ISSN 1725-2490

doi:10.3000/17252490.C_2011.273.fin

Euroopan unionin

virallinen lehti

C 273

European flag  

Suomenkielinen laitos

Tiedonantoja ja ilmoituksia

54. vuosikerta
16. syyskuu 2011


Ilmoitusnumero

Sisältö

Sivu

 

II   Tiedonannot

 

EUROOPAN UNIONIN TOIMIELINTEN, ELINTEN, TOIMISTOJEN JA VIRASTOJEN TIEDONANNOT

 

Euroopan komissio

2011/C 273/01

Ilmoitetun keskittymän vastustamatta jättäminen (Asia COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas) ( 1 )

1

 

III   Valmistavat säädökset

 

EUROOPAN KESKUSPANKKI

 

Euroopan keskuspankki

2011/C 273/02

Euroopan keskuspankin lausunto, annettu 23 päivänä elokuuta 2011, ehdotuksesta asetukseksi eurometallirahojen liikkeeseenlaskusta sekä ehdotuksesta asetukseksi liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen yksikköarvoista ja teknisistä eritelmistä (CON/2011/65)

2

 

IV   Tiedotteet

 

EUROOPAN UNIONIN TOIMIELINTEN, ELINTEN, TOIMISTOJEN JA VIRASTOJEN TIEDOTTEET

 

Euroopan komissio

2011/C 273/03

Euron kurssi

9

2011/C 273/04

Eurokolikoiden uusi kansallinen puoli

10

 

JÄSENVALTIOIDEN TIEDOTTEET

2011/C 273/05

Henkilöiden liikkumista rajojen yli koskevasta yhteisön säännöstöstä (Schengenin rajasäännöstö) annetun Euroopan parlamentin ja neuvoston asetuksen (EY) N:o 562/2006 19 artiklan 2 kohdassa tarkoitetut mallit henkilökorteista, joita jäsenvaltioiden ulkoasiainministeriöt myöntävät diplomaatti- ja konsuliedustustojen akkreditoiduille jäsenille ja heidän perheenjäsenilleen – EUVL:ssä C 247, 13.10.2006, s. 85, EUVL:ssä C 153, 6.7.2007, s. 15, EUVL:ssä C 64, 19.3.2009, s. 18, EUVL:ssä C 239, 6.10.2009, s. 7 ja EUVL:ssä C 304, 10.11.2010, s. 6 julkaistujen mallien päivitys

11

 

V   Ilmoitukset

 

KILPAILUPOLITIIKAN TOTEUTTAMISEEN LIITTYVÄT MENETTELYT

 

Euroopan komissio

2011/C 273/06

Valtiontuki – Bulgaria – Valtiontuki SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) ja SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Väitetty valtiontuki, joka sisältyy yksityisomistuksessa olevien metsämaiden vaihtamiseen valtion omistamiin metsämaihin – Kehotus huomautusten esittämiseen Euroopan unionin toiminnasta tehdyn sopimuksen 108 artiklan 2 kohdan mukaisesti ( 1 )

13

 

MUUT SÄÄDÖKSET

 

Euroopan komissio

2011/C 273/07

Maataloustuotteiden ja elintarvikkeiden maantieteellisten merkintöjen ja alkuperänimitysten suojasta annetun neuvoston asetuksen (EY) N:o 510/2006 6 artiklan 2 kohdassa tarkoitettu hakemuksen julkaiseminen

26

 


 

(1)   ETA:n kannalta merkityksellinen teksti

FI

 


II Tiedonannot

EUROOPAN UNIONIN TOIMIELINTEN, ELINTEN, TOIMISTOJEN JA VIRASTOJEN TIEDONANNOT

Euroopan komissio

16.9.2011   

FI

Euroopan unionin virallinen lehti

C 273/1


Ilmoitetun keskittymän vastustamatta jättäminen

(Asia COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas)

(ETA:n kannalta merkityksellinen teksti)

2011/C 273/01

Komissio päätti 24 päivänä elokuuta 2011 olla vastustamatta edellä mainittua keskittymää ja todeta sen yhteismarkkinoille soveltuvaksi. Päätös perustuu neuvoston asetuksen (EY) N:o 139/2004 6 artiklan 1 kohdan b alakohtaan. Päätöksen koko teksti on saatavilla vain englannin kielellä, ja se julkistetaan sen jälkeen kun siitä on poistettu mahdolliset liikesalaisuudet. Päätös on saatavilla:

komission kilpailun pääosaston verkkosivuilla (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/); sivuilla on monenlaisia hakukeinoja sulautumapäätösten löytämiseksi, muun muassa yritys-, asianumero-, päivämäärä- ja alakohtaiset hakemistot,

sähköisessä muodossa EUR-Lex-sivustolta (http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm) asiakirjanumerolla 32011M6302. EUR-Lex on Euroopan yhteisön oikeuden online-tietokanta.


III Valmistavat säädökset

EUROOPAN KESKUSPANKKI

Euroopan keskuspankki

16.9.2011   

FI

Euroopan unionin virallinen lehti

C 273/2


EUROOPAN KESKUSPANKIN LAUSUNTO,

annettu 23 päivänä elokuuta 2011,

ehdotuksesta asetukseksi eurometallirahojen liikkeeseenlaskusta sekä ehdotuksesta asetukseksi liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen yksikköarvoista ja teknisistä eritelmistä

(CON/2011/65)

2011/C 273/02

Johdanto ja oikeusperusta

Euroopan keskuspankki (EKP) vastaanotti 28 päivänä kesäkuuta 2011 Euroopan parlamentilta pyynnön antaa lausunto ehdotuksesta Euroopan parlamentin ja neuvoston asetukseksi eurometallirahojen liikkeeseenlaskusta (1) (jäljempänä ’ehdotettu asetus’). EKP vastaanotti 5 päivänä heinäkuuta 2011 Euroopan unionin neuvostolta vielä kaksi pyyntöä antaa lausunto a) ehdotetusta asetuksesta ja b) ehdotuksesta neuvoston asetukseksi liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen yksikköarvoista ja teknisistä eritelmistä 3 päivänä toukokuuta 1998 annetun asetuksen (EY) N:o 975/98 muuttamisesta (2) (jäljempänä ’ehdotettu muutosasetus’).

EKP:n toimivalta antaa lausunto perustuu Euroopan unionin toiminnasta tehdyn sopimuksen (SEUT-sopimus) 133 artiklaan sekä 127 artiklan 4 kohtaan, 282 artiklan 5 kohtaan ja 128 artiklan 2 kohtaan. Tämän lausunnon on antanut EKP:n neuvosto Euroopan keskuspankin työjärjestyksen 17.5 artiklan ensimmäisen virkkeen mukaisesti.

1.   Ehdotettu asetus ja oikeusperusta

1.1

Ehdotetussa asetuksessa vahvistetaan liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen ja eurometallirahojen keräilykappaleiden liikkeeseenlaskua koskevia pakollisia säännöksiä. Siinä säädetään myös määrällisistä rajoituksista liikkeeseen tarkoitetuille euromääräisille erikoisrahoille sekä kuulemismenettelystä, jota sovelletaan ennen liikkeeseen kelpaavien eurometallirahojen tuhoamista.

1.2

EKP:n käsityksen mukaan ehdotetulla asetuksella on tarkoitus kodifioida nykyiset unionin eurometallirahojen (3) liikkeeseenlaskuun sovellettavat ei-sitovat oikeudelliset asiakirjat ja päätelmät (4). EKP toteaa lisäksi, että vahvistamalla unionin tasolla yleiset säännökset eurometallirahojen liikkeeseenlaskulle tavoitteena on yhdenmukaistaa asiaa koskevia käytäntöjä jäsenvaltioissa (5) ja varmistaa oikeusvarmuus ja avoimuus.

1.3

EKP toteaa, että SEUT-sopimuksen 128 artiklan 2 kohdan mukaan eurometallirahojen liikkeeseenlasku kuuluu rahaliittoon osallistuvien jäsenvaltioiden vastuualueeseen, kun taas parlamentilla ja neuvostolla on SEUT-sopimuksen 133 artiklan mukaan toimivalta säätää toimenpiteistä, jotka ovat tarpeen euron käytössä yhteisenä rahana. Lisäksi neuvosto voi SEUT-sopimuksen 128 artiklan 2 kohdan mukaan toteuttaa toimenpiteitä kaikkien liikkeeseen tarkoitettujen metallirahojen yksikköarvojen ja teknisten määritelmien yhdenmukaistamiseksi siinä laajuudessa kuin se on tarpeen niiden moitteettoman liikkeen turvaamiseksi unionissa. Eurometallirahojen liikkeeseenlaskua koskevaa unionin lainsäädäntöä hyväksyttäessä on näin ollen otettava huomioon rahaliittoon osallistuvien jäsenvaltioiden toimivalta laskea liikkeeseen eurometallirahoja sekä näiden valtioiden asema eurometallirahojen liikkeeseenlaskijoina. Vaikka ehdotettu asetus ei vaikuta EKP:n SEUT-sopimuksen ja Euroopan keskuspankkijärjestelmän ja Euroopan keskuspankin perussäännön (”jäljempänä EKPJ:n perussääntö”) mukaisiin tehtäviin tai vastuualueisiin, EKP suosittelee, että sellaiset tilanteet, joissa jäsenvaltioiden huolenaiheena on eurometallirahojen liikkeeseenlaskua koskeva toimivalta, selvitetään unionin ja kyseisten jäsenvaltioiden välillä Euroopan unionista tehdyn sopimuksen 4 artiklan 3 kohdassa tarkoitetun vilpittömän yhteistyön periaatteen mukaisesti.

1.4

Olisi suositeltavaa yhdenmukaistaa ehdotetussa asetuksessa käytetty terminologia. Eritoten käsitteitä ”issue” ja ”put/bring into circulation” ei siinä ole määritelty. Tästä syystä voi syntyä epäselvyyksiä näiden käsitteiden juridisten eroavaisuuksien suhteen. Yleensä käsite ”issue” ymmärretään siten, että siihen sisältyy myös kyseisten eurometallirahojen kiertoon laskeminen (”put/bring into circulation”) (6). Olisikin toivottavaa, että käytettäisiin ainoastaan käsitettä ”issue”, koska näiden molempien käsitteiden käyttö voi olla harhaanjohtavaa. EKP jättää muutosehdotuksissaan tämän kielellisen kysymyksen kuitenkin komission harkintaan.

1.5

Siltä osin kuin EKP suosittelee ehdotetun asetuksen muuttamista, muutosehdotukset on esitetty perusteluineen tämän lausunnon liitteessä I.

2.   Ehdotettu muutosasetus

2.1

Ehdotettu muutosasetus sisältää uusia säännöksiä, joissa määritellään liikkeeseen tarkoitettujen tavanomaisten eurometallirahojen ja euromääräisten erikoisrahojen kansallisten puolten kuva-aiheisiin sekä jäsenvaltioiden väliseen tiedotukseen ja kyseisten kuva-aiheiden hyväksymiseen sovellettavat yhteiset periaatteet.

2.2

EKP:n käsityksen mukaan ehdotetussa muutosasetuksessa vahvistetaan menettely, jossa liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen uusien kansallisten puolten kuva-aiheiden luonnokset voidaan hyväksyä tai hylätä ja joka vastaa jo suosituksessa 2009/23/EY määriteltyä menettelyä. Erona on ainoastaan se, että ehdotetun muutosasetuksen myötä komission toimivalta laajenee siten, että komissio, eikä talous- ja rahoituskomitean asiaa käsittelevä alakomitea, tekee lopullisen päätöksen uusien kuva-aiheiden hyväksymisestä tai hylkäämisestä. EKP toteaa, että tämä muutos ei vaikuta EKP:n SEUT-sopimuksen ja EKPJ:n perussäännön mukaisiin tehtäviin tai vastuualueisiin, ja suosittelee, että mahdolliset toimivaltakysymykset, olivatpa ne kansallisia tai toimielinten välisiä, ratkaistaan ja koordinoidaan Euroopan unionista tehdyn sopimuksen 4 artiklan 3 kohdassa tarkoitetun vilpittömän yhteistyön periaatteen mukaisesti.

2.3

Lopuksi EKP toistaa aikaisemman suosituksensa (7) koskien liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen yksikköarvoista ja teknisistä eritelmistä 3 päivänä toukokuuta 1998 annetun asetuksen (EY) N:o 975/98 (8) liitteessä I olevien teknisten eritelmien muuttamista. Erityisesti eurometallirahojen paksuutta koskevat viitteelliset arvot olisi korvattava todellisilla arvoilla, jotka ovat hyvin tiedossa ja joita käytetään viitearvoina rahapajoissa eurometallirahojen valmistuksessa. Tältä osin EKP viittaa lausuntonsa CON/2011/18 liitteessä esittämiinsä erityisiin muutosehdotuksiin, ja suosittelee, että ne pannaan täytäntöön asetuksen (EY) No 975/98 yhteydessä.

2.4

Siltä osin kuin EKP suosittelee ehdotetun muutosasetuksen muuttamista, muutosehdotukset on esitetty perusteluineen tämän lausunnon liitteessä II.

Tehty Frankfurt am Mainissa 23 päivänä elokuuta 2011.

EKP:n puheenjohtaja

Jean-Claude TRICHET


(1)  KOM(2011) 295 lopullinen.

(2)  KOM(2011) 296 lopullinen.

(3)  Tavanomaiset liikkeeseen tarkoitetut eurometallirahat, liikkeeseen tarkoitetut euromääräiset erikoisrahat ja eurometallirahojen keräilykappaleet.

(4)  Eurokeräilyrahasta 23 päivänä marraskuuta 1998 ja 5 päivänä marraskuuta 2002 tehdyt neuvoston päätelmät; liikkeeseen tarkoitettujen eurokolikoiden kansallisia puolia ja liikkeeseenlaskua koskevista yleisistä suuntaviivoista 19 päivänä joulukuuta 2008 annettu komission suositus 2009/23/EY (EUVL L 9, 14.1.2009, s. 52); ja euroseteleiden ja -metallirahojen laillisen maksuvälineaseman soveltamisesta ja vaikutuksista 22 päivänä maaliskuuta 2010 annettu komission suositus 2010/191/EU (EUVL L 83, 30.3.2010, s. 70).

(5)  Ehdotetulla asetuksella myötävaikutettaisiin siihen, etteivät jäsenvaltiot kehittäisi eurometallirahojen - eivätkä varsinkaan eurometallirahojen keräilykappaleiden tai erikoisrahojen – liikkeeseenlaskulle erilaisia kansallisia käytäntöjä, jotka muutoin voisivat vaarantaa euron käyttöönotolla perustetun yhteisen eurooppalaisen metallirahajärjestelmän tavoitteita ja periaatteita. Ks. EKP:n lausunnon CON/2002/12 kolmas kappale. Kaikki EKP:n lausunnot on julkaistu EKP:n verkkosivuilla http://www.ecb.europa.eu

(6)  Euroseteleiden ja -metallirahojen laillisen maksuvälineaseman määritelmästä, soveltamisalasta ja vaikutuksista, ks. Euro laillisena maksuvälineenä -asiantuntijaryhmän (Euro Legal Tender Expert Group, ELTEG) raportti, s. 5, saatavissa verkko-osoitteesta http://www.ec.europa.eu

(7)  Ks. ehdotuksesta neuvoston asetukseksi liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen yksikköarvoista ja teknisistä eritelmistä (kodifikaatio) 4 päivänä maaliskuuta 2011 annetun EKP:n lausunnon CON/2011/18 (EUVL C 114, 12.4.2011, s. 1) ”Yleiset huomautukset” -nimisen otsakkeen alla oleva toinen kappale sekä sen liitteessä olevat kaksi muutosehdotusta.

(8)  EYVL L 139, 11.5.1998, s. 6.


LIITE I

Muutosehdotukset

Komission ehdottama teksti

EKP:n ehdottamat muutokset (1)

EKP:n ehdottamat muutokset ehdotettuun Euroopan parlamentin ja neuvoston asetukseen eurometallirahojen liikkeeseenlaskusta

Muutos 1

Ehdotetun asetuksen johdanto-osan 2. perustelukappale

”2.

Eurometallirahojen liikkeeseenlaskua koskevien pakollisten säännösten puuttuminen voi johtaa erilaisiin käytäntöihin jäsenvaltioissa eikä yhteiselle rahalle muodostu riittävän hyvin integroitua kehystä. Oikeudellisen avoimuuden ja oikeusvarmuuden vuoksi on tarpeen ottaa käyttöön eurometallirahojen liikkeeseenlaskua koskevat sitovat säännöt.”

”2.

Vaikka SEUT-sopimuksen 128 artiklan 2 kohdassa määrätään jäsenvaltioiden oikeudesta laskea liikkeeseen eurometallirahoja, eurometallirahojen liikkeeseenlaskua koskevien yleisten pakollisten säännösten puuttuminen voi johtaa erilaisiin käytäntöihin jäsenvaltioissa eikä yhteiselle rahalle muodostu riittävän hyvin integroitua kehystä. Oikeudellisen avoimuuden ja oikeusvarmuuden vuoksi on tarpeen ottaa käyttöön eurometallirahojen liikkeeseenlaskua koskevat sitovat säännöt.”

Perustelu

Nämä lisäykset ovat tarpeen, jotta a) vahvistettaisiin riittävällä oikeusvarmuudella, että ehdotettu asetus ei vaikuta jäsenvaltioiden SEUT-sopimuksen 128 artiklan 2 kohdan mukaiseen toimivaltaan laskea liikkeeseen eurometallirahoja, ja b) todettaisiin eurometallirahojen liikkeeseenlaskua koskevien yleisten sitovien säännösten puuttuminen.

Muutos 2

Ehdotetun asetuksen 1 artikla

”1 artikla

Kohde

Tässä asetuksessa vahvistetaan säännöt liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen, myös liikkeeseen tarkoitettujen erikoisrahojen, liikkeeseenlaskusta, eurometallirahojen keräilykappaleiden liikkeeseenlaskusta ja kuulemisesta, joka tehdään ennen kiertoon kelpaavien eurometallirahojen tuhoamista.”

”1 artikla

Kohde

Rajoittamatta SEUT-sopimuksen 128 artiklan 2 kohdassa vahvistettua jäsenvaltioiden oikeutta laskea liikkeeseen eurometallirahoja, tässä asetuksessa vahvistetaan yleiset säännöt liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen, liikkeeseenlaskusta, eurometallirahojen keräilykappaleiden liikkeeseenlaskusta ja kuulemisesta, joka tehdään ennen kiertoon kelpaavien eurometallirahojen tuhoamista.”

Perustelu

Nämä lisäykset ovat tarpeen, jotta a) vahvistettaisiin riittävällä oikeusvarmuudella, että ehdotettu asetus ei vaikuta jäsenvaltioiden SEUT-sopimuksen 128 artiklan 2 kohdan mukaiseen toimivaltaan laskea liikkeeseen eurometallirahoja, ja b) todettaisiin eurometallirahojen liikkeeseenlaskua koskevien yleisten sitovien säännösten puuttuminen. Lisäksi ne ovat hyödyllisiä siksi, että ne määrittelevät tarkemmin ehdotetun asetuksen kohteen suhteessa Euroopan parlamentin, neuvoston ja komission yhteisen käytännön oppaan (2) 13.1 ja 13.3 kohdan mukaisiin vaatimuksiin. Koska ”liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen” muutettu määritelmä nimenomaisesti sisältää liikkeeseen tarkoitetut euromääräiset erikoisrahat (3), tätä ei ole tarpeen toistaa 1 artiklassa.

Muutos 3

Ehdotetun asetuksen 2 artikla

”2 artikla

Määritelmät

Tässä asetuksessa tarkoitetaan

1.

’liikkeeseen tarkoitetuilla eurometallirahoilla’ eurometallirahoja, jotka on tarkoitettu liikkeeseen ja joiden yksikköarvot ja tekniset eritelmät vahvistetaan 3 päivänä toukokuuta 1998 annetussa neuvoston asetuksessa (EY) N:o 975/98;

2.

’liikkeeseen tarkoitetuilla euromääräisillä erikoisrahoilla’ liikkeeseen tarkoitettuja eurometallirahoja, jotka on tarkoitettu juhlistamaan neuvoston asetuksen (EY) N:o 975/98 1 f artiklassa tarkoitettua erityistä aihetta;

3.

’eurometallirahojen keräilykappaleilla’ keräilyyn tarkoitettuja eurometallirahoja, joita ei ole tarkoitettu liikkeeseen.”

”2 artikla

Määritelmät

Tässä asetuksessa tarkoitetaan

1.

’liikkeeseen tarkoitetuilla eurometallirahoilla’tavanomaisia eurometallirahoja ja euromääräisiä erikoisrahoja, jotka on tarkoitettu liikkeeseen ja joiden yksikköarvot ja tekniset eritelmät vahvistetaan 3 päivänä toukokuuta 1998 annetussa neuvoston asetuksessa (EY) N:o 975/98;

2.

’tavanomaisilla liikkeeseen tarkoitetuilla eurometallirahoilla’ eurometallirahoja, jotka on tarkoitettu liikkeeseen, lukuun ottamatta liikkeeseen tarkoitettuja euromääräisiä erikoisrahoja;

3.

’liikkeeseen tarkoitetuilla euromääräisillä erikoisrahoilla’ liikkeeseen tarkoitettuja eurometallirahoja, jotka on tarkoitettu juhlistamaan neuvoston asetuksen (EY) N:o 975/98 1 f artiklassa tarkoitettua erityistä aihetta;

4.

’eurometallirahojen keräilykappaleilla’ keräilyyn tarkoitettuja eurometallirahoja, joita ei ole tarkoitettu liikkeeseen.”

Perustelu

Liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen nykyistä määritelmää tulisi selventää ja erillinen tavanomaisia liikkeeseen tarkoitettuja eurometallirahoja koskeva määritelmä tulisi lisätä terminologisen epäselvyyden poistamiseksi.

Muutos 4

Ehdotetun asetuksen 3 artikla

”3 artikla

Eurometallirahojen tyypit

Jäsenvaltiot voivat laskea liikkeeseen kahdentyyppisiä eurometallirahoja: liikkeeseen tarkoitettuja eurometallirahoja, jotka sisältävät myös liikkeeseen tarkoitetut euromääräiset erikoisrahat, ja eurometallirahojen keräilykappaleita.”

”3 artikla

Eurometallirahojen tyypit

Jäsenvaltiot voivat laskea liikkeeseen kahdentyyppisiä eurometallirahoja: liikkeeseen tarkoitettuja eurometallirahoja ja eurometallirahojen keräilykappaleita.”

Perustelu

Koska ”liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen” muutettu määritelmä nimenomaisesti sisältää liikkeeseen tarkoitetut euromääräiset erikoisrahat (4), sitä ei ole tarpeen toistaa 3 artiklassa.

Muutos 5

Ehdotetun asetuksen 4 artikla

‘4 artikla

Liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen liikkeeseenlasku

1.   Liikkeeseen tarkoitetut eurometallirahat on laskettava liikkeeseen nimellisarvoisina.

2.   Poiketen siitä, mitä 1 kohdassa säädetään, pieni osa, joka ei ole yli 5:tä prosenttia liikkeeseen laskettujen eurometallirahojen kokonaisarvosta ja -määrästä, voidaan laskea liikkeeseen nimellisarvoa korkeampaan hintaan, jos se on perusteltua metallirahan erityisen laadun tai erityisen pakkauksen vuoksi.”

”4 artikla

Liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen liikkeeseenlasku ja myynti

1.   Kunkin jäsenvaltion toimivaltaisten viranomaisten on laskettava liikkeeseen ja saatettava kiertoon liikkeeseen tarkoitetut eurometallirahat nimellisarvoisina.

2.   Pieni osa, joka ei ole yli 5:tä prosenttia liikkeeseen laskettujen eurometallirahojen kokonaiskannan arvosta ja -määrästä, voidaan myydä nimellisarvoa korkeampaan hintaan, jos se on perusteltua metallirahan erityisen laadun tai erityisen pakkauksen vuoksi.”

Perustelu

EKP kehottaa saattamaan ehdotetun asetuksen 4 artiklan suosituksen 2009/23/EY 1 kohtaa vastaavaksi, niin että tämä säännös olisi yhteensopiva jäsenvaltioiden asiaa koskevien suosituksen 2009/23/EY 1 kohtaan nojautuvien käytäntöjen kanssa.

Muutos 6

Ehdotetun asetuksen 6 artiklan 2 kohdan b) alakohta

”b)

niissä ei saa käyttää kuvia, jotka ovat samanlaisia kuin liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen yhteisellä puolella tai minkä tahansa liikkeeseen tarkoitetun eurometallirahan kansallisella puolella olevat kuvat;”

”b)

niissä ei saa käyttää kuvia, jotka ovat samanlaisia kuin liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen yhteisellä puolella tai minkä tahansa liikkeeseen tarkoitetun eurometallirahan kansallisella puolella olevat kuvat, paitsi jos jälkimmäisessä tapauksessa voidaan kokonaisulkoasun perusteella edelleen helposti huomata ero;”

Perustelu

Tämä muutosehdotus mahdollistaa sen, että jäsenvaltiot säilyttävät kansalliset perinteensä eurometallirahojen keräilykappaleiden liikkeeseenlaskussa. EKP suhtautuu periaatteessa myönteisesti eurometallirahojen keräilykappaleiden liikkeeseenlaskuun jäsenvaltioiden yksilöllisiä numismaattisia perinteitä ja käytäntöjä kunnioittaen (5). Lisäksi ehdotetulla asetuksella saatettaisiin yllä oleva säännös vastaamaan Ecofin-neuvoston 5 päivänä marraskuuta 2002 tekemiä päätelmiä, joissa jäsenvaltioita rohkaistaan käyttämään keräilykappaleissaan kuva-aiheita, jotka poikkeavat ainakin hieman liikkeeseen tarkoitettujen metallirahojen kansallisten puolien kuva-aiheista.

Muutos 7

Ehdotetun asetuksen 6 artiklan 3 kohta

”3.   Eurometallirahojen keräilykappaleet voidaan laskea liikkeeseen nimellisarvoisina tai nimellisarvon ylittävinä.”

”3.   Eurometallirahojen keräilykappaleet voidaan myydä nimellisarvoisina tai nimellisarvon ylittävinä.”

Perustelu

Tämä muutosehdotus heijastaisi tarkasti jäsenvaltioiden Ecofin-neuvoston 5 päivänä marraskuuta 2002 pitämässä kokouksessa saavuttamaa sopimusta, joka sallii eurometallirahojen keräilykappaleiden yli nimellisarvoon tapahtuvan myynnin.

Muutos 8

Ehdotetun asetuksen 6 artiklan 5 kohta

”5.   Jäsenvaltioiden on toteutettava kaikki aiheelliset toimenpiteet sen estämiseksi, että eurometallirahojen keräilykappaleita käytetään maksuvälineinä (esimerkiksi erikoispakkaukset, aitoustodistus, liikkeeseen laskevan viranomaisen ennakkoilmoitus tai liikkeeseenlasku nimellisarvon ylittävänä).”

”5.   Jäsenvaltioiden on toteutettava kaikki aiheelliset toimenpiteet, jotta ei kannusteta eurometallirahojen keräilykappaleiden käyttöä maksuvälineinä (esimerkiksi erikoispakkaukset, aitoustodistus, liikkeeseen laskevan viranomaisen ennakkoilmoitus tai myynti nimellisarvon ylittävänä).”

Perustelu

Jäsenvaltioilla ei ole käytettävissään keinoja sen estämiseksi, että eurometallirahojen keräilykappaleita käytetään maksuvälineinä liikkeeseen laskevissa jäsenvaltioissa. Tämän vuoksi EKP ehdottaa, että sana ”estää” korvataan ilmaisulla ”ei kannustaa”. Yhdenmukaisuussyistä ilmaisu ”liikkeeseenlasku nimellisarvon ylittävänä” tulisi korvata ilmaisulla ”myynti nimellisarvon ylittävänä”, joka vastaa tarkemmin Ecofin-neuvoston kokouksessa 5 päivänä marraskuuta 2002 käytettyä sanamuotoa.


(1)  Tekstissä oleva lihavointi osoittaa EKP:n lisättäväksi ehdottaman uuden tekstin. Tekstissä oleva yliviivaus osoittaa EKP:n poistettavaksi ehdottaman tekstin.

(2)  Euroopan parlamentin, neuvoston ja komission yhteisen käytännön opas yhteisöjen toimielimissä säädöstekstien laatimiseen osallistuville, saatavissa verkko-osoitteesta: http://eur-lex.europa.eu

(3)  Ks. muutos 3.

(4)  Katso alaviite 3.

(5)  Ks. Lausunnon CON/2002/12 kolmas kappale.


LIITE II

Muutosehdotukset

Komission ehdottama teksti

EKP:n ehdottamat muutokset (1)

EKP:n ehdottamat muutokset ehdotettuun neuvoston asetukseen liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen yksikköarvoista ja teknisistä eritelmistä 3 päivänä toukokuuta 1998 annetun asetuksen (EY) N:o 975/98 muuttamisesta

Muutos 1

Ehdotetun muutosasetuksen 1 f artiklan 4 kohta (uusi)

Ei tekstiä

4.   Kaikkien rahaliittoon osallistuvien jäsenvaltioiden yhdessä liikkeeseen laskemien euromääräisten erikoisrahojen kuva-aiheella ei rajoiteta näiden jäsenvaltioiden mahdollisia valtiosääntöön perustuvia vaatimuksia.

Perustelu

Tällä muutosehdotuksella otetaan huomioon mahdolliset kansallisen oikeuden vaatimukset ja sallitaan jäsenvaltioiden kansallisten perinteiden vaaliminen laskettaessa liikkeelle euromääräisiä erikoisrahoja. Tämän jälkimmäisen näkökohdan osalta EKP suhtautuu periaatteessa myönteisesti euromääräisten erikoisrahojen liikkeeseenlaskuun jäsenvaltioiden yksilöllisiä numismaattisia perinteitä ja käytäntöjä kunnioittaen  (2).

Muutos 2

Ehdotetun muutosasetuksen 1 g artiklan 1 kohta

”1.   Jäsenvaltioiden on tiedotettava toisilleen liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen uusien kansallisten puolten kuva-aiheiden luonnoksista, myös tekstireunuksista, ja liikkeeseen laskettavista määristä ennen kuva-aiheiden virallista hyväksymistä.”

”1.   Jäsenvaltioiden on tiedotettava toisilleen liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen uusien kansallisten puolten kuva-aiheiden luonnoksista, myös tekstireunuksista, ja liikkeeseen laskettavista määristä ennen kuva-aiheiden virallista hyväksymistä.”

Perustelu

On suositeltavaa selventää kielellisesti, että jäsenvaltioilla on velvollisuus tiedottaa toisilleen liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen liikkeeseen laskettavista määristä ennen niiden kuva-aiheiden hyväksymistä. Lisäksi 1 g artiklan 2 ja 3 kohdan mukaan komissio tarkastaa, vastaako kuva-aihe ehdotetun muutosasetuksen säännöksiä ja tekee ”lopullisen päätöksensä kuva-aiheen hyväksymisestä tai hylkäämisestä”. EKP ehdottaa tämän vuoksi, että 1 g artiklan loppuosaa muutetaan niin, että jäsenvaltiot osallistuvat liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen uusien kansallisten puolien kuva-aiheiden luonnosten viralliseen hyväksymiseen.

Muutos 3

Ehdotetun muutosasetuksen 1 h artiklan a) kohta

”a)

ei sovelleta liikkeeseen tarkoitettuihin eurometallirahoihin, jotka on laskettu liikkeeseen ennen neuvoston asetuksen (EU) N:o … [tämän muutosasetuksen numero sen hyväksymisen jälkeen] voimaantuloa,”

”a)

ei sovelleta liikkeeseen tarkoitettuihin eurometallirahoihin, jotka on tuotettu ennen neuvoston asetuksen (EU) N:o … [tämän muutosasetuksen numero sen hyväksymisen jälkeen] voimaantuloa,”

Perustelu

EKP katsoo, että 1 h artiklan a) kohta kattaa muutosasetuksen voimaantuloa edeltävältä ajalta liikkeeseen tarkoitetut eurometallirahat, joilla on laillisen maksuvälineen asema, kun taas 1 h artiklan b) kohdassa vahvistetaan siirtymäkausi liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen kuva-aiheiden aihioiden muuttamiseksi uusien kuva-aiheiden vaatimuksia vastaaviksi. Tältä osin EKP ehdottaa, että ilmaisu ”laskettu liikkeeseen” 1 h artiklassa korvataan sanalla ”tuotettu”. Näin säännösluonnoksen soveltamisalan ulkopuolelle jättäminen laajenisi kattamaan myös sellaisten liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen varastot, jotka on lyöty rahaliittoon osallistuvien jäsenvaltioiden toimivaltaisten viranomaisten teettäminä, mutta joilla ei ole laillisen maksuvälineen asemaa ehdotetun muutosasetuksen tullessa voimaan. Tällä tavalla annettaisiin oikeudellista suojaa kaikkien niiden kustannusten osalta, joita eurojärjestelmän kansallisille keskuspankeille on saattanut aiheutua sellaisten liikkeeseen tarkoitettujen eurometallirahojen tuotannosta, jotka eivät ole vielä saaneet laillisen maksuvälineen asemaa ehdotetun muutosasetuksen voimaantulohetkeen mennessä. EKP toteaa myös, että liikkeeseen tarkoitetut eurometallirahat, jotka on laskettu liikkeeseen 1 h artiklan b) kohdassa tarkoitetun siirtymäkauden aikana, säilyttäisivät laillisen maksuvälineen asemansa myös siirtymäkauden päättymisen jälkeen.


(1)  Tekstissä oleva lihavointi osoittaa EKP:n lisättäväksi ehdottaman uuden tekstin. Tekstissä oleva yliviivaus osoittaa EKP:n poistettavaksi ehdottaman tekstin.

(2)  Ks. lausunnon CON/2002/12 kolmas kappale.


IV Tiedotteet

EUROOPAN UNIONIN TOIMIELINTEN, ELINTEN, TOIMISTOJEN JA VIRASTOJEN TIEDOTTEET

Euroopan komissio

16.9.2011   

FI

Euroopan unionin virallinen lehti

C 273/9


Euron kurssi (1)

15. syyskuuta 2011

2011/C 273/03

1 euro =


 

Rahayksikkö

Kurssi

USD

Yhdysvaltain dollaria

1,3795

JPY

Japanin jeniä

105,67

DKK

Tanskan kruunua

7,4476

GBP

Englannin puntaa

0,87295

SEK

Ruotsin kruunua

9,1940

CHF

Sveitsin frangia

1,2062

ISK

Islannin kruunua

 

NOK

Norjan kruunua

7,7355

BGN

Bulgarian leviä

1,9558

CZK

Tšekin korunaa

24,535

HUF

Unkarin forinttia

285,50

LTL

Liettuan litiä

3,4528

LVL

Latvian latia

0,7092

PLN

Puolan zlotya

4,3535

RON

Romanian leuta

4,2960

TRY

Turkin liiraa

2,4540

AUD

Australian dollaria

1,3416

CAD

Kanadan dollaria

1,3635

HKD

Hongkongin dollaria

10,7492

NZD

Uuden-Seelannin dollaria

1,6778

SGD

Singaporin dollaria

1,7161

KRW

Etelä-Korean wonia

1 536,31

ZAR

Etelä-Afrikan randia

10,1860

CNY

Kiinan juan renminbiä

8,8136

HRK

Kroatian kunaa

7,5125

IDR

Indonesian rupiaa

12 121,04

MYR

Malesian ringgitiä

4,2558

PHP

Filippiinien pesoa

59,678

RUB

Venäjän ruplaa

42,0550

THB

Thaimaan bahtia

41,813

BRL

Brasilian realia

2,3680

MXN

Meksikon pesoa

17,7573

INR

Intian rupiaa

65,6020


(1)  Lähde: Euroopan keskuspankin ilmoittama viitekurssi.


16.9.2011   

FI

Euroopan unionin virallinen lehti

C 273/10


Eurokolikoiden uusi kansallinen puoli

2011/C 273/04

Image

Portugalin liikkeeseen laskeman kahden euron arvoisen uuden erikoisrahan kansallinen puoli

Eurokolikoilla on laillisen maksuvälineen asema koko euroalueella. Komissio julkaisee kaikki eurokolikoiden uudet ulkoasut tiedoksi kolikoita työssään käsitteleville henkilöille sekä suurelle yleisölle (1). Erikoisrahoja voivat helmikuun 10 päivänä 2009 annettujen neuvoston päätelmien (2) mukaan laskea liikkeeseen jäsenvaltiot ja maat, jotka saavat yhteisön kanssa valuuttasuhteista tekemänsä sopimuksen mukaan laskea liikkeeseen eurokolikoita. Tähän oikeuteen sovelletaan tiettyjä edellytyksiä, joista yksi on, että liikkeeseenlasketun kolikon on oltava yksikköarvoltaan kaksi euroa. Erikoisrahoilla on tavanomaisten kahden euron kolikoiden tekniset ominaisuudet, mutta niissä on kansallisella puolella erityinen kuva-aihe, jolla on suuri kansallinen tai eurooppalainen symboliarvo.

Liikkeeseenlaskun toteuttava maa: Portugali

Aihe: Aasian meriä ja maita tutkineen portugalilaisen tutkimusmatkailijan Fernão Mendes Pinton syntymän 500-vuotispäivä

Kuvaus ulkoasusta: Kolikon sisäkehässä on purjelaiva aaltomaisen tekstikuvion päällä. Tekstissä mainitaan Portugali, Lissabon sekä tutkimusmatkailijan kirja ja osa hänen tutkimusmatkakohteistaan. Niiden alla on tunnus ”Portugali”. Kolikon sisäkehän yläosassa on tutkimusmatkailijan nimi ja vuodet 1511 ja 2011.

Kolikon ulkokehää koristavat Euroopan unionin lipun 12 tähteä.

Liikkeeseen laskettavien rahojen määrä:

Liikkeeseenlaskun ajankohta: Syyskuu 2011


(1)  Ks. EYVL C 373, 28.12.2001, s. 1, jossa esitellään kaikki vuonna 2002 liikkeeseen laskettujen kolikoiden kansalliset puolet.

(2)  Ks. talous- ja rahoitusasioiden neuvoston 10 päivänä helmikuuta 2009 antamat päätelmät ja komission 19 päivänä joulukuuta 2008 antama suositus liikkeeseen tarkoitettujen eurokolikoiden kansallisia puolia ja liikkeeseenlaskua koskeviksi yhteisiksi suuntaviivoiksi (EUVL L 9, 14.1.2009, s. 52).


JÄSENVALTIOIDEN TIEDOTTEET

16.9.2011   

FI

Euroopan unionin virallinen lehti

C 273/11


Henkilöiden liikkumista rajojen yli koskevasta yhteisön säännöstöstä (Schengenin rajasäännöstö) annetun Euroopan parlamentin ja neuvoston asetuksen (EY) N:o 562/2006 19 artiklan 2 kohdassa tarkoitetut mallit henkilökorteista, joita jäsenvaltioiden ulkoasiainministeriöt myöntävät diplomaatti- ja konsuliedustustojen akkreditoiduille jäsenille ja heidän perheenjäsenilleen – EUVL:ssä C 247, 13.10.2006, s. 85, EUVL:ssä C 153, 6.7.2007, s. 15, EUVL:ssä C 64, 19.3.2009, s. 18, EUVL:ssä C 239, 6.10.2009, s. 7 ja EUVL:ssä C 304, 10.11.2010, s. 6 julkaistujen mallien päivitys

2011/C 273/05

Henkilöiden liikkumista rajojen yli koskevasta yhteisön säännöstöstä (Schengenin rajasäännöstö) 15 päivänä maaliskuuta 2006 annetun Euroopan parlamentin ja neuvoston asetuksen (EY) N:o 562/2006 19 artiklan 2 kohdassa tarkoitetut mallit henkilökorteista, joita jäsenvaltioiden ulkoasiainministeriöt myöntävät diplomaatti- ja konsuliedustustojen akkreditoiduille jäsenille ja heidän perheenjäsenilleen julkaistaan jäsenvaltioiden Schengenin rajasäännöstön 34 artiklan mukaisesti komissiolle toimittamien tietojen perusteella.

Tiedot julkaistaan Euroopan unionin virallisessa lehdessä, ja sen lisäksi ne päivitetään kuukausittain sisäasioiden pääosaston verkkosivuilla.

ALANKOMAAT

EUVL:ssä C 247, 13.10.2006, julkaistujen tietojen korvaaminen

Statukset

Jokaiselle erioikeuksia nauttivalle henkilölle määrätään status, joka osoittaa, mihin erioikeutettujen luokkaan kyseinen henkilö kuuluu. Status merkitään erityishenkilötodistukseen koodina.

Käytössä ovat seuraavat koodit:

Suurlähetystöt

STATUS

KOODI

diplomaattikunta

AD

tekninen ja hallintohenkilöstö

BD

palveluhenkilöstö

ED

yksityinen kotitaloushenkilöstö

PD


Konsulaatit

STATUS

KOODI

konsulikunta

AC

tekninen ja hallintohenkilöstö

BC

palveluhenkilöstö

EC

yksityinen kotitaloushenkilöstö

PC


Kansainväliset järjestöt Alankomaissa

STATUS

KOODI

diplomaattikuntaan verrattava henkilöstö

AO

tekninen ja hallintohenkilöstö

BO

palveluhenkilöstö

EO

yksityinen kotitaloushenkilöstö

PO tai ZF

Erikoistapaukset

Mikäli henkilötodistuksia myönnetään Alankomaiden kansalaisille tai jatkuvasti Alankomaissa oleskeleville ulkomaalaisille, käytetään edellä olevien koodien lisäksi:

koodia NL alankomaalaisia varten

koodia DV jatkuvasti oleskelevia varten.

Image

Image


V Ilmoitukset

KILPAILUPOLITIIKAN TOTEUTTAMISEEN LIITTYVÄT MENETTELYT

Euroopan komissio

16.9.2011   

FI

Euroopan unionin virallinen lehti

C 273/13


VALTIONTUKI – BULGARIA

Valtiontuki SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) ja SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Väitetty valtiontuki, joka sisältyy yksityisomistuksessa olevien metsämaiden vaihtamiseen valtion omistamiin metsämaihin

Kehotus huomautusten esittämiseen Euroopan unionin toiminnasta tehdyn sopimuksen 108 artiklan 2 kohdan mukaisesti

(ETA:n kannalta merkityksellinen teksti)

2011/C 273/06

Komissio on ilmoittanut 29 päivänä kesäkuuta 2011 päivätyllä, tätä tiivistelmää seuraavilla sivuilla todistusvoimaisella kielellä toistetulla kirjeellä Bulgarialle päätöksestään aloittaa Euroopan unionin toiminnasta tehdyn sopimuksen 108 artiklan 2 kohdassa tarkoitettu menettely, joka koskee mainittua (väitettyä) tukea.

Asianomaiset voivat esittää huomautuksensa tuesta, jota koskevan menettelyn komissio aloittaa, kuukauden kuluessa tämän tiivistelmän ja sitä seuraavan kirjeen julkaisemisesta. Huomautukset on lähetettävä osoitteeseen

European Commission

Directorate-General for Competition

State aid Greffe

J-70 3/219

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

F. +32 22961242

Huomautukset toimitetaan Bulgarialle. Huomautusten esittäjä voi pyytää kirjallisesti henkilöllisyytensä luottamuksellista käsittelyä. Tämä pyyntö on perusteltava.

TIIVISTELMÄ

VÄITETYN TOIMENPITEEN KUVAUS

Komissio vastaanotti 17 päivänä heinäkuuta 2008 kantelun, jonka tekijä haluaa pysyä nimettömänä. Kantelu koski väitettyä valtiontukea, joka aiheutuu siitä, että julkisessa omistuksessa olevia maa-alueita on Bulgariassa vaihdettu yksityisomistuksessa olevaan maahan. Väitteen mukaan Bulgarian valtio on vaihtanut julkisessa omistuksessa olevaa metsämaata yksityisomistuksessa olevaan metsämaahan markkina-arvoa alhaisempaan hintaan. Useissa tapauksissa vaihdetun maa-alueen käyttötarkoitusta on muutettu vaihdon jälkeen (esim. metsämaasta rakennusmaaksi), jolloin hankitun maa-alueen arvo on noussut entisestään.

Sekä maa-alueiden vaihto että maan käyttötarkoituksen muuttaminen perustuivat Bulgarian lainsäädäntöön, joka tuli voimaan ennen kuin Bulgaria liittyi Euroopan unioniin. Julkisessa omistuksessa olevien metsäalueiden vaihtaminen yksityisomistuksessa olevaan metsämaahan ja vaihdetun maan käyttötarkoituksen muuttaminen kiellettiin ja lopetettiin vuonna 2009. Kantelijat vaativat, että väitetty maa-alueiden vaihdosta ja käyttötarkoituksen muuttamisesta aiheutuva valtiontuki on katsottava sääntöjenvastaiseksi ja sisämarkkinoille soveltumattomaksi ja että Bulgarian viranomaisten on perittävä se takaisin.

Kantelijoiden mukaan tuen mahdolliset edunsaajat ovat luonnollisia henkilöitä, yksityisiä yrityksiä tai kuntia, jotka toimivat usein kiinteistöalalla ja/tai matkailun alalla ja jotka ovat vaihtaneet omistamansa metsämaat julkisessa omistuksessa olleisiin metsäalueisiin.

Kantelijoiden mukaan valtiontukea on myönnetty metsämaan vaihtamisen yhteydessä kahdessa eri vaiheessa. Ensimmäisessä vaiheessa julkisessa omistuksessa olevat metsät on vaihdettu lähinnä niiden strategisen sijainnin takia yksityisomistuksessa oleviin metsäalueisiin epäoikeudenmukaisin ehdoin. Toiseksi toimivaltaiset viranomaiset ovat antaneet luvan muuttaa aiemmin julkisessa omistuksessa olleiden metsäalueiden käyttötarkoitusta ja liittää alueet kaupunkialueisiin, jolloin niille on voitu rakentaa. Yhdistämällä nämä vaiheet yritykset ovat voineet saada taloudellista etua, sillä julkisessa omistuksessa olleiden maa-alueiden vaihtamiseen ja/tai maa-alueiden käyttötarkoituksen muuttamiseen on sovellettu vastaavasta markkinoilla myydystä maasta perittyä markkinahintaa alhaisempia hintoja. Näin ollen voimassa olevalla Bulgarian lainsäädännöllä on luotu valtiontukijärjestelmä.

Valtion vaihtamien metsäalueiden hinnat määräytyvät perushintojen laskemista, poikkeusalueilla sijaitsevan maan hintoja sekä metsiin ja metsämaahan kohdistuvien käyttöoikeuksien ja rasitteiden luomista koskevan Bulgarian asetuksen mukaisesti.

Kyseisen asetuksen mukaisesti määräytyvä hinta on markkinahintaa alhaisempi. Lisäksi hallinnollisten hintojen määräytymisessä käytettyjä kertoimia ei ole tarkistettu (riittävästi) vuosien 2004 ja 2010 välillä. Kantelijat katsovat sen vuoksi, että maa-alueiden vaihdossa ei ole sovellettu valtion omistuksessa olevien metsien todellista markkinahintaa.

TUEN ARVIOINTI

Bulgarian viranomaiset eivät ole ilmoittaneet Euroopan unionin toiminnasta tehdyn sopimuksen (SEUT-sopimus) 108 artiklan 3 mukaisesti toimenpiteestä, joka koskisi tuen myöntämistä metsämaan vaihdon yhteydessä, ennen toimenpiteen täytäntöönpanoa. Jos komissio siis katsoo, että kyse on valtiontuesta, tuki on sääntöjenvastaista. Lisäksi jos tuki ei sovellu sisämarkkinoille, se on perittävä takaisin.

Alustavan arvioinnin perusteella komissio epäilee, että Bulgarian soveltama hallinnollisten hintojen määräytymismenetelmä ei johda markkinahintoja mahdollisimman tarkasti vastaaviin hintoihin erityisesti tilanteissa, joille on ominaista voimakas hintojen nousu. Sen vuoksi komissio ei voi sulkea pois sitä mahdollisuutta, että metsämaiden vaihtoon sisältyy valtiontukea. Komissio ei myöskään voi tässä vaiheessa lopullisesti sulkea pois sitä mahdollisuutta, että maa-alueiden vaihdot eivät olennaisesti liity hallinnollisella menettelyllä hyväksyttyyn maan käyttötarkoituksen muuttamiseen, josta voi aiheutua hyötyä vaihdetun maan uusille omistajille. Komissio ei tässä vaiheessa voi myöskään lopullisesti sulkea pois sitä mahdollisuutta, että vaihdetun maa-alueen käyttötarkoituksen muuttamisessa on kyse SEUT-sopimuksen 107 artiklan 1 kohdassa tarkoitetusta tuesta. Komissio epäilee alustavasti, että vaihdetun maan hallinnollisten hintojen määräytymiseen sovellettu mekanismi ei sisällä valtiontukea, että vaihto-operaatiot ja niiden jälkeinen maan käyttötarkoituksen muutos saattavat liittyä olennaisesti yhteen ja että maan käyttötarkoituksen muuttamiseen saattaa liittyä valtiontukea.

Komissiolla ei ole käytettävissään tietoja, joiden perusteella voitaisiin päätellä, että metsämaan vaihdosta ja sen jälkeisestä maan käyttötarkoituksen muuttamisesta aiheutuneella valtiontuella edistettäisiin EU:n tavoitteiden saavuttamista tai että kyseisen valtiontuen myöntämisessä olisi noudatettu valtiontukea koskevissa säännöksissä tuen myöntämiselle asetettuja kriteerejä. Sen vuoksi komissio epäilee tarkasteltavana olevien toimenpiteiden soveltuvuutta sisämarkkinoille.

KIRJE

”Комисията би желала да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от Вашите власти относно мерките, посочени по-горе, реши да открие процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“).

1.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 17 юли 2008 г. беше получена жалба от жалбоподател, поискал да остане анонимен, която беше заведена под номер CP 176/2008 (A/14905). На 11 август 2008 г. неповерителен вариант на тази жалба беше изпратен на българските власти, за да представят мнението си (D/53153). На 28 август 2008 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/17566). На 2 септември 2008 г. беше получен първи отговор от българските власти (A/17907).

(2)

Жалбоподателят предостави допълнителна информация по казуса съответно на 3 септември 2008 г. (A/17987) и на 1 октомври 2008 г. (A/20168). Тази информация беше изпратена на българските власти на 7 октомври 2008 г. (D/53840). Отговорът на българските власти беше получен на 28 октомври 2008 г. (A/22818). На 5 декември 2008 г. жалбоподателят предостави още допълнителна информация (A/26375).

(3)

На 27 януари 2009 г. информация по казуса беше получена от трета страна (A/2063).

(4)

На 14 май 2009 г. (A/14172), 2 юни 2009 г. (A/13121) и 8 юни 2009 г. (A/13953) съответно жалба по същия въпрос беше получена от втори жалбоподател. Неповерителният вариант на тази втора жалба беше изпратен на българските власти на 8 декември 2009 г. (D/55202), за да представят мнението си.

(5)

На 4 декември 2009 г. делото беше разделено административно. Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с първия жалбоподател, беше преименувана на SA.26212 (CP 176a/2008). Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с втория жалбоподател, беше преименувана на SA.26217 (CP176b/2008).

(6)

По дело CP176b/2008 отговорът от българските власти във връзка с искането за информация от 8 декември 2009 г. беше получен на 4 януари 2010 г. (A/123).

(7)

На 23 март 2010 г. информация по въпроса беше получена от трета страна (A/5244) и регистрирана по дело CP176b/2008.

(8)

По дело CP176a/2008 неповерителният вариант на някои документи беше поискан от жалбоподателя (D/55201). Те бяха получени на 6 януари 2010 г. (A/328) и бяха изпратен на българските власти на 26 януари 2010 г. (D/5308), за да представят мнението си.

(9)

На 2 февруари 2010 г. българските власти поискаха превод на български език на някои документи, които бяха изпратени до тях в кореспонденция с номер D/5308. Освен това, на 10 февруари 2010 г. те поискаха удължаване на срока за предоставяне на информация (A/2443), което беше одобрено от Комисията с писмо от 16 февруари 2010 г. (D/5635).

(10)

На 18 февруари 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/3075), в която се споменаваше не само за замени на горски земи, но и за замени на земеделски земи.

(11)

На 22 февруари 2010 г. беше проведена техническа среща с българските власти, за да се обсъдят въпросите, повдигнати от жалбоподателите. Някои въпроси, повдигнати по време на срещата, бяха изпратени в писмен вид на българските власти по електронна поща на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(12)

На 24 февруари 2010 г. българският превод на кореспонденцията от 26 януари 2010 г. (D/5308) беше изпратен на българските власти (D/5777).

(13)

На 17 март 2010 г. последният внесен документ на жалбоподателя от 18 февруари 2010 г. (A/3075) беше изпратен на българските власти и беше поискано тяхното мнение само по отношение на замените на гори (D/6272).

(14)

На 23 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5048) на искането за информация от 26 януари 2010 г. (D/5308; преводи, изпратени с номер D/5777).

(15)

На 27 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5403) на въпросите, изпратени на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(16)

На 25 март 2010 г. българските власти поискаха удължаване на срока за предоставяне на техния отговор (A/5194), както и превод на български език на някои документи, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272). Това удължаване беше одобрено от Комисията на 8 април 2010 г. (A/6593). На 19 април 2010 г. версията на английски език на документите, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272), беше изпратена на българските власти (D/6737).

(17)

На 10 август 2010 г. (D/8649) и 11 август 2010 г. (D/8687) съответно версиите на английски и на български език на искането за информация бяха изпратени на българските власти. Българските власти предоставиха исканата информация на 30 август 2010 г. (A/12003).

(18)

На 12 октомври 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/13173) по дело (CP 176a/08). На същия ден беше проведена среща с българските власти за изясняване на някои въпроси. По време на тази среща българските власти предоставиха на Комисията определена информация под формата на презентация, която беше регистрирана на 19 ноември 2010 г.

(19)

С оглед планиране на допълнителна среща относно случаите на замени, Комисията неофициално поиска от българските власти определена информация на 26 януари 2011 г. Освен това, на същия ден беше получен нов документ от жалбоподателя по дело CP 176a/08.

(20)

На 3 февруари 2011 г. беше проведена среща с представителите на българските власти. Като последващи действия във връзка с тази среща, на 14 февруари 2011 г. българските власти изпратиха някои разяснения до Комисията.

2.   ОПИСАНИЕ НА ПРЕДПОЛАГАЕМАТА ПОМОЩ

(21)

След отчуждаването им през 1947 г. всички гори в България са станали държавна собственост и това е продължило до 2000 г., когато е започнала реституцията на горите на предишните частни собственици. Тогава някои гори станаха частна собственост.

(22)

Българските власти посочиха, че въз основа на изменение на Закона за горите (1), влязло в сила на 22 февруари 2002 г., са станали възможни замените на гори и поземлени парцели от горския фонд (който е държавна собственост) с частно притежавани гори. В това изменение на Закона за горите, в сила до 27 януари 2009 г., са били определени редът и условията за замените. Според българските власти замените на гори са имали за цел постигането на по-ефективна структура на собственост и консолидация на горите, които са държавна собственост.

(23)

Според българските органи, ако частното лице получи земя с по-висока стойност чрез замяната, то трябва да плати компенсация на държавата за разликата в цената. Българските органи посочиха, че по принцип държавата приемаше само замени, чрез които държавата е получила земя с по-висока стойност.

(24)

Жалбоподателите считат, че при сделките за замени, предприети от българските власти, е била предоставена държавна помощ. Твърди се, че когато държавните горски имоти са били заменени за частни такива, българската държава е постигнала цена, за която се твърди, че е по-ниска от пазарната стойност. В няколко случая замените са били последвани от промяна на предназначението на заменената земя (т.е. от горски земи в земя за застрояване), като получената по този начин стойност на парцела би нараснала дори още повече.

(25)

Както замяната, така и последващата промяна на предназначението на земята се основават на българското законодателство, влязло в сила преди присъединяването на България към Европейския съюз. По-специално, Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд (2) („Наредбата за базисните цени“), която определя методологията за оценка на цените на горските имоти, е влязла в сила на 18 ноември 2003 г.

(26)

На 27 януари 2009 г. е влязла в сила забрана на замените на гори; на 3 септември 2009 г. е въведен мораториум върху последващата промяна на предназначението на земята. Следователно замените на гори, извършвани с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни от 2009 г. насам. Жалбоподателите изискват предполагаемата помощ, произтичаща от замените и промените в статута на земята, да бъде обявена за неправомерна и несъвместима и да бъде възстановена от българските власти.

2.1.   Бенефициерите

(27)

Според жалбоподателите потенциалните бенефициери на помощта са физически лица, частни дружества или общини, често работещи в сферата на строителството на недвижими имоти и/или сферата на туристическите дейности, които са заменили горските си имоти за горски парцели държавна собственост.

2.2.   Размерът на помощта

(28)

На този етап и въз основа на информацията, с която Комисията разполага, е невъзможно да се оцени точният размер на помощта, потенциално предоставена при замените на горски имоти. Въз основа на информацията, предоставена от жалбоподателите (3), изглежда, че — поне в някои случаи — размерът на помощта надвишава прага de-minimis.

2.3.   Предоставяне на помощта според жалбоподателите

(29)

Според жалбоподателите държавна помощ би била предоставена в контекста на замените на гори по процедура, състояща се от два етапа. На първия етап гори държавна собственост биха били заменени с гори частна собственост при несправедливи условия, главно поради стратегическото местоположение на тези гори държавна собственост. На втория етап би било предоставено одобрение от компетентния орган за промяна на статута на предназначение на бившите гори държавна собственост и тяхното включване в градската зона, което позволява да бъде предприето извършването на урбанизация. Следователно тази схема, като съвкупност от двата етапа, би дала възможност на предприятията да получат икономическа полза, тъй като цените за земя държавна собственост, начислявани при замяната и/или последващата промяна на предназначението на земята, биха били по-ниски от пазарната цена за подобна земя, продадена на пазара. По тази причина по силата на действащото българско законодателство би била създадена схема за държавна помощ.

(30)

Цените на горски имоти, заменени от държавата като собственик, се определят въз основа на специализирана българска наредба, а именно Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд („Наредбата за базисните цени“).

(31)

Според жалбоподателите, цената, определена при прилагане на Наредбата за базисните цени, е по-ниска от пазарната цена. Наредбата за базисните цени не би отразявала в достатъчна степен стойността на имотите като обекти на строително териториално устройство. Например в наредбата не се изисква при оценката да се отчита устройственият статут на съответния имот, т.е. дали съответните горски имоти са предназначени за застрояване в плановете за устройство на територията. Според жалбоподателите това може да доведе до десетки или стотици пъти по-големи разлики между пазарната цена и цената, определена в рамките на предварителната оценка, извършена от държавата. Освен това коефициентите за определяне на административните цени не са били актуализирани (в достатъчна степен) през периода 2004—2010 г. Поради това, според жалбоподателите, при сделките за замени никога не се използва реалната пазарна цена на горите държавна собственост.

(32)

Накрая, жалбоподателите твърдят, че пазарната цена на заменения горски имот става многократно по-висока от цената, определена при прилагането на Наредбата за базисните цени, когато новият собственик на имота промени предназначението на заменената земя в земя за застрояване, което е редовна практика.

2.4.   Предварително становище на българските власти

(33)

Българските власти твърдят, че в замените на горски имоти няма никаква държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“). Като една от причините те посочват, че жалбоподателите не са доказали как потенциалната помощ би засегнала търговията между държавите-членки, както и че от заменените горски земи не би била изнасяна никаква дървесина (4). Властите посочиха също, че ако Комисията установи наличието на държавна помощ, те биха били готови да уведомят за наличието на схема за помощ в съответствие с Насоките за национална регионална помощ („НРП“).

(34)

След това те изтъкват факта, че цената на горската земя държавна собственост винаги се определя в съответствие със Съобщението на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (5) („Съобщението относно продажбата на земя“). Оценката се извършва от независим оценител преди да се осъществи сделката. При определяне на цената на парцела оценителят следва предписанията за определяне на цените, предвидени в Наредбата за базисните цени. В предписанията се вземат предвид определени обективни критерии, като местоположението на парцела, значението на района за защитата на горите от урбанизация и полезността на растителни видове на територията на парцела. Преди приключването на сделката за замяна и двете страни по сделката (частната и публичната страна) трябва да постигнат съгласие, че те действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

(35)

Българските власти твърдят, че за да се провери дали цената, изисквана за горски парцел държавна собственост при сделка за замяна, отговаря на пазара, тя следва да бъде сравнена с цената за други горски парцели, а не, както са предложили жалбоподателите, с цените, постигнати при продажбите на земя за застрояване. Техният основен аргумент е, че законът предлага само възможността да се изиска такава промяна на предназначението, но не и законно право на такава промяна. Подкрепящите доказателства показват, че само малка част от замените са последвани от промяна на предназначението на земята:

Годината, през която е извършена замяната

Брой замени

Случаи на променен статут на земята

2006 г.

15

3

2007 г.

23

8

2008 г.

62

4

2009 г.

47

0

(36)

Процедурата за промяна на предназначението на земята е подробно определена в Правилника за прилагане на закона за горите. Първо (новият) собственик(ът) на горския парцел трябва да подаде заявление до изпълнителния директор на Изпълнителната агенция по горите, която е част от Министерството на земеделието и горите. Изисква се положително становище от страна на местните власти (държавното горско стопанство и държавното ловно стопанство в районите, където се намира парцелът). Комисия от (вътрешни и евентуално външни) експерти разглеждат заявлението и представят становище на изпълнителния директор, който въз основа на становището взема предварително решение. Ако решението е положително и потвърждава основанията и законосъобразността на заявлението, то се изпраща до всички служби, отговарящи за промяната на предназначението (областния управител, кмета на общината и директора на регионалната дирекция, отговарящ за горите). Последващите етапи от административната процедура се извършват от органи, независими от министъра на земеделието и/или изпълнителния директор. Въз основа на положителното предварително решение собственикът трябва да представи заявление до съответната община за възлагането, изготвянето и одобряването на подробен устройствен план. Такъв план изисква консултация с всички (местни) заинтересовани страни. Ако такъв план бъде одобрен и след като влезе в сила, собственикът подава заявление до министъра на земеделието и храните за изключването на съответния горски парцел от горския фонд. За това изключване се дължи таксова марка, определена от независим оценител в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени. След заплащането на таксовата марка се стартира процедура за издаването на административно решение за промяна на статута на предназначение на поземления парцел. В зависимост от размера на имота това се извършва или от министъра на земеделието и храните (ако се отнася до земя с площ по-малко от 10 хектара), или от Министерския съвет.

(37)

Освен това българските власти информираха Комисията, че забрана на замените на гори е въведена в законодателството на 23 януари 2009 г. и е влязла в сила на 27 януари 2009 г. В допълнение, на 5 август 2009 г. българското правителство издаде заповед за преустановяване на разглеждането на заявления за промяна на статута на горските земи, придобити от частни физически или юридически лица чрез замяна. Този мораториум беше потвърден с Решение на Народното събрание на България от 3 септември 2009 г. С оглед на гореизложеното, замените на гори, извършени с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни в България.

(38)

Българските власти също така информираха Комисията, че в някои случаи може да е имало корупционни практики, довели до ситуации, при които при определяне на цените на заменените земи Наредбата за базисните цени може да не е била спазвана (или да не е била следвана правилно). Тези случаи са предадени на българската прокуратура и са започнали наказателни разследвания срещу високопоставени длъжностни лица, включително двама бивши министри на земеделието и бивш ръководител на българската Агенция по горите, на основание, че съответното българско законодателство е било приложено неправилно. Важно е да се подчертае, че тези наказателни разследвания не засягат същите въпроси като настоящото разследване за държавна помощ: наказателните разследвания разглеждат неправилното прилагане на българското законодателство, докато разследването за държавна помощ обхваща последиците от правилното прилагане на горепосочените правни разпоредби.

2.5.   Уведомяване за държавна помощ

(39)

Българските власти считат, че замените на гори и последващите промени на предназначението на земята не включват държавна помощ. Те изразиха готовността си да уведомят за схема за помощ, ако Комисията установи наличието на (неправомерна) държавна помощ.

2.6.   Правно основание

(40)

Националното правно основание за замените на гори, промяната на предназначението на горската земя и изчисляването на цените, които да се използват при сделките за замени, е:

а)

Законът за горите на България;

б)

Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд;

в)

Законът за държавната собственост (6)

г)

Законът за задълженията и договорите (7).

3.   ОЦЕНКА НА ПОТЕНЦИАЛНАТА ПОМОЩ И НА НЕЙНАТА СЪВМЕСТИМОСТ

3.1.   Наличие на държавна помощ

(41)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС „всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да било форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставяне в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар“.

3.1.1.   Неразривна връзка между замяната и промяната на предназначението на земята

(42)

Първият спорен въпрос е дали двете стъпки на сделката, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята (от гора в земя за застрояване) са неразривно свързани. Разглеждайки числените доказателства, представени от българските власти, Комисията отбеляза, че от 147 замени (2006—2009 г.) 15 са били последвани от промяна на статута (10 %). Тези данни, както и различните действащи правни и административни процедури, изглежда потвърждават тезата на българските власти, че — като общ принцип — двете стъпки не са неразривно свързани. (8)

(43)

От друга страна, българските власти посочиха, че формулите за определяне на цените на горските имоти и таксата за дължимата таксовата марка за промяна на предназначението на земята са така определени, че да постигнат пълната цена за замяна на даден горски имот плюс промяната в предназначението на земята да бъде до голяма степен равна на пазарната цена на подобен имот за застрояване. Това означава, че властите може да са допускали, че много инвеститори биха могли да се опитат да съчетаят и двете стъпки в една сделка.

(44)

С оглед на гореизложените съображения Комисията счита на този етап, че като общ принцип двете стъпки, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята, не са неразривно свързани и трябва да бъдат анализирани поотделно. При все това не може да се изключи в някои случаи намерението на властите и на частната страна по замяната от самото начало да е било замяната да бъде последвана от промяна на класификацията на заменената земя. В такива случаи двата етапа на практика биха били неразривно свързани.

(45)

Поради това Комисията приканва всички заинтересовани страни да представят мнения по предложения подход, т.е. като имат предвид, че не съществува неразривна връзка между двата етапа на сделката.

3.1.2.   Потенциална държавна помощ при промяна на предназначението на земята

(46)

Процесът на промяна на предназначението на определен (горски) имот в земя за застрояване е документиран в българското законодателство. Жалбоподателите твърдят, че фактът, че собствениците на горска земя са могли (допреди провъзгласяването на мораториума) да променят предназначението на тази земя до голяма степен е увеличил нейната стойност и от това следва, че е била предоставена държавна помощ.

(47)

Комисията отбелязва, че prima facie промяната в статута на земята не изглежда да е включвала някакво прехвърляне на публични ресурси. Дължимата таксова марка за тези сделки е била изчислена в съответствие с правните разпоредби, и — доколкото е известно на Комисията — е била платена във всички разглеждани случаи. Поради това изглежда, че макар да е възможно да е било предоставено известно икономическо предимство на съответното частно предприятие в резултат на административните решения за одобряване на промяната в статута на земята, тези административни решения не биха довели до предоставянето на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. При все това Комисията не взема окончателно становище по този въпрос и приканва заинтересованите страни да изразят мнение по въпроса дали с оглед на общоприетото определение за държавна помощ, което изисква наличието на държавни ресурси, административната промяна на статута на земята представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС.

3.1.3.   Потенциална държавна помощ при замяната на горска земя

3.1.3.1.   Замените като обща мярка

(48)

При анализа на това дали сделките за замени на гори включват държавна помощ, първият въпрос, който да бъде разгледан, е дали тази схема би могла да се счита за обща мярка. Ако това е така, тогава не би била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. В съответствие с принципите, разработени в Известието на Комисията за прилагане на правилата за държавна помощ по отношение на мерките за пряко данъчно облагане на дружества (9), мерки, които са открити за всички икономически участници в държава-членка или преследват общи цели на икономическата политика, не представляват държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Те обаче трябва да бъдат действително открити за всички дружества на основата на равен достъп и не могат de facto да бъдат намалени по обхват например чрез правомощията на държавата да взема решения за предоставянето ѝ.

(49)

Във връзка с гореизложеното българските власти в действителност твърдят, че всеки собственик на горски имот би могъл, съгласно приложимото законодателство, да поиска да замени гора частна собственост за гора държавна собственост. При все това при вземането на решение относно такава замяна Постоянната изпълнителна комисия в Агенцията по горите е използвала критерии, определени от директора на Агенцията. Освен това министърът на земеделието е разполагал с правомощия да наложи вето.

(50)

С оглед на гореизложеното българските публични власти са разполагали със значителни правомощия при вземането на решения по отделните сделки за замени. Поради това Комисията смята, че схемата за замени на горска земя частна собственост за горска земя държавна собственост не може да се счита, че представлява обща мярка.

3.1.3.2.   Държавна помощ при сделките за замени

(51)

С цел да се установи дали сделките за замени предоставят икономическо предимство на участващите в тях частни предприятия Комисията трябва да установи дали цената, определена от оценителите въз основа на предвидените разпоредби в българското законодателство, напълно отразява пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

Общи

(52)

В съответствие с принципа на инвеститор в условията на пазарна икономика, за да не предоставят държавна помощ, публичните власти трябва да действат за целите на сделките по същия начин, както биха действали частните пазарни инвеститори. Това предполага, че когато встъпват в сделки, те също така следва да определят отговаряща на пазара цена за земята в тяхно владение.

(53)

Комисията счита, че наличието на икономическо предимство при замяната на горска земя държавна собственост за горска земя частна собственост трябва да се оценява във връзка със Съобщението относно продажби на земя (10).

(54)

В Съобщението относно продажби на земя се определят две възможности за автоматично изключване на наличието на държавна помощ при продажбите на земя и сгради от публични власти: когато продажбата се извършва чрез безусловна тръжна процедура — приемането на най-добрата тръжна оферта — или при липсата на такава процедура — когато продажната цена се равнява поне на стойността, определена чрез независима експертна оценка.

(55)

В настоящия случай на замени на земи не е имало официална тръжна процедура за нито един от горските парцели държавна собственост. Потенциалните бенефициери на помощта вече са разполагали с горски имоти, които са искали да заменят за други парцели държавна собственост. Поради това обикновено частните страни са подавали заявления до българските власти, за да се осъществи замяната на горските парцели, докато властите не са били инициатори на замяната. Следователно Комисията трябва да установи дали цените, използвани за извършването на замените на земи, са били определени в съответствие с принципите, установени в Съобщението на Комисията относно продажби на земя при спазване на оценка на независим експерт.

(56)

Точка 2, буква а) от Съобщението на Комисията относно продажбите на земя, съгласно заглавие „Продажба без безусловна тръжна процедура“ гласи следното:

а)

Независима експертна оценка

Ако публичните органи не възнамеряват да приложат посочената в точка 1 процедура, би трябвало да се извърши независима оценка от един или повече независими оценители на активите преди започване на преговорите по продажбата с цел определяне на пазарна цена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка. Определената по този начин пазарна цена е минималната покупна цена, която може да бъде приета, без да се предоставя държавна помощ.

„Оценител на активи“ е лице с добра репутация, което:

е придобило съответна степен, присъдена от признат учебен център или притежава равностойна академична квалификация,

има подходящ опит и е компетентно при извършване на оценки на земя и сгради, като се отчита географското им местоположение и категорията на активите.

Ако в някоя държава-членка няма установена съответна академична квалификация, оценителят на активи би трябвало да бъде член на призната професионална организация, занимаваща се с оценка на земя и сгради, или:

да бъде назначен от съда или орган с равностоен статут,

да има поне признато удостоверение за завършено средно образование и достатъчна степен на образование, с поне 3-годишен практически опит след дипломирането си и с познания по оценяване на земя и сгради в конкретното място.

Оценителят би трябвало да е независим в изпълнение на задачите си, т.е. публичните органи не би трябвало да имат право да му дават нареждания по отношение на резултата от оценката му. Държавните служби за оценка и държавните служители или други служители следва да се считат за независими, при условие че може на практика да се изключи упражняване на противозаконно влияние върху техните заключения.

„Пазарна стойност“ означава цената, на която биха могли да бъдат продадени земята и сградите съгласно частен договор между склонния да продаде продавач и необвързан купувач в деня на оценката, като се приема, че собствеността е публично предложена на пазара, пазарните условия позволяват редовна продажба и е предоставен достатъчен срок за водене на преговори за продажба, съобразен с характера на собствеността.

Оценка преди сделката

(57)

Комисията отбелязва, че за целите на замените цените на парцелите обществена и частна земя се определят посредством независима експертна оценка. Българските власти потвърдиха, че всички оценки са били направени преди сключването на сделката за замяна. Освен това, преди сделката за замяна да влезе в сила, и двете страни по сделката (частната и публичната страна) е трябвало да потвърдят, че действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

Независимост на оценителите

(58)

Всички оценители, които подготвят и защитават оценките на държавни горски имоти, трябва да отговарят на разпоредбите, предвидени в българската Наредба № 17 за лицензиране на физическите и юридически лица за упражняване на частна лесовъдна практика. Оценителите са част от експертните екипи, работещи със съдилищата на Република България. Те нямат трудово или официално правоотношение с Министерството на земеделието и храните или с Държавната агенция по горите. В съответствие с Наредбата за базисните цени изборът на оценители за целите на оценката на парцели горски земи, които да бъдат заменени, се извършва от „собственика“ или от „заинтересованата страна“.

(59)

На този етап от процедурата Комисията счита, че оценителите, използвани за целите на оценяване на горските поземлени парцели при сделките за замени, са независими оценители по смисъла на Съобщението относно продажби на земя.

Пазарна цена, определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка

(60)

Комисията трябва да провери дали цената на съответната горска земя, определена от оценителите за целите на сделката за замяна, отразява пазарната стойност на актива и е определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка.

(61)

Цените се определят от експерти, като се използват единствено формулите, определени в Наредбата за базисните цени. Българското законодателство не позволява на експертите да се отклоняват от определяната по този начин цена.

(62)

Базисната цена на даден горски поземлен имот (определена за целите на замяната) е сумата от базисната цена на земята и цената на насаждението (растителните видове на територията на имота).

(63)

Стойността на земята се определя по отношение на средните стойности на земята според категориите земя, предлагащи идентични условия за растеж на растенията (150 типове месторастения съгласно Наредбата за базисните цени). Така определената стойност на земята допълнително се коригира чрез използването на корекционен коефициент, който отчита местонахождението на имота по отношение на местната и националната инфраструктура. Този корекционен коефициент е определен в приложение 2 към Наредбата за базисните цени.

(64)

Корекционният коефициент Km се определя по следната формула:

Km = 1 + g + m + s + р, където:

s –

коефициент за близост до урбанизирана територия, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,25)

m –

коефициент за близост до морето, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,20)

p –

коефициент за близост до повърхностен път, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,2)

g =

изразен с цифри коефициент за близост до град, отразяващ разстоянието до определен град (най-късото пътно разстояние между имота и града). Градовете са разделени в 6 групи:

Група 1

Група 2

Група 3

Група 4

Група 5

Група 6

София (от 0,00 до 0,7)

Русе, Пловдив, Бургас и Варна (от 0,00 до 0,50)

Благоевград, Велико Търново, Враца, Плевен и Стара Загора (от 0,00 до 0,40)

Други областни градове (от 0,00 до 0,35)

Други големи градове (Ботевград, Горна Оряховица, Димитровград, Дупница, Казанлък, Карлово, Лом, Петрич, Самоков, Свищов и Червен бряг (от 0,00 до 0,30)

Други общински центрове (от 0,00 до 0,10)

(65)

Стойността на земята допълнително се коригира с добавянето на увеличение за хектар, което се определя въз основа на средната цена на земята, наблюдавана в зоната, в която се намира имотът. Тези увеличения на цената са определени в разпоредбите на приложение 3 към Наредбата за базисните цени и са посочени в таблицата по-долу:

 

Добавка

(BGN/хектари)

София, национални курорти и вилни зони, прилежащи към тях, земи на разстояние 10 км от морето

5 000

Населени места от I и II категория

2 000

Населени места III и IV категория

1 000

Населени места от V и VI категория

500

Населени места от VII и VIII категория

0

(66)

Общата стойност на земята, определена по този начин, е така наречената базисна цена на земята.

(67)

Цената на насаждението (растителните видове на територията на имота), които се намират на дадения парцел земя, е стойността на сегашната им възраст и прогнозираната стойност на тяхната турнусна възраст. Стойността на дървесината от горските насаждения при сегашната им възраст (възрастта към момента на оценката) е равна на приходите от продажбите на видовете по средни пазарни цени, като се приспаднат разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването до място за временно съхранение. В случай че приходите не покриват разходите, дървесината няма никаква стойност.

(68)

Приходите от продажбите се определят като се сортиментира запасът и се класифицират обемите на категориите дървесина. Разходите (BGN/кубичен метър) за сеч и първична обработка на дървесината при средна трудност на сечището се определят според дървесния вид и категорията дървесина. Разходите за извозване на дървесината се определят според дървесния вид, категорията дървесина и средното извозно разстояние. Прави се добавка на всеки километър извозно разстояние, както следва: разходите за извозване се умножават по коефициент, който отчита трудността на извозния път.

(69)

Средните пазарни цени и разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването на дървесина следва редовно да се определят и актуализират от Изпълнителната агенция по горите въз основа на среднопретеглените стойности, изчислени от статистическите данни, събрани за период от 3 години (като последната от тях участва с удвоена тежест).

(70)

По този начин, като се добави стойността на растителните видове, както е определена от оценителя, към базисната цена на земята, се получава базисната цена на горския поземлен имот.

(71)

За защита на средообразуващите и рекреационните функции на горите в определени райони на България се създават зони за така наречената „особена защита от урбанизация“. Съгласно разпоредбите на приложение 19 към Наредбата за базисните цени, базисните цени на горски имоти, намиращи се в такива райони, се умножават с коефициент К, посочен в таблицата по-долу (11), а именно:

Черноморско крайбрежие, първа зона

К = 6

Черноморско крайбрежие, втора зона

К = 5

Курортни зони, курорти и селища с национално значение

К = 4

Гори и земи, простиращи се в зоните от края на пътното платно на републиканските и общинските пътища до ограничителните строителни линии

К = 3

Курортни зони, курорти и селища с местно значение

К = 4

(72)

В допълнение и само в случай на замени е бил прилаган така нареченият коефициент за пазарен регулатор съгласно приложение 20 към Наредбата за базисните цени. Той се изразява в BGN/m2 и варира от 10 за земи в близост до морето, големи планински курорти и София до 1 за най-малко атрактивни земи.

(73)

Общата цена на даден горски имот, която е резултат от експертната оценка за целите на замените, е базисната цена на горския имот, умножена, където е уместно, с коефициент за „особена защита от урбанизация“ и коригирана с „коефициента за пазарен регулатор“.

(74)

На този етап от процедурата Комисията счита, че горепосоченият метод за определяне на административните цени не взема предвид непременно едни и същи критерии, въз основа на които биха били установени пазарните цени при частни сделки. Дали този метод е приемлив трябва да бъде установено в контекста на съдебната практика на европейските съдилища.

(75)

В скорошно решение по делото Seydaland (12) Общият съд анализира тълкуването на Съобщението на Комисията относно продажби на земя. Съдът постанови, че когато националното право установява правила за изчисляване на пазарната стойност на земи с оглед на тяхната продажба от публичните органи, за да съответстват тези правила на член 107 от ДФЕС, при прилагането им във всички случаи трябва да се получи цена, която е възможно най-близка до пазарната стойност. Тъй като последната е теоретична, освен при продажбите, при които се приема най-добрата оферта, задължително трябва да се приеме за допустим марж на отклонение на получената цена от теоретичната. Относно въпросната процедура по делото Seydaland Съдът постанови, че: „Член 87 от Договора за ЕО [член 107 от ДФЕС] трябва да се интерпретира като не изключващ разпоредбите на националното законодателство, установяващи методи за калкулация за определяне на стойността на земеделската и горска земя, предложена за продажба от публичните органи […] до степен, при която тези методи предвиждат актуализиране на цените, при което цените за такава земя нарастват стремително, така че цената, действително платена от купувача, отразява, доколкото е възможно, пазарната цена на земята.“

Пазарна стойност към датата на оценката и предоставяне на икономическо предимство

(76)

Поради това като последна стъпка Комисията трябва да потвърди, че цената, определена от оценителите въз основата на метода и коефициентите, предвидени в българското законодателство, може да отрази пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

(77)

На този етап от процедурата Комисията не е в състояние да установи дали системата на административните цени, въведена с приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г., е била подходяща, за да отрази пазарните цени за горски земи въз основа на коефициентите, определени към момента, в който е започнало прилагането на метода, както и дали чрез използването на тази система във всички случаи се получава цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност съгласно изискванията на решението по делото Seydaland. Комисията отбелязва информация, предоставена от България, според която при приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г. административните цени (цена за замяна и такса за промяна на предназначението на земята) са били в размер на 75 %—80 % от пазарните цени за земя за застрояване (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Това твърдение не позволява да бъде направено заключение, че към момента на влизане в сила на системата методът е давал възможност за получаване във всички случаи на цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност. Комисията изразява съмнения за това дали българският метод за оценка отговаря на това изискване и приканва всички заинтересовани страни, и по-специално държавите-членки, които биха могли да прилагат подобни методи спрямо административните цени с цел установяване на пазарните стойности за горски земи, да представят мненията си относно уместността на този метод.

(78)

През периода 2005—2008 г. се наблюдава много силно увеличено търсене на горски имоти в България, което е довело до голямо увеличение на цените на парцелите, особено на тези от тях, които се намират в атрактивни зони. По време на този бум съотношението на административните спрямо пазарните цени, определен в параграф 77 спада до средно 15–20 % (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Тази средна цена крие показателен ръст за най-атрактивните парцели и ограничени повишения за по-малко атрактивните участъци.

(79)

В решението по делото Seydaland се изисква методите за определяне на административните цени да включват механизъм за актуализация на тези оценки, позволяващ възможно най-точно доближаване на продажната цена до пазарната стойност на земите, по-специално в период на голямо покачване на цените, тъй като иначе методът не би бил подходящ, за да отрази въпросните действителни пазарни цени.

(80)

В разглеждания случай българските власти посочиха, че съгласно Наредбата за базисните цени (член 7.1 и член 32) съдържащите се в нея коефициенти следва да бъдат ежегодно актуализирани. Според българските власти обаче това не е било направено. Поради това изглежда, че при метода за оценка не са взети предвид пазарните цени по времето на транзакцията.

(81)

Освен това българските органи посочиха, че през 2010 г. наредбата е била актуализирана въз основа на надеждни пазарни източници и коефициентите са били увеличени значително. Актуализираните коефициенти водят до големи повишения на стойността на атрактивните парцели в сравнение със стойностите, формирани по силата на предходните версии на наредбата, прилагани през периода, в който са били осъществявани сделките за замени.

(82)

Поради това фактът, че повечето коефициенти за определяне на административните цени за горски парцели не са били актуализирани за периода 2003–2010 г., за да отразят промените в пазарните цени, както и невъзможността на експертите да използват пазарните цени при сделките за замени на гори, предполага, че българската методика за определяне на цените не съответства на решението по делото Seydaland, което изисква тази методика да отчита (поне) резките увеличения на пазарната цена. В действителност само коефициентите, посочени в приложение 20 към Наредбата за базисните цени („коефициент за пазарен регулатор“) са били изменени през 2007 г.

(83)

Замените могат да бъдат сравнени с две сделки за продажба, които се извършват едновременно. Следователно цените, определени при прилагане на Наредбата за базисните цени, биха били по-ниски от пазарните цени по отношение както на горите частна собственост, така и на горите държавна собственост. При все това частната страна трябва винаги да одобри сделката и да се съгласи с предложените цени. Като се има предвид, че повечето частни оператори обикновено биха действали като инвеститори, стремящи се към извличане на максимални печалби, много малко вероятно е те да се съгласят да извършат замяна, която би била неизгодна за тях. Освен това разликата между административната стойност и пазарната стойност се различава в значителна степен между отделните парцели. Следователно замените на по-малко атрактивни земи частна собственост с атрактивни земи държавна собственост след ценовия скок, започнал през 2005 г. и достигнал своята върхова точка през 2008 г., осъществени по административните цени, определени през 2004 г., изглежда водят до съществени икономически предимства с избирателен характер за частната страна. По тази причина Комисията има сериозни съмнения за това дали българската система за оценка, по начина, по който тя е била приложена на практика, е довела до замени при условия, които съответстват на принципа на инвеститор при пазарна икономика (ИПИ).

Оставащи условия от член 107, параграф 1 от ДФЕС

(84)

Предприятията бенефициери са били както горски предприятия, така и предприятия, осъществяващи дейност в други сектори — основно в сферата на строителството на недвижими имоти и туризма — тъй като това са били частните страни, които обичайно са участвали в сделките за замени на гори. Фактът, че частните страни по сделките за замени са били в състояние да придобият горски имоти на цена, по-ниска от пазарната, предполага, че те са получили икономическо предимство, което може да бъде оползотворено или пряко, чрез използване на съответната земя, или косвено като актив, който може да бъде продаден, използван като обезпечение за други сделки или който позволява постигане на общо подобрение на баланса на бенефициера. Това заключение остава валидно без да засяга секторите, в които бенефициерите извършват своята дейност. Поради това е невъзможно да бъде изключена възможността конкуренцията да е била нарушена в горския и/или в други сектори.

(85)

Както беше посочено по-горе, българските власти са предоставили някои доказателства за това, че не е бил осъществяван какъвто и да било износ на дървесина, добита от заменени имоти, намиращи се в три общини. При все това те не са предоставили допълнителни подробности относно потенциално въздействие върху търговията в горския сектор в останалите общини, нито в другите сектори, засегнати от замените. Възможността за заместване на вноса също не е била разгледана. Като се основава на спецификата на въпросните сектори, Комисията обикновено счита, че предприятията, които осъществяват дейността си в сектора на строителството на недвижими имоти и — a fortiori — в сектора на туризма, са активни на целия пазар на ЕС. Следователно предоставеното предимството може да е оказало въздействие също и върху търговията в рамките на ЕС.

3.1.4.   Заключение относно наличието на държавна помощ

(86)

С оглед на гореизложените съображения, след предварителна оценка Комисията счита, че не може да се изключи, че е била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС на потенциални бенефициери посредством замените на горски парцели. Когато замените са последвани от последващи промени на предназначението на съответните поземлени парцели, Комисията не може да изключи възможността, че комбинацията от операции, ако те са неразривно свързани, включва държавна помощ. Що се отнася до въпроса дали икономическото предимство за собственика на заменената земя държавна собственост, когато предназначението на земята е променено с административно решение, представлява държавна помощ, Комисията счита prima facie, че поради липсата на държавни ресурси изглежда не е налице държавна помощ, но не взема окончателно становище на този етап от процедурата.

(87)

В случай че по-нататъшно разследване на въпроса действително потвърди предоставянето на държавната помощ, тогава размерът на държавната помощ ще бъде изчислен по следния начин:

i)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 1 частна собственост и административната цена за парцел 1, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени;

ii)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 2 държавна собственост и административната цена за парцел 2, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени.

Тогава размерът на държавната помощ би се равнявал на стойността на ii), намалена със стойността на i).

Всяка парична компенсация, получена в резултат на разликата в административните цени на два парцела, които са обект на замяна, платена от една от страните на другата, също ще бъде взета предвид при изчислението на потенциалния елемент на държавна помощ, който е включен в транзакцията.

3.2.   Законосъобразност на възможната помощ

(88)

Българските власти не са уведомили в съответствие с член 108, параграф 3 от ДФЕС за мярка, свързана с предоставянето на помощ в контекста на замените на горска земя, преди да я приведат в действие. Поради това, ако Комисията наистина установи наличието на държавна помощ, такава помощ би била незаконна. В допълнение към това, ако такава помощ бъде определена като несъвместима с вътрешния пазар, тя ще подлежи на възстановяване.

(89)

Като се има предвид, че България се присъедини към ЕС на 1 януари 2007 г., тя трябва да спазва всички разпоредби на ЕС за държавна помощ от този момент нататък. За възможната схема за помощ, произтичаща от метода за определяне на административните цени за замените на горска земя и прилагането му, не е било отправено уведомяване до Комисията като за нова помощ, нито може да се счита като съществуваща помощ към момента на присъединяването на България към ЕС (13). Освен това тя не е била приведена в действие по силата на регламент за групово освобождаване. Поради това Комисията счита, че ако така определеният от българското законодателство и така прилаган български метод представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, той представлява неправомерна помощ по смисъла на член 1 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета от 22 март 1999 г. за установяване на подробни правила за прилагането на член 93 от Договора за ЕО (14).

3.3.   Съвместимост на потенциалната държавна помощ

(90)

Тъй като Комисията не можа да изключи възможността, че методът за определяне на административните цени за замените на горска земя, както е бил приложен, води до държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията трябва да оцени съвместимостта на тази помощ с вътрешния пазар.

(91)

Съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС помощите за насърчаване на икономическото развитие на региони, където жизненото равнище е необичайно ниско или където има високо равнище на непълна заетост, както и на регионите, посочени в член 349, като се вземе предвид структурната, икономическата и социалната ситуация в тях, могат да бъдат приемани за съвместими с общия пазар.

(92)

Както беше посочено по-горе, цялата територия на България е подпомагана област по силата на член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС със стандартен таван на регионалната помощ за големи предприятия в размер на 50 % от брутния еквивалент на помощта (БЕП) съгласно картата на регионалните помощи на България за периода 2007—2013 г. Следователно, ако Комисията действително установи, че е предоставена държавна помощ на предприятия, и ако тази схема за държавна помощ е в съответствие с всички приложими разпоредби на Насоките за национална регионална помощ („НРП“), предоставената помощ би могла да бъде съвместима с вътрешния пазар.

(93)

По същия начин някои мерки, предоставени за насърчаване на определени икономически сектори, могат да се приемат за съвместими съгласно член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС. Като се има предвид фактът, че в разглеждания случай всяка потенциална държавна помощ може да е била предоставена на предприятия, осъществяващи дейност в горския сектор, Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. (15) могат да се прилагат. Следователно, ако потенциално предоставената помощ действително е в съответствие с разпоредбите на тези насоки, тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(94)

Комисията има съмнения дали въпросната мярка може да се определи като съвместима с Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г., тъй като естеството на схемата, икономическите дейности на потенциалните бенефициери на помощта, установяването на цените на горските имоти и цената на таксовата марка, платима за промяна използването на парцела и за целите на замяна на горска земя, не изглеждат съвместими с тези насоки.

(95)

Поради това на този етап Комисията не разполага с информация, от която би си позволила да заключи, че възможната помощ допринася за някаква обща цел на Европейския съюз или че би отговаряла на критериите за съвместимост, определени в някой от съществуващите инструменти за държавна помощ. Поради това Комисията изразява съмнения по отношение на съвместимостта на възможната помощ с вътрешния пазар.

3.4.   Съмнения и основания за откриване

(96)

Поради горепосочените причини, след предварителна оценка на помощта Комисията изразява съмнения по отношение на това дали сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите съдържа елементи на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС и дали тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(97)

Поради това Комисията е длъжна да извърши всички необходими консултации и следователно трябва да открие процедурата по член 108, параграф 2. Това дава възможност на трети лица, чиито интереси могат да бъдат засегнати от потенциалното предоставяне на помощта, да представят мненията си относно мярката. С оглед както на информацията, предоставена от съответната държава-членка, така и на информацията, предоставена от трети страни, Комисията ще направи оценка на характера на помощта и съвместимостта на мярката и ще вземе окончателното си решение.

(98)

В тази връзка Комисията припомня изразените от нея съмнения в настоящото решение относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната. Комисията изразява съмнения дали замяната и последващата промяна на предназначението на заменената горска земя в земя за застрояване следва — в някои случаи — да се счита за свързана или следва във всички случаи да се счита, че не е неразривно свързана.

(99)

Поради това Комисията има съмнения относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната горска земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната.

(100)

Друго съмнение, изразено от Комисията в настоящото решение, е дали прилагането на предвидените в българското законодателство формули води до цена при оценката, подобна на средните цени, получени при сделки между две несвързани частни страни, т.е. подобна на пазарните цени. Естествено, сделките следва да се отнасят до горски парцели, разположени в същите области като горските парцели, държавна и частна собственост, които са предмет на сделките за замени, и трябва да имат същите или достатъчно сходни характеристики що се отнася до представените растителни видове на територията на парцела, размера на парцела и условията за достъпност до парцела. Имайки предвид това, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно пазарните цени, получени при изцяло частни сделки за продажби (или замени), които са били извършени в България през периода от присъединяването на България към ЕС до 2011 г. Освен това Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно разликите между тези пазарни цени и цените, използвани за отделните сделки за замени (изчислени в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени), а оттам и на потенциалния размер на държавната помощ. Накрая, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно правилата, които се прилагат, когато става дума за компенсация, изплатена при транзакциите за замени, при разлика на цените за двата заменими парцела.

(101)

Освен това, с оглед на твърдението на българските власти, че жалбоподателите не са доказали, че помощта би засегнала търговията между държавите-членки, Комисията приканва България да осигури допълнителна информация относно това дали и до каква степен потенциалната помощ оказва отрицателно въздействие върху търговията в рамките на Общността.

(102)

В случай че информацията, предоставена в рамките на официалната процедура по разследване, доведе до обявяване от страна на Комисията, че при сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите е налице държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията също така трябва да разследва дали тази помощ е съвместима с вътрешния пазар, и по-специално с член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС и разпоредбите на НРП и/или член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС и разпоредбите на Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. Поради това Комисията изисква от държавите-членки и трети страни да предоставят всички налични доказателства, които биха позволили на Комисията да обоснове оценката си относно съвместимостта на мярката. Комисията напомня на българските власти, че държавата-членка носи тежестта на доказване по отношение на съвместимостта на мерките за помощ.

4.   РЕШЕНИЕ

(103)

С оглед на гореизложените съображения, Комисията, като действа в съответствие с процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз, изисква от България да представи мнението си и да предостави цялата информация, която би могла да помогне за оценката на помощта, в рамките на един месец от датата на получаване на настоящото писмо. Тя изисква от Вашите власти незабавно да изпратят копие от настоящото писмо до потенциалните бенефициери на помощта.

(104)

По-специално от българските органи се изисква да осигурят цялата информация, необходима за установяване на разликата между административните цени, налагани в контекста на замените, и пазарната цена на горските имоти, които имат същите характеристики, като заменяемите парцели, действащи към момента на съответната транзакция. В този контекст българските органи също се приканват да представят резултата от своите оценки за разгледани дела, при които замените са настъпили след 31 декември 2006 г., които биха се получили, ако съответните коефициенти са били правилно актуализирани, както е предвидено от българското законодателство. Най-накрая, Комисията приканва България да осигури информация относно правилата, приложими спрямо изплатената компенсация при транзакциите за замяна, в случай на разлики в цените за двата заменени парцели земя.

(105)

Комисията иска да напомни на България, че член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз има суспендираща сила и да насочи Вашето внимание към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, който предвижда, че цялата неправомерна помощ може да бъде възстановена от бенефициера.

(106)

Комисията предупреждава България, че ще информира заинтересованите страни, като публикува настоящото писмо заедно с пояснително резюме в Официален вестник на Европейския съюз. Тя също така ще информира заинтересованите страни в държавите от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, като публикува известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз и ще информира Надзорния орган на ЕАСТ като изпрати копие от настоящото писмо. Всички тези заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуването.”


(1)  Българският Закон за горите, обнародван в ДВ, бр. № 125 от 29 декември1997 г.

(2)  Приета с Постановление на Министерски съвет № 252 от 6 ноември 2003 г., обнародвана в българския Държавен вестник, бр. № 101 от 18 ноември 2003 г. (последно изменена в ДВ, бр. № 1 от 5 януари 2007 г.).

(3)  Жалбоподателите изчисляват, че размерът на помощта при 15 сделки, избрани от 147 замени, вече би бил между 55 млн. евро (ако се отчита само замяната) и 126 млн. евро (ако се вземе предвид промяната в предназначението на земята). Според предоставената от тях информация размерът на помощта във всяка една от тези 15 сделки (без да се взема предвид потенциалната промяна в предназначението на земята) варира от 340 360 EUR до 27,9 млн. евро. Въпреки че тази оценка се отнася единствено до разликата между административната и пазарната цена на горските парцели държавна собственост (т.е. предимство за частната страна), като се има предвид, че парцелите частна собственост са били като цяло разположени в по-малко атрактивни райони, разликата между тяхната административна и пазарна цена (т.е. предимство за публичната страна) изглежда не толкова голяма. Поради това жалбоподателите твърдят, че действителният размер на държавната помощ, предоставена на частната страна, т.е. разликата между предимствата за частната страна и предимствата за публичната страна, все още би могла да бъде значителна.

(4)  Въз основа на информацията, предоставена от властите, това изглежда обхваща само 3 общини. За останалата част от страната те не предоставиха информация.

(5)  ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3.

(6)  Обнародван в ДВ № 44 от 21 май 1996 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 41 от 2 юни 2009 г.)

(7)  Обнародван в ДВ № 275 от 22 ноември 1950 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 50 от 30 май 2008 г.)

(8)  Неизвестен брой планирани промени на предназначението могат да бъдат блокирани от мораториума, наложен през 2009 г.

(9)  ОВ C 384, 10.12.1998 г., стр. 3.

(10)  Съобщение на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3).

(11)  В случаите, когато един имот попада едновременно в повече от една зона, при оценяването му се взема под внимание по-високият коефициент.

(12)  Дело C-239/09 Seydaland Vereinigte Agrarbetriebe GmbH & Co. KG/BVVG Bodenverwertungs- und -verwaltungs GmbH, [2010], Сборник, стр. I-0000, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62009J0239:EN:HTML

(13)  В тази връзка, моля, отбележете, че схемата на замени не е била въведена преди 1994 г., не е била включена като съществуваща помощ в приложение към Договора за присъединяване на България, нито е било отправено уведомление за нея по време на междинния механизъм. Поради това не може да се счита, че тя представлява съществуваща държавна помощ по смисъла на член 1, буква б) от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета.

(14)  ОВ L 83, 27.3.1999 г., стр. 1.

(15)  ОВ C 319, 27.12.2006 г., стр. 1.


MUUT SÄÄDÖKSET

Euroopan komissio

16.9.2011   

FI

Euroopan unionin virallinen lehti

C 273/26


Maataloustuotteiden ja elintarvikkeiden maantieteellisten merkintöjen ja alkuperänimitysten suojasta annetun neuvoston asetuksen (EY) N:o 510/2006 6 artiklan 2 kohdassa tarkoitettu hakemuksen julkaiseminen

2011/C 273/07

Julkaiseminen antaa oikeuden vastustaa hakemusta neuvoston asetuksen (EY) N:o 510/2006 (1) 7 artiklassa tarkoitetulla tavalla. Vastaväitteet on toimitettava komissiolle kuuden kuukauden kuluessa tästä julkaisemisesta.

YHTENÄINEN ASIAKIRJA

NEUVOSTON ASETUS (ΕY) N:o 510/2006

”ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” (FASOLIA VANILIES FENEOU)

EY-N:o: EL-PGI-0005-0839-21.12.2010

SMM ( X ) SAN ( )

1.   Nimi:

”Φασόλια Βανίλιες Φενεού” (Fasolia Vanilies Feneou)

2.   Jäsenvaltio tai kolmas maa:

Kreikka

3.   Maataloustuotteen tai elintarvikkeen kuvaus:

3.1   Tuotelaji:

Luokka 1.6

Hedelmät, vihannekset ja viljat sellaisenaan tai jalostettuina

3.2   1 kohdassa tarkoitetun maataloustuotteen tai elintarvikkeen kuvaus:

Tuotteen nimi on fasolia vanilies Feneou. Kyseessä ovat kuivat kuorettomat pavut, jotka ovat paikallinen Phaseolus vulgaris -lajin lajike.

Pavut ovat soikeita ja erittäin pienikokoisia. 1 000 papua painaa 270–280 grammaa, jonka vuoksi ne luokitellaan pienisiemeniseksi lajikkeeksi. Ne ovat väriltään valkoisia, ja niiden kuori on ohut.

”Fasolia vanilies Feneou” sisältävät valkuaista vähintään 18 prosenttia. Kemialliset ominaisuudet, jotka erottavat fasolia vanilies Feneou -pavut muista kaupan pidetyistä pavuista, ovat seuraavat:

nro

Muuttuja

Fasolia Vanilies Feneou

Kaupan pidetyt muut pavut (Phaseolus vulgaris -laji)

Päätelmät

1.

Ravintokuidut

27,9–29,9 painoprosenttia

13,2 % painoprosenttia

Jopa 54,4 prosenttia enemmän ravintokuituja

2.

Rasvat

1,7–1,9 painoprosenttia

2–2,5 painoprosenttia

Jopa 10 prosenttia vähemmän rasvoja

3.

Energiasisältö

225–233 kcal/100 g

296 kcal/100 g

Vähemmän kaloreita

955–963 kJ/100 g

1 236 kJ/100 g

4.

Kalsium

2 970–2 988 mg/kg

1 312 mg/kg

Jopa 56 prosenttia enemmän kalsiumia

5.

Natrium

97,1–98,1 mg/kg

354 mg/kg

Vähemmän suolaa

6.

Tuhkajäämä

3,9–4,1 painoprosenttia

4,4 painoprosenttia

Pienempi tuhkajäämä

Tuotteella, jonka suojattu nimitys on fasolia vanilies Feneou, on aistinvaraisia ominaisuuksia, jotka erottavat sen muista pavuista ja miellyttävät kuluttajia. Tämä johtuu siitä, että ne ovat makeita, ne voi kypsentää nopeasti, ne pysyvät ruoanlaitossa ehjinä, ovat kypsinä sisältä pehmeitä eikä kuori irtoa.

3.3   Raaka-aineet (ainoastaan jalostetut tuotteet):

3.4   Rehu (ainoastaan eläinperäiset tuotteet):

3.5   Erityiset tuotantovaiheet, joiden on tapahduttava yksilöidyllä maantieteellisellä alueella:

Kaikki tuotantovaiheet viljelystä (maan muokkaus, lannoitus, kylvö, kastelu, tuholaistorjunta, kasvinsuojelutoimet) sadonkorjuuseen asti, tuotteen kuivatus ja puhdistus on tehtävä määritellyllä maantieteellisellä alueella.

3.6   Viipalointia, raastamista, pakkaamista jne. koskevat erityiset säännöt:

3.7   Merkintöjä koskevat erityiset säännöt:

Pakkauksissa on oltava maininta ”ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ” ΠΓΕ sekä kansallisessa ja yhteisön lainsäädännössä säädetyt maininnat.

4.   Maantieteellisen alueen tarkka rajaus:

Fasolia vanilies Feneou -pavun tuotannon määritelty maantieteellinen alue on koko Feneosin kunta, joka kuuluu Peloponnesoksen alueen Korintian hallintoalueeseen.

Se Feneosin alue, jolla kyseistä papua viljellään, muodostaa suljetun tasangon, jonka kokonaispinta-ala on 4 710 hehtaaria. Sitä ympäröivät vuoret Helmos, Dourdouvana, Kyllini, Oligyrtos ja Saitas. Feneosin suljettu allasalue (tekojärvi) on merkittävä erityinen alue Peloponnesoksella. Sitä ympäröivät kuusi- ja mäntymetsät, jotka ulottuvat järvelle asti. Tämä erityinen ja ainutlaatuinen ympäristö, Feneosin tasankoa reunustava metsäpeitteinen vuoristo sekä Doksan tekojärvi luovat korkealaatuisen tuotteen kasvatukselle suotuisan paikallisilmaston.

5.   Yhteys maantieteelliseen alueeseen:

5.1   Maantieteellisen alueen erityisyys:

Maaperä

Maaperä on syvä ja hedelmällinen. Se vaihtelee enimmäkseen savisesta hiekkaiseen ja pidättää hyvin vettä. Se on myös kalkki- ja fosforipitoista, mutta sisältää vähän kaliumia ja magnesiumia. Maaperä on enimmäkseen hiukan hapanta (ph < 7). Fasolia vanilies Feneou -pavun viljelymaa on entisen (luonnollisen) Doksa-järven pohjaa, joka on säilynyt suhteellisen kosteana. Edellä mainitut maaperän ominaisuudet ovat suotuisat fasolia vanilies Feneou -pavun viljelyyn.

Ilmasto

Alueen ilmasto-ominaisuuksien mukaisesti ilmasto on yleisesti ottaen mannerilmasto. Talvet ovat kylmiä ja kesät leutoja. Feneosin tasankoa ympäröivien metsäpeitteisten vuorten ansiosta ilmasto on kuitenkin leudompi, talvet ovat sateisempia ja kesät leudompia. Ylin kuukauden keskilämpötila on 28,8 °C ja alin kuukauden keskilämpötila 0,6 °C. Vuoden keskilämpötila on 12,8 °C.

Doksa-järvi vaikuttaa myös leutoon kevätsäähän. Vuotuinen sademäärä on 600 millimetriä. Siten seudun sopiva lämpötila ja suhteellinen kosteus täyttävät paljon vettä tarvitsevan pavun tarpeet.

Ihmistyön osuus

Ihminen hyödyntää Feneosin seudun ilmaston ja maaperän ominaisuudet parhaalla mahdollisella tavalla, ja ihmistyön osuus tuotteen laatuun ja sen maineeseen hallintoalueen rajojen ulkopuolella on merkittävä.

Feneosin seudun tuottajien käyttämä viljelytekniikka perustuu pitkäaikaiseen kokemukseen ja lisäksi perinteeseen, jota siirretään sukupolvelta toiselle. Työt tehdään käsin kylvöstä kuivaamiseen ja papujen puhdistukseen. Kasvinsuojeluaineita ja lannoitekemikaaleja käytetään hyvin vähän. Maanviljelijät valitsevat itse vuosittain kylvettäväksi tarkoitetut fasolia vanilies Feneou -pavun siemenet. Tarkoituksena on säilyttää kasviaineksen puhtaus.

5.2   Tuotteen erityisyys:

Fasolia vanilies Feneou -papua on viljelty Feneosin seudulla järjestelmällisesti 1800-luvun lopulta lähtien. Tuotetta on viljelty vuosikausia sen erityisten laatuominaisuuksien vuoksi. Näitä ominaisuuksia ovat erittäin pieni koko, valkoinen väri, kaunis ulkonäkö, soikea muoto (ei munuaisenmuotoinen kuten muut pavut), ohut kuori, jonka ansiosta papu kypsyy paremmin ja nopeammin, sekä makea maku ja korkea ravintoarvo.

Paikallisen nimen ”vanilia” antoivat viljelijät itse korostaakseen pavun valkoista väriä ja makeaa makua, joka muistuttaa vaniljaa. Nämä erityiset laatuominaisuudet erottavat tuotteen muista pavuista ja lisäävät sen kysyntää.

5.3   Syy-seuraussuhde, joka yhdistää maantieteellisen alueen seuraaviin: tuotteen laatu tai ominaisuudet (kun kyseessä SAN) tai tuotteen erityislaatu, maine tai muut ominaisuudet (kun kyseessä SMM):

Kuvaus tuotteen laadun ja määritellyn maantieteellisen alueen välisestä yhteydestä

Fasolia vanilies Feneou -pavun ominaisuudet johtuvat maantieteelisen alueen ilmastosta ja maaperästä sekä ympäristöön sopeutuneesta kasviaineksesta.

Fasolia vanilies Feneou -papu on sopeutunut seudun mannerilmastoon ja maaperään erinomaisesti. Maaperä on keskimäärin hiukan hapan ja läpäisee vettä hyvin. Yhdessä suhteellisen kosteiden talvien ja leutojen kesien kanssa nämä tekijät myötävaikuttavat tuotteen laatuun. Pavut ovat kiiltäviä, ohutkuorisia ja pehmeitä. Tällaisissa oloissa pavut pidättävät paljon vettä, niiden tuhkajäämä on pieni ja aistinvaraiset ominaisuudet parempia (makea maku) ja valmistaminen ruoaksi helppoa.

Lisäksi erityinen ja ainutlaatuinen luonnonympäristö eli vuoret, jotka suojaavat Feneosin tasankoa voimakkailta tuulilta, sekä Doksan tekojärvi ja sitä ympäröivät, järvelle asti ulottuvat kuusi- ja mäntymetsät muodostavat erityisen suotuisat olosuhteet, joissa paikallisesta pavusta on tullut erilainen kuin muiden seutujen pavut.

Paikalliset maanviljelykäytännöt, joita seudun viljelijät ovat soveltaneet yli sata vuotta, yhdessä seudun edullisen maaperän, ilmaston ja ympäristöolojen kanssa myötävaikuttavat tuotteen erityisiin ominaisuuksiin. Pavunviljelijöiden viljelytekniikat ovat pysyneet samoina kuin aiempien sukupolvien käyttämät. Suurin osa töistä, kuten kuokkiminen, sadonkorjuu, papujen valinta ja pakkaaminen tehdään nykyäänkin käsin. Tuloksena on tuote, jonka ulkonäkö on kaunis ja muoto tasalaatuinen ja jossa ei ole vieraita aineita eikä rikkoutuneita siemeniä. Tuotteen laatua alentavien kasvinsuojeluaineiden ja lannoitekemikaalien vähäinen käyttö sekä siementen tarkka valinta niin omaa tuotantoa varten kuin paikallisen fasolia vanilies Feneou -papulajikkeen puhtauden suojelemiseksi antavat tulokseksi korkealaatuisen tuotteen.

Todisteena paikallisen tuotteen ja määritellyn tuotantoalueen välisestä tiiviistä yhteydestä sekä siitä, että tuotteen viljely on rajoittunut Feneosin tasangolle, ovat toistuvat yritykset viljellä tuotetta muilla pavunviljelyalueilla. Yritykset eivät ole onnistuneet. Papujen laatu (erityisesti sen ulkonäkö, kuoren ohuus ja maku) ovat paljon huonompia kuin silloin kun niitä viljellään määritellyn maantieteellisen alueen sisällä.

Kuvaus tuotteen maineen ja määritellyn maantieteellisen alueen välisestä yhteydestä

Yliopistonopettaja Vasilius Sarlin kaksiosaisessa teoksessa, joka käsittelee Korinthiassa sijaitsevan Feneosin kunnan kansanperinnettä vuodesta 1960 vuoteen 2000, on viittauksia pavunviljelyn merkitykseen kyseiselle seudulle ja pavun maineeseen erinomaisen maukkaana ruokana. Kreikan mytologian mukaan palkohedelmät olivat Demeter-jumalattaren lahja Feneosin asukkaille, joiden vieraana hän oli etsiessään tytärtään Persefonea, jonka Hades oli ryöstänyt ja jota hän yritti vetää Tuonelaan Feneos-järven läpi. Feneoslaiset käyttivät ensimmäisinä palkokasveja ruoakseen, ja ehkä sen vuoksi seudun pavut saivat maukkaimpien papujen maineen. Saman lähteen mukaan papuja käytetään ruokana enemmän kuin muita palkokasveja, ja papujen jälkeen eniten syödään linssejä ja kahviherneitä.

Papuja alettiin seudulla viljellä järjestelmällisesti 1800-luvun lopulta lähtien, kun Feneosin järven vedet kuivattiin. Tuotteen maineesta ja sen tiiviistä yhteydestä Feneosin seutuun todistavat seuraavat lähteet:

Feneosin rauhantuomarin 25 päivänä maaliskuuta 1910 laatima asiakirja vahingonkorvauksista, joita karjanomistajan oli maksettava pavunviljelijälle eläintensä toisen viljelmillä aiheuttamista vahingoista.

Tohtori Dimitrios Panosin tutkielma fasolia vanilies Feneou -pavun voimaperäisestä viljelystä seudulla 1950-luvulla.

Pavun paikallisen merkityksen ja arvostuksen vuoksi järjestetään Feneosin Steno-kylässä vuodesta 1980 lähtien vuosittain lokakuussa (fasolia vanilies Feneou -pavun sadonkorjuuaika) papujuhlat, jotka sanomalehti Eleutherios tipos on kuvannut matkailutapahtumaksi.

Kreikan tilastolaitoksen tietojen mukaan fasolia vanilies Feneou -papua on viljelty yhtäjaksoisesti vuosina 1993–2003.

Korinthian paikallishallituksen maatalousosaston tasaushyvitys- ja tulotukijärjestelmässä tekemistä tarkastuksista käy ilmi, että fasolia vanilies Feneou -papua on viljelty seudulla perinteisesti vuosikausia ja että se on laadultaan erinomaista.

Seudulla vieraillut henkilö kertoo yhdistäneensä Feneosin tasangon ja maukkaat vanilies-pavut lapsuusvuosien muistoihin.

Sanomalehti Kathimerinin maininnat 24 päivänä lokakuuta 2006 ja 17 päivänä marraskuuta 2007 maineikkaista Feneosin pavuista.

Sanomalehti Ta nea16 päivänä helmikuuta 2007 ja Eleftheros tipos4 päivänä lokakuuta 2008 mainitsevat Feneosin pavuista valmistetun perinteisen fasolada-ruoan.

Ilias Mamalakisin televisio-ohjelmassa Boukia kai singhorio esitetään, kuinka valmistetaan ruokalaji Boulia (polispori) Feneos, jonka tärkeimpiä ainesosia ovat valkoiset fasolia vanilies Feneou -pavut.

Maininta kahdessa Kreikan television televisio-ohjelmassa Menoume Ellada lokakuussa 2006 ja 2007 sekä ET3:ssa helmikuussa 2009.

Nämä pavut ovat kuluttajien lisäksi myös tuottajien suosiossa, sillä papujen myyntihinta voi olla jopa 75 prosenttia korkeampi kuin muilla pavuilla, joilla ei ole alkuperänimityksen suojaa.

Yhteenvetona todettakoon, että historialliset ja bibliografiset tiedot, paikallisissa ja laajemmin myydyissä lehdissä julkaissut artikkelit, massatiedotusvälineiden lähetykset ja internetistä löytyvät viittaukset pääasiassa gastronomian ja matkailun alalla, Wikipedian viittaukset jne. ovat todisteena fasolia vanilies Feneou -papujen maineesta, joka perustuu niiden erityisiin laatuominaisuuksiin.

Eritelmän julkaisuviite:

(Asetuksen (EY) N:o 510/2006 5 artiklan 7 kohta)

http://www.minagric.gr/greek/data/PROD_FASOLIA_VANILIES_FENEOU.pdf


(1)  EUVL L 93, 31.3.2006, s. 12.