05/Sv. 003

Službeni list Europske unije

258

32007R1430

L 320/3

SLUŽBENI LIST EUROPSKE UNIJE

05.12.2007.

UREDBA KOMISIJE (EZ) br. 1430/2007

od 5. prosinca 2007.

o izmjeni priloga II. i III. Direktivi 2005/36/EZ Europskog parlamenta i Vijeća o priznavanju stručnih kvalifikacija

(Tekst značajan za EGP)

KOMISIJA EUROPSKIH ZAJEDNICA,

uzimajući u obzir Ugovor o osnivanju Europske zajednice,

uzimajući u obzir Direktivu 2005/36/EZ Europskog parlamenta i Vijeća od 7. rujna 2005. o priznavanju stručnih kvalifikacija (1), a posebno njezin članak 11. točku (c) podtočku ii. i članak 13. stavak 2. treći podstavak,

budući da:

(1)	Njemačka, Luksemburg, Austrija i Italija podnijele su utemeljene zahtjeve za izmjene Priloga II. Direktivi 2005/36/EZ. Nizozemska je podnijela utemeljeni zahtjev za izmjenu Priloga III. Direktivi 2005/36/EZ.

(2)

Njemačka je zatražila dodavanje riječi „zdravlje” („Gesundheit”) nazivu pedijatrijska medicinska sestra („Kinderkrankenschwester/Kinderkrankenpfleger”). Zakon od 16. srpnja 2003. o sestrinskoj skrbi, koji je stupio na snagu 1. siječnja 2004., izmijenio je sadržaj odgovarajućeg programa osposobljavanja i promijenio njegov naziv u „pedijatrijska medicinska sestra u javnom zdravstvu” („Gesundheits- und Kinderkrankenpfleger(in)”). Struktura i uvjeti za pristup izobrazbi ostaju nepromijenjeni.

(3)

Njemačka je zatražila uklanjanje profesije psihijatrijska medicinska sestra („Psychiatrische(r) Krankenschwester/Krankenpfleger”) iz Priloga II. jer je osposobljavanje za tu profesiju komplementarno programu osposobljavanja za medicinske sestre odgovorne za opću zdravstvenu skrb te je stoga uključeno u definiciju diplome.

(4)

Njemačka je zatražila dodavanje profesije njegovateljica/njegovatelj starijih osoba („Altenpflegerin und Altenpfleger”), koje ispunjava uvjete predviđene u članku 11. točki (c) podtočki ii. Direktive 2005/36/EZ, što je razvidno iz Zakona od 17. studenoga 2000. o zdravstvenoj skrbi za starije osobe te Pravilnika od 26. studenoga 2002. o izobrazbi i ispitima za profesiju medicinske sestre u gerijatriji.

(5)

Naposljetku, Njemačka je zatražila da se profesije izrađivač kirurških zavoja („Bandagist”) i ortopedski tehničar („Orthopädiemechaniker”) spoje pod nazivom ortopedski tehničar („Orthopädietechniker”), u skladu s Pravilnikom o obrtima (Handwerksordnung u obliku objavljenom 24. rujna 1998. (BGBl. I. str. 3074.; 2006. I. str. 2095.), kako je zadnje izmijenjen člankom 146. Pravilnika od 31. listopada 2006. (BGBl. I. str. 2407.)).

(6)

Luksemburg je zatražio da se naziv za „pedijatrijsku medicinsku sestru” („infirmier puériculteur”) zamijeni nazivom „infirmier en pédiatrie” (bez izmjena u engleskom prijevodu), da se naziv „medicinska sestra - anestetičar” („infirmier anesthésiste”) zamijeni nazivom „medicinska sestra za anesteziju i intenzivnu njegu” („infirmier en anesthésie et réanimation”) te da se naziv „kvalificirani/kvalificirana maser/maserka” („masseur diplômé”) zamijeni nazivom „maser/maserka” („masseur”), u skladu s izmijenjenim Zakonom od 26. ožujka 1992. o obavljanju i prevrednovanju određenih profesija u zdravstvu. Rješenja za osposobljavanje ostala su nepromijenjena.

(7)	Austrija je zatražila podrobniji opis osposobljavanja za pedijatrijske medicinske sestre i psihijatrijske medicinske sestre, kako je utvrđeno u Zakonu o sestrinskoj skrbi (BGBl. I. br. 108/1997).

(8)

Italija je zatražila da se iz Priloga II. uklone profesije građevinski geometar („geometra”) i mjernik zemlje („perito agrario”) zato što zahtijevaju osposobljavanje koje je obuhvaćeno definicijom diplome sadržane u članku 55. Predsjedničkog ukaza br. 328 od 5. lipnja 2001. i Prilogu I. Zakonodavnom ukazu br. 227 od 8. srpnja 2003.

(9)

Njemačka, Luksemburg i Austrija zatražile su da se u Prilog II. uvrsti niz programa osposobljavanja kojima se stječe naziv majstora (Meister/Maître). Te programe osposobljavanja uređuje sljedeće zakonodavstvo: za Njemačku: Pravilnik o obrtima (Handwerksordnung u obliku objavljenom 24. rujna 1998. (BGBl. I. str. 3074.; 2006. I. str. 2095.), kako je zadnje izmijenjen člankom 146. Pravilnika od 31. listopada 2006. (BGBl. I. str. 2407.)); za Luksemburg: Zakon od 28. prosinca 1988. (SL od 28. prosinca 1988. A br. 72.) i Uredba Velikog Vojvode od 4. veljače 2005. (SL od 10. ožujka 2005. A – br. 29.); za Austriju: Pravilnik o trgovini i industriji (Gewerbeordnung) iz 1994. (BGBl. br. 194/1994, kako je izmijenjen u BGBl. I. br. 15/2006). Ti programi osposobljavanja ispunjavaju uvjete utvrđene u članku 11. točki (c) podtočki ii. Direktive 2005/36/EZ.

(10)

Nizozemska je zatražila izmjenu opisa reguliranih programa osposobljavanja u Prilogu III. kako bi se uzele u obzir promjene uvedene Zakonom o obrazovanju i stručnom osposobljavanju (Zakon WEB iz 1996.). Ti programi osposobljavanja ispunjavaju uvjete utvrđene u trećem podstavku članka 13. stavka 2. Direktive 2005/36/EZ.

(11)	Direktivu 2005/36/EZ treba stoga na odgovarajući način izmijeniti.

(12)	Mjere predviđene ovom Uredbom u skladu su s mišljenjem Odbora za priznavanje stručnih kvalifikacija,

DONIJELA JE OVU UREDBU:

Članak 1.

Ovom se Uredbom prilozi II. i III. Direktivi 2005/36/EZ izmjenjuju kako je utvrđeno u Prilogu ovoj Uredbi.

Članak 2.

Ova Uredba stupa na snagu dvadesetog dana od dana objave u Službenom listu Europske unije.

Ova je Uredba u cijelosti obvezujuća i izravno se primjenjuje u svim državama članicama.

Sastavljeno u Bruxellesu 5. prosinca 2007.

Za Komisiju

Charlie McCREEVY

Član Komisije

(1) SL L 255, 30.9.2005., str. 22. Direktiva kako je izmijenjena Direktivom Vijeća 2006/100/EZ (SL L 363, 20.12.2006., str. 141.).

PRILOG

Prilozi II. i III. Direktivi 2005/36/EZ izmjenjuju se kako slijedi:

Prilog II. mijenja se kako slijedi:

Točka 1. mijenja se kako slijedi:

(a)

u naslovu „u Njemačkoj”,

prva alineja zamjenjuje se sljedećim:

„—	pedijatrijska medicinska sestra u javnom zdravstvu (‚Gesundheits- und Kinderkrankenpfleger(in)’),”;

ii.	briše se četrnaesta alineja;

iii.

dodaje se sljedeća alineja:

„—	njegovateljica/njegovatelj starijih osoba (‚Altenpflegerin und Altenpfleger’);”

(b)

u naslovu „u Luksemburgu” peta, šesta i sedma alineja zamjenjuju se sljedećim:

„—	pedijatrijska medicinska sestra,

—	medicinska sestra — za anesteziju i intenzivnu njegu,

—

maser,”

(c)

u naslovu „u Austriji”,

nakon prve alineje koja se odnosi na specijalno osnovno osposobljavanje za medicinske sestre koje se specijaliziraju za zdravstvenu njegu djece i mladih („spezielle Grundausbildung in der Kinder- und Jugendlichenpflege”), dodaje se sljedeći tekst:

„koja zahtijeva obrazovanje i osposobljavanje u ukupnom trajanju od najmanje trinaest godina, uključujući najmanje desetogodišnje opće školsko obrazovanje i trogodišnje stručno obrazovanje u školi za medicinske sestre, koje završava ispitom koji se mora položiti kako bi se stekla diploma”;

ii.

nakon druge alineje koja se odnosi na specijalno osnovno osposobljavanje za medicinske sestre koje se specijaliziraju za psihijatrijsku njegu („spezielle Grundausbildung in der psychiatrischen Gesundheits- und Krankenpflege”), dodaje se sljedeći tekst:

u točki 2., naslov „u Njemačkoj” mijenja se kako slijedi:

treća alineja zamjenjuje se sljedećim:

„—	ortopedski tehničar (‚Orthopädietechniker’),”;

ii.	briše se peta alineja;

sljedeći tekst dodaje se nakon točke 2.:

„2.a

Majstor (Meister/Maître) (obrazovanje i stručno osposobljavanje kojim se stječe naziv majstora (Meister/Maître)) u sljedećim profesijama:

u Njemačkoj:

—	metalski radnik (‚Metallbauer’),

—	izrađivač kirurških instrumenata (‚Chirurgiemechaniker’),

—	autokaroserist (‚Karosserie- und Fahrzeugbauer’),

—	automehaničar (‚Kraftfahrzeugtechniker’),

—	mehaničar za motocikle i bicikle (‚Zweiradmechaniker’),

—	mehaničar za rashladne uređaje (‚Kälteanlagenbauer’),

—	informatičar (‚Informationstechniker’),

—	mehaničar za poljoprivredne i građevinske strojeve (‚Landmaschinenmechaniker’),

—	puškar (‚Büchsenmacher’),

—	vodoinstalater (‚Klempner’),

—	instalater i monter opreme za grijanje (‚Installateur und Heizungsbauer’),

—	elektrotehničar (‚Elektrotechniker’),

—	izrađivač električnih strojeva (‚Elektromaschinenbauer’),

—	graditelj čamaca i brodova (‚Boots- und Schiffbauer’),

—	zidar i betonirac (‚Maurer und Betonbauer’),

—	mehaničar za peći i uređaje za grijanje toplim zrakom (‚Ofen- und Luftheizungsbauer’),

—	tesar (‚Zimmerer’),

—	krovopokrivač (‚Dachdecker’),

—	graditelj cesta (‚Straßenbauer’),

—	monter toplinske i zvučne izolacije (‚Wärme-, Kälte- und Schallschutzisolierer’),

—	kopač bunara (‚Brunnenbauer’),

—	klesar (‚Steinmetz und Steinbildhauer’),

—	štukater (‚Stuckateur’),

—	soboslikar i lakirer (‚Maler und Lackierer’),

—	monter građevinskih skela (‚Gerüstbauer’),

—	dimnjačar (‚Schornsteinfeger’),

—	finomehaničar (‚Feinwerkmechaniker’),

—	stolar (‚Tischler’),

—	užar (‚Seiler’),

—	pekar (‚Bäcker’),

—	slastičar (‚Konditor’),

—	mesar (‚Fleischer’),

—	frizer (‚Frisör’),

—	staklar (‚Glaser’),

—	staklopuhač i izrađivač staklenih naprava (‚Glasbläser und Glasapparatebauer’),

—	vulkanizer i serviser pneumatike (‚Vulkaniseur und Reifenmechaniker’);

u Luksemburgu:

—	pekar/slastičar (‚boulanger-pâtissier’),

—	slastičar, čokolater i sladoledar (‚pâtissier-chocolatier-confiseur-glacier’),

—	mesar (‚boucher-charcutier’),

—	mesar za konjsko meso (‚boucher-charcutier-chevalin’),

—	ugostitelj (‚traiteur’),

—	mlinar (‚meunier’),

—	krojač/modni kreator (‚tailleur-couturier’),

—	modist/klobučar (‚modiste-chapelier’),

—	krznar (‚fourreur’),

—	obućar (‚bottier-cordonnier’),

—	urar (‚horloger’),

—	draguljar/zlatar (‚bijoutier-orfèvre’),

—	frizer (‚coiffeur’),

—	kozmetičar (‚esthéticien’),

—	mehaničar za opću mehaniku (‚mécanicien en mécanique générale’),

—	monter dizala, teretnih dizala, pokretnih stuba i opreme za rukovanje robom (‚installateur d’ascenseurs, de monte-charges, d’escaliers mécaniques et de matériel de manutention’),

—	puškar (‚armurier’),

—	kovač (‚forgeron’),

—	mehaničar za industrijske i građevinske strojeve i opremu (‚mécanicien de machines et de matériels industriels et de la construction’),

—	elektromehaničar za automobile i motocikle (‚mécanicien-électronicien d’autos et de motos’),

—	proizvođač i serviser karoserije (‚constructeur réparateur de carosseries’),

—	serviser i ličilac za motorna vozila (‚débosseleur-peintre de véhicules automoteurs’),

—	navijač (‚bobineur’),

—	elektrotehničar za audiovizualne instalacije i naprave (‚électronicien d’installations et d’appareils audiovisuels’),

—	instalater i serviser kabelske televizijske mreže (‚constructeur réparateur de réseaux de télédistribution’),

—	tehničar za uredsku opremu i informatičku tehnologiju (‚électronicien en bureautique et en informatique’),

—	mehaničar za poljoprivrednu i vinogradarsku opremu (‚mécanicien de machines et de matériel agricoles et viticoles’),

—	kotlar (‚chaudronnier’),

—	galvanizer (‚galvaniseur’),

—	procjenitelj za motorna vozila (‚expert en automobiles’),

—	građevinar (‚entrepreneur de construction’),

—	cestograditelj i popločivač (‚entrepreneur de voirie et de pavage’),

—	specijalist za betoniranje (‚confectionneur de chapes’),

—	inženjer toplinske, zvučne i vodene izolacije (‚entrepreneur d’isolations thermiques, acoustiques et d’étanchéité’),

—	instalater kupaoničkih naprava za grijanje (‚installateur de chauffage-sanitaire’),

—	instalater naprava za rashlađivanje (‚installateur frigoriste’),

—	električar (‚électricien’),

—	monter neonskih znakova (‚installateur d’enseignes lumineuses’),

—	elektroinženjer za komunikacijsku i informatičku tehnologiju (‚électronicien en communication et en informatique’),

—	instalater alarmnih i sigurnosnih sustava (‚installateur de systèmes d’alarmes et de sécurité’),

—	tesar/izrađivač pokućstva (‚menuisier-ébéniste’),

—	parketar (‚parqueteur’),

—	postavljač montažnih elemenata (‚poseur d’éléments préfabriqués’),

—	proizvođač/monter zastora, žaluzina, roleta, prozorskih kapaka i tendi (‚fabricant poseur de volets, de jalousies, de marquises et de store’),

—	metalski radnik (‚entrepreneur de constructions métalliques’),

—	proizvođač visokih peći/peći/peći za sušenje (‚constructeur de fours’),

—	limar/krovopokrivač (‚couvreur-ferblantier’),

—	tesar (‚charpentier’),

—	klesar/kamenorezac (‚marbrier-tailleur de pierres’),

—	crepar (‚carreleur’),

—	fasader (‚plafonneur-façadier’),

—	soboslikar i dekorater (‚peintre-décorateur’),

—	staklar i izrađivač zrcala (‚vitrier-miroitier’),

—	tapetar i dekorater (‚tapissier-décorateur’),

—	proizvođač/monter kamina i keramičkih peći (‚constructeur poseur de cheminées et de poêles en faïence’),

—	tiskar (‚imprimeur’),

—	medijski operater (‚opérateur média’),

—	sitotiskar (‚sérigraphe’),

—	knjigoveža (‚relieur’),

—	tehničar za medicinsku i kiruršku opremu (‚mécanicien de matériel médico-chirurgical’),

—	instruktor vožnje (‚instructeur de conducteurs de véhicules automoteurs’),

—	proizvođač/monter metalnih vanjskih oplata i krovnih elemenata (‚fabricant poseur de bardages et toitures métalliques’),

—	fotograf (‚photographe’),

—	izrađivač/serviser glazbenih instrumenata (‚fabricant réparateur d’instruments de musique’),

—	učitelj plivanja (‚instructeur de natation’);

u Austriji:

—	majstor građevinar (‚Baumeister hinsichtl. der ausführenden Tätigkeiten’),

—	pekar (‚Bäcker’),

—	kopač bunara (‚Brunnenmeister’),

—	krovopokrivač („‚Dachdecker’),

—	elektrotehničar (‚Elektrotechniker’),

—	mesar (‚Fleischer’),

—	frizer i vlasuljar (stilist) (‚Friseur und Perückenmacher (Stylist)’),

—	tehničar plinskih i kupaoničkih instalacija (‚Gas- und Sanitärtechnik’),

—	staklar (‚Glaser’),

—	postavljač staklenih obloga i brusač debelog ravnog stakla (‚Glasbeleger und Flachglasschleifer’),

—	staklopuhač i izrađivač staklenih naprava (‚Glasbläser und Glasapparatebauer’),

—	brušenje i oblikovanje šupljeg stakla (povezani obrti) (‚Hohlglasschleifer und Hohlglasveredler (verbundenes Handwerk)’),

—	pećar (‚Hafner’),

—	tehničar za grijanje (‚Heizungstechnik’),

—	tehničar za prozračivanje (povezani obrt) (‚Lüftungstechnik (verbundenes Handwerk)’),

—	tehničar za rashlađivanje i klimatizaciju (‚Kälte- und Klimatechnik’),

—	komunikacijska elektronika (‚Kommunikationselektronik’),

—	slastičar, uključujući proizvođače medenjaka, kandiranog voća, sladoleda i čokolade (‚Konditor (Zuckerbäcker) einschl. der Lebzelter und der Kanditen- Gefrorenes- und -Schokoladewarenerzeugung’),

—	automehaničar (‚Kraftfahrzeugtechniker’),

—	karoserist, uključujući autolimara i ličioca (povezani obrt) (‚Karosseriebauer einschl. Karosseriespengler u. -lackierer (verbundenes Handwerk)’),

—	obrada plastičnih materijala (‚Kunststoffverarbeitung’),

—	soboslikar i dekorater (‚Maler und Anstreicher’),

—	lakirer (‚Lackierer’),

—	pozlatar i dekorater (‚Vergolder und Staffierer’),

—	proizvodnja znakova (povezani obrt) (‚Schilderherstellung (verbundenes Handwerk)’),

—	mehatroničar u području proizvodnje električnih naprava i automatizacije (‚Mechatroniker f. Elektromaschinenbau u. Automatisierung’),

—	mehatroničar u području elektronike (‚Mechatroniker f. Elektronik’),

—	sistemski tehničar za uredsku automatizaciju i informatičke sustave (‚Büro- und EDV-Systemtechnik’),

—	mehatroničar u tehnici strojeva i tehnikama proizvodnje (‚Mechatroniker f. Maschinen- und Fertigungstechnik’),

—	mehatroničar za medicinsku opremu (povezani obrt) (‚Mechatroniker f. Medizingerätetechnik (verbundenes Handwerk)’),

—	inženjer površina (‚Oberflächentechnik’),

—	dizajner metala (povezani obrt) (‚Metalldesign (verbundenes Handwerk)’),

—	bravar (‚Schlosser’),

—	kovač (‚Schmied’),

—	tehničar za poljoprivredne strojeve (‚Landmaschinentechnik’),

—	vodoinstalater (‚Spengler’),

—	kotlar (povezani obrt) (‚Kupferschmied (verbundenes Handwerk)’),

—	majstor klesar, uključujući proizvođača umjetnih kamena i teraca (‚Steinmetzmeister einschl. (Steinmetzmeister einschl. Kunststeinerzeugung und Terrazzomacher’),

—	štukater (‚Stukkateur und Trockenausbauer’),

—	stolar (‚Tischler’),

—	modelar (‚Modellbauer’),

—	bačvar (‚Binder’),

—	drvotokar (‚Drechsler’),

—	graditelj čamaca (‚Bootsbauer’),

—	kipar (povezani obrt) (‚Bildhauer (verbundenes Handwerk)’),

—	vulkanizer (‚Vulkaniseur’),

—	puškar (uključujući trgovinu oružjem) (‚Waffengewerbe (Büchsenmacher) einschl. des Waffenhandels’),

—	toplinski, zvučni i protupožarni izolater (‚Wärme- Kälte- Schall- und Branddämmer’),

—	majstor tesar (‚Baumeister hinsichtl. der ausführenden Tätigkeiten’),

koji zahtijevaju obrazovanje i osposobljavanje u ukupnom trajanju od najmanje trinaest godina, uključujući najmanje trogodišnje osposobljavanje koje se provodi u strukturiranom okviru, a provodi se djelomično na radnome mjestu, a djelomično u ustanovi za strukovno osposobljavanje, a završava ispitom, uz najmanje jednogodišnje teorijsko i praktično osposobljavanje za majstora obrtnika. Polaganjem ispita za majstora obrtnika stječe se pravo na samostalno obavljanje struke, osposobljavanje naučnika i upotrebu naziva majstora (‚Meister/Maître’).”;

4.	u točki 4., „Tehnički sektor”, briše se naslov „u Italiji”.

II.

Prilog III. mijenja se kako slijedi:

Tekst pod naslovom „u Nizozemskoj” zamjenjuje se sljedećim:

„Regulirani obrazovni programi koji odgovaraju razinama kvalifikacije 3 ili 4 u nacionalnom središnjem registru programa strukovnog osposobljavanja, uspostavljenih Zakonom o obrazovanju i strukovnom osposobljavanju, ili starijim obrazovnim programima istovrijedne razine.

Razine 3 i 4 kvalifikacijske strukture opisane su kako slijedi:

—

Razina 3: Odgovornost za primjenu i povezivanje normiranih postupaka. Povezivanje ili osmišljavanje postupaka u skladu s organizacijom rada i pripremnim aktivnostima. Sposobnost opravdavanja tih aktivnosti svojim kolegama (bez hijerarhijske poveznice). Hijerarhijska odgovornost za praćenje i podupiranje primjene korištenjem drugih normiranih ili automatiziranih rutinskih postupaka. Ova razina uglavnom se odnosi na stručnu sposobnost i znanje.

—

Razina 4: Odgovornost za obavljanje dodijeljenih zadaća te također za povezivanje ili osmišljavanje novih postupaka. Sposobnost opravdavanja tih aktivnosti svojim kolegama (bez hijerarhijske poveznice). Izričita hijerarhijska odgovornost za planiranje i/ili upravljanje i/ili organizaciju i/ili razvoj cjelokupnog proizvodnog ciklusa. Ova razina odnosi se na specijaliziranu sposobnost i znanje i/ili sposobnost i znanje koje nije svojstveno predmetnoj profesiji.

Ove dvije razine odgovaraju reguliranim obrazovnim programima u ukupnom trajanju od najmanje 15 godina, za koje je preduvjet uspješno završenih osam godina osnovnog obrazovanja, nakon kojih slijedi četiri godine srednjeg pripremnog strukovnog obrazovanja (VMBO) i koji zahtijevaju završeno najmanje trogodišnje osposobljavanje razine 3 ili 4 na visokoj školi za srednje strukovno osposobljavanje (MBO) sa završnim ispitom. (Prosječno trajanje strukovnog osposobljavanja može biti smanjeno s tri na dvije godine ako učenik posjeduje kvalifikaciju koja je potrebna za upis na sveučilište (14 godina prethodnog osposobljavanja) ili u program strukovnog obrazovanja na višoj školi (13 godina prethodnog osposobljavanja)).

Nizozemska tijela će Komisiji i drugim državama članicama dostaviti popis obrazovnih programa obuhvaćenih ovim Prilogom.”