje stavljanje na tržište CNC glodalice (modeli UMC750SS i UMC750) koju proizvodi poduzeće Haas Automation Europe N.V. (priopćeno pod brojem dokumenta C(2019) 307)  ( 1 )

29

 

*

Provedbena odluka Komisije (EU) 2019/122 оd 25. siječnja 2019. o izmjeni Priloga Provedbenoj odluci 2014/709/EU o mjerama kontrole zdravlja životinja u pogledu afričke svinjske kuge u određenim državama članicama (priopćeno pod brojem dokumenta C(2019) 722)  ( 1 )

31

 


 

(1)   Tekst značajan za EGP.

HR

Akti čiji su naslovi tiskani običnim slovima su oni koji se odnose na svakodnevno upravljanje poljoprivrednim pitanjima, a općenito vrijede ograničeno razdoblje.

Naslovi svih drugih akata tiskani su masnim slovima, a prethodi im zvjezdica.


II. Nezakonodavni akti

MEĐUNARODNI SPORAZUMI

28.1.2019   

HR

Službeni list Europske unije

L 24/1


ODLUKA VIJEĆA (EU) 2019/116

od 15. listopada 2018.

o sklapanju Sporazuma u obliku razmjene pisama između Europske unije i Kraljevine Norveške o kumulaciji podrijetla između Europske unije, Švicarske Konfederacije, Kraljevine Norveške i Republike Turske u okviru općeg sustava povlastica

VIJEĆE EUROPSKE UNIJE,

uzimajući u obzir Ugovor o funkcioniranju Europske unije, a posebno njegov članak 207. stavak 4. u vezi s člankom 218. stavkom 6. drugim podstavkom točkom (a) podtočkom v.,

uzimajući u obzir prijedlog Europske komisije,

uzimajući u obzir suglasnost Europskog parlamenta (1),

budući da:

(1)

U skladu s člankom 41. točkom (b) Delegirane uredbe Komisije (EU) 2015/2446 (2) proizvodi koji su dobiveni u Norveškoj, Švicarskoj ili Turskoj i sadržavaju materijale koji nisu ondje dobiveni u cijelosti trebaju se smatrati proizvodima podrijetlom iz zemlje korisnice, pod uvjetom da su takvi materijali podvrgnuti dostatnoj obradi ili preradi u smislu članka 45. te delegirane uredbe.

(2)

U skladu s člankom 54. Delegirane uredbe (EU) 2015/2446 sustav kumulacije primjenjuje se pod uvjetom da Norveška na temelju reciprociteta odobri jednako postupanje za proizvode podrijetlom iz zemalja korisnica koji sadržavaju materijale podrijetlom iz Unije.

(3)

Kada je riječ o Norveškoj, sustav kumulacije prvotno je uspostavljen Sporazumom u obliku razmjene pisama između Unije i Norveške. Do razmjene pisama došlo je 29. siječnja 2001., nakon što je Vijeće dalo odobrenje Odlukom 2001/101/EZ (3).

(4)

Radi osiguravanja primjene pojma „podrijetlo” koji odgovara tom pojmu utvrđenom u pravilima o podrijetlu u okviru općeg sustava povlastica („GSP”) Unije, Norveška je izmijenila svoja pravila o podrijetlu u okviru GSP-a. Stoga je potrebno revidirati sporazum u obliku razmjene pisama između Unije i Norveške.

(5)

Sustav uzajamnog prihvaćanja zamjenskih potvrda o podrijetlu obrazac „Form A” od strane od strane Unije, Norveške i Švicarske trebao bi se nastaviti primjenjivati na temelju revidirane razmjene pisama, a Turska bi ga trebala uvjetno primjenjivati radi olakšavanja trgovine između Unije, Norveške, Švicarske i Turske.

(6)

Nadalje, Unijinim pravilima o podrijetlu u okviru GSP-a kako su reformirana u 2010. predviđa se provedba novog sustava za utvrđivanje dokazâ o podrijetlu od strane registriranih izvoznika koji se treba primjenjivati od 1. siječnja 2017. Razmjenu pisama potrebno je izmijeniti i u tom pogledu.

(7)

Radi pripreme primjene tog novog sustava i pravila povezanih s njime, Vijeće je 8. ožujka 2012. ovlastilo Komisiju da u pregovorima dogovori sporazum s Norveškom u obliku razmjene pisama o uzajamnom prihvaćanju zamjenskih potvrda o podrijetlu obrazac „Form A” ili zamjenskih izjava o podrijetlu, kojim se predviđa da se s proizvodima koji sadržavaju sastojke podrijetlom iz Norveške, Švicarske ili Turske po dolasku na carinsko područje Unije treba postupati kao s proizvodima koji sadržavaju sastojke podrijetlom iz Unije.

(8)

Pregovore s Norveškom vodila je Komisije te su oni doveli do Sporazuma u obliku razmjene pisama između Europske unije i Kraljevine Norveške o kumulaciji podrijetla između Europske unije, Švicarske Konfederacije, Kraljevine Norveške i Republike Turske u okviru općeg sustava povlastica („Sporazum”).

(9)

Sporazum bi trebalo odobriti,

DONIJELO JE OVU ODLUKU:

Članak 1.

Sporazum u obliku razmjene pisama između Europske unije i Kraljevine Norveške o kumulaciji podrijetla između Europske unije, Švicarske Konfederacije, Kraljevine Norveške i Republike Turske u okviru općeg sustava povlastica odobrava se u ime Unije.

Tekst Sporazuma priložen je ovoj Odluci.

Članak 2.

Predsjednik Vijeća u ime Unije šalje obavijest predviđenu u članku 18. Sporazuma (4).

Članak 3.

Ova Odluka stupa na snagu na dan donošenja.

Sastavljeno u Luxembourgu 15. listopada 2018.

Za Vijeće

Predsjednica

E. KÖSTINGER


(1)  Suglasnost još nije objavljena u Službenom listu.

(2)  Delegirana uredba Komisije (EU) 2015/2446 od 28. srpnja 2015. o dopuni Uredbe (EU) br. 952/2013 Europskog parlamenta i Vijeća o detaljnim pravilima koja se odnose na pojedine odredbe Carinskog zakonika Unije (SL L 343, 29.12.2015., str. 1.).

(3)  Odluka Vijeća 2001/101/EZ od 5. prosinca 2000. o odobrenju Sporazuma u obliku razmjene pisama između Zajednice i svake od država EFTA-e koja dodjeljuje carinske povlastice po GSP-u (Norveška i Švicarska), pod uvjetom da se s robom podrijetlom iz Norveške ili Švicarske po dolasku na carinsko područje Zajednice postupa kao s robom koja sadrži sastojke podrijetlom iz Zajednice (uzajamni sporazum) (SL L 38, 8.2.2001., str. 24.).

(4)  Glavno tajništvo Vijeća objavit će datum stupanja na snagu Sporazuma u Službenom listu Europske unije.


28.1.2019   

HR

Službeni list Europske unije

L 24/3


SPORAZUM

u obliku razmjene pisama između Europske unije i Kraljevine Norveške o kumulaciji podrijetla između Europske unije, Švicarske Konfederacije, Kraljevine Norveške i Republike Turske u okviru općeg sustava povlastica

A.   Pismo Unije

Poštovani,

1.   

Europska unija („Unija”) i Kraljevina Norveška („Norveška”) kao stranke ovog Sporazuma potvrđuju da za potrebe općeg sustava povlastica („GSP”) obje stranke primjenjuju slična pravila o podrijetlu sa sljedećim općim načelima:

(a)

definicija pojma „proizvodi s podrijetlom” na temelju istih kriterija;

(b)

odredbe za regionalnu kumulaciju podrijetla;

(c)

odredbe za primjenu kumulacije na materijale koji su podrijetlom, u smislu njihovih pravila o podrijetlu u okviru GSP-a, iz Unije, Švicarske, Norveške ili Turske;

(d)

odredbe za opće odstupanje za materijale bez podrijetla;

(e)

odredbe za neizmijenjenost proizvoda iz zemlje korisnice;

(f)

odredbe za izdavanje ili sastavljanje zamjenskih dokaza o podrijetlu;

(g)

zahtjev u vezi s upravnom suradnjom s nadležnim tijelima u zemljama korisnicama u pogledu dokazâ o podrijetlu.

2.   

Unija i Norveška priznaju da materijali s podrijetlom, u smislu njihovih pravila o podrijetlu u okviru GSP-a, iz Unije, Švicarske, Norveške ili Turske, stječu podrijetlo zemlje korisnice GSP-a jedne ili druge stranke ako se u toj zemlji korisnici materijali podvrgavaju obradi ili preradi koja nadilazi postupke koji se smatraju obradom ili preradom nedostatnom za stjecanje statusa proizvoda s podrijetlom. Ovaj podstavak primjenjuje se na materijale podrijetlom iz Švicarske i Turske ako su ispunjeni uvjeti utvrđeni u stavku 15. odnosno stavku 16.

Carinska tijela država članica Unije i carinska tijela Norveške uzajamno osiguravaju odgovarajuću upravnu suradnju, a posebno za potrebe naknadne provjere dokazâ o podrijetlu u pogledu materijala iz prvog podstavka. Primjenjuju se odredbe o upravnoj suradnji utvrđene u Protokolu br. 3 uz Sporazum od 14. svibnja 1973. između Europske ekonomske zajednice i Kraljevine Norveške.

Ovaj stavak ne primjenjuju se na proizvode iz poglavlja od 1. do 24. Harmoniziranog sustava nazivlja i brojčanog označivanja robe, koji je donijela organizacija uspostavljena Konvencijom o Vijeću za carinsku suradnju, sastavljenom u Bruxellesu 15. prosinca 1950.

3.   

Unija i Norveška obvezuju se da će prihvatiti zamjenske dokaze o podrijetlu u obliku zamjenskih potvrda o podrijetlu obrazac „Form A” („zamjenske potvrde”) koje su izdala carinska tijela druge stranke i zamjenske izjave o podrijetlu koje su sastavili ponovni pošiljatelji druge stranke registrirani u tu svrhu.

Svaka stranka može, u skladu sa svojim zakonodavstvom, ocijeniti prihvatljivost za povlašteno postupanje proizvoda obuhvaćenih zamjenskim dokazima o podrijetlu.

4.   

Svaka stranka osigurava da su prije izdavanja ili sastavljanja zamjenskog dokaza o podrijetlu ispunjeni sljedeći uvjeti:

(a)

zamjenski dokazi o podrijetlu mogu se izdati ili sastaviti samo ako su izvorni dokazi o podrijetlu izdani ili sastavljeni u skladu sa zakonodavstvom koje se primjenjuje u Uniji ili Norveškoj;

(b)

zamjenski dokaz o podrijetlu ili više njih može zamijeniti dokaz o podrijetlu ili zamjenski dokaz o podrijetlu u svrhu slanja svih ili pojedinih proizvoda obuhvaćenih izvornim dokazom o podrijetlu iz jedne stranke u drugu stranku samo ako proizvodi nisu pušteni u slobodan promet u prvonavedenoj stranci;

(c)

proizvodi moraju ostati pod carinskim nadzorom na području stranke koja ih ponovno šalje i ne smiju biti izmijenjeni, na bilo koji način preoblikovani ili podvrgnuti postupcima osim onima koji su potrebni kako bi se očuvali u istom stanju („načelo neizmijenjenosti”);

(d)

kada su proizvodi stekli status proizvoda s podrijetlom na temelju odstupanja od pravila o podrijetlu koje je odobrila stranka, ne smiju se izdati ili sastaviti zamjenski dokazi o podrijetlu ako se proizvodi ponovno šalju drugoj stranci;

(e)

carinska tijela mogu izdati zamjenske dokaze o podrijetlu ili ih mogu sastaviti ponovni pošiljatelji ako su proizvodi koji se trebaju ponovno poslati na područje druge stranke stekli status proizvoda s podrijetlom regionalnom kumulacijom;

(f)

carinska tijela mogu izdati zamjenske dokaze o podrijetlu ili ih mogu sastaviti ponovni pošiljatelji ako za proizvode koji se trebaju ponovno poslati na područje druge stranke stranka koja ih ponovno šalje nije odobrila povlašteno postupanje.

5.   

Za potrebe stavka 4. točke (c) primjenjuje se sljedeće:

(a)

ako ima razloga za sumnju u pogledu usklađenosti s načelom neizmijenjenosti, carinska tijela stranke konačnog odredišta mogu od deklaranta zahtijevati da pruži dokaz o usklađenosti s tim načelom, s pomoću bilo kojeg sredstva;

(b)

na zahtjev ponovnog pošiljatelja carinska tijela stranke koja ponovno šalje proizvode potvrđuju da su proizvodi bili pod stalnim carinskim nadzorom dok su se nalazili na području te stranke i da za vrijeme njihova skladištenja na području te stranke carinska tijela nisu dala nikakvo odobrenje za izmjenu, preoblikovanje na bilo koji način, ili podvrgavanje postupcima osim onima koji su potrebni da se očuvaju u istom stanju;

(c)

ako je zamjenski dokaz zamjenska potvrda, carinska tijela stranke konačnog odredišta ne smiju zahtijevati potvrdu o nemanipulaciji za razdoblje tijekom kojeg su se proizvodi nalazili u drugoj stranci.

6.   

Svaka stranka osigurava sljedeće:

(a)

ako zamjenski dokazi o podrijetlu odgovaraju izvornim dokazima o podrijetlu koji su izdani ili sastavljeni u zemlji korisnici GSP-a Unije i GSP-a Norveške, carinska tijela država članica Unije i carinska tijela Norveške uzajamno osiguravaju odgovarajuću upravnu suradnju za potrebe naknadne provjere tih zamjenskih dokaza o podrijetlu. Na zahtjev stranke konačnog odredišta, carinska tijela stranke koja ponovno šalje proizvod pokreću i prate postupak naknadne provjere odgovarajućih izvornih dokaza o podrijetlu;

(b)

ako zamjenski dokazi o podrijetlu odgovaraju izvornim dokazima o podrijetlu koje je izdala ili sastavila zemlja koja je isključiva korisnica GSP-a stranke konačnog odredišta, ta stranka provodi postupak naknadne provjere izvornih dokaza o podrijetlu u suradnji sa zemljom korisnicom. Kako bi carinska tijela stranke konačnog odredišta mogla provesti postupak naknadne provjere, carinska tijela stranke koja ponovno šalje proizvod osiguravaju izvorne dokaze o podrijetlu koji odgovaraju zamjenskim dokazima o podrijetlu podvrgnutima provjeri ili, prema potrebi, preslike izvornih dokaza o podrijetlu koji odgovaraju zamjenskim dokazima o podrijetlu podvrgnutima provjeri.

7.   

Svaka stranka osigurava sljedeće:

(a)

u gornjem desnom polju svake zamjenske potvrde navodi se ime zemlje posrednice koja ponovno šalje proizvod i u kojoj je zamjenska potvrda izdana;

(b)

polje 4 sadržava riječi „replacement certificate” ili „certificat de remplacement” te datum izdavanja izvorne potvrde o podrijetlu obrazac „Form A” i njezin serijski broj;

(c)

ime/naziv ponovnog pošiljatelja navodi se u polju 1;

(d)

ime/naziv konačnog primatelja može se navesti u polju 2;

(e)

svi podaci o ponovno poslanim proizvodima koji su navedeni u izvornoj potvrdi prenose se u polja od 3 do 9;

(f)

upućivanja na račun ponovnog uvoznika mogu se navesti u polju 10;

(g)

carinsko tijelo koje je izdalo zamjensku potvrdu ovjerava polje 11. Odgovornost tog tijela ograničena je na izdavanje zamjenske potvrde. Podaci u polju 12 o zemlji podrijetla i zemlji konačnog odredišta preuzimaju se iz izvorne potvrde o podrijetlu obrazac „Form A”. Ponovni pošiljatelj potpisuje potvrdu o podrijetlu u polju 12. Ponovni pošiljatelj koji se u dobroj vjeri potpisao u polju 12 nije odgovoran za točnost podataka navedenih u izvornoj potvrdi o podrijetlu obrazac „Form A”;

(h)

carinsko tijelo od kojeg se zahtijeva izdavanje zamjenske potvrde u izvornoj potvrdi o podrijetlu obrazac „Form A” bilježi mase, brojeve i vrstu proizvoda koji se prosljeđuju te u njoj navodi serijske brojeve svake odgovarajuće zamjenske potvrde. Ono najmanje tri godine čuva zahtjev za zamjensku potvrdu i izvornu potvrdu o podrijetlu obrazac „Form A”;

(i)

zamjenske potvrde o podrijetlu sastavljaju se na engleskom ili francuskom jeziku.

8.   

Svaka stranka osigurava sljedeće:

(a)

na svakoj zamjenskoj izjavi o podrijetlu ponovni pošiljatelj navodi:

1.

sve podatke o ponovno poslanim proizvodima preuzete iz izvornog dokaza o podrijetlu;

2.

datum sastavljanja izvornog dokaza o podrijetlu;

3.

podatke o izvornom dokazu o podrijetlu, uključujući, prema potrebi, informacije o kumulaciji koja se primjenjuje na robu obuhvaćenu izjavom o podrijetlu;

4.

ime/naziv, adresu i broj registriranog izvoznika ponovnog pošiljatelja;

5.

ime/naziv i adresu primatelja u Uniji ili u Norveškoj;

6.

datum i mjesto sastavljanja izjave o podrijetlu ili izdavanja potvrde o podrijetlu;

(b)

svaka zamjenska izjava o podrijetlu označava se kao „Replacement statement” ili „Attestation de remplacement”;

(c)

ponovni pošiljatelji registrirani u elektroničkom sustavu samocertifikacije podrijetla od strane izvoznika, tj. sustavu registriranih izvoznika (sustav REX), sastavljaju zamjenske izjave o podrijetlu bez obzira na vrijednost proizvoda s podrijetlom sadržanih u izvornoj pošiljci;

(d)

ako se zamjenjuje dokaz o podrijetlu, ponovni pošiljatelj na izvornom dokazu o podrijetlu navodi sljedeće:

1.

datum izdavanja zamjenske izjave o podrijetlu ili više njih i količine robe koje su njome ili njima obuhvaćene;

2.

ime/naziv i adresu ponovnog pošiljatelja;

3.

ime/naziv i adresu jednog ili više primatelja u Uniji ili u Norveškoj;

(e)

izvorna izjava o podrijetlu označava se riječju „Replaced” ili riječju „Remplacé”;

(f)

zamjenska izjava o podrijetlu vrijedi dvanaest mjeseci od datuma njezina sastavljanja;

(g)

zamjenske izjave o podrijetlu sastavljaju se na engleskom ili francuskom jeziku.

9.   

Ponovni pošiljatelj čuva izvorne dokaze o podrijetlu i preslike zamjenskih dokaza o podrijetlu najmanje tri godine od kraja kalendarske godine u kojoj su zamjenski dokazi o podrijetlu izdani ili sastavljeni.

10.   

Stranke su suglasne podijeliti troškove sustava REX u skladu s načinima suradnje koje moraju utvrditi nadležna tijela stranaka.

11.   

Sva sporna pitanja između stranaka koja proizlaze iz tumačenja ili primjene ovog Sporazuma rješavaju se isključivo bilateralnim pregovorima između stranaka. Ako bi sporna pitanja mogla utjecati na interese Švicarske i/ili Turske, s tim se zemljama provodi savjetovanje.

12.   

Stranke mogu u bilo kojem trenutku izmijeniti ovaj Sporazum međusobnim dogovorom u pisanom obliku. Stranke započinju savjetovanje u vezi s mogućim izmjenama ovog Sporazuma na zahtjev jedne od stranaka. Ako bi izmjene mogle utjecati na interese Švicarske i/ili Turske, s tim se zemljama provodi savjetovanje. Takve izmjene stupaju na snagu na zajednički dogovoren datum nakon što se stranke međusobno obavijeste o ispunjenju svojih unutarnjih zahtjeva.

13.   

U slučaju ozbiljnih sumnji u pogledu pravilnog funkcioniranja ovog Sporazuma, svaka od stranaka može suspendirati njegovu primjenu pod uvjetom da je o tome pisanim putem obavijestila drugu stranku tri mjeseca unaprijed.

14.   

Ovaj Sporazum može otkazati svaka od stranaka pod uvjetom da je o tome pisanim putem obavijestila drugu stranku tri mjeseca unaprijed.

15.   

Stavak 2. prvi podstavak primjenjuje se na materijale podrijetlom iz Švicarske samo ako su stranke sklopile sličan sporazum sa Švicarskom i međusobno se obavijestile o ispunjenju tog uvjeta.

16.   

Stavak 2. prvi podstavak primjenjuje se na materijale podrijetlom iz Turske (1) samo ako su stranke sklopile sličan sporazum s Turskom i međusobno se obavijestile o ispunjenju tog uvjeta.

17.   

Od stupanja na snagu Sporazuma između Norveške i Turske u skladu sa stavkom 2. prvim podstavkom ovog Sporazuma te podložno reciprocitetu od strane Turske, svaka stranka može predvidjeti da se zamjenski dokazi o podrijetlu, za proizvode koji sadržavaju materijale podrijetlom iz Turske i koji su prerađeni u okviru dvostrane kumulacije u zemljama korisnicama GSP-a, mogu izdati ili sastaviti u strankama.

18.   

Ovaj Sporazum stupa na snagu na zajednički dogovoren datum nakon što se Unija i Norveška međusobno obavijeste o završetku unutarnjih postupaka za donošenje koji su potrebni. Od tog datuma on zamjenjuje Sporazum u obliku razmjene pisama između Zajednice i svake od država EFTA-e koja dodjeljuje carinske povlastice po GSP-u (Norveška i Švicarska), pod uvjetom da se s robom podrijetlom iz Norveške ili Švicarske po dolasku na carinsko područje Zajednice postupa kao s robom koja sadrži sastojke podrijetlom iz Zajednice, potpisan 29. siječnja 2001. (2)

Bio bih Vam zahvalan ako biste potvrdili da je Vaša Vlada suglasna s gore navedenim.

Čast mi je predložiti, ako je gore navedeno prihvatljivo Vašoj Vladi, da ovo pismo i Vaša potvrda zajedno predstavljaju sporazum između Europske unije i Kraljevine Norveške.

S poštovanjem

Съставено в Брюксел на

Hecho en Bruselas, el

V Bruselu dne

Udfærdiget i Bruxelles, den

Geschehen zu Brüssel am

Brüssel,

Έγινε στις Βρυξέλλες, στις

Done at Brussels,

Fait à Bruxelles, le

Sastavljeno u Bruxellesu

Fatto a Bruxelles, addì

Briselē,

Priimta Briuselyje,

Kelt Brüsszelben,

Magħmul fi Brussell,

Gedaan te Brussel,

Sporządzono w Brukseli, dnia

Feito em Bruxelas,

Întocmit la Bruxelles,

V Bruseli

V Bruslju,

Tehty Brysselissä

Utfärdat i Bryssel den

Utferdiget i Brussel,

Image

За Европейския съюз

Рог la Unión Europea

Za Evropskou unii

For Den Europæiske Union

Für die Europäische Union

Euroopa Liidu nimel

Για την Ευρωπαϊκή Ένωση

For the European Union

Pour l'Union européenne

Za Europsku uniju

Per l'Unione europea

Eiropas Savienības vārdā –

Europos Sąjungos vardu

Az Európai Unió részéről

Għall-Unjoni Ewropea

Voor de Europese Unie

W imieniu Unii Europejskiej

Pela União Europeia

Pentru Uniunea Europeană

Za Európsku úniu

Za Evropsko unijo

Euroopan unionin puolesta

För Europeiska unionen

For Den europeiske union

Image

B.   Pismo Kraljevine Norveške

Poštovani,

čast mi je potvrditi primitak Vašeg pisma s današnjim datumom koje glasi:

„1.

Europska unija (‚Unija’) i Kraljevina Norveška (‚Norveška’) kao stranke ovog Sporazuma potvrđuju da za potrebe općeg sustava povlastica (‚GSP’) obje stranke primjenjuju slična pravila o podrijetlu sa sljedećim općim načelima:

(a)

definicija pojma ‚proizvodi s podrijetlom’ na temelju istih kriterija;

(b)

odredbe za regionalnu kumulaciju podrijetla;

(c)

odredbe za primjenu kumulacije na materijale koji su podrijetlom, u smislu njihovih pravila o podrijetlu u okviru GSP-a, iz Unije, Švicarske, Norveške ili Turske;

(d)

odredbe za opće odstupanje za materijale bez podrijetla;

(e)

odredbe za neizmijenjenost proizvoda iz zemlje korisnice;

(f)

odredbe za izdavanje ili sastavljanje zamjenskih dokaza o podrijetlu;

(g)

zahtjev u vezi s upravnom suradnjom s nadležnim tijelima u zemljama korisnicama u pogledu dokazâ o podrijetlu.

2.

Unija i Norveška priznaju da materijali s podrijetlom, u smislu njihovih pravila o podrijetlu u okviru GSP-a, iz Unije, Švicarske, Norveške ili Turske, stječu podrijetlo zemlje korisnice GSP-a jedne ili druge stranke ako se u toj zemlji korisnici materijali podvrgavaju obradi ili preradi koja nadilazi postupke koji se smatraju obradom ili preradom nedostatnom za stjecanje statusa proizvoda s podrijetlom. Ovaj podstavak primjenjuje se na materijale podrijetlom iz Švicarske i Turske ako su ispunjeni uvjeti utvrđeni u stavku 15. odnosno stavku 16.

Carinska tijela država članica Unije i carinska tijela Norveške uzajamno osiguravaju odgovarajuću upravnu suradnju, a posebno za potrebe naknadne provjere dokazâ o podrijetlu u pogledu materijala iz prvog podstavka. Primijenjuju se odredbe o upravnoj suradnji utvrđene u Protokolu br. 3 uz Sporazum od 14. svibnja 1973. između Europske ekonomske zajednice i Kraljevine Norveške.

Ovaj stavak ne primjenjuju se na proizvode iz poglavlja od 1. do 24. Harmoniziranog sustava nazivlja i brojčanog označivanja robe, koji je donijela organizacija uspostavljena Konvencijom o Vijeću za carinsku suradnju, sastavljenom u Bruxellesu 15. prosinca 1950.

3.

Unija i Norveška obvezuju se da će prihvatiti zamjenske dokaze o podrijetlu u obliku zamjenskih potvrda o podrijetlu obrazac ‚Form A’ (‚zamjenske potvrde’) koje su izdala carinska tijela druge stranke i zamjenske izjave o podrijetlu koje su sastavili ponovni pošiljatelji druge stranke registrirani u tu svrhu.

Svaka stranka može, u skladu sa svojim zakonodavstvom, ocijeniti prihvatljivost za povlašteno postupanje proizvoda obuhvaćenih zamjenskim dokazima o podrijetlu.

4.

Svaka stranka osigurava da su prije izdavanja ili sastavljanja zamjenskog dokaza o podrijetlu ispunjeni sljedeći uvjeti:

(a)

zamjenski dokazi o podrijetlu mogu se izdati ili sastaviti samo ako su izvorni dokazi o podrijetlu izdani ili sastavljeni u skladu sa zakonodavstvom koje se primjenjuje u Uniji ili Norveškoj;

(b)

zamjenski dokaz o podrijetlu ili više njih može zamijeniti dokaz o podrijetlu ili zamjenski dokaz o podrijetlu u svrhu slanja svih ili pojedinih proizvoda obuhvaćenih izvornim dokazom o podrijetlu iz jedne stranke u drugu stranku samo ako proizvodi nisu pušteni u slobodan promet u prvonavedenoj;

(c)

proizvodi moraju ostati pod carinskim nadzorom na području stranke koja ih ponovno šalje i ne smiju biti izmijenjeni, na bilo koji način preoblikovani ili podvrgnuti postupcima osim onima koji su potrebni kako bi se očuvali u istom stanju (‚načelo neizmijenjenosti’);

(d)

kada su proizvodi stekli status proizvoda s podrijetlom na temelju odstupanja od pravila o podrijetlu koje je odobrila stranka, ne smiju se izdati ili sastaviti zamjenski dokazi o podrijetlu ako se proizvodi ponovno šalju drugoj stranci;

(e)

carinska tijela mogu izdati zamjenske dokaze o podrijetlu ili ih mogu sastaviti ponovni pošiljatelji ako su proizvodi koji se trebaju ponovno poslati na područje druge stranke stekli status proizvoda s podrijetlom regionalnom kumulacijom;

(f)

carinska tijela mogu izdati zamjenske dokaze o podrijetlu ili ih mogu sastaviti ponovni pošiljatelji ako za proizvode koji se trebaju ponovno poslati na područje druge stranke stranka koja ih ponovno šalje nije odobrila povlašteno postupanje.

5.

Za potrebe stavka 4. točke (c) primjenjuje se sljedeće:

(a)

ako ima razloga za sumnju u pogledu usklađenosti s načelom neizmijenjenosti, carinska tijela stranke konačnog odredišta mogu od deklaranta zahtijevati da pruži dokaz o usklađenosti s tim načelom, s pomoću bilo kojeg sredstva;

(b)

na zahtjev ponovnog pošiljatelja carinska tijela stranke koja ponovno šalje proizvode potvrđuju da su proizvodi bili pod stalnim carinskim nadzorom dok su se nalazili na području te stranke i da za vrijeme njihova skladištenja na području te stranke carinska tijela nisu dala nikakvo odobrenje za izmjenu, preoblikovanje na bilo koji način, ili podvrgavanje postupcima osim onima koji su potrebni da se očuvaju u istom stanju;

(c)

ako je zamjenski dokaz zamjenska potvrda, carinska tijela stranke konačnog odredišta ne smiju zahtijevati potvrdu o nemanipulaciji za razdoblje tijekom kojeg su se proizvodi nalazili u drugoj stranci.

6.

Svaka stranka osigurava sljedeće:

(a)

ako zamjenski dokazi o podrijetlu odgovaraju izvornim dokazima o podrijetlu koji su izdani ili sastavljeni u zemlji korisnici GSP-a Unije i GSP-a Norveške, carinska tijela država članica Unije i carinska tijela Norveške uzajamno osiguravaju odgovarajuću upravnu suradnju za potrebe naknadne provjere tih zamjenskih dokaza o podrijetlu. Na zahtjev stranke konačnog odredišta, carinska tijela stranke koja ponovno šalje proizvod pokreću i prate postupak naknadne provjere odgovarajućih izvornih dokaza o podrijetlu;

(b)

ako zamjenski dokazi o podrijetlu odgovaraju izvornim dokazima o podrijetlu koje je izdala ili sastavila zemlja koja je isključiva korisnica GSP-a stranke konačnog odredišta, ta stranka provodi postupak naknadne provjere izvornih dokaza o podrijetlu u suradnji sa zemljom korisnicom. Kako bi carinska tijela stranke konačnog odredišta mogla provesti postupak naknadne provjere, carinska tijela stranke koja ponovno šalje proizvod osiguravaju izvorne dokaze o podrijetlu koji odgovaraju zamjenskim dokazima o podrijetlu podvrgnutima provjeri ili, prema potrebi, preslike izvornih dokaza o podrijetlu koji odgovaraju zamjenskim dokazima o podrijetlu podvrgnutima provjeri.

7.

Svaka stranka osigurava sljedeće:

(a)

u gornjem desnom polju svake zamjenske potvrde navodi se ime zemlje posrednice koja ponovno šalje proizvod i u kojoj je zamjenska potvrda izdana;

(b)

polje 4 sadržava riječi ‚replacement certificate’ ili ‚certificat de remplacement’ te datum izdavanja izvorne potvrde o podrijetlu obrazac ‚Form A’ i njezin serijski broj;

(c)

ime/naziv ponovnog pošiljatelja navodi se u polju 1;

(d)

ime/naziv konačnog primatelja može se navesti u polju 2;

(e)

svi podaci o ponovno poslanim proizvodima koji su navedeni u izvornoj potvrdi prenose se u polja od 3 do 9;

(f)

upućivanja na račun ponovnog uvoznika mogu se navesti u polju 10;

(g)

carinsko tijelo koje je izdalo zamjensku potvrdu ovjerava polje 11. Odgovornost tog tijela ograničena je na izdavanje zamjenske potvrde. Podaci u polju 12 o zemlji podrijetla i zemlji konačnog odredišta preuzimaju se iz izvorne potvrde o podrijetlu obrazac ‚Form A’. Ponovni pošiljatelj potpisuje potvrdu o podrijetlu u polju 12. Ponovni pošiljatelj koji se u dobroj vjeri potpisao u polju 12 nije odgovoran za točnost podataka navedenih u izvornoj potvrdi o podrijetlu obrazac ‚Form A’;

(h)

carinsko tijelo od kojeg se zahtijeva izdavanje zamjenske potvrde u izvornoj potvrdi o podrijetlu obrazac ‚Form A’ bilježi mase, brojeve i vrstu proizvoda koji se prosljeđuju te u njoj navodi serijske brojeve svake odgovarajuće zamjenske potvrde. Ono najmanje tri godine čuva zahtjev za zamjensku potvrdu i izvornu potvrdu o podrijetlu obrazac ‚Form A’;

(i)

zamjenske potvrde o podrijetlu sastavljaju se na engleskom ili francuskom jeziku.

8.

Svaka stranka osigurava sljedeće:

(a)

na svakoj zamjenskoj izjavi o podrijetlu ponovni pošiljatelj navodi:

1.

sve podatke o ponovno poslanim proizvodima preuzete iz izvornog dokaza o podrijetlu;

2.

datum sastavljanja izvornog dokaza o podrijetlu;

3.

podatke o izvornom dokazu o podrijetlu, uključujući, prema potrebi, informacije o kumulaciji koja se primjenjuje na robu obuhvaćenu izjavom o podrijetlu;

4.

ime/naziv, adresu i broj registriranog izvoznika ponovnog pošiljatelja;

5.

ime/naziv i adresu primatelja u Uniji ili u Norveškoj;

6.

datum i mjesto sastavljanja izjave o podrijetlu ili izdavanja potvrde o podrijetlu;

(b)

svaka zamjenska izjava o podrijetlu označava se kao ‚Replacement statement’ ili ‚Attestation de remplacement’;

(c)

ponovni pošiljatelji registrirani u elektroničkom sustavu samocertifikacije podrijetla od strane izvoznika, tj. sustavu registriranih izvoznika (sustav REX), sastavljaju zamjenske izjave o podrijetlu bez obzira na vrijednost proizvoda s podrijetlom sadržanih u izvornoj pošiljci;

(d)

ako se zamjenjuje dokaz o podrijetlu, ponovni pošiljatelj na izvornom dokazu o podrijetlu navodi sljedeće:

1.

datum izdavanja zamjenske izjave o podrijetlu ili više njih i količine robe koje su njome ili njima obuhvaćene;

2.

ime/naziv i adresu ponovnog pošiljatelja;

3.

ime/naziv i adresu jednog ili više primatelja u Uniji ili u Norveškoj;

(e)

izvorna izjava o podrijetlu označava se riječju ‚Replaced’ ili riječju ‚Remplacé’;

(f)

zamjenska izjava o podrijetlu vrijedi dvanaest mjeseci od datuma njezina sastavljanja;

(g)

zamjenske izjave o podrijetlu sastavljaju se na engleskom ili francuskom jeziku.

9.

Ponovni pošiljatelj čuva izvorne dokaze o podrijetlu i preslike zamjenskih dokaza o podrijetlu najmanje tri godine od kraja kalendarske godine u kojoj su zamjenski dokazi o podrijetlu izdani ili sastavljeni.

10.

Stranke su suglasne podijeliti troškove sustava REX u skladu s načinima suradnje koje moraju utvrditi nadležna tijela stranaka.

11.

Sva sporna pitanja između stranaka koja proizlaze iz tumačenja ili primjene ovog Sporazuma rješavaju se isključivo bilateralnim pregovorima između stranaka. Ako bi sporna pitanja mogla utjecati na interese Švicarske i/ili Turske, s tim se zemljama provodi savjetovanje.

12.

Stranke mogu u bilo kojem trenutku izmijeniti ovaj Sporazum međusobnim dogovorom u pisanom obliku. Stranke započinju savjetovanje u vezi s mogućim izmjenama ovog Sporazuma na zahtjev jedne od stranaka. Ako bi izmjene mogle utjecati na interese Švicarske i/ili Turske, s tim se zemljama provodi savjetovanje. Takve izmjene stupaju na snagu na zajednički dogovoren datum nakon što se stranke međusobno obavijeste o ispunjenju svojih unutarnjih zahtjeva.

13.

U slučaju ozbiljnih sumnji u pogledu pravilnog funkcioniranja ovog Sporazuma, svaka od stranaka može suspendirati njegovu primjenu pod uvjetom da je o tome pisanim putem obavijestila drugu stranku tri mjeseca unaprijed.

14.

Ovaj Sporazum može otkazati svaka od stranaka pod uvjetom da je o tome pisanim putem obavijestila drugu stranku tri mjeseca unaprijed.

15.

Stavak 2. prvi podstavak primjenjuje se na materijale podrijetlom iz Švicarske samo ako su stranke sklopile sličan sporazum sa Švicarskom i međusobno se obavijestile o ispunjenju tog uvjeta.

16.

Stavak 2. prvi podstavak primjenjuje se na materijale podrijetlom iz Turske (3) samo ako su stranke sklopile sličan sporazum s Turskom i međusobno se obavijestile o ispunjenju tog uvjeta.

17.

Od stupanja na snagu Sporazuma između Norveške i Turske u skladu sa stavkom 2. prvim podstavkom ovog Sporazuma te podložno reciprocitetu od strane Turske, svaka stranka može predvidjeti da se zamjenski dokazi o podrijetlu, za proizvode koji sadržavaju materijale podrijetlom iz Turske i koji su prerađeni u okviru dvostrane kumulacije u zemljama korisnicama GSP-a, mogu izdati ili sastaviti u strankama.

18.

Ovaj Sporazum stupa na snagu na zajednički dogovoren datum nakon što se Unija i Norveška međusobno obavijeste o završetku unutarnjih postupaka za donošenje koji su potrebni. Od tog datuma on zamjenjuje Sporazum u obliku razmjene pisama između Zajednice i svake od država EFTA-e koja dodjeljuje carinske povlastice po GSP-u (Norveška i Švicarska), pod uvjetom da se s robom podrijetlom iz Norveške ili Švicarske po dolasku na carinsko područje Zajednice postupa kao s robom koja sadrži sastojke podrijetlom iz Zajednice, potpisan 29. siječnja 2001. (4)

Bio bih Vam zahvalan ako biste potvrdili da je Vaša Vlada suglasna s gore navedenim.

Čast mi je predložiti, ako je gore navedeno prihvatljivo Vašoj Vladi, da ovo pismo i Vaša potvrda zajedno predstavljaju sporazum između Europske unije i Kraljevine Norveške.”.

Mogu Vas obavijestiti da je moja Vlada suglasna sa sadržajem Vašeg pisma.

S poštovanjem

Utferdiget i Brussel,

Съставено в Брюксел на

Hecho en Bruselas, el

V Bruselu dne

Udfærdiget i Bruxelles, den

Geschehen zu Brüssel am

Brüssel,

Έγινε στις Βρυξέλλες, στις

Done at Brussels,

Fait à Bruxelles, le

Sastavljeno u Bruxellesu

Fatto a Bruxelles, addì

Briselē,

Priimta Briuselyje,

Kelt Brüsszelben,

Magħmul fi Brussell,

Gedaan te Brussel,

Sporządzono w Brukseli, dnia

Feito em Bruxelas,

Întocmit la Bruxelles,

V Bruseli

V Bruslju,

Tehty Brysselissä

Utfärdat i Bryssel den

Image

For Kongeriket Norge

За Кралство Норвегия

Por el Reino de Noruega

Za Norské království

For Kongeriget Norge

Für das Königreich Norwegen

Norra Kuningriigi nimel

Για το Βασίλειο της Νορβηγίας

For the Kingdom of Norway

Pour le Royaume de Norvège

Za Kraljevinu Norvešku

Per il Regno di Norvegia

Norvēģijas Karalistes vārdā –

Norvegijos Karalystės vardu

A Norvég Királyság részéről

Ghar-Renju tan-Norveġja

Voor het Koninkrijk Noorwegen

W imieniu Królestwa Norwegii

Pelo Reino da Noruega

Pentru Regatul Norvegiei

Za Nórske kráľovstvo

Za Kraljevino Norveško

Norjan kuningaskunnan puolesta

För Konungariket Norge

Image


(1)  Unija je ispunila taj uvjet objavljivanjem Obavijesti Komisije u skladu s člankom 85. Uredbe (EEZ) br. 2454/93 o provedbi odredaba Carinskog zakonika Zajednice kojom se sustav dvostrane kumulacije uveden tim člankom proširuje na Tursku (SL C 134, 15.4.2016., str. 1.).

(2)  SL L 38, 8.2.2001., str. 25.

(3)  Unija je ispunila taj uvjet objavljivanjem Obavijesti Komisije u skladu s člankom 85. Uredbe (EEZ) br. 2454/93 o provedbi odredaba Carinskog zakonika Zajednice kojom se sustav dvostrane kumulacije uveden tim člankom proširuje na Tursku (SL C 134, 15.4.2016., str. 1.).

(4)  SL L 38, 8.2.2001., str. 25.


ODLUKE

28.1.2019   

HR

Službeni list Europske unije

L 24/12


ODLUKA VIJEĆA (EU) 2019/117

od 21. siječnja 2019.

o stajalištu koje treba zauzeti u ime Unije u okviru Zajedničkog vijeća osnovanog na temelju Sporazuma o gospodarskom partnerstvu između Europske unije i njezinih država članica, s jedne strane, i država SADC SGP-a, s druge strane, u pogledu donošenja poslovnika o izbjegavanju i rješavanju sporova te kodeksa ponašanja za arbitre i posrednike

VIJEĆE EUROPSKE UNIJE,

uzimajući u obzir Ugovor o funkcioniranju Europske unije, a posebno njegov članak 207. u vezi s člankom 218. stavkom 9.,

uzimajući u obzir prijedlog Europske komisije,

budući da:

(1)

Unija i njezine države članice potpisale su 10. lipnja 2016. Sporazum o gospodarskom partnerstvu između Europske unije i njezinih država članica, s jedne strane, i država SADC SGP-a, s druge strane (1) („Sporazum”). Sporazum se privremeno primjenjuje od 10. listopada 2016. između Unije, s jedne strane, i Bocvane, Lesota, Namibije, Esvatinija i Južne Afrike, s druge strane, a od 4. veljače 2018. između Unije i Mozambika.

(2)

U skladu s člankom 102. stavkom 1. Sporazuma, Zajedničko vijeće ima ovlasti donositi odluke u vezi sa svim pitanjima obuhvaćenima Sporazumom.

(3)

U skladu s člankom 89. stavkom 1. Sporazuma, Zajedničko vijeće donosi poslovnik i kodeks ponašanja za arbitre i posrednike. Stoga Zajedničko vijeće na svojem prvom sastanku treba donijeti odluku u vezi s poslovnikom o izbjegavanju i rješavanju sporova te kodeksom ponašanja za arbitre i posrednike u okviru dijela III. Sporazuma.

(4)

Primjereno je utvrditi stajalište koje treba zauzeti u ime Unije u okviru Zajedničkog vijeća u pogledu donošenja poslovnika o izbjegavanju i rješavanju sporova te kodeksa ponašanja za arbitre i posrednike.

(5)

Stajalište Unije u okviru Zajedničkog vijeća trebalo bi se stoga temeljiti na priloženom nacrtu odluke,

DONIJELO JE OVU ODLUKU:

Članak 1.

Stajalište koje treba zauzeti u ime Unije u okviru Zajedničkog vijeća u pogledu donošenja poslovnika o izbjegavanju i rješavanju sporova te kodeksa ponašanja za arbitre i posrednike temelji se na nacrtu odluke Zajedničkog vijeća priloženom ovoj Odluci.

Članak 2.

Ova Odluka stupa na snagu na dan donošenja.

Sastavljeno u Bruxellesu 21. siječnja 2019.

Za Vijeće

Predsjednica

F. MOGHERINI


(1)  SL L 250, 16.9.2016., str. 3.


NACRT

ODLUKA br. 2/2019 ZAJEDNIČKOG VIJEĆA

od …

o donošenju Poslovnika o izbjegavanju i rješavanju sporova i Kodeksa ponašanja za arbitre i posrednike

ZAJEDNIČKO VIJEĆE,

uzimajući u obzir Sporazum o gospodarskom partnerstvu između Europske unije i njezinih država članica, s jedne strane, i država SADC SGP-a, s druge strane („Sporazum”), a posebno njegov članak 89. stavak 1. te članke 100., 101. i 102.,

DONIJELO JE OVU ODLUKU:

Članak 1.

Donosi se Poslovnik o izbjegavanju i rješavanju sporova, kako je naveden u Prilogu I. ovoj Odluci.

Članak 2.

Donosi se Kodeks ponašanja za arbitre i posrednike, kako je naveden u Prilogu II. ovoj Odluci.

Članak 3.

Ova Odluka stupa na snagu na dan donošenja.

Sastavljeno u … …

Za Zajedničko vijeće

Ministar trgovine

Predstavnik EU-a


PRILOG I.

Poslovnik o izbjegavanju i rješavanju sporova

Članak 1.

Definicije

U ovom Poslovniku i u skladu s dijelom III. (Izbjegavanje i rješavanje sporova) Sporazuma:

(a)

„administrativno osoblje”, u odnosu na arbitra, znači osobe koje su pod vodstvom i nadzorom arbitra, osim pomoćnika;

(b)

„savjetnik” znači osoba koju je stranka angažirala kako bi je savjetovala ili joj pomagala u vezi s arbitražnim postupkom;

(c)

„Sporazum” znači Sporazum o gospodarskom partnerstvu između Europske unije i njezinih država članica, s jedne strane, i država SADC SGP-a, s druge strane, potpisan 10. lipnja 2016.;

(d)

„arbitar” znači član arbitražnog vijeća;

(e)

„arbitražno vijeće” znači vijeće osnovano na temelju članka 80. Sporazuma;

(f)

„pomoćnik” znači osoba koja u okviru mandata arbitra te pod njegovim vodstvom i nadzorom obavlja istraživanje ili pruža pomoć tom arbitru;

(g)

„stranka podnositeljica pritužbe” znači bilo koja stranka koja zahtijeva osnivanje arbitražnog vijeća na temelju članka 80. Sporazuma;

(h)

„dan” znači kalendarski dan;

i.

„stranka” znači stranka u sporu;

(j)

„stranka protiv koje je podnesena pritužba” znači stranka koja navodno krši odredbe obuhvaćene člankom 76. Sporazuma; i

(k)

„predstavnik stranke” znači zaposlenik ili bilo koja osoba koju je imenovalo ministarstvo, vladino tijelo ili bilo koji drugi javni subjekt stranke, koji zastupa stranku u sporu na temelju Sporazuma.

Članak 2.

Obavijesti

1.   Svi zahtjevi, obavijesti, pisani podnesci ili drugi dokumenti arbitražnog vijeća istodobno se šalju objema strankama.

Svi zahtjevi, obavijesti, pisani podnesci ili drugi dokumenti koje stranka upućuje arbitražnom vijeću istodobno se u preslici dostavljaju drugoj stranci.

Svi zahtjevi, obavijesti, pisani podnesci ili drugi dokumenti koje stranka upućuje drugoj stranci istodobno se prema potrebi u preslici dostavljaju arbitražnom vijeću.

2.   Sve obavijesti iz stavka 1. dostavljaju se elektroničkom poštom ili, prema potrebi, bilo kojim drugim telekomunikacijskim sredstvom kojim je moguće dokazati slanje obavijesti. Osim ako se dokaže drukčije, smatra se da je obavijest dostavljena na dan slanja.

3.   Sve obavijesti upućuju se Glavnoj upravi za trgovinu Europske komisije Europske unije i koordinatoru država SADC SGP-a, kako je predviđeno člankom 105. Sporazuma.

4.   Manje pogreške u pisanju u zahtjevima, obavijestima, pisanim podnescima ili drugim dokumentima u vezi s postupkom arbitražnog vijeća mogu se ispraviti dostavom novog dokumenta s jasno označenim izmjenama.

5.   Ako posljednji dan za dostavu dokumenta pada na neradni dan Europske komisije ili dotične države ili država SADC SGP-a, smatra se da je dokument dostavljen sljedećeg radnog dana.

6.   Ovisno o prirodi spora, svi zahtjevi i obavijesti upućeni Odboru za trgovinu i razvoj dostavljaju se u preslici i drugim relevantnim pododborima osnovanima na temelju Sporazuma.

Članak 3.

Imenovanje arbitara

1.   Ako se u skladu s člankom 80. Sporazuma arbitra bira ždrijebom, predsjednik Odbora za trgovinu i razvoj odmah obavješćuje stranke o datumu, vremenu i mjestu provođenja ždrijeba.

2.   Stranke mogu biti prisutne tijekom ždrijeba te se ždrijeb provodi sa strankom ili strankama koje su prisutne.

3.   Predsjednik Odbora za trgovinu i razvoj sve osobe izabrane za obavljanje funkcije arbitra pisanim putem obavješćuje o njihovu imenovanju. Svaka osoba objema strankama potvrđuje svoju raspoloživost u roku od pet dana od primitka obavijesti o svojem imenovanju.

4.   Ako u trenutku podnošenja zahtjeva na temelju članka 80. stavka 3. Sporazuma popis iz članka 94. Sporazuma nije uspostavljen ili ne sadržava dovoljan broj imena, arbitri se biraju ždrijebom među osobama koje su službeno predložile jedna ili obje stranke.

Članak 4.

Organizacijski sastanak

1.   Osim ako se dogovore drukčije, stranke se sastaju s arbitražnim vijećem u roku od 10 dana od njegova osnivanja kako bi se utvrdila pitanja koja stranke ili arbitražno vijeće smatraju primjerenima, uključujući:

(a)

naknadu i troškove koji se plaćaju arbitrima, u skladu sa standardima Svjetske trgovinske organizacije (WTO);

(b)

naknadu koja se plaća pomoćniku/pomoćnicima, čiji ukupni iznos ne smije biti veći od 50 % naknade plaćene arbitru/arbitrima; ili

(c)

vremenski raspored postupka.

2.   Arbitri i predstavnici stranaka na sastanku iz stavka 1. mogu sudjelovati telefonski ili putem videokonferencije.

Članak 5.

Mandat

1.   Osim ako se stranke dogovore drukčije, u roku od sedam dana od dana osnivanja arbitražnog vijeća, mandat arbitražnog vijeća je sljedeći:

(a)

razmatrati, s obzirom na odgovarajuće odredbe Sporazuma na koje se pozivaju stranke, pitanje izneseno u zahtjevu za osnivanje arbitražnog vijeća;

(b)

donijeti zaključke o usklađenosti predmetne mjere s odredbama obuhvaćenima člankom 76. Sporazuma; i

(c)

podnijeti izvješće u skladu s člancima 81. i 82. Sporazuma.

2.   Ako stranke dogovore drukčiji mandat, o njemu obavješćuju arbitražno vijeće u roku utvrđenom u stavku 1.

Članak 6.

Pisani podnesci

Stranka podnositeljica pritužbe dostavlja svoj pisani podnesak najkasnije 20 dana od dana osnivanja arbitražnog vijeća. Stranka protiv koje je podnesena pritužba dostavlja svoj pisani podnesak najkasnije 20 dana od dana dostave pisanog podneska stranke podnositeljice pritužbe.

Članak 7.

Rad arbitražnog vijeća

1.   Predsjednik arbitražnog vijeća predsjedava svim sastancima arbitražnog vijeća. Arbitražno vijeće predsjedniku može delegirati ovlast za donošenje administrativnih i postupovnih odluka.

2.   Osim ako je u dijelu III. Sporazuma ili ovom Poslovniku predviđeno drukčije, arbitražno vijeće svoje aktivnosti može obavljati s pomoću bilo kojeg sredstva, uključujući telefon, telefaks ili računalne veze.

3.   U vijećanjima arbitražnog vijeća mogu sudjelovati samo arbitri, ali arbitražno vijeće može pomoćnicima arbitara dopustiti da budu prisutni.

4.   Sastavljanje odluka ili izvješća u isključivoj je nadležnosti arbitražnog vijeća i ne može se delegirati.

5.   Ako se pojavi postupovno pitanje koje nije obuhvaćeno dijelom III. Sporazuma i njegovim prilozima, arbitražno vijeće nakon savjetovanja sa strankama može donijeti odgovarajući postupak koji je u skladu s tim odredbama.

6.   Ako smatra da je potrebno promijeniti neki od rokova postupka, osim rokova utvrđenih u dijelu III. Sporazuma, ili da je potrebna bilo kakva druga postupovna ili administrativna prilagodba, arbitražno vijeće nakon savjetovanja sa strankama pisanim putem obavješćuje stranke o razlozima te promjene ili prilagodbe te o novom roku ili potrebnoj prilagodbi.

Članak 8.

Zamjena

1.   Ako arbitar ne može sudjelovati u postupku, ako odstupi ili ako ga je potrebno zamijeniti, bira se njegova zamjena u skladu s člankom 80. stavkom 3. Sporazuma.

2.   Ako stranka smatra da arbitar ne ispunjava zahtjeve iz Priloga II. (Kodeks ponašanja za arbitre i posrednike) te da ga zbog toga treba zamijeniti, ta stranka o tome obavješćuje drugu stranku u roku od 15 dana od dana kada dobije dostatne dokaze o arbitrovu navodnom neispunjenju zahtjeva iz tog priloga.

3.   Stranke se međusobno savjetuju u roku od 15 dana od obavijesti drugoj stranci.

4.   Stranke obavješćuju arbitra o njegovu navodnom neispunjavanju zahtjeva te od njega mogu zatražiti da poduzme korake kako bi ispravio navodno neispunjavanje zahtjeva. Stranke mogu, ako se tako dogovore, razriješiti arbitra dužnosti i izabrati novog arbitra u skladu s člankom 80. Sporazuma.

5.   Ako se stranke ne uspiju dogovoriti o potrebi zamjene arbitra, koji nije predsjednik arbitražnog vijeća, svaka stranka može zatražiti da se to pitanje uputi predsjedniku arbitražnog vijeća čija je odluka konačna.

6.   Ako predsjednik arbitražnog vijeća utvrdi da arbitar ne ispunjava zahtjeve iz Priloga II. (Kodeks ponašanja za arbitre i posrednike), bira se novi arbitar u skladu s člankom 80. Sporazuma.

7.   Ako se stranke ne uspiju dogovoriti o potrebi zamjene predsjednika, bilo koja od njih može zatražiti da se to pitanje uputi jednom od preostalih članova s popisa osoba uspostavljenog na temelju članka 94. Sporazuma koje su izabrane da djeluju kao predsjednik arbitražnog vijeća. Ime tog člana ždrijebom izvlači predsjednik Odbora za trgovinu i razvoj. Tako izabrana osoba odlučuje o tome ispunjava li predsjednik zahtjeve iz Priloga II. (Kodeks ponašanja za arbitre i posrednike). Ta je odluka konačna.

Ako odluči da predsjednik ne ispunjava zahtjeve iz Priloga II. (Kodeks ponašanja za arbitre i posrednike), bira se novi predsjednik u skladu s člankom 80. Sporazuma.

Članak 9.

Rasprave

1.   Na temelju vremenskog rasporeda utvrđenog u skladu s člankom 4. stavkom 1. točkom (c), predsjednik arbitražnog vijeća, nakon savjetovanja sa strankama i drugim arbitrima, obavješćuje stranke o datumu, vremenu i mjestu održavanja rasprave. Stranka na čijem se državnom području održava rasprava javno objavljuje tu informaciju, osim ako je rasprava zatvorena za javnost.

2.   Osim ako se stranke dogovore drukčije, rasprava se održava u Bruxellesu ako je stranka podnositeljica pritužbe država SADC SGP-a ili Južnoafrička carinska unija (SACU), ovisno o slučaju, a na državnom području država SADC SGP-a ako je stranka podnositeljica pritužbe Europska unija. Ako se spor odnosi na mjeru koju provodi država SADC SGP-a, rasprava se održava na državnom području te države, osim ako ta država arbitražnom vijeću dostavi pisanu obavijest u roku od 10 dana od njegova osnivanja da bi se rasprava trebala održati na drugom mjestu.

3.   Stranka protiv koje je podnesena pritužba snosi troškove logističke organizacije rasprave, uključujući troškove najma mjesta održavanja rasprave. Ti troškovi ne uključuju troškove pismenog ili usmenog prevođenja ni bilo koje troškove koji su povezani sa savjetnicima, arbitrima, administrativnim osobljem arbitara ili asistentima, ili koji se plaćaju tim osobama.

4.   Ako se stranke tako dogovore, arbitražno vijeće može sazvati dodatne rasprave.

5.   Svi arbitri moraju biti prisutni tijekom cijele rasprave.

6.   Osim ako se stranke dogovore drukčije, raspravi mogu prisustvovati sljedeće osobe, neovisno o tome je li rasprava otvorena za javnost:

(a)

predstavnici stranke;

(b)

savjetnici;

(c)

pomoćnici i administrativno osoblje;

(d)

usmeni prevoditelji, pismeni prevoditelji i sudski zapisničari arbitražnog vijeća; i

(e)

stručnjaci, o kojima arbitražno vijeće odlučuje u skladu s člankom 90. Sporazuma.

7.   Svaka stranka najkasnije 7 dana prije datuma rasprave arbitražnom vijeću i drugoj stranci dostavlja popis imena osoba koje će usmeno iznijeti argumente na raspravi u ime te stranke te popis imena drugih predstavnika i savjetnika koji će prisustvovati raspravi.

8.   U skladu s člankom 89. stavkom 2. Sporazuma, rasprave arbitražnog vijeća otvorene su za javnost osim ako arbitražno vijeće odluči drukčije po službenoj dužnosti ili na zahtjev stranaka.

9.   Arbitražno vijeće u dogovoru sa strankama odlučuje o odgovarajućoj logističkoj organizaciji i postupcima kako bi se osiguralo učinkovito upravljanje raspravama koje su otvorene za javnost. Ti postupci mogu uključivati emitiranje putem interneta ili upotrebu televizijskog sustava zatvorenog kruga.

10.   Arbitražno vijeće provodi raspravu na sljedeći način, osiguravajući da stranci podnositeljici pritužbe i stranci protiv koje je podnesena pritužba bude dodijeljeno jednako vrijeme za iznošenje argumenata i protuargumenata:

 

Argument

(a)

argument stranke podnositeljice pritužbe;

(b)

argument stranke protiv koje je podnesena pritužba.

 

Protuargument

(a)

odgovor stranke podnositeljice pritužbe;

(b)

protuodgovor stranke protiv koje je podnesena pritužba.

11.   Arbitražno vijeće može u bilo kojem trenutku tijekom rasprave uputiti pitanja bilo kojoj stranci.

12.   Arbitražno vijeće osigurava da se zapisnik s rasprave sastavi i dostavi strankama u razumnom roku nakon rasprave. Stranke mogu iznijeti primjedbe na zapisnik, a arbitražno vijeće ih može razmotriti.

13.   Svaka stranka može u roku od 10 dana od datuma rasprave dostaviti dodatni pisani podnesak u vezi s bilo kojim pitanjem proizašlim tijekom rasprave.

Članak 10.

Pitanja u pisanom obliku

1.   Arbitražno vijeće može u bilo kojem trenutku tijekom postupka uputiti pitanja u pisanom obliku jednoj ili objema strankama. Sva pitanja upućena jednoj stranci dostavljaju se u preslici drugoj stranci.

2.   Stranka drugoj stranci dostavlja presliku svojih odgovora na pitanja arbitražnog vijeća. Druga stranka ima mogućnost dostaviti pisane primjedbe na odgovore druge stranke u roku od 7 dana od dostave preslike odgovora.

Članak 11.

Povjerljivost

1.   Svaka stranka i arbitražno vijeće čuvaju povjerljivost svih informacija koje je druga stranka dostavila arbitražnom vijeću i koje je označila kao povjerljive. Stranka koja arbitražnom vijeću podnosi pisani podnesak koji sadržava povjerljive informacije u roku od 15 dana također dostavlja podnesak bez povjerljivih informacija koji se može javno objaviti.

2.   Ništa u ovom Poslovniku ne sprječava stranku da u javnosti iznosi svoja stajališta pod uvjetom da prilikom upućivanja na informacije koje je dostavila druga stranka ne otkriva nikakve informacije koje je druga stranka označila kao povjerljive.

3.   Arbitražno vijeće sastaje se na zatvorenoj sjednici ako podnesak i argumenti stranke sadržavaju povjerljive poslovne informacije. Stranke poštuju povjerljivost rasprava arbitražnog vijeća ako se održavaju na zatvorenoj sjednici.

Članak 12.

Kontakti ex parte

1.   Arbitražno vijeće ne sastaje se sa strankom niti s njom stupa u kontakt u odsutnosti druge stranke.

2.   Arbitar ne smije raspravljati s jednom strankom ili objema strankama ni o jednom aspektu predmeta postupka u odsutnosti drugih arbitara.

Članak 13.

Podnesci amicus curiae

1.   Osim ako se stranke u roku od pet dana od dana osnivanja arbitražnog vijeća dogovore drukčije, arbitražno vijeće može primati nezatražene pisane podneske od fizičke osobe stranke ili pravne osobe s poslovnim nastanom na državnom području stranke koja je neovisna o vladama stranaka, pod sljedećim uvjetima:

(a)

da ih arbitražno vijeće primi u roku od 10 dana od dana osnivanja arbitražnog vijeća;

(b)

da su izravno povezani s činjeničnim ili pravnim pitanjem koje razmatra arbitražno vijeće;

(c)

da sadržavaju opis osobe koja dostavlja podnesak, uključujući državljanstvo u slučaju fizičke osobe te mjesto poslovnog nastana, vrstu djelatnosti, pravni status, opće ciljeve i izvor financiranja u slučaju pravne osobe;

(d)

da je u njima navedena priroda interesa te osobe u postupku pred arbitražnim vijećem; i

(e)

da su sastavljeni na jezicima koje su stranke odabrale u skladu s člankom 15. stavcima 1. i 2. ovog Poslovnika.

2.   Podnesci se dostavljaju strankama kako bi mogle iznijeti svoje primjedbe. Stranke mogu podnijeti primjedbe arbitražnom vijeću u roku od 10 dana od dostave.

3.   Arbitražno vijeće u svojem izvješću navodi sve podneske koje je primilo u skladu sa stavkom 1. ovog članka. Arbitražno vijeće nije obvezno u svojem izvješću navoditi argumente iznesene u tim podnescima; međutim, ako to učini, u obzir uzima i primjedbe koje su iznijele stranke u skladu sa stavkom 2. ovog članka.

Članak 14.

Hitni slučajevi

U hitnim slučajevima iz dijela III. Sporazuma arbitražno vijeće nakon savjetovanja sa strankama prema potrebi prilagođava rokove iz ovog Poslovnika. Arbitražno vijeće o tim prilagodbama obavješćuje stranke.

Članak 15.

Pismeno i usmeno prevođenje

1.   Tijekom savjetovanjâ iz članka 77. Sporazuma, a najkasnije na sastanku iz članka 4. stavka 1. ovog Poslovnika, stranke se nastoje dogovoriti o zajedničkom radnom jeziku postupka pred arbitražnim vijećem.

2.   Ako se stranke ne mogu dogovoriti o zajedničkom radnom jeziku, primjenjuju se pravila utvrđena u članku 91. stavku 2. Sporazuma.

3.   Stranka protiv koje je podnesena pritužba organizira usmeno prevođenje usmenih očitovanja na jezike koje su odabrale stranke.

4.   Izvješća i odluke arbitražnog vijeća sastavljaju se na jeziku ili jezicima koje su odabrale stranke. Ako se stranke nisu dogovorile o zajedničkom radnom jeziku, privremeno i završno izvješće arbitražnog vijeća sastavlja se na jednom od radnih jezika WTO-a.

5.   Svaka stranka može dostaviti primjedbe u vezi s točnosti prijevoda bilo koje prevedene verzije dokumenta izrađenog u skladu s ovim Poslovnikom.

6.   Svaka stranka snosi troškove prijevoda svojih pisanih podnesaka. Stranke u jednakoj mjeri snose sve troškove prijevoda odluke.

Članak 16.

Ostali postupci

Rokovi utvrđeni u ovom Poslovniku prilagođavaju se u skladu s posebnim rokovima predviđenima za donošenje izvješća ili odluke arbitražnog vijeća u postupcima na temelju članaka 84., 85., 86. i 87. Sporazuma.


PRILOG II.

Kodeks ponašanja za arbitre i posrednike

Članak 1.

Definicije

U ovom Kodeksu ponašanja:

(a)

„administrativno osoblje”, u odnosu na arbitra, znači osobe koje su pod vodstvom i nadzorom arbitra, osim pomoćnika;

(b)

„pomoćnik” znači osoba koja u okviru mandata arbitra te pod njegovim vodstvom i nadzorom obavlja istraživanje ili pruža pomoć tom arbitru;

(c)

„kandidat” znači osoba čije je ime na popisu arbitara iz članka 94. Sporazuma i koju se razmatra za izbor na dužnost arbitra na temelju članka 80. Sporazuma;

(d)

„posrednik” znači osoba koja je odabrana kao posrednik u skladu s člankom 78. Sporazuma;

(e)

„član” ili „arbitar” znači član arbitražnog vijeća osnovanog na temelju članka 80. Sporazuma.

Članak 2.

Vodeća načela

1.   Radi očuvanja integriteta i nepristranosti mehanizma za rješavanje sporova, svaki kandidat i arbitar:

(a)

mora biti upoznat s ovim Kodeksom ponašanja;

(b)

mora biti neovisan i nepristran;

(c)

mora izbjegavati izravne i neizravne sukobe interesa;

(d)

mora izbjegavati neprimjereno postupanje i dojam neprimjerenosti ili pristranosti;

(e)

mora poštovati najviše standarde ponašanja; i

(f)

ne smije biti podložan vlastitim interesima, vanjskim pritiscima, političkim interesima, zahtjevima javnosti, odanosti stranci ili strahu od kritike.

2.   Arbitar ne preuzima, izravno ili neizravno, nikakve obveze niti prihvaća povlastice koje bi na bilo koji način utjecale, ili stvarale dojam da utječu, na ispravno obavljanje njegovih dužnosti.

3.   Arbitar ne iskorištava svoj položaj u arbitražnom vijeću za ostvarivanje osobnog ili privatnog interesa. Arbitar izbjegava radnje koje mogu stvoriti dojam da su druge osobe u posebnom položaju da utječu na njega.

4.   Arbitar ne dopušta da prijašnji ili sadašnji financijski, poslovni, profesionalni, osobni ili društveni odnosi ili odgovornosti utječu na njegovo ponašanje ili prosudbu.

5.   Arbitar izbjegava uspostavljanje bilo kakvih odnosa ili stjecanje bilo kakvih financijskih interesa koji bi mogli utjecati na njegovu nepristranost ili opravdano stvoriti dojam neprimjerenosti ili pristranosti.

6.   Pri obavljanju svoje funkcije arbitar ne prihvaća niti traži upute ni od jedne vlade, međunarodne vladine organizacije ili međunarodne nevladine organizacije ili privatnog izvora te ne smije biti uključen ni u jednu prethodnu fazu spora koji mu je dodijeljen.

Članak 3.

Obveze otkrivanja

1.   Prije prihvaćanja imenovanja za arbitra u skladu s člankom 80. Sporazuma, kandidat koji je pozvan da obavlja funkciju arbitra dužan je otkriti sve interese, odnose ili pitanja koji bi mogli utjecati na njegovu neovisnost ili nepristranost ili opravdano stvoriti dojam neprimjerenosti ili pristranosti u postupku.

2.   Kandidat u tu svrhu poduzima sve razumne napore kako bi stekao saznanja o postojanju takvih interesa, odnosa i pitanja, uključujući financijske interese, profesionalne interese, interese zaposlenja ili obiteljske interese.

3.   Obveza otkrivanja iz stavka 1. trajna je obveza te je arbitar dužan otkriti sve takve interese, odnose ili pitanja koji se mogu pojaviti u bilo kojoj fazi postupka.

4.   Kandidat ili arbitar obavješćuje Odbor za trgovinu i razvoj o svim pitanjima koja se odnose na postojeće ili moguće povrede ovog Kodeksa ponašanja čim o njima stekne saznanje, kako bi ih stranke mogle razmotriti.

Članak 4.

Dužnosti arbitara

1.   Nakon prihvaćanja svojeg imenovanja arbitar je na raspolaganju za obavljanje i obavlja svoje dužnosti tijekom cijelog postupka temeljito, brzo, pošteno i marljivo.

2.   Arbitar razmatra samo ona pitanja koja su se pojavila tijekom postupka i potrebna su za donošenje odluke i tu dužnost ne delegira drugim osobama.

3.   Arbitar poduzima sve potrebne mjere kako bi osigurao da su njegovi pomoćnici i administrativno osoblje upoznati s obvezama arbitara iz članaka 2., 3., 4. i 6. ovog Kodeksa ponašanja i da ih se pridržavaju.

Članak 5.

Obveze bivših arbitara

1.   Bivši arbitri izbjegavaju radnje koje mogu stvoriti dojam da su bili pristrani pri obavljanju svojih dužnosti ili da su imali koristi od odluke arbitražnog vijeća.

2.   Bivši arbitri moraju ispunjavati obveze iz članka 6. ovog Kodeksa ponašanja.

Članak 6.

Povjerljivost

1.   Arbitar nikada ne otkriva informacije koje se odnose na postupak ili su pribavljene tijekom postupka za koji je imenovan, a koje nisu namijenjene javnosti. Arbitar ni u kojem slučaju takve informacije ne otkriva niti koristi kako bi ostvario osobnu korist ili korist za druge ili naštetio tuđim interesima.

2.   Arbitar ne otkriva odluku ni dijelove odluke arbitražnog vijeća prije njezine objave.

3.   Arbitar nikada ne otkriva vijećanja arbitražnog vijeća ili stajališta pojedinih arbitara, niti daje izjave o postupku za koji je imenovan ili o pitanjima koja su predmet spora u postupku.

Članak 7.

Troškovi

Svaki arbitar vodi evidenciju i podnosi konačni obračun vremena provedenog na postupku i svojih troškova, kao i vremena i troškova svojih pomoćnika i administrativnog osoblja.

Članak 8.

Posrednici

Ovaj Kodeks ponašanja primjenjuje se mutatis mutandis na posrednike.


28.1.2019   

HR

Službeni list Europske unije

L 24/23


ODLUKA VIJEĆA (EU) 2019/118

od 21. siječnja 2019.

o stajalištu koje treba zauzeti u ime Unije u okviru Odbora za trgovinu i razvoj osnovanog na temelju Sporazuma o gospodarskom partnerstvu između Europske unije i njezinih država članica, s jedne strane, i država SADC SGP-a, s druge strane, u pogledu uspostave popisa arbitara

VIJEĆE EUROPSKE UNIJE,

uzimajući u obzir Ugovor o funkcioniranju Europske unije, a posebno njegov članak 207. u vezi s člankom 218. stavkom 9.,

uzimajući u obzir prijedlog Europske komisije,

budući da:

(1)

Unija i njezine države članice potpisale su 10. lipnja 2016. Sporazum o gospodarskom partnerstvu između Europske unije i njezinih država članica, s jedne strane, i država SADC SGP-a, s druge strane (1) („Sporazum”). Sporazum se privremeno primjenjuje od 10. listopada 2016. između Unije, s jedne strane, i Bocvane, Lesota, Namibije, Esvatinija i Južne Afrike, s druge strane, a od 4. veljače 2018. između Unije i Mozambika.

(2)

U skladu s člankom 94. stavkom 1. Sporazuma, Odbor za trgovinu i razvoj najkasnije tri mjeseca nakon stupanja Sporazuma na snagu uspostavlja popis od 21 osobe koje žele i mogu obavljati funkciju arbitra.

(3)

Primjereno je utvrditi stajalište koje treba zauzeti u ime Unije u okviru Odbora za trgovinu i razvoj u pogledu uspostave popisa arbitara.

(4)

Stajalište Unije u okviru Odbora za trgovinu i razvoj trebalo bi se stoga temeljiti na priloženom nacrtu odluke,

DONIJELO JE OVU ODLUKU:

Članak 1.

Stajalište koje treba zauzeti u ime Unije u okviru Odbora za trgovinu i razvoj u pogledu uspostave popisa arbitara temelji se na nacrtu odluke Odbora za trgovinu i razvoj priloženom ovoj Odluci.

Članak 2.

Ova Odluka stupa na snagu na dan donošenja.

Sastavljeno u Bruxellesu 21. siječnja 2019.

Za Vijeće

Predsjednica

F. MOGHERINI


(1)  SL L 250, 16.9.2016., str. 3.


NACRT

ODLUKA br. 1/2019 ODBORA ZA TRGOVINU I RAZVOJ

od …

o uspostavi popisa arbitara

ODBOR ZA TRGOVINU I RAZVOJ,

uzimajući u obzir Sporazum o gospodarskom partnerstvu između Europske unije i njezinih država članica, s jedne strane, i država SADC SGP-a, s druge strane („Sporazum”), a posebno njegove članke 94, 100., 103. i 104.,

DONIO JE OVU ODLUKU:

Članak 1.

Donosi se popis arbitara predviđen u članku 94. Sporazuma, kako je naveden u Prilogu ovoj Odluci.

Članak 2.

Ova Odluka stupa na snagu na dan donošenja.

Sastavljeno u …

Za Odbor za trgovinu i razvoj

Ministar trgovine

Predstavnik EU-a


PRILOG

POPIS ARBITARA PREDVIĐEN U ČLANKU 94. SPORAZUMA

Arbitri koje su odabrale države SADC SGP-a:

1.

Boitumelo Sendy GOFHAMODIMO

2.

Leonard Moses PHUTI

3.

Tsotetsi MAKONG

4.

Sakeus AKWEENDA

5.

Faizel ISMAIL

6.

Kholofelo Ngokoane KUGLER

7.

Nkululeko J. HLOPHE

8.

Samuel Jay LEVY

Arbitri koje je odabrao EU:

9.

Jacques BOURGEOIS

10.

Claus-Dieter EHLERMANN

11.

Pieter Jan KUIJPER

12.

Giorgio SACERDOTI

13.

Laurence BOISSON DE CHAZOURNES

14.

Ramon TORRENT

15.

Michael Johannes HAHN

16.

Hélène RUIZ FABRI

Arbitri koje su zajedno odabrale stranke (nedržavljani koji mogu djelovati kao predsjednik):

17.

Merit JANOW

18.

Ichiro ARAKI

19.

Christian HÄBERLI

20.

Claus VON WOBESER

21.

Daniel MOULIS


28.1.2019   

HR

Službeni list Europske unije

L 24/26


PROVEDBENA ODLUKA KOMISIJE (EU) 2019/119

оd 24. siječnja 2019.

o izmjeni Direktive Vijeća 2002/56/EZ u pogledu datuma utvrđenog člankom 21. stavkom 3. do kojeg su države članice ovlaštene produžiti valjanost odluka o jednakovrijednosti sjemenskog krumpira iz trećih zemalja

(priopćeno pod brojem dokumenta C(2019) 247)

EUROPSKA KOMISIJA,

uzimajući u obzir Ugovor o funkcioniranju Europske unije,

uzimajući u obzir Direktivu Vijeća 2002/56/EZ od 13. lipnja 2002. o stavljanju na tržište sjemenskog krumpira (1), a posebno njezin članak 21. stavak 3. drugi podstavak,

budući da:

(1)

Direktivom 2002/56/EZ predviđa se da države članice, s učinkom od određenih datuma, više ne mogu za sebe određivati jednakovrijednost sjemenskog krumpira pobranog u trećim zemljama u odnosu na sjemenski krumpir pobran unutar Unije u skladu s tom Direktivom.

(2)

Međutim, s obzirom na to da utvrđivanje jednakovrijednosti na razini Unije sjemenskog krumpira iz svih predmetnih trećih zemalja nije dovršeno, Direktivom 2002/56/EZ države članice ovlaštene su da do 31. ožujka 2017. produže valjanost odluka o jednakovrijednosti koje su već donijele za sjemenski krumpir iz određenih trećih zemalja koje nisu obuhvaćene jednakovrijednošću na razini Unije. Taj je datum odabran u skladu s krajem razdoblja u kojem se sjemenski krumpir stavlja na tržište.

(3)

Budući da utvrđivanje jednakovrijednosti nije dovršeno, a nova prodajna sezona počinje krajem 2018., potrebno je državama članicama odobriti produženje valjanosti njihovih nacionalnih odluka o jednakovrijednosti. Odobrenje bi trebalo biti važeće do 31. ožujka 2024. kako bi se omogućilo dovoljno vremena za utvrđivanje istovrijednost na razini Unije. To je u skladu s datumom donesenim Provedbenom odlukom Komisije 2011/778/EZ (2).

(4)

Direktivu 2002/56/EZ trebalo bi stoga na odgovarajući način izmijeniti.

(5)

Mjere predviđene ovom Odlukom u skladu su s mišljenjem Stalnog odbora za sjeme i reprodukcijski materijal u poljoprivredi, hortikulturi i šumarstvu,

DONIJELA JE OVU ODLUKU:

Članak 1.

U članku 21. stavku 3. prvom podstavku Direktive 2002/56/EZ datum „31. ožujka 2017.” zamjenjuje se datumom „31. ožujka 2024.”

Članak 2.

Ova je Odluka upućena državama članicama.

Sastavljeno u Bruxellesu 24. siječnja 2019.

Za Komisiju

Vytenis ANDRIUKAITIS

Član Komisije


(1)  SL L 193, 20.7.2002., str. 60.

(2)  Provedbena odluka Komisije 2011/778/EZ od 28. studenoga 2011. kojom se određene države članice ovlašćuju za utvrđivanje privremenih odstupanja od nekih odredaba Direktive Vijeća 2000/29/EZ u pogledu sjemenskog krumpira podrijetlom iz određenih pokrajina u Kanadi (SL L 317, 30.11.2011., str. 37.).


28.1.2019   

HR

Službeni list Europske unije

L 24/27


PROVEDBENA ODLUKA KOMISIJE (EU) 2019/120

оd 24. siječnja 2019.

o izmjeni Direktive Vijeća 2008/90/EZ u pogledu produljenja odstupanja koje se odnosi na uvjete uvoza reprodukcijskog sadnog materijala i sadnica namijenjenih proizvodnji voća iz trećih zemalja

(priopćeno pod brojem dokumenta C(2019) 254)

EUROPSKA KOMISIJA,

uzimajući u obzir Ugovor o funkcioniranju Europske unije,

Uzimajući u obzir Direktivu Vijeća 2008/90/EZ od 29. rujna 2008. o stavljanju na tržište reprodukcijskog sadnog materijala i sadnica namijenjenih proizvodnji voća (1), a posebno njezin članak 12. stavak 2. drugi podstavak,

budući da:

(1)

Člankom 12. stavkom 1. Direktive 2008/90/EZ utvrđeno je da Komisija donosi odluku o tome jesu li reprodukcijski sadni materijal i sadnice proizvedeni u trećim zemljama, za koje postoje ista jamstva s obzirom na obveze dobavljača, autentičnost, svojstva, zaštitu bilja, supstrat, pakiranje, način inspekcije, označivanje i pečaćenje, u svakom pogledu istovjetni reprodukcijskom sadnom materijalu i sadnicama koji su proizvedeni u Uniji, te udovoljavaju li zahtjevima i uvjetima iz te Direktive. Člankom 12. stavkom 2. Direktive 2008/90/EZ predviđa se odstupanje kojim se državama članicama omogućuje da, u očekivanju takve odluke, primjenjuju uvjete uvoza reprodukcijskog sadnog materijala i sadnica koji su barem istovjetni onima koji se primjenjuju na reprodukcijski sadni materijal i sadnice proizvedene u Uniji.

(2)

Takvo je odstupanje odobreno do 31. prosinca 2018. Stoga države članice mogu primjenjivati uvjete koji su istovjetni uvjetima u provedbenim direktivama Komisije 2014/96/EU (2), 2014/97/EU (3) i 2014/98/EU (4).

(3)

Trenutačno raspoloživi podaci o uvjetima koji se primjenjuju u trećim zemljama i dalje nisu dostatni da bi se Komisiji, u ovoj fazi, omogućilo donošenje takve odluke u odnosu na bilo koju treću zemlju.

(4)

Kako bi se spriječili poremećaji trgovinskih tokova, države članice trebale bi i dalje koristiti to odstupanje.

(5)

Od 14. prosinca 2019. primjenjivat će se nova pravila o biljnom zdravstvu utvrđena u Uredbi (EU) 2016/2031 Europskog parlamenta i Vijeća (5). U skladu s tim novim pravilima područjem primjene te Uredbe bit će obuhvaćeni štetni organizmi koji su trenutačno navedeni u Provedbenoj direktivi 2014/98/EU i zdravstveni zahtjevi za reprodukcijski materijal. Stoga je primjereno omogućiti dovoljno vremena za procjenu usklađenosti trećih zemalja s novim pravilima o biljnom zdravstvu utvrđenima Uredbom (EU) 2016/2031 i njezinim provedbenim aktima.

(6)

Stoga je razdoblje primjene odstupanja predviđeno člankom 12. stavkom 2. Direktive 2008/90/EZ potrebno produljiti do 31. prosinca 2022.

(7)

Direktivu 2008/90/EZ trebalo bi stoga na odgovarajući način izmijeniti.

(8)

Mjere predviđene ovom Odlukom u skladu su s mišljenjem odjela za reprodukcijski materijal i sadnice rodova i vrsta voća u Stalnom odboru za bilje, životinje, hranu i hranu za životinje,

DONIJELA JE OVU ODLUKU:

Članak 1.

U članku 12. stavku 2. prvom podstavku Direktive 2008/90/EZ datum „31. prosinca 2018.” zamjenjuje se datumom „31. prosinca 2022.”.

Članak 2.

Ova je Odluka upućena državama članicama.

Sastavljeno u Bruxellesu 24. siječnja 2019.

Za Komisiju

Vytenis ANDRIUKAITIS

Član Komisije


(1)  SL L 267, 8.10.2008., str. 8.

(2)  Provedbena direktiva Komisije 2014/96/EU od 15. listopada 2014. o uvjetima označivanja, pečaćenja i pakiranja reprodukcijskog sadnog materijala i sadnica namijenjenih proizvodnji voća obuhvaćenima područjem primjene Direktive Vijeća 2008/90/EZ (SL L 298, 16.10.2014., str. 12.).

(3)  Provedbena direktiva Komisije 2014/97/EU оd 15. listopada 2014. o provedbi Direktive Vijeća 2008/90/EZ u pogledu registracije dobavljača i sorti i zajedničkog popisa sorti (SL L 298, 16.10.2014., str. 16.).

(4)  Provedbena direktiva Komisije 2014/98/EU оd 15. listopada 2014. o provedbi Direktive Vijeća 2008/90/EZ u pogledu posebnih zahtjeva za rod i vrstu sadnica navedenih u njezinu Prilogu I., posebnih zahtjeva koje moraju ispuniti dobavljači i detaljnih pravila o službenim inspekcijskim pregledima (SL L 298, 16.10.2014., str. 22.).

(5)  Uredba (EU) 2016/2031 Europskog parlamenta i Vijeća od 26. listopada 2016. o zaštitnim mjerama protiv organizama štetnih za bilje i o izmjeni uredaba (EU) br. 228/2013, (EU) br. 652/2014 i (EU) br. 1143/2014 Europskog parlamenta i Vijeća te stavljanju izvan snage direktiva Vijeća 69/464/EEZ, 74/647/EEZ, 93/85/EEZ, 98/57/EZ, 2000/29/EZ, 2006/91/EZ i 2007/33/EZ (SL L 317, 23.11.2016., str. 4.).


28.1.2019   

HR

Službeni list Europske unije

L 24/29


PROVEDBENA ODLUKA KOMISIJE (EU) 2019/121

оd 24. siječnja 2019.

o mjeri koju je poduzela Njemačka u skladu s Direktivom 2006/42/EZ Europskog parlamenta i Vijeća, kojom zabranjuje stavljanje na tržište CNC glodalice (modeli UMC750SS i UMC750) koju proizvodi poduzeće Haas Automation Europe N.V.

(priopćeno pod brojem dokumenta C(2019) 307)

(Tekst značajan za EGP)

EUROPSKA KOMISIJA,

uzimajući u obzir Ugovor o funkcioniranju Europske unije,

uzimajući u obzir Direktivu 2006/42/EZ Europskog parlamenta i Vijeća od 17. svibnja 2006. o strojevima o izmjeni Direktive 95/16/EZ (1), a posebno njezin članak 11. stavak 3.,

budući da:

(1)

Njemačka je 12. listopada 2017. izvijestila Komisiju o zaštitnoj mjeri koju je uvela 12. rujna 2017., kojom zabranjuje stavljanje na tržište modela UMC750SS i UMC750 CNC glodalice („CNC glodalice”) koje proizvodi poduzeće Haas Automation Europe N.V., Mercuriusstraat 28, B-1930 Zaventem („proizvođač”).

(2)

Njemačka je uvela tu mjeru jer CNC glodalice nisu ispunjavale temeljne zdravstvene i sigurnosne zahtjeve utvrđene u odjeljku 1.5.13. Priloga I. Direktivi 2006/42/EZ. U skladu s temeljnim zdravstvenim i sigurnosnim zahtjevom iz odjeljka 1.5.13. o emisijama opasnih materijala i tvari strojevi moraju biti konstruirani i izrađeni tako da se izbjegnu rizici od udisanja, gutanja, dodira s kožom, očima i sluznicom te apsorpcije kroz kožu opasnih materijala i tvari koje ti strojevi proizvode. U vezi s tim Njemačka je navela da CNC glodalice ispuštaju pare rashladnog maziva premda nemaju sustav za njihovo odvođenje.

(3)

Nakon što je od Njemačke primila obavijest o zaštitnoj mjeri, Komisija je započela savjetovanje s predmetnim stranama kako bi saslušala njihova stajališta. Komisija je 24. travnja 2018. poslala dopis proizvođaču. U svojem odgovoru od 27. travnja 2018. proizvođač je obavijestio Komisiju da se predmetni proizvodi više ne stavljaju dobrovoljno na njemačko tržište te da je proizvođač službeno zaključio predmet s njemačkim tijelima.

(4)

Razmatranjem obrazloženja koje je dostavila Njemačka u pogledu zaštitne mjere kao i razmatranjem dostupne dokumentacije i primjedbi proizvođača utvrđeno je da CNC glodalice ne ispunjavaju temeljni zdravstveni i sigurnosni zahtjev utvrđen u odjeljku 1.5.13. Priloga I. Direktivi 2006/42/EZ. Taj nedostatak može ugroziti zdravlje i sigurnost ljudi.

(5)

Stoga bi trebalo smatrati da je zaštitna mjera koju je poduzela Njemačka opravdana,

DONIJELA JE OVU ODLUKU:

Članak 1.

Mjera koju je poduzela Njemačka, kojom zabranjuje stavljanje na tržište modela UMC750SS i UMC750 CNC glodalice koje proizvodi poduzeće Haas Automation Europe N.V., Mercuriusstraat 28, B-1930 Zaventem, opravdana je.

Članak 2.

Ova je Odluka upućena državama članicama.

Sastavljeno u Bruxellesu 24. siječnja 2019.

Za Komisiju

Elżbieta BIEŃKOWSKA

Članica Komisije


(1)  SL L 157, 9.6.2006., str. 24.


28.1.2019   

HR

Službeni list Europske unije

L 24/31


PROVEDBENA ODLUKA KOMISIJE (EU) 2019/122

оd 25. siječnja 2019.

o izmjeni Priloga Provedbenoj odluci 2014/709/EU o mjerama kontrole zdravlja životinja u pogledu afričke svinjske kuge u određenim državama članicama

(priopćeno pod brojem dokumenta C(2019) 722)

(Tekst značajan za EGP)

EUROPSKA KOMISIJA,

uzimajući u obzir Ugovor o funkcioniranju Europske unije,

uzimajući u obzir Direktivu Vijeća 89/662/EEZ od 11. prosinca 1989. o veterinarskim pregledima u trgovini unutar Zajednice s ciljem uspostave unutarnjeg tržišta (1), a posebno njezin članak 9. stavak 4.,

uzimajući u obzir Direktivu Vijeća 90/425/EEZ od 26. lipnja 1990. o veterinarskim pregledima koji se primjenjuju u trgovini određenim živim životinjama i proizvodima unutar Unije s ciljem uspostave unutarnjeg tržišta (2), a posebno njezin članak 10. stavak 4.,

uzimajući u obzir Direktivu Vijeća 2002/99/EZ od 16. prosinca 2002. o utvrđivanju zdravstvenih pravila za životinje kojima se uređuje proizvodnja, prerada, stavljanje u promet i unošenje proizvoda životinjskog podrijetla namijenjenih prehrani ljudi (3), a posebno njezin članak 4. stavak 3.,

budući da:

(1)

Provedbenom odlukom Komisije 2014/709/EU (4) utvrđuju se mjere kontrole zdravlja životinja u pogledu afričke svinjske kuge u određenim državama članicama u kojima su zabilježeni slučajevi te bolesti kod domaćih ili divljih svinja (predmetne države članice). U dijelovima od I. do IV. Priloga toj provedbenoj odluci utvrđuju se i popisuju određena područja u predmetnim državama članicama, razvrstana prema razini rizika s obzirom na epidemiološku situaciju u pogledu te bolesti. Prilog Provedbenoj odluci 2014/709/EU nekoliko je puta izmijenjen kako bi se uzele u obzir promjene epidemiološke situacije u Uniji u pogledu afričke svinjske kuge, koje se trebaju odražavati u tom prilogu. Prilog Provedbenoj odluci 2014/709/EU zadnji je put izmijenjen Provedbenom odlukom Komisije (EU) 2019/100 (5) nakon nedavnih slučajeva izbijanja afričke svinjske kuge u Belgiji, Bugarskoj, Mađarskoj i Poljskoj.

(2)

Rizik od širenja afričke svinjske kuge među divljim životinjama povezan je s prirodnim sporim širenjem te bolesti u populacijama divljih svinja te s ljudskim djelovanjem, kao što je pokazao nedavni epidemiološki razvoj te bolesti te bolesti u Uniji i kao što navodi Europska agencija za sigurnost hrane (EFSA) u znanstvenom mišljenju Odbora za zdravlje i dobrobit životinja objavljenom 14. srpnja 2015.; u znanstvenom izvješću o epidemiološkim analizama afričke svinjske kuge u baltičkim državama i Poljskoj objavljenom 23. ožujka 2017.; u znanstvenom izvješću o epidemiološkim analizama afričke svinjske kuge u baltičkim državama i Poljskoj objavljenom 8. studenoga 2017.; i u znanstvenom izvješću o epidemiološkim analizama afričke svinjske kuge u Europskoj uniji objavljenom 29. studenoga 2018. (6)

(3)

Od datuma donošenja Provedbene odluke (EU) 2019/100 zabilježeni su novi slučajevi afričke svinjske kuge kod divljih svinja u Rumunjskoj, što također treba navesti u Prilogu Provedbenoj odluci 2014/709/EU.

(4)

U siječnju 2019. zabilježen je slučaj afričke svinjske kuge kod divlje svinje u okrugu Botoșani u Rumunjskoj izvan područja navedenih u Prilogu Provedbenoj odluci 2014/709/EU. Taj slučaj afričke svinjske kuge kod divlje svinje znači da je stupanj rizika povećan, što bi se trebalo odražavati u tom prilogu. U skladu s time, to područje Rumunjske koje je pogođeno afričkom svinjskom kugom sada bi trebalo navesti u dijelu II. Priloga Provedbenoj odluci 2014/709/EU.

(5)

Osim toga, u siječnju 2019. u okrugu Bistrița-Năsăud u Rumunjskoj zabilježeno je nekoliko slučajeva afričke svinjske kuge kod divljih svinja u područjima navedenima u dijelu I. Priloga Provedbenoj odluci 2014/709/EU. Ti slučajevi afričke svinjske kuge kod divljih svinja znače da je stupanj rizika povećan, što bi se trebalo odražavati u tom prilogu. U skladu s time, ta područja Rumunjske koja su pogođena afričkom svinjskom kugom sada bi trebalo navesti u dijelu II. Priloga Provedbenoj odluci 2014/709/EU umjesto u njegovu dijelu I.

(6)

Kako bi se uzele u obzir nedavne promjene u epidemiološkom razvoju afričke svinjske kuge u Uniji i proaktivno odgovorilo na rizike povezane sa širenjem te bolesti, trebalo bi utvrditi nova dostatno velika područja visokog rizika u Rumunjskoj te ih navesti u dijelovima I. i II. Priloga Provedbenoj odluci 2014/709/EU. Prilog Provedbenoj odluci 2014/709/EU trebalo bi stoga na odgovarajući način izmijeniti.

(7)

Mjere predviđene ovom Odlukom u skladu su s mišljenjem Stalnog odbora za bilje, životinje, hranu i hranu za životinje,

DONIJELA JE OVU ODLUKU:

Članak 1.

Prilog Provedbenoj odluci 2014/709/EU zamjenjuje se tekstom iz Priloga ovoj Odluci.

Članak 2.

Ova je Odluka upućena državama članicama.

Sastavljeno u Bruxellesu 25. siječnja 2019.

Za Komisiju

Vytenis ANDRIUKAITIS

Član Komisije


(1)  SL L 395, 30.12.1989., str. 13.

(2)  SL L 224, 18.8.1990., str. 29.

(3)  SL L 18, 23.1.2003., str. 11.

(4)  Provedbena odluka Komisije 2014/709/EU od 9. listopada 2014. o mjerama kontrole zdravlja životinja u pogledu afričke svinjske kuge u određenim državama članicama i o stavljanju izvan snage Provedbene odluke 2014/178/EU (SL L 295, 11.10.2014., str. 63.).

(5)  Provedbena odluka Komisije (EU) 2019/100 оd 22. siječnja 2019. o izmjeni Priloga Provedbenoj odluci 2014/709/EU o mjerama kontrole zdravlja životinja u pogledu afričke svinjske kuge u određenim državama članicama (SL L 20, 23.1.2019., str. 8.).

(6)  EFSA Journal 2015.; 13(7):4163. EFSA Journal 2017.; 15(3):4732. EFSA Journal 2017.; 15(11):5068. EFSA Journal 2018.; 16(11):5494.


PRILOG

Prilog Provedbenoj odluci 2014/709/EU zamjenjuje se sljedećim:

„PRILOG

DIO I.

1.   Belgija

Sljedeća područja u Belgiji:

in Luxembourg province:

the area is delimited clockwise by:

the border with France,

Rue Mersinhat,

N818,

N83: Le Buisson des Cailles,

Rue des Sources,

Rue Antoine,

Rue de la Cure,

Rue du Breux,

Rue Blondiau,

Nouvelle Chiyue,

Rue de Martué,

Rue du Chêne,

Rue des Aubépines,

N85: Rue des Iles,

N894: Rue de Chiny, Rue de la Fontenelle, Rue du Millénaire, Rue de la Goulette, Pont saint Nicolas, Rue des Combattants, Rue du Pré au bois,

N801: Rue Notre-Dame,

N894: Rue des Combattants, Rue des Tilleuls, Naleumont, Rue de Rindchay, Rue de la Distillerie,

N40: Rue de Luxembourg, Rue Ranci, Rue de la Chapelle,

Rue du Tombois,

Rue Du Pierroy,

Rue Saint-Orban,

Rue Saint-Aubain,

Rue des Cottages,

Rue de Relune,

Rue de Rulune,

Route de l'Ermitage,

N87: Route de Habay,

Chemin des Ecoliers,

Le Routy,

Rue Burgknapp,

Rue de la Halte,

Rue du Centre,

Rue de l'Eglise,

Rue du Marquisat,

Rue de la Carrière,

Rue de la Lorraine,

Rue du Beynert,

Millewée,

Rue du Tram,

Millewée,

N4: Route de Bastogne, Avenue de Longwy, Route de Luxembourg,

the border with the Grand Duchy of Luxembourg,

the border with France,

La N87 jusque son intersection avec la N871 au niveau de Rouvroy,

La N871 jusque son intersection avec la N88,

La N88 jusque son intersection avec la N883 au niveau d'Aubange,

La N883 jusque son intersection avec la N81 au niveau d'Aubange,

La N81 jusque son intersection avec la E25-E411,

La E25-E411 jusque son intersection avec la N897,

La N897 jusque son intersection avec la N879,

La N879 jusque son intersection avec la N891,

La N891 jusque son intersection avec la N83,

La N83 jusque son intersection avec la N85,

La N85 jusque son intersection avec la frontière avec la France,

the border with France.

2.   Bugarska

Sljedeća područja u Bugarskoj:

in Silistra region:

whole municipality of Glavinitza,

whole municipality of Tutrakan,

whole municipality of Dulovo,

within municipality of Sitovo:

Bosna,

Garvan,

Irnik,

Iskra,

Nova Popina,

Polyana,

Popina,

Sitovo,

Yastrebna,

in Dobrich region:

whole municipality of Baltchik,

whole municipality of General Toshevo,

whole municipality of Dobrich,

whole municipality of Dobrich-selska (Dobrichka),

within municipality of Krushari:

Severnyak,

Abrit,

Dobrin,

Alexandria,

Polkovnik Dyakovo,

Poruchik Kardzhievo,

Zagortzi,

Zementsi,

Koriten,

Krushari,

Bistretz,

Efreytor Bakalovo,

Telerig,

Lozenetz,

Krushari,

Severnyak,

Severtsi,

within municipality of Kavarna:

Krupen,

Belgun,

Bilo,

Septemvriytsi,

Travnik,

whole municipality of Tervel, except Brestnitsa and Kolartzi,

in Ruse region:

within municipality of Slivo pole:

Babovo,

Brashlen,

Golyamo vranovo,

Malko vranovo,

Ryahovo,

Slivo pole,

Borisovo,

within municipality of Ruse:

Sandrovo,

Prosena,

Nikolovo,

Marten,

Dolno Ablanovo,

Ruse,

Chervena voda,

Basarbovo,

within municipality of Ivanovo:

Krasen,

Bozhichen,

Pirgovo,

Mechka,

Trastenik,

within municipality of Borovo:

Batin,

Gorno Ablanovo,

Ekzarh Yosif,

Obretenik,

Batin,

within municipality of Tsenovo:

Krivina,

Belyanovo,

Novgrad,

Dzhulyunitza,

Beltzov,

Tsenovo,

Piperkovo,

Karamanovo,

in Veliko Tarnovo region:

within municipality of Svishtov:

Sovata,

Vardim,

Svishtov,

Tzarevets,

Bulgarsko Slivovo,

Oresh,

in Pleven region:

within municipality of Belene:

Dekov,

Belene,

Kulina voda,

Byala voda,

within municipality of Nikopol:

Lozitza,

Dragash voyvoda,

Lyubenovo,

Nikopol,

Debovo,

Evlogievo,

Muselievo,

Zhernov,

Cherkovitza,

within municipality of Gulyantzi:

Somovit,

Dolni vit,

Milkovitsa,

Shiyakovo,

Lenkovo,

Kreta,

Gulyantzi,

Brest,

Dabovan,

Zagrazhdan,

Gigen,

Iskar,

within municipality of Dolna Mitropoliya:

Komarevo,

Baykal,

Slavovitsa,

Bregare,

Orehovitsa,

Krushovene,

Stavertzi,

Gostilya,

in Vratza region:

within municipality of Oryahovo:

Dolni vadin,

Gorni vadin,

Ostrov,

Galovo,

Leskovets,

Selanovtsi,

Oryahovo,

within municipality of Miziya:

Saraevo,

Miziya,

Voyvodovo,

Sofronievo,

within municipality of Kozloduy:

Harlets,

Glozhene,

Butan,

Kozloduy,

in Montana region:

within municipality of Valtchedram:

Dolni Tzibar,

Gorni Tzibar,

Ignatovo,

Zlatiya,

Razgrad,

Botevo,

Valtchedram,

Mokresh,

within municipality Lom:

Kovatchitza,

Stanevo,

Lom,

Zemphyr,

Dolno Linevo,

Traykovo,

Staliyska mahala,

Orsoya,

Slivata,

Dobri dol,

within municipality of Brusartsi:

Vasilyiovtzi,

Dondukovo,

in Vidin region:

within municipality of Ruzhintsi:

Dinkovo,

Topolovets,

Drenovets,

within municipality of Dimovo:

Artchar,

Septemvriytzi,

Yarlovitza,

Vodnyantzi,

Shipot,

Izvor,

Mali Drenovetz,

Lagoshevtzi,

Darzhanitza,

within municipality of Vidin:

Vartop,

Botevo,

Gaytantsi,

Tzar Simeonovo,

Ivanovtsi,

Zheglitza,

Sinagovtsi,

Dunavtsi,

Bukovets,

Bela Rada,

Slana bara,

Novoseltsi,

Ruptzi,

Akatsievo,

Vidin,

Inovo,

Kapitanovtsi,

Pokrayna,

Antimovo,

Kutovo,

Slanotran,

Koshava,

Gomotartsi.

3.   Češka

Sljedeća područja u Češkoj:

okres Uherské Hradiště,

okres Kroměříž,

okres Vsetín,

katastrální území obcí v okrese Zlín:

Bělov,

Biskupice u Luhačovic,

Bohuslavice nad Vláří,

Brumov,

Bylnice,

Divnice,

Dobrkovice,

Dolní Lhota u Luhačovic,

Drnovice u Valašských Klobouk,

Halenkovice,

Haluzice,

Hrádek na Vlárské dráze,

Hřivínův Újezd,

Jestřabí nad Vláří,

Kaňovice u Luhačovic,

Kelníky,

Kladná-Žilín,

Kochavec,

Komárov u Napajedel,

Křekov,

Lipina,

Lipová u Slavičína,

Ludkovice,

Luhačovice,

Machová,

Mirošov u Valašských Klobouk,

Mysločovice,

Napajedla,

Návojná,

Nedašov,

Nedašova Lhota,

Nevšová,

Otrokovice,

Petrůvka u Slavičína,

Pohořelice u Napajedel,

Polichno,

Popov nad Vláří,

Poteč,

Pozlovice,

Rokytnice u Slavičína,

Rudimov,

Řetechov,

Sazovice,

Sidonie,

Slavičín,

Smolina,

Spytihněv,

Svatý Štěpán,

Šanov,

Šarovy,

Štítná nad Vláří,

Tichov,

Tlumačov na Moravě,

Valašské Klobouky,

Velký Ořechov,

Vlachova Lhota,

Vlachovice,

Vrbětice,

Žlutava.

4.   Estonija

Sljedeća područja u Estoniji:

Hiiu maakond.

5.   Mađarska

Sljedeća područja u Mađarskoj:

Borsod-Abaúj-Zemplén megye 651100, 651300, 651400, 651500, 651610, 651700, 651801, 651802, 651803, 651900, 652000, 652200, 652300, 652400, 652500, 652601, 652602, 652603, 652700, 652800, 652900, 653000, 653100, 653200, 653300, 653401, 653403, 653500, 653600, 653700, 653800, 653900, 654000, 654201, 654202, 654301, 654302, 654400, 654501, 654502, 654600, 654700, 654800, 654900, 655000, 655100, 655200, 655300, 655500, 655600, 655700, 655800, 655901, 655902, 656000, 656100, 656200, 656300, 656400, 656600, 657300, 657400, 657500, 657600, 657700, 657800, 657900, 658000, 658100, 658201, 658202, 658403, 659220, 659300, 659400, 659500, és 659602 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Hajdú-Bihar megye 900750, 900850, 900860, 900930, 900950, 901050, 901150, 901250, 901260, 901270, 901350, 901450, 901551, 901560, 901570, 901580, 901590, 901650, 901660, 901750, 901950, 902050, 902150, 902250, 902350, 902450, 902850, 902860, 902950, 902960, 903050, 903150, 903250, 903350, 903360, 903370, 903450, 903550, 904450, 904460, 904550, 904650, 904750, 904760, 905450 és 905550 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Heves megye 702350, 702450, 702550, 702750, 702850, 703350, 703360, 703450, 703550, 703610, 703750, 703850, 703950, 704050, 704150, 704250, 704350, 704450, 704550, 704650, 704750, 704850, 704950, 705050, 705250, 705350, és 705610 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Jász-Nagykun-Szolnok megye 750150, 750160, 750250, 750260, 750350, 750450, 750460, 750550, 750650, 750750, 750850, 750950, 751150, 752150 és 755550 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Nógrád megye 550710, 550810, 551450, 551460, 551550, 551650, 551710, 552010, 552150, 552250, 552350, 552360, 552450, 552460, 552520, 552550, 552610, 552620, 552710, 552850, 552860, 552950, 552960, 552970, 553050, 553110, 553250, 553260, 553350, 553650, 553750, 553850, 553910 és 554050 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Pest megye 571250, 571350, 571550, 571610, 571750, 571760, 572250, 572350, 572550, 572850, 572950, 573360, 573450, 580050 és 580450 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Szabolcs-Szatmár-Bereg megye 850650, 850850, 851851, 851852, 851950, 852350, 852450, 852550, 852750, 853560, 853650, 853751, 853850, 853950, 853960, 854050, 854150, 854250, 854350, 855250, 855350, 855450, 855460, 855550, 855650, 855660, 855750, 855850, 855950, 855960, 856012, 856050, 856150, 856260, 857050, 857150, 857350 és 857450 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe.

6.   Latvija

Sljedeća područja u Latviji:

Aizputes novada Aizputes, Cīravas, Lažas, Kazdangas pagasts un Aizputes pilsēta,

Alsungas novads,

Durbes novada Dunalkas un Tadaiķu pagasts,

Kuldīgas novada Gudenieku pagasts,

Pāvilostas novada Sakas pagasts un Pāvilostas pilsēta,

Stopiņu novada daļa, kas atrodas uz rietumiem no autoceļa V36, P4 un P5, Acones ielas, Dauguļupes ielas un Dauguļupītes,

Ventspils novada Jūrkalnes pagasts,

Grobiņas novada Bārtas un Gaviezes pagasts,

Rucavas novada Dunikas pagasts.

7.   Litva

Sljedeća područja u Litvi:

Jurbarko rajono savivaldybė: Smalininkų ir Viešvilės seniūnijos,

Kelmės rajono savivaldybė: Kelmės, Kelmės apylinkių, Kražių, Kukečių, Liolių, Pakražančio seniūnijos, Tytyvėnų seniūnijos dalis į vakarus ir šiaurę nuo kelio Nr. 157 ir į vakarus nuo kelio Nr. 2105 ir Tytuvėnų apylinkių seniūnijos dalis į šiaurę nuo kelio Nr. 157 ir į vakarus nuo kelio Nr. 2105, ir Vaiguvos seniūnijos,

Mažeikių rajono savivaldybė: Sedos, Šerkšnėnų ir Židikų seniūnijos,

Pagėgių savivaldybė,

Plungės rajono savivaldybė,

Raseinių rajono savivaldybė: Girkalnio ir Kalnūjų seniūnijos dalis į šiaurę nuo kelio Nr A1, Nemakščių, Paliepių, Raseinių, Raseinių miesto ir Viduklės seniūnijos,

Rietavo savivaldybė,

Skuodo rajono savivaldybė: Barstyčių ir Ylakių seniūnijos,

Šilalės rajono savivaldybė,

Šilutės rajono savivaldybė: Juknaičių, Kintų, Šilutės ir Usėnų seniūnijos,

Tauragės rajono savivaldybė: Lauksargių, Skaudvilės, Tauragės, Mažonų, Tauragės miesto ir Žygaičių seniūnijos.

8.   Poljska

Sljedeća područja u Poljskoj:

w województwie warmińsko-mazurskim:

gmina Ruciane – Nida i część gminy Pisz położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 58 oraz miasto Pisz w powiecie piskim,

gmina Miłki, część gminy Ryn położona na południe od linii kolejowej łączącej miejscowości Giżycko i Kętrzyn, część gminy wiejskiej Giżycko położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 59 biegnącą od zachodniej granicy gminy do granicy miasta Giżycko, na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 biegnącą od południowej granicy gminy do granicy miasta Giżycko i na południe od granicy miasta Giżycko w powiecie giżyckim,

gminy Mikołajki, Piecki, część gminy Sorkwity położona na południe od drogi nr 16 i część gminy wiejskiej Mrągowo położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 16 biegnącą od zachodniej granicy gminy do granicy miasta Mrągowo oraz na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 59 biegnącą od wschodniej granicy gminy do granicy miasta Mrągowo w powiecie mrągowskim,

gminy Dźwierzuty i Świętajno w powiecie szczycieńskim.

część gminy wiejskiej Lidzbark Warmiński położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 513 biegnącą od wschodniej granicy gminy do wschodniej granicy miasta Lidzbark Warmiński oraz na południowy wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 51 i część gminy Kiwity położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 513 w powiecie lidzbarskim,

gminy Elbląg, Gronowo Elbląskie, Markusy, Rychliki i część gminy Tolkmicko niewymieniona w części II załącznika w powiecie elbląskim oraz strefa wód przybrzeżnych Zalewu Wiślanego i Zatoki Elbląskiej,

powiat miejski Elbląg,

gminy Barczewo, Biskupiec, Dobre Miasto, Jeziorany i Świątki w powiecie olsztyńskim,

gminy Miłakowo, Małdyty i część gminy Morąg położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 519 biegnącą od zachodniej granicy gminy do skrzyżowania z drogą nr 527 i na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 527 biegnącą od skrzyżowania z drogą nr 519 do południowo - wschodniej granicy gminy w powiecie ostródzkim;

w województwie podlaskim:

gminy Rudka, Wyszki, część gminy Brańsk położona na północ od linii od linii wyznaczonej przez drogę nr 66 biegnącą od wschodniej granicy gminy do granicy miasta Brańsk i miasto Brańsk w powiecie bielskim,

gmina Perlejewo w powiecie siemiatyckim,

gminy Kolno z miastem Kolno, Mały Płock i Turośl w powiecie kolneńskim,

gmina Poświętne w powiecie białostockim,

gminy Kołaki Kościelne, Rutki, Szumowo, część gminy Zambrów położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr S8 i miasto Zambrów w powiecie zambrowskim,

gminy Kulesze Kościelne, Nowe Piekuty, Szepietowo, Klukowo, Ciechanowiec, Wysokie Mazowieckie z miastem Wysokie Mazowieckie, Czyżew w powiecie wysokomazowieckim,

gminy Miastkowo, Nowogród i Zbójna w powiecie łomżyńskim;

w województwie mazowieckim:

gminy Ceranów, Kosów Lacki, Sabnie, Sterdyń, część gminy Bielany położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 i część gminy wiejskiej Sokołów Podlaski położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 w powiecie sokołowskim,

gminy Grębków, Korytnica, Liw, Łochów, Miedzna, Sadowne, Stoczek, Wierzbno i miasto Węgrów w powiecie węgrowskim,

gminy Rzekuń, Troszyn, Lelis, Czerwin i Goworowo w powiecie ostrołęckim,

powiat miejski Ostrołęka,

powiat ostrowski,

gminy Karniewo, Maków Mazowiecki, Rzewnie i Szelków w powiecie makowskim,

gmina Krasne w powiecie przasnyskim,

gminy Mała Wieś i Wyszogród w powiecie płockim,

gminy Ciechanów z miastem Ciechanów, Glinojeck, Gołymin – Ośrodek, Ojrzeń, Opinogóra Górna i Sońsk w powiecie ciechanowskim,

gminy Baboszewo, Czerwińsk nad Wisłą, Naruszewo, Płońsk z miastem Płońsk, Sochocin i Załuski w powiecie płońskim,

gminy Gzy, Obryte, Zatory, Pułtusk i część gminy Winnica położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę łączącą miejscowości Bielany, Winnica i Pokrzywnica w powiecie pułtuskim,

gminy Brańszczyk, Długosiodło, Rząśnik, Wyszków, Zabrodzie i część gminy Somianka położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 62 w powiecie wyszkowskim,

gminy Jadów, Klembów, Poświętne, Strachówka i Tłuszcz w powiecie wołomińskim,

gminy Dobre, Jakubów, Kałuszyn, Stanisławów, część gminy Cegłów położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od zachodniej granicy gminy łączącą miejscowości Wiciejów, Mienia, Cegłów i na wschód od linii wyznaczonej przez drogę łączącą miejscowości Cegłów, Skwarne i Podskwarne biegnącą do wschodniej granicy gminy i część gminy Mińsk Mazowiecki położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 92 biegnącą od zachodniej granicy gminy do granicy miasta Mińsk Mazowiecki i na północ od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od wschodniej granicy miasta Mińsk Mazowiecki łączącą miejscowości Targówka, Budy Barcząckie do wschodniej granicy gminy w powiecie mińskim,

gmina Żelechów w powiecie garwolińskim,

gminy Garbatka Letnisko, Gniewoszów i Sieciechów w powiecie kozienickim,

gminy Baranów i Jaktorów w powiecie grodziskim,

powiat żyrardowski,

gminy Belsk Duży, Błędów, Goszczyn i Mogielnica w powiecie grójeckim,

gminy Białobrzegi, Promna, Stara Błotnica, Wyśmierzyce i część gminy Stromiec położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 48 w powiecie białobrzeskim,

gminy Jedlińsk, Jastrzębia i Pionki z miastem Pionki w powiecie radomskim,

gminy Iłów, Nowa Sucha, Rybno, Teresin, część gminy wiejskiej Sochaczew położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 92 biegnącą od wschodniej granicy gminy do granicy miasta Sochaczew oraz na południowy zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 50 biegnącą od północnej granicy gminy do granicy miasta Sochaczew i część miasta Sochaczew położona na południowy zachód od linii wyznaczonej przez drogi nr 50 i 92 w powiecie sochaczewskim,

gmina Policzna w powiecie zwoleńskim,

gmina Solec nad Wisłą w powiecie lipskim;

w województwie lubelskim:

gminy Bełżyce, Borzechów, Niedrzwica Duża, Jabłonna, Krzczonów, Jastków, Konopnica, Wólka, Głusk, Strzyżewice i Wojciechów w powiecie lubelskim,

gminy Miączyn, Nielisz, Sitno, Stary Zamość, Komarów-Osada i część gminy wiejskiej Zamość położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 74 w powiecie zamojskim,

powiat miejski Zamość,

gminy Jeziorzany i Kock w powiecie lubartowskim,

gminy Adamów i Serokomla w powiecie łukowskim,

gminy Kłoczew, Nowodwór, Ryki, Ułęż i miasto Dęblin w powiecie ryckim,

gminy Janowiec, i część gminy wiejskiej Puławy położona na zachód od rzeki Wisły w powiecie puławskim,

gminy Chodel, Karczmiska, Łaziska, Opole Lubelskie, Poniatowa i Wilków w powiecie opolskim,

gminy Mełgiew, Rybczewice, miasto Świdnik i część gminy Piaski położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 17 biegnącą od wschodniej granicy gminy Piaski do skrzyżowania z drogą nr S12 i na zachód od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od skrzyżowania dróg nr 17 i nr S12 przez miejscowość Majdan Brzezicki do północnej granicy gminy w powiecie świdnickim;

gminy Gorzków, Rudnik i Żółkiewka w powiecie krasnostawskim,

gminy Bełżec, Jarczów, Lubycza Królewska, Rachanie, Susiec, Ulhówek i część gminy Łaszczów położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 852 w powiecie tomaszowskim,

gminy Łukowa i Obsza w powiecie biłgorajskim,

powiat miejski Lublin,

gminy Kraśnik z miastem Kraśnik, Szastarka, Trzydnik Duży, Urzędów, Wilkołaz i Zakrzówek w powiecie kraśnickim,

gminy Modliborzyce i Potok Wielki w powiecie janowskim;

w województwie podkarpackim:

gminy Horyniec-Zdrój, Narol, Stary Dzików, Wielkie Oczy i część gminy Oleszyce położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od wschodniej granicy gminy przez miejscowość Borchów do skrzyżowania z drogą nr 865 w miejscowości Oleszyce, a następnie na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 865 biegnącą w kierunku północno-wschodnim do skrzyżowania z drogą biegnąca w kierunku północno-zachodnim przez miejscowość Lubomierz - na południe od linii wyznaczonej przez tę drogę do skrzyżowania z drogą łączącą miejscowości Uszkowce i Nowy Dzików – na zachód od tej drogi w powiecie lubaczowskim,

gminy Laszki i Wiązownica w powiecie jarosławskim,

gminy Pysznica, Zaleszany i miasto Stalowa Wola w powiecie stalowowolskim,

gmina Gorzyce w powiecie tarnobrzeskim;

w województwie świętokrzyskim:

gminy Tarłów i Ożarów w powiecie opatowskim,

gminy Dwikozy, Zawichost i miasto Sandomierz w powiecie sandomierskim.

9.   Rumunjska

Sljedeća područja u Rumunjskoj:

Județul Alba cu următoarea delimitare:

La nord de drumul național nr. 7,

Județul Arad cu următoarea delimitare:

La nord de linia descrisă de următoarele localități:

Macea,

Șiria,

Bârzava,

Toc, care se află la joncțiunea cu drumul național nr. 7,

La nord de drumul național nr. 7,

Restul județului Argeș care nu a fost inclus în partea III,

Județul Brașov,

Județul Cluj,

Județul Covasna,

Județul Harghita,

Județul Hunedoara cu următoarea delimitare:

La nord de linia descrisă de următoarele localități:

Brănișca,

Municipiul Deva,

Turdaș,

Localitățile Zam și Aurel Vlaicu, care se află la joncțiunea cu drumul național nr. 7,

La nord de drumul național nr. 7,

Județul Iași,

Județul Neamț,

Județul Vâlcea,

Restul județului Mehedinți care nu a fost inclus în Partea III cu următoarele comune:

Comuna Garla Mare,

Hinova,

Burila Mare,

Gruia,

Pristol,

Dubova,

Municipiul Drobeta Turnu Severin,

Eselnița,

Salcia,

Devesel,

Svinița,

Gogoșu,

Simian,

Orșova,

Obârșia Closani,

Baia de Aramă,

Bala,

Florești,

Broșteni,

Corcova,

Isverna,

Balta,

Podeni,

Cireșu,

Ilovița,

Ponoarele,

Ilovăț,

Patulele,

Jiana,

Iyvoru Bârzii,

Malovat,

Bălvănești,

Breznița Ocol,

Godeanu,

Padina Mare,

Corlățel,

Vânju Mare,

Vânjuleț,

Obârșia de Câmp,

Vânători,

Vladaia,

Punghina,

Cujmir,

Oprișor,

Dârvari,

Căzănești,

Husnicioara,

Poroina Mare,

Prunișor,

Tămna,

Livezile,

Rogova,

Voloiac,

Sisești,

Sovarna,

Bălăcița,

Județul Gorj,

Județul Suceava,

Județul Mureș.

DIO II.

1.   Belgija

Sljedeća područja u Belgiji:

in Luxembourg province:

the area is delimited clockwise by:

The border with France,

La N85 jusque son intersection avec la N83 au niveau de Florenville,

La N83 jusque son intersection avec la N891,

La N891 jusque son intersection avec la N879 au niveau de Marbehan,

La N879 jusque son intersection avec la N897 au niveau de Marbehan,

La N897 jusque son intersection avec la E25 - E411,

La E25 - E411 jusque son intersection avec la N81 au niveau de Weyler,

La N81 jusque son intersection avec la N883 au niveau d'Aubange,

La N883 jusque son intersection avec la N88 au niveau d'Aubange,

La N88 jusque son intersection avec la N871,

La N871 jusque son intersection avec la N87 au niveau de Rouvroy,

La N87 jusque son intersection avec la frontière avec la France,

The border with France.

2.   Bugarska

Sljedeća područja u Bugarskoj:

in Silistra region:

within municipality of Kaynardzha:

Voynovo,

Kaynardzha,

Kranovo,

Zarnik,

Dobrudzhanka,

Golesh,

Svetoslav,

Polkovnik Cholakovo,

Kamentzi,

Gospodinovo,

Davidovo,

Sredishte,

Strelkovo,

Poprusanovo,

Posev,

within municipality of Alfatar:

Alfatar,

Alekovo,

Bistra,

Kutlovitza,

Tzar Asen,

Chukovetz,

Vasil Levski,

within municipality of Silistra:

Glavan,

Silistra,

Aydemir,

Babuk,

Popkralevo,

Bogorovo,

Bradvari,

Sratzimir,

Bulgarka,

Tsenovich,

Sarpovo,

Srebarna,

Smiletz,

Profesor Ishirkovo,

Polkovnik Lambrinovo,

Kalipetrovo,

Kazimir,

Yordanovo,

within municipality of Sitovo:

Dobrotitza,

Lyuben,

Slatina,

in Dobrich region:

within municipality of Krushari:

Kapitan Dimitrovo,

Ognyanovo,

Zimnitza,

Gaber,

within municipality of Tervel:

Brestnitza,

Kolartzi,

within municipality Shabla:

Shabla,

Tyulenovo,

Bozhanovo,

Gorun,

Gorichane,

Prolez,

Ezeretz,

Zahari Stoyanovo,

Vaklino,

Granichar,

Durankulak,

Krapetz,

Smin,

Staevtsi,

Tvarditsa,

Chernomortzi,

within municipality of Kavarna:

Balgarevo,

Bozhurets,

Vranino,

Vidno,

Irechek,

Kavarna,

Kamen briag,

Mogilishte,

Neykovo,

Poruchik Chunchevo,

Rakovski,

Sveti Nikola,

Seltse,

Topola,

Travnik,

Hadzhi Dimitar,

Chelopechene.

3.   Češka

Sljedeća područja u Češkoj:

katastrální území obcí v okrese Zlín:

Bohuslavice u Zlína,

Bratřejov u Vizovic,

Březnice u Zlína,

Březová u Zlína,

Březůvky,

Dešná u Zlína,

Dolní Ves,

Doubravy,

Držková,

Fryšták,

Horní Lhota u Luhačovic,

Horní Ves u Fryštáku,

Hostišová,

Hrobice na Moravě,

Hvozdná,

Chrastěšov,

Jaroslavice u Zlína,

Jasenná na Moravě,

Karlovice u Zlína,

Kašava,

Klečůvka,

Kostelec u Zlína,

Kudlov,

Kvítkovice u Otrokovic,

Lhota u Zlína,

Lhotka u Zlína,

Lhotsko,

Lípa nad Dřevnicí,

Loučka I,

Loučka II,

Louky nad Dřevnicí,

Lukov u Zlína,

Lukoveček,

Lutonina,

Lužkovice,

Malenovice u Zlína,

Mladcová,

Neubuz,

Oldřichovice u Napajedel,

Ostrata,

Podhradí u Luhačovic,

Podkopná Lhota,

Provodov na Moravě,

Prštné,

Příluky u Zlína,

Racková,

Raková,

Salaš u Zlína,

Sehradice,

Slopné,

Slušovice,

Štípa,

Tečovice,

Trnava u Zlína,

Ublo,

Újezd u Valašských Klobouk,

Velíková,

Veselá u Zlína,

Vítová,

Vizovice,

Vlčková,

Všemina,

Vysoké Pole,

Zádveřice,

Zlín,

Želechovice nad Dřevnicí.

4.   Estonija

Sljedeća područja u Estoniji:

Eesti Vabariik (välja arvatud Hiiu maakond).

5.   Mađarska

Sljedeća područja u Mađarskoj:

Heves megye 700150, 700250, 700260, 700350, 700450, 700460, 700550, 700650, 700750, 700850, 700860, 700950, 701050, 701111, 701150, 701250, 701350, 701550, 701560, 701650, 701750, 701850, 701950, 702050, 702150, 702250, 702260, 702950, 703050, 703150, 703250, 703370, 705150, 705450 és 705510 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Szabolcs-Szatmár-Bereg megye 850950, 851050, 851150, 851250, 851350, 851450, 851550, 851560, 851650, 851660, 851751, 851752, 852850, 852860, 852950, 852960, 853050, 853150, 853160, 853250, 853260, 853350, 853360, 853450, 853550, 854450, 854550, 854560, 854650, 854660, 854750, 854850, 854860, 854870, 854950, 855050, 855150, 856250, 856350, 856360, 856450, 856550, 856650, 856750, 856760, 856850, 856950, 857650, valamint 850150, 850250, 850260, 850350, 850450, 850550, 852050, 852150, 852250 és 857550 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Nógrád megye 550110, 550120, 550130, 550210, 550310, 550320, 550450, 550460, 550510, 550610, 550950, 551010, 551150, 551160, 551250, 551350, 551360, 551810 és 551821 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Borsod-Abaúj-Zemplén megye 650100, 650200, 650300, 650400, 650500, 650600, 650700, 650800, 650900, 651000, 651200, 652100, 655400, 656701, 656702, 656800, 656900, 657010, 657100, 658310, 658401, 658402, 658404, 658500, 658600, 658700, 658801, 658802, 658901, 658902, 659000, 659100, 659210, 659601, 659701, 659800, 659901, 660000, 660100, 660200, 660400, 660501, 660502, 660600 és 660800 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe,

Hajdú-Bihar megye 900150, 900250, 900350, 900450, 900550, 900650, 900660, 900670 és 901850 kódszámú vadgazdálkodási egységeinek teljes területe.

6.   Latvija

Sljedeća područja u Latviji:

Ādažu novads,

Aizputes novada Kalvenes pagasts,

Aglonas novads,

Aizkraukles novads,

Aknīstes novads,

Alojas novads,

Alūksnes novads,

Amatas novads,

Apes novads,

Auces novads,

Babītes novads,

Baldones novads,

Baltinavas novads,

Balvu novads,

Bauskas novads,

Beverīnas novads,

Brocēnu novada Blīdenes pagasts, Remtes pagasta daļa uz austrumiem no autoceļa 1154 un P109,

Burtnieku novads,

Carnikavas novads,

Cēsu novads,

Cesvaines novads,

Ciblas novads,

Dagdas novads,

Daugavpils novads,

Dobeles novads,

Dundagas novads,

Durbes novada Durbes un Vecpils pagasts,

Engures novads,

Ērgļu novads,

Garkalnes novads,

Gulbenes novads,

Iecavas novads,

Ikšķiles novads,

Ilūkstes novads,

Inčukalna novads,

Jaunjelgavas novads,

Jaunpiebalgas novads,

Jaunpils novads,

Jēkabpils novads,

Jelgavas novads,

Kandavas novads,

Kārsavas novads,

Ķeguma novads,

Ķekavas novads,

Kocēnu novads,

Kokneses novads,

Krāslavas novads,

Krimuldas novads,

Krustpils novads,

Kuldīgas novada Ēdoles, Īvandes, Padures, Rendas, Kabiles, Rumbas, Kurmāles, Pelču, Snēpeles, Turlavas, Laidu un Vārmes pagasts, Kuldīgas pilsēta,

Lielvārdes novads,

Līgatnes novads,

Limbažu novads,

Līvānu novads,

Lubānas novads,

Ludzas novads,

Madonas novads,

Mālpils novads,

Mārupes novads,

Mazsalacas novads,

Mērsraga novads,

Naukšēnu novads,

Neretas novads,

Ogres novads,

Olaines novads,

Ozolnieku novads,

Pārgaujas novads,

Pļaviņu novads,

Preiļu novads,

Priekules novads,

Priekuļu novads,

Raunas novads,

republikas pilsēta Daugavpils,

republikas pilsēta Jelgava,

republikas pilsēta Jēkabpils,

republikas pilsēta Jūrmala,

republikas pilsēta Rēzekne,

republikas pilsēta Valmiera,

Rēzeknes novads,

Riebiņu novads,

Rojas novads,

Ropažu novads,

Rugāju novads,

Rundāles novads,

Rūjienas novads,

Salacgrīvas novads,

Salas novads,

Salaspils novads,

Saldus novada Novadnieku, Kursīšu, Zvārdes, Pampāļu, Šķēdes, Nīgrandes, Zaņas, Ezeres, Rubas, Jaunauces un Vadakstes pagasts,

Saulkrastu novads,

Sējas novads,

Siguldas novads,

Skrīveru novads,

Skrundas novads,

Smiltenes novads,

Stopiņu novada daļa, kas atrodas uz austrumiem no autoceļa V36, P4 un P5, Acones ielas, Dauguļupes ielas un Dauguļupītes,

Strenču novads,

Talsu novads,

Tērvetes novads,

Tukuma novads,

Vaiņodes novads,

Valkas novads,

Varakļānu novads,

Vārkavas novads,

Vecpiebalgas novads,

Vecumnieku novads,

Ventspils novada Ances, Tārgales, Popes, Vārves, Užavas, Piltenes, Puzes, Ziru, Ugāles, Usmas un Zlēku pagasts, Piltenes pilsēta,

Viesītes novads,

Viļakas novads,

Viļānu novads,

Zilupes novads.

7.   Litva

Sljedeća područja u Litvi:

Alytaus rajono savivaldybė: Alovės, Butrimonių, Daugų, Krokialaukio, Miroslavo, Nemunaičio, Pivašiūnų Simno ir Raitininkų seniūnijos,

Anykščių rajono savivaldybė,

Biržų miesto savivaldybė,

Biržų rajono savivaldybė,

Druskininkų savivaldybė,

Elektrėnų savivaldybė,

Ignalinos rajono savivaldybė,

Jonavos rajono savivaldybė,

Joniškio rajono savivaldybė: Kepalių, Kriukų, Saugėlaukio ir Satkūnų seniūnijos,

Jurbarko rajono savivaldybė: Eržvilko, Jurbarko miesto ir Jurbarkų seniūnijos,

Kaišiadorių miesto savivaldybė,

Kaišiadorių rajono savivaldybė,

Kalvarijos savivaldybė,

Kauno miesto savivaldybė,

Kauno rajono savivaldybė,

Kazlų Rūdos savivaldybė,

Kelmės rajono savivaldybė: Tytuvėnų seniūnijos dalis į rytus ir pietus nuo kelio Nr. 157 ir į rytus nuo kelio Nr. 2105 ir Tytuvėnų apylinkių seniūnijos dalis į pietus nuo kelio Nr. 157 ir į rytus nuo kelio Nr. 2105, Užvenčio ir Šaukėnų seniūnijos,

Kėdainių rajono savivaldybė,

Kupiškio rajono savivaldybė,

Lazdijų rajono savivaldybė: Būdveičių, Kapčiamiesčio, Krosnos, Kūčiūnų ir Noragėlių seniūnijos,

Marijampolės savivaldybė: Igliaukos, Gudelių, Liudvinavo, Sasnavos, Šunskų seniūnijos,

Mažeikių rajono savivaldybė: Šerkšnėnų, Židikų ir Sedos seniūnijos,

Molėtų rajono savivaldybė,

Pakruojo rajono savivaldybė,

Panevėžio rajono savivaldybė,

Pasvalio rajono savivaldybė,

Radviliškio rajono savivaldybė: Aukštelkų seniūnija, Baisogalos seniūnijos dalis į vakarus nuo kelio Nr. 144, Radviliškio, Radviliškio miesto seniūnija, Šeduvos miesto seniūnijos dalis į pietus nuo kelio Nr. A9 ir į vakarus nuo kelio Nr. 3417,Tyrulių, Pakalniškių, Sidabravo, Skėmių, Šeduvos miesto seniūnijos dalis į šiaurę nuo kelio Nr. A9 ir į rytus nuo kelio Nr. 3417, ir Šiaulėnų seniūnijos,

Prienų miesto savivaldybė,

Prienų rajono savivaldybė: Ašmintos, Balbieriškio, Išlaužo, Naujosios Ūtos, Pakuonio, Šilavoto ir Veiverių seniūnijos,

Raseinių rajono savivaldybė: Ariogalos, Betygalos, Pagojukų, Šiluvos, Kalnųjų seniūnijos ir Girkalnio seniūnijos dalis į pietus nuo kelio Nr. A1,

Rokiškio rajono savivaldybė,

Šakių rajono savivaldybė,

Šalčininkų rajono savivaldybė,

Šilutės rajono savivaldybė: Rusnės seniūnija,

Širvintų rajono savivaldybės,Švenčionių rajono savivaldybė,

Tauragės rajono savivaldybė: Batakių ir Gaurės seniūnijos,

Telšių rajono savivaldybė: Degaičių, Gadūnavo, Luokės, Nevarėnų, Ryškėnų, Telšių miesto, Upynos, Varnių, Viešvėnų ir Žarėnų seniūnijos,

Trakų rajono savivaldybė,

Ukmergės rajono savivaldybė,

Utenos rajono savivaldybė,

Varėnos rajono savivaldybė,

Vilniaus miesto savivaldybė,

Vilniaus rajono savivaldybė,

Vilkaviškio rajono savivaldybė,

Visagino savivaldybė,

Zarasų rajono savivaldybė.

8.   Poljska

Sljedeća područja u Poljskoj:

w województwie warmińsko-mazurskim:

Gminy Kalinowo, Prostki, Stare Juchy i gmina wiejska Ełk w powiecie ełckim,

gminy Godkowo, Milejewo, Młynary, Pasłęk i część obszaru lądowego gminy Tolkmicko położona na południe od linii brzegowej Zalewu Wiślanego i Zatoki Elbląskiej do granicy z gminą wiejską Elbląg w powiecie elbląskim,

gminy Kruklanki, Wydminy, część gminy Ryn położona na północ od linii kolejowej łączącej miejscowości Giżycko i Kętrzyn i część gminy wiejskiej Giżycko położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 59 biegnącą od zachodniej granicy gminy do granicy miasta Giżycko, na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 biegnącą od południowej granicy gminy do granicy miasta Giżycko i na północ od granicy miasta Giżycka i miasto Giżycko w powiecie giżyckim,

gmina Gołdap, Dubeninki i część gminy Banie Mazurskie położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 650 w powiecie gołdapskim,

gmina Pozezdrze i część gminy Węgorzewo położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 biegnącą od południowo-wschodniej granicy gminy do skrzyżowania z drogą nr 650, a następnie na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 650 biegnącą od skrzyżowania z drogą nr 63 do skrzyżowania z drogą biegnącą do miejscowości Przystań i na wschód od linii wyznaczonej przez drogę łączącą miejscowości Przystań, Pniewo, Kamionek Wielki, Radzieje, Dłużec w powiecie węgorzewskim,

powiat olecki,

gminy Orzysz, Biała Piska i część gminy Pisz położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 58 w powiecie piskim,

gminy Górowo Iławeckie z miastem Górowo Iławeckie, Bisztynek, część gminy wiejskiej Bartoszyce położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 51 biegnącą od północnej granicy gminy do skrzyżowania z drogą nr 57 i na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 57 biegnącą od skrzyżowania z drogą nr 51 do południowej granicy gminy i miasto Bartoszyce w powiecie bartoszyckim,

gmina Kolno w powiecie olsztyńskim,

powiat braniewski,

gminy Kętrzyn z miastem Kętrzyn, Reszel i część gminy Korsze położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od wschodniej granicy łączącą miejscowości Krelikiejmy i Sątoczno i na wschód od linii wyznaczonej przez drogę łączącą miejscowości Sątoczno, Sajna Wielka biegnącą do skrzyżowania z drogą nr 590 w miejscowości Glitajny, a następnie na wschód od drogi nr 590 do skrzyżowania z drogą nr 592 i na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 592 biegnącą od zachodniej granicy gminy do skrzyżowania z drogą nr 590 w powiecie kętrzyńskim,

gminy Lubomino, Orneta, część gminy Kiwity położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 513, część gminy wiejskiej Lidzbark Warmiński położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 51 biegnącą od południowo - zachodniej granicy gminy do południowo - zachodniej granicy miasta Lidzbark Warmiński i na północ od granic miasta Lidzbark Warmiński oraz linii wyznaczonej przez drogę nr 513 biegnącą od wschodniej granicy gminy do wschodniej granicy miasta Lidzbark Warmiński w powiecie lidzbarskim,

część gminy Sorkwity położona na północ od drogi nr 16 i część gminy wiejskiej Mrągowo położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 16 biegnącą od zachodniej granicy gminy do granicy miasta Mrągowo oraz na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 59 biegnącą od wschodniej granicy gminy do granicy miasta Mrągowo w powiecie mrągowskim;

w województwie podlaskim:

powiat grajewski,

powiat moniecki,

powiat sejneński,

gminy Łomża, Piątnica, Śniadowo, Jedwabne, Przytuły i Wizna w powiecie łomżyńskim,

powiat miejski Łomża,

gminy Mielnik, Nurzec – Stacja, Grodzisk, Drohiczyn, Dziadkowice, Milejczyce i Siemiatycze z miastem Siemiatycze w powiecie siemiatyckim,

powiat hajnowski,

gminy Kobylin-Borzymy i Sokoły w powiecie wysokomazowieckim,

część gminy Zambrów położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr S8 w powiecie zambrowskim,

gminy Grabowo i Stawiski w powiecie kolneńskim,

gminy Czarna Białostocka, Dobrzyniewo Duże, Gródek, Juchnowiec Kościelny, Łapy, Michałowo, Supraśl, Suraż, Turośń Kościelna, Tykocin, Wasilków, Zabłudów, Zawady i Choroszcz w powiecie białostockim,

gminy Boćki, Orla, Bielsk Podlaski z miastem Bielsk Podlaski i część gminy Brańsk położona na południe od linii od linii wyznaczonej przez drogę nr 66 biegnącą od wschodniej granicy gminy do granicy miasta Brańsk w powiecie bielskim,

powiat suwalski,

powiat miejski Suwałki,

powiat augustowski,

powiat sokólski,

powiat miejski Białystok;

w województwie mazowieckim:

gminy Korczew, Kotuń, Paprotnia, Przesmyki, Wodynie, Skórzec, Mokobody, Mordy, Siedlce, Suchożebry i Zbuczyn i część gminy Kotuń położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę łączącą miejscowości Nowa Dąbrówka, Pieróg, Kotuń wzdłuż ulicy Gorzkowskiego i Kolejowej do przejazdu kolejowego łączącego się z ulicą Siedlecką, Broszków, Żuków w powiecie siedleckim,

powiat miejski Siedlce,

gminy Repki, Jabłonna Lacka, część gminy Bielany położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 i część gminy wiejskiej Sokołów Podlaski położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 w powiecie sokołowskim,

powiat łosicki,

gminy Brochów, Młodzieszyn, część gminy wiejskiej Sochaczew położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 92 biegnącą od wschodniej granicy gminy do granicy miasta Sochaczew oraz na północny wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 50 biegnącą od północnej granicy gminy do granicy miasta Sochaczew i część miasta Sochaczew położona na północny wschód od linii wyznaczonej przez drogi nr 50 i 92 w powiecie sochaczewskim,

powiat nowodworski,

gminy Joniec i Nowe Miasto w powiecie płońskim,

gminy Pokrzywnica, Świercze i część gminy Winnica położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę łączącą miejscowości Bielany, Winnica i Pokrzywnica w powiecie pułtuskim,

gminy Dąbrówka, Kobyłka, Marki, Radzymin, Wołomin, Zielonka i Ząbki w powiecie wołomińskim,

część gminy Somianka położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 62 w powiecie wyszkowskim,

gminy Dębe Wielkie, Halinów, Latowicz, Mrozy, Siennica, Sulejówek, część gminy Cegłów położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od zachodniej granicy gminy łączącą miejscowości Wiciejów, Mienia, Cegłów i na zachód od linii wyznaczonej przez drogę łączącą miejscowości Cegłów, Skwarne i Podskwarne biegnącą do wschodniej granicy gminy, część gminy Mińsk Mazowiecki położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 92 biegnącą od zachodniej granicy gminy do granicy miasta Mińsk Mazowiecki i na południe od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od wschodniej granicy miasta Mińsk Mazowiecki łączącą miejscowości Targówka, Budy Barcząckie do wschodniej granicy gminy i miasto Mińsk Mazowiecki w powiecie mińskim,

gminy Borowie, Wilga, Garwolin z miastem Garwolin, Górzno, Łaskarzew z miastem Łaskarzew, Maciejowice, Parysów, Pilawa, Miastków Kościelny, Sobolew i Trojanów w powiecie garwolińskim,

powiat otwocki,

powiat warszawski zachodni,

powiat legionowski,

powiat piaseczyński,

powiat pruszkowski,

gminy Chynów, Grójec, Jasieniec, Pniewy i Warka w powiecie grójeckim,

gminy Milanówek, Grodzisk Mazowiecki, Podkowa Leśna i Żabia Wola w powiecie grodziskim,

gminy Grabów nad Pilicą, Magnuszew, Głowaczów, Kozienice w powiecie kozienickim,

część gminy Stromiec położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 48 w powiecie białobrzeskim,

powiat miejski Warszawa;

w województwie lubelskim:

gminy Borki, Czemierniki, Kąkolewnica, Komarówka Podlaska, Wohyń i Radzyń Podlaski z miastem Radzyń Podlaski w powiecie radzyńskim,

gminy Stoczek Łukowski z miastem Stoczek Łukowski, Wola Mysłowska, Trzebieszów, Krzywda, Stanin, część gminy wiejskiej Łuków położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 biegnącą od północnej granicy gminy do granicy miasta Łuków i na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 806 biegnącą od wschodniej granicy miasta Łuków do wschodniej granicy gminy wiejskiej Łuków i miasto Łuków w powiecie łukowskim,

gminy Janów Podlaski, Kodeń, Tuczna, Leśna Podlaska, Rossosz, Łomazy, Konstantynów, Piszczac, Rokitno, Biała Podlaska, Zalesie, Terespol z miastem Terespol, Drelów, Międzyrzec Podlaski z miastem Międzyrzec Podlaski w powiecie bialskim,

powiat miejski Biała Podlaska,

gmina Łęczna i część gminy Spiczyn położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 829 w powiecie łęczyńskim,

część gminy Siemień położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 815 i część gminy Milanów położona na zachód od drogi nr 813 w powiecie parczewskim,

gminy Niedźwiada, Ostrówek, Abramów, Firlej, Kamionka, Michów i Lubartów z miastem Lubartów, w powiecie lubartowskim,

gminy Niemce i Garbów w powiecie lubelskim,

część gminy Piaski położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 17 biegnącą od wschodniej granicy gminy Piaski do skrzyżowania z drogą nr S12 i na wschód od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od skrzyżowania dróg nr 17 i nr S12 przez miejscowość Majdan Brzezicki do północnej granicy gminy w powiecie świdnickim;

gmina Fajsławice, Izbica, Kraśniczyn, część gminy Krasnystaw położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 17 biegnącą od północno – wschodniej granicy gminy do granicy miasta Krasnystaw, miasto Krasnystaw i część gminy Łopiennik Górny położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 17 w powiecie krasnostawskim,

gminy Dołhobyczów, Mircze, Trzeszczany, Werbkowice i część gminy wiejskiej Hrubieszów położona na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 844 oraz na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 74 i miasto Hrubieszów w powiecie hrubieszowskim,

gmina Telatyn, Tyszowce i część gminy Łaszczów położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 852 w powiecie tomaszowskim,

część gminy Wojsławice położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od północnej granicy gminy przez miejscowość Wojsławice do południowej granicy gminy w powiecie chełmskim,

gmina Grabowiec i Skierbieszów w powiecie zamojskim,

gminy Markuszów, Nałęczów, Kazimierz Dolny, Końskowola, Kurów, Wąwolnica, Żyrzyn, Baranów, część gminy wiejskiej Puławy położona na wschód od rzeki Wisły i miasto Puławy w powiecie puławskim,

gminy Annopol, Dzierzkowice i Gościeradów w powiecie kraśnickim,

gmina Józefów nad Wisłą w powiecie opolskim,

gmina Stężyca w powiecie ryckim;

w województwie podkarpackim:

gminy Radomyśl nad Sanem i Zaklików w powiecie stalowowolskim.

9.   Rumunjska

Sljedeća područja u Rumunjskoj:

Restul județului Maramureș care nu a fost inclus în Partea III cu următoarele comune:

Comuna Vișeu de Sus,

Comuna Moisei,

Comuna Borșa,

Comuna Oarța de Jos,

Comuna Suciu de Sus,

Comuna Coroieni,

Comuna Târgu Lăpuș,

Comuna Vima Mică,

Comuna Boiu Mare,

Comuna Valea Chioarului,

Comuna Ulmeni,

Comuna Băsești,

Comuna Baia Mare,

Comuna Tăuții Magherăuș,

Comuna Cicărlău,

Comuna Seini,

Comuna Ardusat,

Comuna Farcasa,

Comuna Salsig,

Comuna Asuaju de Sus,

Comuna Băița de sub Codru,

Comuna Bicaz,

Comuna Grosi,

Comuna Recea,

Comuna Baia Sprie,

Comuna Sisesti,

Comuna Cernesti,

Copalnic Mănăstur,

Comuna Dumbrăvița,

Comuna Cupseni,

Comuna Șomcuța Mare,

Comuna Sacaleșeni,

Comuna Remetea Chioarului,

Comuna Mireșu Mare,

Comuna Ariniș,

Județul Bistrița-Năsăud.

Județul Botoșani.

DIO III.

1.   Latvija

Sljedeća područja u Latviji:

Brocēnu novada Cieceres un Gaiķu pagasts, Remtes pagasta daļa uz rietumiem no autoceļa 1154 un P109, Brocēnu pilsēta,

Saldus novada Saldus, Zirņu, Lutriņu un Jaunlutriņu pagasts, Saldus pilsēta.

2.   Litva

Sljedeća područja u Litvi:

Akmenės rajono savivaldybė,

Alytaus miesto savivaldybė,

Alytaus rajono savivaldybė: Alytaus, Punios seniūnijos,

Birštono savivaldybė,

Jurbarko rajono savivaldybė: Girdžių, Juodaičių, Raudonės, Seredžiaus,Skirsnemunės, Šimkaičiųir Veliuonos seniūnijos,

Joniškio rajono savivaldybė: Gaižaičių, Gataučių, Joniškio, Rudiškių, Skaistgirio, Žagarės seniūnijos,

Lazdijų rajono savivaldybė: Lazdijų miesto, Lazdijų, Seirijų, Šeštokų, Šventežerio, Teizių ir Veisiejų seniūnijos,

Marijampolės savivaldybė:Degučių, Mokolų, Narto, Marijampolės seniūnijos,

Mažeikių rajono savivaldybės: Laižuvos, Mažeikių apylinkės, Mažeikių, Reivyčių, Tirkšlių ir Viekšnių seniūnijos,

Prienų rajono savivaldybė: Jiezno ir Stakliškių seniūnijos,

Radviliškio rajono savivaldybė: Baisogalos seniūnijos dalis į rytus nuo kelio Nr. 144, Grinkiškio ir Šaukoto seniūnijos,

Raseinių rajono savivaldybė: Kalnųjų seniūnijos ir Girkalnio seniūnijos dalis į pietus nuo kelio Nr. A1,

Šiaulių miesto savivaldybė,

Šiaulių rajono savivaldybė,

Telšių rajono savivaldybė: Tryškių seniūnija,

3.   Poljska

Sljedeća područja u Poljskoj:

w województwie warmińsko-mazurskim:

gmina Sępopol i część gminy wiejskiej Bartoszyce położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 51 biegnącą od północnej granicy gminy do skrzyżowania z drogą nr 57 i na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 57 biegnącą od skrzyżowania z drogą nr 51 do południowej granicy gminy w powiecie bartoszyckim,

gminy Srokowo, Barciany i część gminy Korsze położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od wschodniej granicy łączącą miejscowości Krelikiejmy i Sątoczno i na zachód od linii wyznaczonej przez drogę łączącą miejscowości Sątoczno, Sajna Wielka biegnącą do skrzyżowania z drogą nr 590 w miejscowości Glitajny, a następnie na zachód od drogi nr 590 do skrzyżowania z drogą nr 592 i na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 592 biegnącą od zachodniej granicy gminy do skrzyżowania z drogą nr 590 w powiecie kętrzyńskim,

gmina Budry i część gminy Węgorzewo położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 biegnącą od południowo-wschodniej granicy gminy do skrzyżowania z drogą nr 650, a następnie na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 650 biegnącą od skrzyżowania z drogą nr 63 do skrzyżowania z drogą biegnącą do miejscowości Przystań i na zachód od linii wyznaczonej przez drogę łączącą miejscowości Przystań, Pniewo, Kamionek Wielki, Radzieje, Dłużec w powiecie węgorzewskim,

część gminy Banie Mazurskie położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 650 w powiecie gołdapskim,

w województwie mazowieckim:

gminy Domanice i Wiśniew w powiecie siedleckim,

w województwie lubelskim:

gminy Białopole, Dubienka, Chełm, Leśniowice, Wierzbica, Sawin, Ruda Huta, Dorohusk, Kamień, Rejowiec, Rejowiec Fabryczny z miastem Rejowiec Fabryczny, Siedliszcze, Żmudź i część gminy Wojsławice położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od północnej granicy gminy do miejscowości Wojsławice do południowej granicy gminy w powiecie chełmskim,

powiat miejski Chełm,

gmina Siennica Różana część gminy Łopiennik Górny położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 17 i część gminy Krasnystaw położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 17 biegnącą od północno – wschodniej granicy gminy do granicy miasta Krasnystaw w powiecie krasnostawskim,

gminy Hanna, Hańsk, Wola Uhruska, Urszulin, Stary Brus, Wyryki i gmina wiejska Włodawa w powiecie włodawskim,

gminy Cyców, Ludwin, Puchaczów, Milejów i część gminy Spiczyn położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 829 w powiecie łęczyńskim,

gmina Trawniki w powiecie świdnickim,

gminy Jabłoń, Podedwórze, Dębowa Kłoda, Parczew, Sosnowica, część gminy Siemień położona na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 815 i część gminy Milanów położona na wschód od drogi nr 813 w powiecie parczewskim,

gminy Sławatycze, Sosnówka, i Wisznice w powiecie bialskim,

gmina Ulan Majorat w powiecie radzyńskim,

gminy Ostrów Lubelski, Serniki i Uścimów w powiecie lubartowskim,

gmina Wojcieszków i część gminy wiejskiej Łuków położona na zachód od linii wyznaczonej przez drogę nr 63 biegnącą od północnej granicy gminy do granicy miasta Łuków, a następnie na północ, zachód, południe i wschód od linii stanowiącej północną, zachodnią, południową i wschodnią granicę miasta Łuków do jej przecięcia się z drogą nr 806 i na południe od linii wyznaczonej przez drogę nr 806 biegnącą od wschodniej granicy miasta Łuków do wschodniej granicy gminy wiejskiej Łuków w powiecie łukowskim,

gminy Horodło, Uchanie i część gminy wiejskiej Hrubieszów położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 844 biegnącą od zachodniej granicy gminy wiejskiej Hrubieszów do granicy miasta Hrubieszów oraz na północ od linii wyznaczonej przez drogę nr 74 biegnącą od wschodniej granicy miasta Hrubieszów do wschodniej granicy gminy wiejskiej Hrubieszów w powiecie hrubieszowskim,

w województwie podkarpackim:

gminy Cieszanów, Lubaczów z miastem Lubaczów i część gminy Oleszyce położona na północ od linii wyznaczonej przez drogę biegnącą od wschodniej granicy gminy przez miejscowość Borchów do skrzyżowania z drogą nr 865 w miejscowości Oleszyce, a następnie na wschód od linii wyznaczonej przez drogę nr 865 biegnącą w kierunku północno-wschodnim do skrzyżowania z drogą biegnąca w kierunku północno-zachodnim przez miejscowość Lubomierz - na północ od linii wyznaczonej przez tę drogę do skrzyżowania z drogą łączącą miejscowości Uszkowce i Nowy Dzików – na wschód od tej drogi w powiecie lubaczowskim.

4.   Rumunjska

Sljedeća područja u Rumunjskoj:

Zona orașului București,

Județul Constanța,

Județul Satu Mare,

Județul Tulcea,

Județul Bacău,

Județul Bihor,

Județul Brăila,

Județul Buzău,

Județul Călărași,

Județul Dâmbovița,

Județul Galați,

Județul Giurgiu,

Județul Ialomița,

Județul Ilfov,

Județul Prahova,

Județul Sălaj,

Județul Vaslui,

Județul Vrancea,

Județul Teleorman,

Partea din județul Maramureș cu următoarele delimitări:

Comuna Petrova,

Comuna Bistra,

Comuna Repedea,

Comuna Poienile de sub Munte,

Comuna Vișeu e Jos,

Comuna Ruscova,

Comuna Leordina,

Comuna Rozavlea,

Comuna Strâmtura,

Comuna Bârsana,

Comuna Rona de Sus,

Comuna Rona de Jos,

Comuna Bocoiu Mare,

Comuna Sighetu Marmației,

Comuna Sarasau,

Comuna Câmpulung la Tisa,

Comuna Săpânța,

Comuna Remeti,

Comuna Giulești,