o izmjeni priloga I., II., III. i IV. Uredbi Vijeća (EZ) br. 44/2001 o nadležnosti, priznavanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima

uzimajući u obzir Uredbu Vijeća (EZ) br. 44/2001 od 22. prosinca 2000. o nadležnosti, priznavanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima (1), a posebno njezin članak 74.,

Prilozi od I. do IV. Uredbi (EZ) br. 44/2001 zamjenjuju se odgovarajućim prilozima ovoj Uredbi.

Ova Uredba stupa na snagu sljedećeg dana od dana objave u Službenom listu Europske unije.

PRILOG I.

Pravila o nadležnosti iz članka 3. stavka 2. i članka 4. stavka 2.

—	u Belgiji: članci od 5. do 14. Zakona od 16. srpnja 2004. o međunarodnom privatnom pravu,

—	u Bugarskoj: članak 4. stavak 1. podstavak 2. Zakonika o međunarodnom privatnom pravu,

—	u Češkoj: članak 86. Zakona br. 99/1963 Coll., Zakona o parničnom postupku (občanský soudní řád), kako je izmijenjen,

—	u Njemačkoj: članak 23. Zakona o parničnom postupku (Zivilprozeßordnung),

—	u Estoniji: članak 86. Zakona o parničnom postupku (tsiviilkohtumenetluse seadustik),

—	u Grčkoj: članak 40. Zakona o parničnom postupku (Κώδικας Πολιτικής Δικονομίας),

—	u Francuskoj: članci 14. i 15. Građanskog zakonika (Code civil),

—	u Irskoj: pravila koja omogućuju da se nadležnost zasniva na dostavi dokumenta o početku postupka tuženiku za vrijeme njegove privremene nazočnosti u Irskoj,

—	u Italiji: članci 3. i 4. Zakona 218 od 31. svibnja 1995.,

—	na Cipru: odjeljak 21. stavak 2. Zakona o sudovima br. 14. iz 1960., kako je izmijenjen,

—	u Latviji: odjeljak 27. i stavci 3., 5., 6. i 9. odjeljka 28. Zakona o parničnom postupku (Civilprocesa likums),

—	u Litvi: članak 31. Zakona o parničnom postupku (Civilinio proceso kodeksas),

—	u Luksemburgu: članci 14. i 15. Građanskog zakonika (Code civil),

—	u Mađarskoj: članak 57. Uredbe sa zakonskom snagom br. 13. iz 1979. o međunarodnom privatnom pravu (a nemzetközi magánjogról szóló 1979. évi 13. törvényerejű rendelet),

—	na Malti: članci 742., 743. i 744. Zakonika o organizaciji i parničnom postupku – poglavlje 12. (Kodiċi ta’ Organizzazzjoni u Proċedura Ċivili – Kap. 12) i članak 549. Trgovačkog zakonika – Poglavlje 13 (Kodiċi tal-kummerċ – Kap. 13),

—	u Austriji: članak 99. Zakona o sudskoj nadležnosti (Jurisdiktionsnorm),

—

u Poljskoj: članci 1103. i 1110. Zakona o parničnom postupku (Kodeks postępowania cywilnego), ako nadležnost uspostavlja na temelju prebivališta tuženika u Poljskoj, činjenice da tuženik u Poljskoj ima imovinu ili da je nositelj vlasničkih prava u Poljskoj, činjenice da se predmet spora nalazi u Poljskoj i činjenice da je jedna od stranaka državljanin Poljske,

—	u Portugalu: članak 65. i članak 65.A Zakona o parničnom postupku (Código de Processo Civil) i članka 11. Zakona o postupku u sporovima iz radnih odnosa (Código de Processo de Trabalho),

—	u Rumunjskoj: članci 148.-157. Zakona br. 105/1992 o odnosima u međunarodnom privatnom pravu,

—	u Sloveniji: članak 48. stavak 2. Zakona o međunarodnom privatnom pravu i postupku u vezi s člankom 47. stavkom 2. Zakona o parničnom postupku i članak 58. Zakona o međunarodnom privatnom pravu i postupku u vezi s člankom 59. Zakona o parničnom postupku,

—	u Slovačkoj: članci 37. do 37.e Zakona br. 97/1963 o međunarodnom privatnom pravu i Poslovnik koji se odnosi na Zakon,

—	u Finskoj: druga, treća i četvrta rečenica prvoga stavka odjeljka 1. Poglavlja 10. Zakona o sudskom postupku (oikeudenkäymiskaari/rättegångsbalken),

—	u Švedskoj: prva rečenica prvog stavka odjeljka 3. Poglavlja 10. Zakona o sudskom postupku (rättegångsbalken),

—

u Ujedinjenoj Kraljevini: pravila koja omogućuju zasnivanje nadležnosti na:

(a)	dostavi dokumenta o početku postupka tuženiku za vrijeme njegove privremene nazočnosti u Ujedinjenoj Kraljevini; ili

(b)	postojanja imovine tuženika u Ujedinjenoj Kraljevini; ili

(c)	zapljeni imovine, koje se nalazi u Ujedinjenoj Kraljevini, od strane tužitelja.

PRILOG II.

Sudovi ili nadležna tijela kod kojih se može podnijeti zahtjev iz članka 39. su sljedeći:

—	u Belgiji: „tribunal de première instance” ili „rechtbank van eerste aanleg” ili „erstinstanzliches Gericht”

—	u Bugarskoj: „окръжния съд”,

—	u Češkoj: „okresní soud” ili „soudní exekutor”,

—

u Njemačkoj:

(a)	predsjednik sudskoga vijeća„Landgericht”;

(b)	bilježnik u postupku proglašenja izvršnosti javne isprave,

—	u Estoniji: „maakohus” (okružni sud)

—	u Grčkoj, „Μονομελές Πρωτοδικείο”,

—	u Španjolskoj, „Juzgado de Primera Instancia”,

—

u Francuskoj:

(a)	„greffier en chef du tribunal de grande instance”;

(b)	„président de la chambre départementale des notaires” u slučaju zahtjeva za proglašenjem izvršnosti bilježničke isprave,

—	u Irskoj, „High Court”,

—	u Italiji, „corte d’appello”,

—	na Cipru, „Επαρχιακό Δικαστήριο” ili u slučaju presude uzdržavanja „Οικογενειακό Δικαστήριο”,

—	u Latviji, „Οικογενειακό Δικαστήριο”,

—	u Litvi, „Lietuvos apeliacinis teismas”,

—	u Luksemburgu, predsjednik „tribunal d’arrondissement”,

—	u Mađarskoj, „megyei bíróság székhelyén működő helyi bíróság”, a u Budimpešti „Budai Központi Kerületi Bíróság”,

—	na Malti, „Prim Awla tal-Qorti Ċivili”, ili „Qorti tal-Maġistrati ta Għawdex fil-ġurisdizzjoni superjuri tagħha”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Reġistratur tal-Qorti”, putem „Ministru responsabbli għall-Ġustizzja”,

—	u Nizozemskoj, „voorzieningenrechter van de rechtbank”,

—	u Austriji, „Bezirksgericht”,

—	u Poljskoj, „sąd okręgowy”,

—	u Portugalu, „Tribunal de Comarca”,

—	u Rumunjskoj, „Tribunal”,

—	u Sloveniji, „okrožno sodišče”,

—	u Slovačkoj, „okresný súd”,

—	u Finskoj, „käräjäoikeus/tingsrätt”,

—	u Švedskoj, „Svea hovrätt”,

—

u Ujedinjenoj Kraljevini:

(a)	u Engleskoj i Walesu, „High Court of Justice”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Magistrates Court”, putem „Secretary of State”;

(b)	u Škotskoj, „Court of Session”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Sheriff Court” putem „Secretary of State”;

(c)	u Sjevernoj Irskoj, „High Court of Justice”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Magistrates Court” putem „Secretary of State”;

(d)	na Gibraltaru, „Supreme Court of Gibraltar”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Magistrates Court” putem „Attorney General of Gibraltar”.

PRILOG III.

Sudovi kojima je moguće podnijeti pravne lijekove iz članka 43. stavka 2. su sljedeći:

—

u Belgiji,

(a)	pravni lijek tuženika, „tribunal de première instance” ili „rechtbank van eerste aanleg” ili „erstinstanzliches Gericht”

(b)	u pogledu žalbe tužitelja, „Cour d’ appel” ili „hof van beroep”,

—	u Bugarskoj, „Апелативен съд – София”,

—	u Češkoj, žalbeni sud putem okružnog suda,

—	u Njemačkoj, „Oberlandesgericht”,

—	u Estoniji, „ringkonnakohus”;

—	u Grčkoj, „Εφετείο”,

—	u Španjolskoj, „uzgado de Primera Instancia”, koji je donio odluku koja se pobija žalbom o kojoj odlučuje „Audiencia Provincial”,

—

u Francuskoj:

(a)	„cour d’appe” u vezi odluka kojima se prihvaća zahtjev;

(b)	sudac predsjednik „tribunal de grande instance”, u vezi odluka kojima se odbija zahtjev,

—	u Irskoj, „High Court”,

—	u Islandu, „heradsdomur”,

—	u Italiji, „corte d’appello”,

—	na Cipru, „Επαρχιακό Δικαστήριο” ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Οικογενειακό Δικαστήριο”,

—	u Latviji, „Apgabaltiesa” putem „rajona (pilsētas) tiesa”,

—	u Litvi, „Lietuvos apeliacinis teismas”,

—	u Luksemburgu, „Cour supérieure de Justice”, koji zasjeda kao žalbeni sud za građanske sporove,

—	u Mađarskoj, mjesni sud smješten u sjedištu okružnog suda (u Budimpešti Središnji okružni sud Budima), o pravnom lijeku odlučuje okružni sud (u Budimpešti Glavni sud),

—	na Malti, „Qorti ta’ l-Appell” u skladu s postupkom za pravne lijekove utvrđenim u „Kodiċi ta’ Organizzazzjoni u Proċedura Ċivili – Kap.12”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „ċitazzjoni” pred „Prim’ Awla tal-Qorti ivili jew il-Qorti tal-Maġistrati ta’ Għawdex fil-ġurisdizzjoni superjuri tagħha”,

—

u Nizozemskoj,

(a)	za tuženika, „arrondissementsrechtbank”;

(b)	za tužitelja, „gerechtshof”,

—	u Austriji, „Landesgericht putem Bezirksgericht,”

—	u Poljskoj, „sąd apelacyjny” putem „sąd okręgowy”,

—	u Portugalu je nadležan sud „Tribunal da Relação”. Pravni lijekovi se podnose u skladu s važećim nacionalnim pravom, upućivanjem zahtjeva sudu koji je donio osporavanu odluku,

—	u Rumunjskoj, „Curte de Apel”,

—	u Sloveniji, „okrožno sodišče”,

—	u Slovačkoj, žalbeni sud putem okružnog suda, čija odluka je predmet žalbe.

—	u Finskoj, „hovioikeus/hovrätt”,

—	u Švedskoj, „Svea hovrätt”,

—

u Ujedinjenoj Kraljevini:

(a)	u Engleskoj i Welsu, „High Court of Justice”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Magistrates’ Court”;

(b)	u Škotskoj, „Court of Session”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Sheriff Court”;

(c)	u Sjevernoj Irskoj, „High Court of Justice”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Magistrates’ Court”;

(d)	na Gibraltaru, „Supreme Court of Gibraltar”, ili u slučaju odluke o uzdržavanju „Magistrates’ Court”.

PRILOG IV.

Pravni lijekovi koji se mogu podnijeti u skladu s člankom 44. su sljedeći:

—	u Belgiji, Grčkoj, Španjolskoj, Francuskoj, Italiji, Luksemburgu i Nizozemskoj kasacijska žalba,

—	u Bugarskoj, „обжалване пред Върховния касационен съд”,

—	u Češkoj, „dovolání’” i „žaloba pro zmatečnost”

—	u Njemačkoj, „Rechtsbeschwerde”,

—	u Estoniji, „kassatsioonikaebus”,

—	u Irskoj, pravni lijek iz formalnih razloga Vrhovnom sudu,

—	u Islandu, pravni lijek na „Hæstiréttur”,

—	na Cipru, pravni lijek Vrhovnom sudu,

—	u Latviji, pravni lijek na „Augstākās tiesas Senāts” putem „Apgabaltiesa”,

—	u Litvi, pravni lijek na „Lietuvos Aukščiausiasis Teismas”,

—	u Mađarskoj, „felülvizsgálati kérelem”,

—	na Malti ne postoji mogućnost dodatnog pravnog lijeka; u slučaju odluke o uzdržavanju „Qorti ta’ l-Appell” u skladu s postupkom utvrđenim za pravni lijek u „kodiċi ta Organizzazzjoni u Procedura Ċivili – Kap. 12”,

—	u Austriji, „Revisionsrekurs”,

—	u Poljskoj, „skarga kasacyjna”,

—	u Portugalu, pravni lijek iz formalnih razloga.

—	u Rumunjskoj, „contestatie in anulare” ili „revizuire”,

—	u Sloveniji, pravni lijek na „Vrhovno sodišče Republike Slovenije”,

—	u Slovačkoj, „dovolanie”,

—	u Finskoj, pravni lijek na „korkein oikeus/högsta domstolen”,

—	u Švedskoj, pravni lijek na „Högsta domstolen”,

—	u Ujedinjenoj Kraljevini, jedan dodatni pravni lijek iz formalnih razloga.