ISSN 1725-5163

doi:10.3000/17255163.C_2011.273.ces

Úřední věstník

Evropské unie

C 273

European flag  

České vydání

Informace a oznámení

Svazek 54
16. září2011


Oznámeníč.

Obsah

Strana

 

II   Sdělení

 

SDĚLENÍ ORGÁNŮ, INSTITUCÍ A JINÝCH SUBJEKTŮ EVROPSKÉ UNIE

 

Evropská komise

2011/C 273/01

Bez námitek k navrhovanému spojení (Případ COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas) ( 1 )

1

 

III   Přípravné akty

 

EVROPSKÁ CENTRÁLNÍ BANKA

 

Evropská centrální banka

2011/C 273/02

Stanovisko Evropské centrální banky ze dne 23. srpna 2011 k návrhu nařízení o vydávání euromincí a k návrhu nařízení o nominálních hodnotách a technických specifikacích euromincí určených pro peněžní oběh (CON/2011/65)

2

 

IV   Informace

 

INFORMACE ORGÁNŮ, INSTITUCÍ A JINÝCH SUBJEKTŮ EVROPSKÉ UNIE

 

Evropská komise

2011/C 273/03

Směnné kurzy vůči euru

9

2011/C 273/04

Nová národní strana euromincí určených k peněžnímu oběhu

10

 

INFORMACE ČLENSKÝCH STÁTŮ

2011/C 273/05

Aktualizace vzorů průkazů vydávaných ministerstvy zahraničních věcí členských států akreditovaným členům diplomatických misí a konzulárních úřadů a jejich rodinným příslušníkům, jež jsou uvedené v čl. 19 odst. 2 nařízení Evropského parlamentu a Rady (ES) č. 562/2006, kterým se stanoví kodex Společenství o pravidlech upravujících přeshraniční pohyb osob (Schengenský hraniční kodex) (Úř. věst. C 247, 13.10.2006, s. 85, Úř. věst. C 153, 6.7.2007, s. 15, Úř. věst. C 64, 19.3.2009, s. 18, Úř. věst. C 239, 6.10.2009, s. 7, Úř. věst. C 304, 10.11.2010, s. 6)

11

 

V   Oznámení

 

ŘÍZENÍ TÝKAJÍCÍ SE PROVÁDĚNÍ POLITIKY HOSPODÁŘSKÉ SOUTĚŽE

 

Evropská komise

2011/C 273/06

Státní podpora – Bulharsko – Státní podpora SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) a SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Údajná podpora ve formě směny lesních majetků v soukromém vlastnictví za lesní majetky ve vlastnictví státu – Výzva k podání připomínek podle čl. 108 odst. 2 Smlouvy o fungování Evropské unie ( 1 )

13

 

JINÉ AKTY

 

Evropská komise

2011/C 273/07

Zveřejnění žádosti podle čl. 6 odst. 2 nařízení Rady (ES) č. 510/2006 o ochraně zeměpisných označení a označení původu zemědělských produktů a potravin

26

 


 

(1)   Text s významem pro EHP

CS

 


II Sdělení

SDĚLENÍ ORGÁNŮ, INSTITUCÍ A JINÝCH SUBJEKTŮ EVROPSKÉ UNIE

Evropská komise

16.9.2011   

CS

Úřední věstník Evropské unie

C 273/1


Bez námitek k navrhovanému spojení

(Případ COMP/M.6302 – F2i/AXA Funds/G6 Rete Gas)

(Text s významem pro EHP)

2011/C 273/01

Dne 24. srpna 2011 se Komise rozhodla nevznášet proti výše uvedenému oznámenému spojení námitky a prohlásit jej za slučitelné se společným trhem. Základem tohoto rozhodnutí je ustanovení čl. 6 odst. 1 písm. b) nařízení Rady (ES) č. 139/2004. Úplné znění rozhodnutí je k dispozici pouze v angličtině a bude zveřejněno poté, co z něj budou odstraněny případné skutečnosti, jež mají povahu obchodního tajemství. Znění tohoto rozhodnutí bude k dispozici:

v oddílu týkajícím se spojení podniků na internetových stránkách Komise věnovaných hospodářské soutěži (http://ec.europa.eu/competition/mergers/cases/). Tato internetová stránka umožňuje vyhledávat jednotlivá rozhodnutí o spojení podniků, a to podle společnosti, čísla případu, data a indexu hospodářského odvětví,

v elektronické podobě na internetových stránkách EUR-Lex (http://eur-lex.europa.eu/en/index.htm) pod číslem 32011M6302. Stránky EUR-Lex umožňují přístup k evropskému právu po internetu.


III Přípravné akty

EVROPSKÁ CENTRÁLNÍ BANKA

Evropská centrální banka

16.9.2011   

CS

Úřední věstník Evropské unie

C 273/2


STANOVISKO EVROPSKÉ CENTRÁLNÍ BANKY

ze dne 23. srpna 2011

k návrhu nařízení o vydávání euromincí a k návrhu nařízení o nominálních hodnotách a technických specifikacích euromincí určených pro peněžní oběh

(CON/2011/65)

2011/C 273/02

Úvod a právní základ

Dne 28. června 2011 obdržela Evropská centrální banka (ECB) od Evropského parlamentu žádost o stanovisko k návrhu nařízení Evropského parlamentu a Rady o vydávání euromincí (1) (dále jen „navrhované nařízení“). Dne 5. července 2011 ECB od Rady Evropské unie obdržela další dvě žádosti o stanovisko k: a) navrhovanému nařízení a b) návrhu nařízení Rady, kterým se mění nařízení (ES) č. 975/98 ze dne 3. května 1998 o nominálních hodnotách a technických specifikacích euromincí určených pro peněžní oběh (2) (dále jen „navrhované pozměňující nařízení“).

Pravomoc ECB zaujmout stanovisko je založena na článku 133 a čl. 127 odst. 4, čl. 282 odst. 5 a čl. 128 odst. 2 Smlouvy o fungování Evropské unie (SFEU). V souladu s čl. 17.5 první větou jednacího řádu Evropské centrální banky přijala toto stanovisko Rada guvernérů.

1.   Navrhované nařízení a právní základ

1.1

Navrhované nařízení vymezuje závazná ustanovení pro vydávání oběžných a sběratelských euromincí. Rovněž zavádí určité množstevní limity pro pamětní oběžné euromince a konzultační řízení před zničením vhodných oběžných euromincí.

1.2

ECB vychází z toho, že účelem navrhovaného nařízení je kodifikace stávajících nezávazných unijních právních nástrojů a závěrů (3), pokud se týká vydávání euromincí (4). ECB kromě toho chápe, že při vymezení obecných ustanovení o vydávání euromincí na úrovni Unie je cílem harmonizovat příslušné postupy mezi členskými státy (5) a zajistit právní jistotu a transparentnost.

1.3

ECB poznamenává, že podle čl. 128 odst. 2 SFEU odpovídají za vydávání euromincí zúčastněné členské státy, zatímco podle článku 133 SFEU mají Parlament a Rada pravomoc přijímat opatření nezbytná pro používání eura jako jednotné měny. Rada kromě toho může podle čl. 128 odst. 2 SFEU přijímat opatření k sladění nominálních hodnot a technických specifikací všech mincí určených pro oběh v rozsahu nezbytném k umožnění jejich plynulého oběhu v Unii. Při přijímání unijních právních předpisů o vydávání euromincí tedy musí být respektována pravomoc zúčastněných členských států vydávat euromince, jakož i jejich způsobilost jakožto zákonných emitentů euromincí. Zatímco úkoly a odpovědnost ECB podle SFEU a statutu Evropského systému centrálních bank a Evropské centrální banky (dále jen „statut ESCB“) nejsou v kontextu navrhovaného nařízení dotčeny, ECB dále doporučuje, aby případné obavy členských států ohledně pravomocí vydávat euromince byly řešeny mezi dotčenými členskými státy a Unií v souladu se zásadou loajální spolupráce podle čl. 4 odst. 3 Smlouvy o Evropské unii.

1.4

Je vhodné harmonizovat terminologii používanou v navrhovaném nařízení. V navrhovaném nařízení zejména nejsou definovány pojmy „vydávat“ a „uvádět do oběhu“. Tím mohou vzniknout pochybnosti ohledně právního rozdílu mezi těmito dvěma významy. Pojmem vydávání se obvykle rozumí rovněž uvádění příslušných euromincí do oběhu (6). Upřednostňuje se proto používat jen výraz „vydávat“ namísto používání obou výrazů, což by mohlo být zavádějící. V pozměňovacích návrzích však ECB rozhodnutí o této jazykové otázce ponechává na Komisi.

1.5

Konkrétní pozměňovací návrhy k těm ustanovením navrhovaného nařízení, která ECB doporučuje změnit, jsou spolu s příslušným odůvodněním uvedeny v příloze I.

2.   Navrhované pozměňující nařízení

2.1

Navrhované pozměňující nařízení zakotvuje nová ustanovení, která zavádějí společné zásady pro vzory používané na národních stranách běžných a pamětních oběžných euromincí a pro vzájemné informování členských států o vzorech a schvalování těchto vzorů.

2.2

ECB vychází z toho, že navrhované pozměňující nařízení zavádí postup pro schvalování nebo odmítnutí návrhů vzorů nových národních stran oběžných euromincí, jenž odráží postup, který je již vymezen v doporučení 2009/23/ES. Jediným rozdílem je, že na základě navrhovaného pozměňujícího nařízení se rozšiřuje pravomoc Komise, která namísto příslušného podvýboru Hospodářského a finančního výboru přijímá konečné rozhodnutí o schválení nebo odmítnutí nového návrhu vzoru. ECB poznamenává, že tato změna nemá vliv na její úkoly a odpovědnost na základě SFEU a statutu ESCB, a doporučuje, aby veškeré kompetenční otázky, ať už vnitrostátní či interinstitucionální, v souvislosti se shora uvedenou odpovědností Komise byly koordinovány a řešeny v souladu se zásadou loajální spolupráce podle čl. 4 odst. 3 Smlouvy o Evropské unii.

2.3

V neposlední řadě ECB znovu opakuje své předchozí doporučení (7) změnit technické specifikace uvedené v příloze I nařízení (ES) č. 975/98 ze dne 3. května 1998 o nominálních hodnotách a technických specifikacích euromincí určených pro peněžní oběh (8). Zejména by měly být směrné hodnoty týkající se síly euromincí nahrazeny hodnotami udávajícími skutečnou sílu euromincí, které jsou dobře známé a mincovny je používají jako referenční hodnoty k výrobě euromincí. V tomto ohledu ECB odkazuje na konkrétní pozměňovací návrhy, které uvedla v příloze stanoviska CON/2011/18, a doporučuje, aby tyto návrhy byly provedeny v kontextu nařízení (ES) č. 975/98.

2.4

Konkrétní pozměňovací návrhy k těm ustanovením navrhovaného pozměňujícího nařízení, která ECB doporučuje změnit, jsou spolu s příslušným odůvodněním uvedeny v příloze II.

Ve Frankfurtu nad Mohanem dne 23. srpna 2011.

prezident ECB

Jean-Claude TRICHET


(1)  KOM(2011) 295 v konečném znění.

(2)  KOM(2011) 296 v konečném znění.

(3)  Závěry Rady ze dne 23. listopadu 1998 a 5. listopadu 2002 o euromincích určených ke sběratelským účelům; doporučení Komise 2009/23/ES ze dne 19. prosince 2008 o společných pokynech pro národní strany a vydávání euromincí určených k peněžnímu oběhu (Úř. věst. L 9, 14.1.2009, s. 52) a doporučení Komise 2010/191/EU ze dne 22. března 2010 o rozsahu působnosti a účincích eurobankovek a euromincí jako zákonného platidla (Úř. věst. L 83, 30.3.2010, s. 70).

(4)  Běžné oběžné euromince, pamětní oběžné euromince a sběratelské euromince.

(5)  Navrhované nařízení by zejména přispělo k tomu, aby členské státy nevyvíjely rozdílné vnitrostátní postupy týkající se vydávání euromincí, zejména sběratelských a pamětních euromincí, které by mohly jinak narušovat cíle a zásady jednotné evropské soustavy mincí zřízené přijetím eura. Viz třetí odstavec stanoviska ECB CON/2002/12. Všechna stanoviska ECB jsou zveřejněna na internetových stránkách ECB http://www.ecb.europa.eu

(6)  Viz Zpráva Odborné skupiny pro euro jako zákonné platidlo o definici, rozsahu působnosti a účincích eurobankovek a euromincí jako zákonného platidla, s. 5, k dispozici na http://www.ec.europa.eu

(7)  Viz druhý odstavec v části „Obecné připomínky“ a dvě změny navrhované v příloze ke stanovisku ECB CON/2011/18 ze dne 4. března 2011 k návrhu nařízení Rady o nominálních hodnotách a technických specifikacích euromincí určených pro peněžní oběh (kodifikované znění) (Úř. věst. C 114, 12.4.2011, s. 1).

(8)  Úř. věst. L 139, 11.5.1998, s. 6.


PŘÍLOHA I

Pozměňovací návrhy

Text navrhovaný Komisí

Změny navrhované ECB (1)

Změny, které ECB navrhuje v navrhovaném nařízení Evropského parlamentu a Rady o vydávání euromincí

Změna č. 1

Bod odůvodnění 2 navrhovaného nařízení

„2.

Protože dosud neexistují povinná ustanovení pro vydávání euromincí, mohou se postupy v jednotlivých členských státech lišit, a není tak zajištěn dostatečně integrovaný rámec pro jednotnou měnu. V zájmu právní transparentnosti a jistoty je proto nutné zavést závazná pravidla pro vydávání euromincí.“

„2.

Aniž by byl dotčen čl. 128 odst. 2 Smlouvy, který zakotvuje právo členských států vydávat euromince, protože dosud neexistují obecná povinná ustanovení pro vydávání euromincí, mohou se postupy v jednotlivých členských státech lišit, a není tak zajištěn dostatečně integrovaný rámec pro jednotnou měnu. V zájmu právní transparentnosti a jistoty je proto nutné zavést závazná pravidla pro vydávání euromincí.“

Odůvodnění

Vkládaný text odráží potřebu: a) s dostatečnou právní jistotou potvrdit, že navrhované nařízení nemá vliv na pravomoc členských států vydávat euromince podle čl. 128 odst. 2 SFEU, a b) uznat existenci mezery, pokud jde o obecné závazné právní předpisy o vydávání euromincí.

Změna č. 2

Článek 1 navrhovaného nařízení

„Článek 1

Předmět

Toto nařízení stanoví pravidla pro vydávání oběžných euromincí, včetně pamětních oběžných mincí, pro vydávání sběratelských euromincí a pro konzultace před zničením vhodných oběžných euromincí.“

„Článek 1

Předmět

Aniž by byl dotčen čl. 128 odst. 2 Smlouvy, který zakotvuje právo členských států vydávat euromince, toto nařízení stanoví obecná pravidla pro vydávání oběžných euromincí, , pro vydávání sběratelských euromincí a pro konzultace před zničením vhodných oběžných euromincí.“

Odůvodnění

Vkládaný text odráží potřebu: a) s dostatečnou právní jistotou potvrdit, že navrhované nařízení nemá vliv na pravomoc členských států vydávat euromince podle čl. 128 odst. 2 SFEU, a b) uznat existenci mezery, pokud jde o obecné závazné právní předpisy o vydávání euromincí. Kromě toho je jeho přínosem i lepší vymezení předmětu navrhovaného nařízení, pokud jde o příslušné požadavky podle bodů 13.1 a 13.3 Společné praktické příručky Evropského parlamentu, Rady a Komise (2). Vzhledem k tomu, že pozměněná definice „oběžných euromincí“ výslovně zahrnuje pamětní oběžné euromince (3), není třeba tuto skutečnost opakovat v kontextu článku 1.

Změna č. 3

Článek 2 navrhovaného nařízení

„Článek 2

Definice

Pro účely tohoto nařízení se použijí tyto definice:

1.

„Oběžnými euromincemi“ se rozumí euromince určené k peněžnímu oběhu, jejichž nominální hodnoty a technické specifikace jsou stanoveny v nařízení Rady (ES) č. 975/98 ze dne 3. května 1998.

2.

„Pamětními oběžnými euromincemi“ se rozumí euromince určené k peněžnímu oběhu, které mají připomínat zvláštní příležitost, jak je uvedeno v čl. 1f nařízení Rady (ES) č. 975/98.

3.

„Sběratelskými euromincemi“ se rozumí euromince určené ke sběratelským účelům, které nejsou určeny k uvedení do peněžního oběhu.“

„Článek 2

Definice

Pro účely tohoto nařízení se použijí tyto definice:

1.

„Oběžnými euromincemi“ se rozumí běžné a pamětní euromince určené k peněžnímu oběhu, jejichž nominální hodnoty a technické specifikace jsou stanoveny v nařízení Rady (ES) č. 975/98 ze dne 3. května 1998.

2.

„Běžnými oběžnými euromincemi“ se rozumí euromince určené k oběhu s výjimkou pamětních oběžných euromincí.

3.

„Pamětními oběžnými euromincemi“ se rozumí euromince určené k peněžnímu oběhu, které mají připomínat zvláštní příležitost, jak je uvedeno v čl. 1f nařízení Rady (ES) č. 975/98.

4.

„Sběratelskými euromincemi“ se rozumí euromince určené ke sběratelským účelům, které nejsou určeny k uvedení do peněžního oběhu.“

Odůvodnění

S cílem předcházet rozporům, pokud se týká této terminologie, by měla být vyjasněna stávající definice oběžných euromincí a měla by být doplněna samostatná definice běžných oběžných euromincí.

Změna č. 4

Článek 3 navrhovaného nařízení

„Článek 3

Druhy euromincí

Členské státy mohou vydávat dva druhy euromincí: oběžné euromince, k nimž se řadí i pamětní oběžné euromince, a sběratelské euromince.“

„Článek 3

Druhy euromincí

Členské státy mohou vydávat dva druhy euromincí: oběžné euromince, .“

Odůvodnění

Vzhledem k tomu, že pozměněná definice „oběžných euromincí“ výslovně zahrnuje pamětní euromince určené pro peněžní oběh (4), není třeba tuto skutečnost opakovat v kontextu článku 3.

Změna č. 5

Článek 4 navrhovaného nařízení

„Článek 4

Vydávání oběžných euromincí

1.   Oběžné euromince se vydávají v nominální hodnotě.

2.   Odchylně od odstavce 1 může být malá část nepřesahující 5 % celkové hodnoty a množství vydaných euromincí vydána v hodnotě vyšší, než je nominální hodnota, je-li odůvodněna vysokou kvalitou mince nebo speciálním balením.“

„Článek 4

Vydávání a prodej oběžných euromincí

1.   Oběžné euromince vydávají a uvádějí do oběhu příslušné orgány jednotlivých členských států v nominální hodnotě.

2.   Malá část nepřesahující 5 % celkové zůstatkové hodnoty a množství vydaných euromincí může být prodávána za hodnotu vyšší, než je nominální hodnota, je-li odůvodněna vysokou kvalitou mince nebo speciálním balením.“

Odůvodnění

ECB doporučuje uvést článek 4 navrhovaného nařízení do souladu s odstavcem 1 doporučení 2009/23/ES, a toto ustanovení tím přizpůsobit příslušným postupům členských států na základě odstavce 1 nařízení 2009/23/ES.

Změna č. 6

Čl. 6 odst. 2 písm. b) navrhovaného nařízení

„b)

neobsahují vyobrazení podobná společným stranám oběžných euromincí ani žádné národní straně oběžných euromincí;“

„b)

neobsahují vyobrazení podobná společným stranám oběžných euromincí ani žádné národní straně oběžných euromincí, ledaže v posledně uvedeném případě lze celkový vzhled přesto jednoduše odlišit;“

Odůvodnění

Tento pozměňovací návrh umožňuje zachování národních tradic členských států, pokud se týká vydávání sběratelských euromincí. ECB v zásadě vítá vydávání sběratelských euromincí, při němž jsou respektovány jednotlivé numismatické tradice a postupy členských států (5). Kromě toho by tento pozměňovací návrh uvedl shora uvedené ustanovení do souladu se závěry Rady Ecofin ze dne 5. listopadu 2002, které členské státy vyzývají k tomu, aby pro své sběratelské mince používaly vzory, které jsou alespoň mírně odlišné od vzorů na národních stranách oběžných mincí.

Změna č. 7

Čl. 6 odst. 3 navrhovaného nařízení

„3.   Sběratelské euromince se vydávají v hodnotě stejné nebo vyšší než nominální hodnota.“

„3.   Sběratelské euromince lze prodávat za hodnotu stejnou nebo vyšší než nominální hodnota.“

Odůvodnění

Tento pozměňovací návrh by přesně odpovídal dohodě členských států, které tyto státy dosáhly na zasedání Rady Ecofin dne 5. listopadu 2002 a která umožňuje prodej sběratelských euromincí za vyšší než nominální hodnotu.

Změna č. 8

Čl. 6 odst. 5 navrhovaného nařízení

„5.   Členské státy přijmou všechna příslušná opatření, aby se sběratelské euromince nepoužívaly jako platební prostředek, k nimž patří speciální obal, osvědčení o pravosti, předchozí oznámení od vydávajícího orgánu nebo vydání v hodnotě vyšší, než je nominální hodnota.“

„5.   Členské státy přijmou všechna příslušná opatření, aby se sběratelské euromince nepoužívaly jako platební prostředek, k nimž patří speciální obal, osvědčení o pravosti, předchozí oznámení od vydávajícího orgánu nebo prodej za hodnotu vyšší, než je nominální hodnota.“

Odůvodnění

Členské státy nemají k dispozici opatření, kterými by mohly zabránit tomu, aby se sběratelské euromince používaly jako platební prostředek ve vydávajícím členském státě. ECB proto navrhuje zaměnit výraz „zamezit“ výrazem „odradit“ (netýká se českého znění). V zájmu zachování jednotnosti by výraz „vydání v hodnotě vyšší, než je nominální hodnota“ měl být nahrazen výrazem „prodej za hodnotu vyšší, než je nominální hodnota“, což by přesněji odráželo znění závěrů Rady Ecofin ze dne 5. listopadu 2002.


(1)  Tučným písmem je vyznačen nový text, který ECB navrhuje vložit. Přeškrtnutým písmem je vyznačen text, který ECB navrhuje vypustit.

(2)  Viz Společná praktická příručka Evropského parlamentu, Rady a Komise pro osoby podílející se na redakci právních předpisů v orgánech Evropského společenství, která je k dispozici na: http://eur-lex.europa.eu

(3)  Viz změna č. 3.

(4)  Viz poznámka pod čarou 3.

(5)  Viz třetí odstavec stanoviska CON/2002/12.


PŘÍLOHA II

Pozměňovací návrhy

Text navrhovaný Komisí

Změny navrhované ECB (1)

Změny, které ECB navrhuje v navrhovaném nařízení Rady, kterým se mění nařízení (ES) č. 975/98 ze dne 3. května 1998 o nominálních hodnotách a technických specifikacích euromincí určených pro peněžní oběh

Změna č. 1

Čl. 1f odst. 4 navrhovaného pozměňujícího nařízení (nový)

Text nyní neexistuje

4.   Vzorem pamětních oběžných euromincí, které společně vydávají všechny zúčastněné členské státy, nejsou dotčeny možné ústavní požadavky těchto států.

Odůvodnění

Tento pozměňovací návrh uspokojuje možné požadavky vnitrostátního práva a umožňuje zachování národních tradic členských států, pokud se týká vydávání pamětních oběžných euromincí. V posledně uvedeném ohledu ECB v zásadě vítá vydávání pamětních mincí, při němž jsou respektovány jednotlivé numismatické tradice a postupy členských států  (2).

Změna č. 2

Čl. 1g odst. 1 navrhovaného pozměňujícího nařízení

„1.   Členské státy se vzájemně informují o návrzích vzorů nových národních stran oběžných euromincí včetně nápisu kolem okraje a objemu emise, předtím než tyto vzory formálně schválí.“

„1.   Členské státy se vzájemně informují o návrzích vzorů nových národních stran oběžných euromincí včetně nápisu kolem okraje a objemu emise, před formálním schválením těchto vzorů.“

Odůvodnění

Pro jazykové účely se doporučuje vyjasnit, že členské státy mají povinnost se vzájemně informovat o objemu emise oběžných euromincí před schválením těchto vzorů. Podle čl. 1g odst. 2 a 3 lze vycházet z toho, že Komise ověřuje shodu s ustanoveními navrhovaného pozměňujícího nařízení a „bez prodlení přijme konečné rozhodnutí o schválení nebo odmítnutí vzoru“. ECB proto navrhuje pozměnit poslední část čl. 1g odst. 1 tak, aby naznačovala, že členské státy mají úlohu při formálním schvalování návrhů vzorů nových národních stran oběžných euromincí.

Změna č. 3

Čl. 1h písm. a) navrhovaného pozměňujícího nařízení

„a)

se nepoužijí na oběžné euromince, které byly vydány před vstupem nařízení Rady (EU) č. … [vložte číslo tohoto pozměňujícího nařízení po jeho přijetí] v platnost,“

„a)

se nepoužijí na oběžné euromince, které byly vyrobeny před vstupem nařízení Rady (EU) č. … [vložte číslo tohoto pozměňujícího nařízení po jeho přijetí] v platnost,“

Odůvodnění

ECB má za to, že čl. 1h písm. a) se vztahuje na oběžné euromince, které mají status zákonného platidla před vstupem pozměňujícího nařízení v platnost, zatímco čl. 1h písm. b) stanoví přechodné období pro změnu razidel pro vzory oběžných euromincí v souladu s novými požadavky, pokud se týká vzorů. V tomto ohledu ECB doporučuje nahradit výraz „vydány“, uvedený v čl. 1h písm. a), výrazem „vyrobeny“. Tím by se rozšířil rozsah vynětí na základě tohoto navrhovaného ustanovení tak, aby se toto ustanovení vztahovalo též na zásoby oběžných euromincí, které příslušné orgány zúčastněných členských států již vyrazily, avšak které v době vstupu navrhovaného pozměňujícího nařízení v platnost nemají status zákonného platidla. Tímto způsobem by byla zavedena právní pojistka pro všechny náklady, které národní centrální banky Eurosystému mohly vynaložit v souvislosti s výrobou oběžných euromincí, které dosud nezískaly status zákonného platidla, až do okamžiku vstupu navrhovaného pozměňujícího nařízení v platnost. ECB rovněž bere na vědomí, že oběžné euromince vydané během přechodného období podle čl. 1h písm. b) by měly i po uplynutí přechodného období status zákonného platidla.


(1)  Tučným písmem je vyznačen nový text, který ECB navrhuje vložit. Přeškrtnutým písmem je vyznačen text, který ECB navrhuje vypustit.

(2)  Viz třetí odstavec stanoviska CON/2002/12.


IV Informace

INFORMACE ORGÁNŮ, INSTITUCÍ A JINÝCH SUBJEKTŮ EVROPSKÉ UNIE

Evropská komise

16.9.2011   

CS

Úřední věstník Evropské unie

C 273/9


Směnné kurzy vůči euru (1)

15. září 2011

2011/C 273/03

1 euro =


 

měna

směnný kurz

USD

americký dolar

1,3795

JPY

japonský jen

105,67

DKK

dánská koruna

7,4476

GBP

britská libra

0,87295

SEK

švédská koruna

9,1940

CHF

švýcarský frank

1,2062

ISK

islandská koruna

 

NOK

norská koruna

7,7355

BGN

bulharský lev

1,9558

CZK

česká koruna

24,535

HUF

maďarský forint

285,50

LTL

litevský litas

3,4528

LVL

lotyšský latas

0,7092

PLN

polský zlotý

4,3535

RON

rumunský lei

4,2960

TRY

turecká lira

2,4540

AUD

australský dolar

1,3416

CAD

kanadský dolar

1,3635

HKD

hongkongský dolar

10,7492

NZD

novozélandský dolar

1,6778

SGD

singapurský dolar

1,7161

KRW

jihokorejský won

1 536,31

ZAR

jihoafrický rand

10,1860

CNY

čínský juan

8,8136

HRK

chorvatská kuna

7,5125

IDR

indonéská rupie

12 121,04

MYR

malajsijský ringgit

4,2558

PHP

filipínské peso

59,678

RUB

ruský rubl

42,0550

THB

thajský baht

41,813

BRL

brazilský real

2,3680

MXN

mexické peso

17,7573

INR

indická rupie

65,6020


(1)  Zdroj: referenční směnné kurzy jsou publikovány ECB.


16.9.2011   

CS

Úřední věstník Evropské unie

C 273/10


Nová národní strana euromincí určených k peněžnímu oběhu

2011/C 273/04

Image

Národní strana nové dvoueurové pamětní mince určené k oběhu a vydávané Portugalskem

Euromince určené k peněžnímu oběhu mají v rámci celé eurozóny postavení zákonného platidla. Za účelem informování široké veřejnosti a všech, kdo v rámci své profesní činnosti přicházejí do styku s mincemi, zveřejňuje Komise popis vzorů všech nových euromincí (1). V souladu se závěry Rady ze dne 10. února 2009 (2) v této věci se členským státům a zemím, které uzavřely měnovou dohodu se Společenstvím, na jejímž základě mohou vydávat euromince, povoluje za určitých podmínek vydávat pamětní euromince určené k peněžnímu oběhu, jde-li pouze o mince v nominální hodnotě dvou eur. Tyto mince mají tytéž technické charakteristiky jako ostatní dvoueurové mince, ale jejich národní strana má pamětní vzor, jenž má z hlediska národního nebo evropského vysokou symbolickou hodnotu.

Vydávající stát: Portugalsko

Zobrazený motiv: 500. výročí narození Fernãa Mendese Pinta, portugalského cestovatele a spisovatele, který prozkoumal moře a země Asie.

Popis vzoru: Ve vnitřním kruhu mince je zobrazena loď plující na několika nápisech ztvárněných v podobě vln odkazujících na Portugalsko, Lisabon, knihu, jíž je Mendes autorem, a názvy některých zemí, do nichž cestoval. Ve spodní části je uveden nápis „Portugalsko“. Na horním okraji vnitřního kruhu je uvedeno cestovatelovo jméno spolu s letopočty 1511 a 2011.

Vnější obvod mince lemuje dvanáct hvězd evropské vlajky.

Počet vydaných mincí:

Datum vydání: září 2011


(1)  Národní strany všech mincí, které byly vydány v roce 2002, viz Úř. věst. C 373, 28.12.2001, s. 1.

(2)  Viz závěry Rady ve složení pro hospodářské a finanční věci ze dne 10. února 2009 a doporučení Komise ze dne 19. prosince 2008 o společných pokynech pro národní strany a vydávání euromincí určených k peněžnímu oběhu (Úř. věst. L 9, 14.1.2009, s. 52).


INFORMACE ČLENSKÝCH STÁTŮ

16.9.2011   

CS

Úřední věstník Evropské unie

C 273/11


Aktualizace vzorů průkazů vydávaných ministerstvy zahraničních věcí členských států akreditovaným členům diplomatických misí a konzulárních úřadů a jejich rodinným příslušníkům, jež jsou uvedené v čl. 19 odst. 2 nařízení Evropského parlamentu a Rady (ES) č. 562/2006, kterým se stanoví kodex Společenství o pravidlech upravujících přeshraniční pohyb osob (Schengenský hraniční kodex) (Úř. věst. C 247, 13.10.2006, s. 85, Úř. věst. C 153, 6.7.2007, s. 15, Úř. věst. C 64, 19.3.2009, s. 18, Úř. věst. C 239, 6.10.2009, s. 7, Úř. věst. C 304, 10.11.2010, s. 6)

2011/C 273/05

Zveřejnění vzorů průkazů vydávaných ministerstvy zahraničních věcí členských států akreditovaným členům diplomatických misí a konzulárních úřadů a jejich rodinným příslušníkům, jež jsou uvedené v čl. 19 odst. 2 nařízení Evropského parlamentu a Rady (ES) č. 562/2006 ze dne 15. března 2006, kterým se stanoví kodex Společenství o pravidlech upravujících přeshraniční pohyb osob (Schengenský hraniční kodex), vychází z informací sdělených členskými státy Komisi v souladu s článkem 34 Schengenského hraničního kodexu.

Kromě zveřejnění v Úředním věstníku jsou na internetové stránce Generálního ředitelství pro vnitřní věci dostupné měsíční aktualizace.

NIZOZEMSKO

Nahrazení informací zveřejněných v Úř. věst. C 247, 13.10.2006

Postavení

Každé osobě s výsadami je přidělen status označující typ kategorie osob s výsadami, do které patří. Tento status je vyznačen v dokladu osoby s výsadami pomocí kódu.

Užívají se tyto kódy:

Velvyslanectví

STATUS

KÓD

diplomatický personál

AD

technický a administrativní personál

BD

služební zaměstnanci

ED

personál v soukromých domácnostech

PD


Konzuláty

STATUS

KÓD

konzulární pracovníci

AC

technický a administrativní personál

BC

služební zaměstnanci

EC

personál v soukromých domácnostech

PC


Mezinárodní organizace v Nizozemsku

STATUS

KÓD

pracovníci považovaní za diplomatické pracovníky

AO

technický a administrativní personál

BO

služební zaměstnanci

EO

personál v soukromých domácnostech

PO nebo ZF

Zvláštní případy

Jestliže se průkazy totožnosti vydávají nizozemským státním příslušníkům nebo cizincům s trvalým pobytem v Nizozemsku, přidávají se následující kódy pro vyznačení postavení osoby s trvalým pobytem:

NL pro nizozemské státní občany,

DV pro osoby s trvalým pobytem.

Image

Image


V Oznámení

ŘÍZENÍ TÝKAJÍCÍ SE PROVÁDĚNÍ POLITIKY HOSPODÁŘSKÉ SOUTĚŽE

Evropská komise

16.9.2011   

CS

Úřední věstník Evropské unie

C 273/13


STÁTNÍ PODPORA – BULHARSKO

Státní podpora SA.26212 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/A/08) a SA.26217 (11/C) (ex 11/NN – ex CP 176/B/08) – Údajná podpora ve formě směny lesních majetků v soukromém vlastnictví za lesní majetky ve vlastnictví státu

Výzva k podání připomínek podle čl. 108 odst. 2 Smlouvy o fungování Evropské unie

(Text s významem pro EHP)

2011/C 273/06

Dopisem ze dne 29. června 2011, který je v závazném znění uveden za tímto shrnutím, sdělila Komise Bulharsku rozhodnutí zahájit řízení podle čl. 108 odst. 2 Smlouvy o fungování Evropské unie ve věci výše uvedené (údajné) podpory.

Zúčastněné strany mohou zaslat své připomínky k této podpoře, ohledně níž Komise zahajuje řízení, do jednoho měsíce ode dne zveřejnění tohoto shrnutí a dopisu, jenž za ním následuje, a to na adresu Generálního ředitelství pro hospodářskou soutěž Evropské komise:

European Commission

Directorate-General for Competition

State aid Greffe

J-70 3/219

1049 Bruxelles/Brussel

BELGIQUE/BELGIË

Fax +32 22961242

Tyto připomínky budou Bulharsku sděleny. Zúčastněné strany podávající připomínky mohou písemně a s uvedením důvodů požádat o zachování důvěrnosti ohledně své totožnosti.

SHRNUTÍ

POPIS ÚDAJNÉHO OPATŘENÍ

Komisi byla dne 17. července 2008 doručena stížnost od osoby, která si přála zůstat v anonymitě. Stížnost se týkala údajné státní podpory vzniklé v Bulharsku ze směny pozemků ve veřejném vlastnictví za pozemky v soukromém vlastnictví. Výměnu lesních majetků ve vlastnictví státu za lesní majetky v soukromém vlastnictví bulharský stát realizoval údajně za nižší cenu než činila tržní hodnota. V několika případech na tyto směny navazovala změna účelu užívání pozemků, které byly předmětem směny (tj. z lesního porostu na stavební pozemky), čímž se hodnota parcely získané tímto způsobem ještě více zvýšila.

Jak směna, tak změna účelu užívání pozemku se zakládaly na bulharských právních předpisech, které vstoupily v platnost před vstupem Bulharska do Evropské unie. Jak směny lesních pozemků se soukromými subjekty, tak následné změny účelu užívání pozemku byly v roce 2009 zakázány, resp. pozastaveny. Stěžovatelé požadují, aby byla údajná podpora vyplývající ze směny a změny statusu pozemků prohlášena za nezákonnou a neslučitelnou a aby bulharské orgány zajistily její navrácení.

Podle stěžovatelů jsou potenciálními příjemci podpory fyzické osoby, soukromé společnosti nebo obce, často působící v oblasti rozvoje nemovitostí a/nebo cestovního ruchu, které směnily své lesní majetky za lesní parcely ve veřejném vlastnictví.

Podle stěžovatelů by byla státní podpora udělena v souvislosti se směnami lesů v dvoufázovém procesu. V první fázi by byly lesy ve vlastnictví státu směněny za lesy v soukromém vlastnictví za nespravedlivých podmínek, především vzhledem ke strategickému umístění těchto lesů ve veřejném vlastnictví. V druhé fázi by příslušné orgány schválily změnu určeného statusu lesa, který byl dříve ve vlastnictví státu, a jeho začlenění do urbanizované oblasti, což umožňuje další výstavbu. Tento režim by následně po realizaci obou fází dovoloval podnikům získat ekonomické zvýhodnění, neboť ceny pozemků ve veřejném vlastnictví účtované v případě směny a/nebo následná změna účelu užívání pozemků by byly nižší než tržní cena za srovnatelný pozemek prodávaný na trhu. Platné bulharské právní předpisy by tedy představovaly režim státní podpory.

Ceny lesních majetků, které stát jako vlastník směnil, se stanovují na základě zvláštního bulharského právního předpisu, a to nařízení o výpočtu základních cen, cen za pozemky ve vyloučených oblastech a o vzniku uživatelských práv a břemen týkajících se lesů a lesních porostů (dále jen „nařízení o základních cenách“).

Cena stanovená podle nařízení o základních cenách by byla nižší než tržní cena. Navíc v letech 2004 až 2010 nebyly (dostatečně) aktualizovány koeficienty pro určování administrativních cen. Proto podle stěžovatelů se nikdy při směnách nepoužívá skutečná tržní cena lesů ve vlastnictví státu.

POSOUZENÍ PODPORY

Bulharské orgány neoznámily v souladu s čl. 108 odst. 3 SFEU opatření týkající se poskytnutí podpory v souvislosti se směnami lesních pozemků předtím, než vstoupí v platnost. Pokud tedy Komise skutečně shledá přítomnost státní podpory, tato podpora by byla nezákonná. Pokud by navíc tato podpora nebyla shledána slučitelnou s vnitřním trhem, musela by být navrácena.

Komise má po předběžném posouzení pochybnosti, že metoda, kterou Bulharskou používalo ke stanovování administrativních cen podpory, vede ke stanovení cen, které se co možná nejvíce blíží tržním cenám, zejména v situacích, jež charakterizují silné zvyšování cen. Komise proto nemůže vyloučit, že transakce, jejímž předmětem je směna lesních pozemků, představuje státní podporu. Komise nemůže v této fázi s konečnou platností vyloučit, že směny vzájemně nesouvisí s případnými následnými změnami účelu užívání pozemků, jež jsou schvalovány správní cestou, a které mohou vést ke zvýhodňování vlastníků směněných pozemků. Komise nemůže v této fázi s konečnou platností vyloučit, že změny statusu směněných pozemků představují státní podporu ve smyslu čl. 107 odst. 1 SFEU. Komise vyjadřuje předběžně pochybnosti, že mechanismus stanovování administrativních cen pozemků, které jsou předmětem směny, představují státní podporu, že směny a následná změna statusu pozemků spolu vzájemně nesouvisí a že změna statusu pozemků nepředstavuje státní podporu.

Komise nemá k dispozici informace, které by jí umožňovaly konstatovat, že by každá podpora vzniklá směnami lesních pozemků a následná změna účelu užívání pozemků umožňovala dosažení cílů EU, nebo by byla udělena v souladu s příslušnými kritérii slučitelnosti stanovenými v různých nástrojích týkajících se státní podpory. Komise proto vznáší pochybnosti ohledně slučitelnosti posuzovaného opatření s vnitřním trhem.

ZNĚNÍ DOPISU

„Комисията би желала да уведоми България, че след като разгледа информацията, предоставена от Вашите власти относно мерките, посочени по-горе, реши да открие процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“).

1.   ПРОЦЕДУРА

(1)

На 17 юли 2008 г. беше получена жалба от жалбоподател, поискал да остане анонимен, която беше заведена под номер CP 176/2008 (A/14905). На 11 август 2008 г. неповерителен вариант на тази жалба беше изпратен на българските власти, за да представят мнението си (D/53153). На 28 август 2008 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/17566). На 2 септември 2008 г. беше получен първи отговор от българските власти (A/17907).

(2)

Жалбоподателят предостави допълнителна информация по казуса съответно на 3 септември 2008 г. (A/17987) и на 1 октомври 2008 г. (A/20168). Тази информация беше изпратена на българските власти на 7 октомври 2008 г. (D/53840). Отговорът на българските власти беше получен на 28 октомври 2008 г. (A/22818). На 5 декември 2008 г. жалбоподателят предостави още допълнителна информация (A/26375).

(3)

На 27 януари 2009 г. информация по казуса беше получена от трета страна (A/2063).

(4)

На 14 май 2009 г. (A/14172), 2 юни 2009 г. (A/13121) и 8 юни 2009 г. (A/13953) съответно жалба по същия въпрос беше получена от втори жалбоподател. Неповерителният вариант на тази втора жалба беше изпратен на българските власти на 8 декември 2009 г. (D/55202), за да представят мнението си.

(5)

На 4 декември 2009 г. делото беше разделено административно. Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с първия жалбоподател, беше преименувана на SA.26212 (CP 176a/2008). Частта от жалбата, свързана с кореспонденцията с втория жалбоподател, беше преименувана на SA.26217 (CP176b/2008).

(6)

По дело CP176b/2008 отговорът от българските власти във връзка с искането за информация от 8 декември 2009 г. беше получен на 4 януари 2010 г. (A/123).

(7)

На 23 март 2010 г. информация по въпроса беше получена от трета страна (A/5244) и регистрирана по дело CP176b/2008.

(8)

По дело CP176a/2008 неповерителният вариант на някои документи беше поискан от жалбоподателя (D/55201). Те бяха получени на 6 януари 2010 г. (A/328) и бяха изпратен на българските власти на 26 януари 2010 г. (D/5308), за да представят мнението си.

(9)

На 2 февруари 2010 г. българските власти поискаха превод на български език на някои документи, които бяха изпратени до тях в кореспонденция с номер D/5308. Освен това, на 10 февруари 2010 г. те поискаха удължаване на срока за предоставяне на информация (A/2443), което беше одобрено от Комисията с писмо от 16 февруари 2010 г. (D/5635).

(10)

На 18 февруари 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/3075), в която се споменаваше не само за замени на горски земи, но и за замени на земеделски земи.

(11)

На 22 февруари 2010 г. беше проведена техническа среща с българските власти, за да се обсъдят въпросите, повдигнати от жалбоподателите. Някои въпроси, повдигнати по време на срещата, бяха изпратени в писмен вид на българските власти по електронна поща на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(12)

На 24 февруари 2010 г. българският превод на кореспонденцията от 26 януари 2010 г. (D/5308) беше изпратен на българските власти (D/5777).

(13)

На 17 март 2010 г. последният внесен документ на жалбоподателя от 18 февруари 2010 г. (A/3075) беше изпратен на българските власти и беше поискано тяхното мнение само по отношение на замените на гори (D/6272).

(14)

На 23 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5048) на искането за информация от 26 януари 2010 г. (D/5308; преводи, изпратени с номер D/5777).

(15)

На 27 март 2010 г. беше получен отговорът на българските власти (A/5403) на въпросите, изпратени на 24 февруари 2010 г. (D/5783).

(16)

На 25 март 2010 г. българските власти поискаха удължаване на срока за предоставяне на техния отговор (A/5194), както и превод на български език на някои документи, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272). Това удължаване беше одобрено от Комисията на 8 април 2010 г. (A/6593). На 19 април 2010 г. версията на английски език на документите, изпратени на 18 февруари 2010 г. (D/6272), беше изпратена на българските власти (D/6737).

(17)

На 10 август 2010 г. (D/8649) и 11 август 2010 г. (D/8687) съответно версиите на английски и на български език на искането за информация бяха изпратени на българските власти. Българските власти предоставиха исканата информация на 30 август 2010 г. (A/12003).

(18)

На 12 октомври 2010 г. беше получена допълнителна информация от жалбоподателя (A/13173) по дело (CP 176a/08). На същия ден беше проведена среща с българските власти за изясняване на някои въпроси. По време на тази среща българските власти предоставиха на Комисията определена информация под формата на презентация, която беше регистрирана на 19 ноември 2010 г.

(19)

С оглед планиране на допълнителна среща относно случаите на замени, Комисията неофициално поиска от българските власти определена информация на 26 януари 2011 г. Освен това, на същия ден беше получен нов документ от жалбоподателя по дело CP 176a/08.

(20)

На 3 февруари 2011 г. беше проведена среща с представителите на българските власти. Като последващи действия във връзка с тази среща, на 14 февруари 2011 г. българските власти изпратиха някои разяснения до Комисията.

2.   ОПИСАНИЕ НА ПРЕДПОЛАГАЕМАТА ПОМОЩ

(21)

След отчуждаването им през 1947 г. всички гори в България са станали държавна собственост и това е продължило до 2000 г., когато е започнала реституцията на горите на предишните частни собственици. Тогава някои гори станаха частна собственост.

(22)

Българските власти посочиха, че въз основа на изменение на Закона за горите (1), влязло в сила на 22 февруари 2002 г., са станали възможни замените на гори и поземлени парцели от горския фонд (който е държавна собственост) с частно притежавани гори. В това изменение на Закона за горите, в сила до 27 януари 2009 г., са били определени редът и условията за замените. Според българските власти замените на гори са имали за цел постигането на по-ефективна структура на собственост и консолидация на горите, които са държавна собственост.

(23)

Според българските органи, ако частното лице получи земя с по-висока стойност чрез замяната, то трябва да плати компенсация на държавата за разликата в цената. Българските органи посочиха, че по принцип държавата приемаше само замени, чрез които държавата е получила земя с по-висока стойност.

(24)

Жалбоподателите считат, че при сделките за замени, предприети от българските власти, е била предоставена държавна помощ. Твърди се, че когато държавните горски имоти са били заменени за частни такива, българската държава е постигнала цена, за която се твърди, че е по-ниска от пазарната стойност. В няколко случая замените са били последвани от промяна на предназначението на заменената земя (т.е. от горски земи в земя за застрояване), като получената по този начин стойност на парцела би нараснала дори още повече.

(25)

Както замяната, така и последващата промяна на предназначението на земята се основават на българското законодателство, влязло в сила преди присъединяването на България към Европейския съюз. По-специално, Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд (2) („Наредбата за базисните цени“), която определя методологията за оценка на цените на горските имоти, е влязла в сила на 18 ноември 2003 г.

(26)

На 27 януари 2009 г. е влязла в сила забрана на замените на гори; на 3 септември 2009 г. е въведен мораториум върху последващата промяна на предназначението на земята. Следователно замените на гори, извършвани с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни от 2009 г. насам. Жалбоподателите изискват предполагаемата помощ, произтичаща от замените и промените в статута на земята, да бъде обявена за неправомерна и несъвместима и да бъде възстановена от българските власти.

2.1.   Бенефициерите

(27)

Според жалбоподателите потенциалните бенефициери на помощта са физически лица, частни дружества или общини, често работещи в сферата на строителството на недвижими имоти и/или сферата на туристическите дейности, които са заменили горските си имоти за горски парцели държавна собственост.

2.2.   Размерът на помощта

(28)

На този етап и въз основа на информацията, с която Комисията разполага, е невъзможно да се оцени точният размер на помощта, потенциално предоставена при замените на горски имоти. Въз основа на информацията, предоставена от жалбоподателите (3), изглежда, че — поне в някои случаи — размерът на помощта надвишава прага de-minimis.

2.3.   Предоставяне на помощта според жалбоподателите

(29)

Според жалбоподателите държавна помощ би била предоставена в контекста на замените на гори по процедура, състояща се от два етапа. На първия етап гори държавна собственост биха били заменени с гори частна собственост при несправедливи условия, главно поради стратегическото местоположение на тези гори държавна собственост. На втория етап би било предоставено одобрение от компетентния орган за промяна на статута на предназначение на бившите гори държавна собственост и тяхното включване в градската зона, което позволява да бъде предприето извършването на урбанизация. Следователно тази схема, като съвкупност от двата етапа, би дала възможност на предприятията да получат икономическа полза, тъй като цените за земя държавна собственост, начислявани при замяната и/или последващата промяна на предназначението на земята, биха били по-ниски от пазарната цена за подобна земя, продадена на пазара. По тази причина по силата на действащото българско законодателство би била създадена схема за държавна помощ.

(30)

Цените на горски имоти, заменени от държавата като собственик, се определят въз основа на специализирана българска наредба, а именно Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд („Наредбата за базисните цени“).

(31)

Според жалбоподателите, цената, определена при прилагане на Наредбата за базисните цени, е по-ниска от пазарната цена. Наредбата за базисните цени не би отразявала в достатъчна степен стойността на имотите като обекти на строително териториално устройство. Например в наредбата не се изисква при оценката да се отчита устройственият статут на съответния имот, т.е. дали съответните горски имоти са предназначени за застрояване в плановете за устройство на територията. Според жалбоподателите това може да доведе до десетки или стотици пъти по-големи разлики между пазарната цена и цената, определена в рамките на предварителната оценка, извършена от държавата. Освен това коефициентите за определяне на административните цени не са били актуализирани (в достатъчна степен) през периода 2004—2010 г. Поради това, според жалбоподателите, при сделките за замени никога не се използва реалната пазарна цена на горите държавна собственост.

(32)

Накрая, жалбоподателите твърдят, че пазарната цена на заменения горски имот става многократно по-висока от цената, определена при прилагането на Наредбата за базисните цени, когато новият собственик на имота промени предназначението на заменената земя в земя за застрояване, което е редовна практика.

2.4.   Предварително становище на българските власти

(33)

Българските власти твърдят, че в замените на горски имоти няма никаква държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от Договора за функционирането на Европейския съюз („ДФЕС“). Като една от причините те посочват, че жалбоподателите не са доказали как потенциалната помощ би засегнала търговията между държавите-членки, както и че от заменените горски земи не би била изнасяна никаква дървесина (4). Властите посочиха също, че ако Комисията установи наличието на държавна помощ, те биха били готови да уведомят за наличието на схема за помощ в съответствие с Насоките за национална регионална помощ („НРП“).

(34)

След това те изтъкват факта, че цената на горската земя държавна собственост винаги се определя в съответствие със Съобщението на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (5) („Съобщението относно продажбата на земя“). Оценката се извършва от независим оценител преди да се осъществи сделката. При определяне на цената на парцела оценителят следва предписанията за определяне на цените, предвидени в Наредбата за базисните цени. В предписанията се вземат предвид определени обективни критерии, като местоположението на парцела, значението на района за защитата на горите от урбанизация и полезността на растителни видове на територията на парцела. Преди приключването на сделката за замяна и двете страни по сделката (частната и публичната страна) трябва да постигнат съгласие, че те действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

(35)

Българските власти твърдят, че за да се провери дали цената, изисквана за горски парцел държавна собственост при сделка за замяна, отговаря на пазара, тя следва да бъде сравнена с цената за други горски парцели, а не, както са предложили жалбоподателите, с цените, постигнати при продажбите на земя за застрояване. Техният основен аргумент е, че законът предлага само възможността да се изиска такава промяна на предназначението, но не и законно право на такава промяна. Подкрепящите доказателства показват, че само малка част от замените са последвани от промяна на предназначението на земята:

Годината, през която е извършена замяната

Брой замени

Случаи на променен статут на земята

2006 г.

15

3

2007 г.

23

8

2008 г.

62

4

2009 г.

47

0

(36)

Процедурата за промяна на предназначението на земята е подробно определена в Правилника за прилагане на закона за горите. Първо (новият) собственик(ът) на горския парцел трябва да подаде заявление до изпълнителния директор на Изпълнителната агенция по горите, която е част от Министерството на земеделието и горите. Изисква се положително становище от страна на местните власти (държавното горско стопанство и държавното ловно стопанство в районите, където се намира парцелът). Комисия от (вътрешни и евентуално външни) експерти разглеждат заявлението и представят становище на изпълнителния директор, който въз основа на становището взема предварително решение. Ако решението е положително и потвърждава основанията и законосъобразността на заявлението, то се изпраща до всички служби, отговарящи за промяната на предназначението (областния управител, кмета на общината и директора на регионалната дирекция, отговарящ за горите). Последващите етапи от административната процедура се извършват от органи, независими от министъра на земеделието и/или изпълнителния директор. Въз основа на положителното предварително решение собственикът трябва да представи заявление до съответната община за възлагането, изготвянето и одобряването на подробен устройствен план. Такъв план изисква консултация с всички (местни) заинтересовани страни. Ако такъв план бъде одобрен и след като влезе в сила, собственикът подава заявление до министъра на земеделието и храните за изключването на съответния горски парцел от горския фонд. За това изключване се дължи таксова марка, определена от независим оценител в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени. След заплащането на таксовата марка се стартира процедура за издаването на административно решение за промяна на статута на предназначение на поземления парцел. В зависимост от размера на имота това се извършва или от министъра на земеделието и храните (ако се отнася до земя с площ по-малко от 10 хектара), или от Министерския съвет.

(37)

Освен това българските власти информираха Комисията, че забрана на замените на гори е въведена в законодателството на 23 януари 2009 г. и е влязла в сила на 27 януари 2009 г. В допълнение, на 5 август 2009 г. българското правителство издаде заповед за преустановяване на разглеждането на заявления за промяна на статута на горските земи, придобити от частни физически или юридически лица чрез замяна. Този мораториум беше потвърден с Решение на Народното събрание на България от 3 септември 2009 г. С оглед на гореизложеното, замените на гори, извършени с частни страни, и последващите промени в предназначението на земята вече не са възможни в България.

(38)

Българските власти също така информираха Комисията, че в някои случаи може да е имало корупционни практики, довели до ситуации, при които при определяне на цените на заменените земи Наредбата за базисните цени може да не е била спазвана (или да не е била следвана правилно). Тези случаи са предадени на българската прокуратура и са започнали наказателни разследвания срещу високопоставени длъжностни лица, включително двама бивши министри на земеделието и бивш ръководител на българската Агенция по горите, на основание, че съответното българско законодателство е било приложено неправилно. Важно е да се подчертае, че тези наказателни разследвания не засягат същите въпроси като настоящото разследване за държавна помощ: наказателните разследвания разглеждат неправилното прилагане на българското законодателство, докато разследването за държавна помощ обхваща последиците от правилното прилагане на горепосочените правни разпоредби.

2.5.   Уведомяване за държавна помощ

(39)

Българските власти считат, че замените на гори и последващите промени на предназначението на земята не включват държавна помощ. Те изразиха готовността си да уведомят за схема за помощ, ако Комисията установи наличието на (неправомерна) държавна помощ.

2.6.   Правно основание

(40)

Националното правно основание за замените на гори, промяната на предназначението на горската земя и изчисляването на цените, които да се използват при сделките за замени, е:

а)

Законът за горите на България;

б)

Наредбата за определяне на базисни цени, цени за изключените площи и учредяване право на ползване и сервитути върху гори и земи от горския фонд;

в)

Законът за държавната собственост (6)

г)

Законът за задълженията и договорите (7).

3.   ОЦЕНКА НА ПОТЕНЦИАЛНАТА ПОМОЩ И НА НЕЙНАТА СЪВМЕСТИМОСТ

3.1.   Наличие на държавна помощ

(41)

Съгласно член 107, параграф 1 от ДФЕС „всяка помощ, предоставена от държава-членка или чрез ресурси на държава-членка, под каквато и да било форма, която нарушава или заплашва да наруши конкуренцията чрез поставяне в по-благоприятно положение на определени предприятия или производството на някои стоки, доколкото засяга търговията между държавите-членки, е несъвместима с вътрешния пазар“.

3.1.1.   Неразривна връзка между замяната и промяната на предназначението на земята

(42)

Първият спорен въпрос е дали двете стъпки на сделката, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята (от гора в земя за застрояване) са неразривно свързани. Разглеждайки числените доказателства, представени от българските власти, Комисията отбеляза, че от 147 замени (2006—2009 г.) 15 са били последвани от промяна на статута (10 %). Тези данни, както и различните действащи правни и административни процедури, изглежда потвърждават тезата на българските власти, че — като общ принцип — двете стъпки не са неразривно свързани. (8)

(43)

От друга страна, българските власти посочиха, че формулите за определяне на цените на горските имоти и таксата за дължимата таксовата марка за промяна на предназначението на земята са така определени, че да постигнат пълната цена за замяна на даден горски имот плюс промяната в предназначението на земята да бъде до голяма степен равна на пазарната цена на подобен имот за застрояване. Това означава, че властите може да са допускали, че много инвеститори биха могли да се опитат да съчетаят и двете стъпки в една сделка.

(44)

С оглед на гореизложените съображения Комисията счита на този етап, че като общ принцип двете стъпки, т.е. замяната и последващата промяна на предназначението на земята, не са неразривно свързани и трябва да бъдат анализирани поотделно. При все това не може да се изключи в някои случаи намерението на властите и на частната страна по замяната от самото начало да е било замяната да бъде последвана от промяна на класификацията на заменената земя. В такива случаи двата етапа на практика биха били неразривно свързани.

(45)

Поради това Комисията приканва всички заинтересовани страни да представят мнения по предложения подход, т.е. като имат предвид, че не съществува неразривна връзка между двата етапа на сделката.

3.1.2.   Потенциална държавна помощ при промяна на предназначението на земята

(46)

Процесът на промяна на предназначението на определен (горски) имот в земя за застрояване е документиран в българското законодателство. Жалбоподателите твърдят, че фактът, че собствениците на горска земя са могли (допреди провъзгласяването на мораториума) да променят предназначението на тази земя до голяма степен е увеличил нейната стойност и от това следва, че е била предоставена държавна помощ.

(47)

Комисията отбелязва, че prima facie промяната в статута на земята не изглежда да е включвала някакво прехвърляне на публични ресурси. Дължимата таксова марка за тези сделки е била изчислена в съответствие с правните разпоредби, и — доколкото е известно на Комисията — е била платена във всички разглеждани случаи. Поради това изглежда, че макар да е възможно да е било предоставено известно икономическо предимство на съответното частно предприятие в резултат на административните решения за одобряване на промяната в статута на земята, тези административни решения не биха довели до предоставянето на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. При все това Комисията не взема окончателно становище по този въпрос и приканва заинтересованите страни да изразят мнение по въпроса дали с оглед на общоприетото определение за държавна помощ, което изисква наличието на държавни ресурси, административната промяна на статута на земята представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС.

3.1.3.   Потенциална държавна помощ при замяната на горска земя

3.1.3.1.   Замените като обща мярка

(48)

При анализа на това дали сделките за замени на гори включват държавна помощ, първият въпрос, който да бъде разгледан, е дали тази схема би могла да се счита за обща мярка. Ако това е така, тогава не би била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. В съответствие с принципите, разработени в Известието на Комисията за прилагане на правилата за държавна помощ по отношение на мерките за пряко данъчно облагане на дружества (9), мерки, които са открити за всички икономически участници в държава-членка или преследват общи цели на икономическата политика, не представляват държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС. Те обаче трябва да бъдат действително открити за всички дружества на основата на равен достъп и не могат de facto да бъдат намалени по обхват например чрез правомощията на държавата да взема решения за предоставянето ѝ.

(49)

Във връзка с гореизложеното българските власти в действителност твърдят, че всеки собственик на горски имот би могъл, съгласно приложимото законодателство, да поиска да замени гора частна собственост за гора държавна собственост. При все това при вземането на решение относно такава замяна Постоянната изпълнителна комисия в Агенцията по горите е използвала критерии, определени от директора на Агенцията. Освен това министърът на земеделието е разполагал с правомощия да наложи вето.

(50)

С оглед на гореизложеното българските публични власти са разполагали със значителни правомощия при вземането на решения по отделните сделки за замени. Поради това Комисията смята, че схемата за замени на горска земя частна собственост за горска земя държавна собственост не може да се счита, че представлява обща мярка.

3.1.3.2.   Държавна помощ при сделките за замени

(51)

С цел да се установи дали сделките за замени предоставят икономическо предимство на участващите в тях частни предприятия Комисията трябва да установи дали цената, определена от оценителите въз основа на предвидените разпоредби в българското законодателство, напълно отразява пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

Общи

(52)

В съответствие с принципа на инвеститор в условията на пазарна икономика, за да не предоставят държавна помощ, публичните власти трябва да действат за целите на сделките по същия начин, както биха действали частните пазарни инвеститори. Това предполага, че когато встъпват в сделки, те също така следва да определят отговаряща на пазара цена за земята в тяхно владение.

(53)

Комисията счита, че наличието на икономическо предимство при замяната на горска земя държавна собственост за горска земя частна собственост трябва да се оценява във връзка със Съобщението относно продажби на земя (10).

(54)

В Съобщението относно продажби на земя се определят две възможности за автоматично изключване на наличието на държавна помощ при продажбите на земя и сгради от публични власти: когато продажбата се извършва чрез безусловна тръжна процедура — приемането на най-добрата тръжна оферта — или при липсата на такава процедура — когато продажната цена се равнява поне на стойността, определена чрез независима експертна оценка.

(55)

В настоящия случай на замени на земи не е имало официална тръжна процедура за нито един от горските парцели държавна собственост. Потенциалните бенефициери на помощта вече са разполагали с горски имоти, които са искали да заменят за други парцели държавна собственост. Поради това обикновено частните страни са подавали заявления до българските власти, за да се осъществи замяната на горските парцели, докато властите не са били инициатори на замяната. Следователно Комисията трябва да установи дали цените, използвани за извършването на замените на земи, са били определени в съответствие с принципите, установени в Съобщението на Комисията относно продажби на земя при спазване на оценка на независим експерт.

(56)

Точка 2, буква а) от Съобщението на Комисията относно продажбите на земя, съгласно заглавие „Продажба без безусловна тръжна процедура“ гласи следното:

а)

Независима експертна оценка

Ако публичните органи не възнамеряват да приложат посочената в точка 1 процедура, би трябвало да се извърши независима оценка от един или повече независими оценители на активите преди започване на преговорите по продажбата с цел определяне на пазарна цена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка. Определената по този начин пазарна цена е минималната покупна цена, която може да бъде приета, без да се предоставя държавна помощ.

„Оценител на активи“ е лице с добра репутация, което:

е придобило съответна степен, присъдена от признат учебен център или притежава равностойна академична квалификация,

има подходящ опит и е компетентно при извършване на оценки на земя и сгради, като се отчита географското им местоположение и категорията на активите.

Ако в някоя държава-членка няма установена съответна академична квалификация, оценителят на активи би трябвало да бъде член на призната професионална организация, занимаваща се с оценка на земя и сгради, или:

да бъде назначен от съда или орган с равностоен статут,

да има поне признато удостоверение за завършено средно образование и достатъчна степен на образование, с поне 3-годишен практически опит след дипломирането си и с познания по оценяване на земя и сгради в конкретното място.

Оценителят би трябвало да е независим в изпълнение на задачите си, т.е. публичните органи не би трябвало да имат право да му дават нареждания по отношение на резултата от оценката му. Държавните служби за оценка и държавните служители или други служители следва да се считат за независими, при условие че може на практика да се изключи упражняване на противозаконно влияние върху техните заключения.

„Пазарна стойност“ означава цената, на която биха могли да бъдат продадени земята и сградите съгласно частен договор между склонния да продаде продавач и необвързан купувач в деня на оценката, като се приема, че собствеността е публично предложена на пазара, пазарните условия позволяват редовна продажба и е предоставен достатъчен срок за водене на преговори за продажба, съобразен с характера на собствеността.

Оценка преди сделката

(57)

Комисията отбелязва, че за целите на замените цените на парцелите обществена и частна земя се определят посредством независима експертна оценка. Българските власти потвърдиха, че всички оценки са били направени преди сключването на сделката за замяна. Освен това, преди сделката за замяна да влезе в сила, и двете страни по сделката (частната и публичната страна) е трябвало да потвърдят, че действително искат да заменят земята на определената от оценителя цена.

Независимост на оценителите

(58)

Всички оценители, които подготвят и защитават оценките на държавни горски имоти, трябва да отговарят на разпоредбите, предвидени в българската Наредба № 17 за лицензиране на физическите и юридически лица за упражняване на частна лесовъдна практика. Оценителите са част от експертните екипи, работещи със съдилищата на Република България. Те нямат трудово или официално правоотношение с Министерството на земеделието и храните или с Държавната агенция по горите. В съответствие с Наредбата за базисните цени изборът на оценители за целите на оценката на парцели горски земи, които да бъдат заменени, се извършва от „собственика“ или от „заинтересованата страна“.

(59)

На този етап от процедурата Комисията счита, че оценителите, използвани за целите на оценяване на горските поземлени парцели при сделките за замени, са независими оценители по смисъла на Съобщението относно продажби на земя.

Пазарна цена, определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка

(60)

Комисията трябва да провери дали цената на съответната горска земя, определена от оценителите за целите на сделката за замяна, отразява пазарната стойност на актива и е определена въз основа на общоприетите пазарни показатели и стандарти за оценка.

(61)

Цените се определят от експерти, като се използват единствено формулите, определени в Наредбата за базисните цени. Българското законодателство не позволява на експертите да се отклоняват от определяната по този начин цена.

(62)

Базисната цена на даден горски поземлен имот (определена за целите на замяната) е сумата от базисната цена на земята и цената на насаждението (растителните видове на територията на имота).

(63)

Стойността на земята се определя по отношение на средните стойности на земята според категориите земя, предлагащи идентични условия за растеж на растенията (150 типове месторастения съгласно Наредбата за базисните цени). Така определената стойност на земята допълнително се коригира чрез използването на корекционен коефициент, който отчита местонахождението на имота по отношение на местната и националната инфраструктура. Този корекционен коефициент е определен в приложение 2 към Наредбата за базисните цени.

(64)

Корекционният коефициент Km се определя по следната формула:

Km = 1 + g + m + s + р, където:

s –

коефициент за близост до урбанизирана територия, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,25)

m –

коефициент за близост до морето, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,20)

p –

коефициент за близост до повърхностен път, измерен по въздушна линия (от 0,00 до 0,2)

g =

изразен с цифри коефициент за близост до град, отразяващ разстоянието до определен град (най-късото пътно разстояние между имота и града). Градовете са разделени в 6 групи:

Група 1

Група 2

Група 3

Група 4

Група 5

Група 6

София (от 0,00 до 0,7)

Русе, Пловдив, Бургас и Варна (от 0,00 до 0,50)

Благоевград, Велико Търново, Враца, Плевен и Стара Загора (от 0,00 до 0,40)

Други областни градове (от 0,00 до 0,35)

Други големи градове (Ботевград, Горна Оряховица, Димитровград, Дупница, Казанлък, Карлово, Лом, Петрич, Самоков, Свищов и Червен бряг (от 0,00 до 0,30)

Други общински центрове (от 0,00 до 0,10)

(65)

Стойността на земята допълнително се коригира с добавянето на увеличение за хектар, което се определя въз основа на средната цена на земята, наблюдавана в зоната, в която се намира имотът. Тези увеличения на цената са определени в разпоредбите на приложение 3 към Наредбата за базисните цени и са посочени в таблицата по-долу:

 

Добавка

(BGN/хектари)

София, национални курорти и вилни зони, прилежащи към тях, земи на разстояние 10 км от морето

5 000

Населени места от I и II категория

2 000

Населени места III и IV категория

1 000

Населени места от V и VI категория

500

Населени места от VII и VIII категория

0

(66)

Общата стойност на земята, определена по този начин, е така наречената базисна цена на земята.

(67)

Цената на насаждението (растителните видове на територията на имота), които се намират на дадения парцел земя, е стойността на сегашната им възраст и прогнозираната стойност на тяхната турнусна възраст. Стойността на дървесината от горските насаждения при сегашната им възраст (възрастта към момента на оценката) е равна на приходите от продажбите на видовете по средни пазарни цени, като се приспаднат разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването до място за временно съхранение. В случай че приходите не покриват разходите, дървесината няма никаква стойност.

(68)

Приходите от продажбите се определят като се сортиментира запасът и се класифицират обемите на категориите дървесина. Разходите (BGN/кубичен метър) за сеч и първична обработка на дървесината при средна трудност на сечището се определят според дървесния вид и категорията дървесина. Разходите за извозване на дървесината се определят според дървесния вид, категорията дървесина и средното извозно разстояние. Прави се добавка на всеки километър извозно разстояние, както следва: разходите за извозване се умножават по коефициент, който отчита трудността на извозния път.

(69)

Средните пазарни цени и разходите, свързани със сечта, първичната обработка и извозването на дървесина следва редовно да се определят и актуализират от Изпълнителната агенция по горите въз основа на среднопретеглените стойности, изчислени от статистическите данни, събрани за период от 3 години (като последната от тях участва с удвоена тежест).

(70)

По този начин, като се добави стойността на растителните видове, както е определена от оценителя, към базисната цена на земята, се получава базисната цена на горския поземлен имот.

(71)

За защита на средообразуващите и рекреационните функции на горите в определени райони на България се създават зони за така наречената „особена защита от урбанизация“. Съгласно разпоредбите на приложение 19 към Наредбата за базисните цени, базисните цени на горски имоти, намиращи се в такива райони, се умножават с коефициент К, посочен в таблицата по-долу (11), а именно:

Черноморско крайбрежие, първа зона

К = 6

Черноморско крайбрежие, втора зона

К = 5

Курортни зони, курорти и селища с национално значение

К = 4

Гори и земи, простиращи се в зоните от края на пътното платно на републиканските и общинските пътища до ограничителните строителни линии

К = 3

Курортни зони, курорти и селища с местно значение

К = 4

(72)

В допълнение и само в случай на замени е бил прилаган така нареченият коефициент за пазарен регулатор съгласно приложение 20 към Наредбата за базисните цени. Той се изразява в BGN/m2 и варира от 10 за земи в близост до морето, големи планински курорти и София до 1 за най-малко атрактивни земи.

(73)

Общата цена на даден горски имот, която е резултат от експертната оценка за целите на замените, е базисната цена на горския имот, умножена, където е уместно, с коефициент за „особена защита от урбанизация“ и коригирана с „коефициента за пазарен регулатор“.

(74)

На този етап от процедурата Комисията счита, че горепосоченият метод за определяне на административните цени не взема предвид непременно едни и същи критерии, въз основа на които биха били установени пазарните цени при частни сделки. Дали този метод е приемлив трябва да бъде установено в контекста на съдебната практика на европейските съдилища.

(75)

В скорошно решение по делото Seydaland (12) Общият съд анализира тълкуването на Съобщението на Комисията относно продажби на земя. Съдът постанови, че когато националното право установява правила за изчисляване на пазарната стойност на земи с оглед на тяхната продажба от публичните органи, за да съответстват тези правила на член 107 от ДФЕС, при прилагането им във всички случаи трябва да се получи цена, която е възможно най-близка до пазарната стойност. Тъй като последната е теоретична, освен при продажбите, при които се приема най-добрата оферта, задължително трябва да се приеме за допустим марж на отклонение на получената цена от теоретичната. Относно въпросната процедура по делото Seydaland Съдът постанови, че: „Член 87 от Договора за ЕО [член 107 от ДФЕС] трябва да се интерпретира като не изключващ разпоредбите на националното законодателство, установяващи методи за калкулация за определяне на стойността на земеделската и горска земя, предложена за продажба от публичните органи […] до степен, при която тези методи предвиждат актуализиране на цените, при което цените за такава земя нарастват стремително, така че цената, действително платена от купувача, отразява, доколкото е възможно, пазарната цена на земята.“

Пазарна стойност към датата на оценката и предоставяне на икономическо предимство

(76)

Поради това като последна стъпка Комисията трябва да потвърди, че цената, определена от оценителите въз основата на метода и коефициентите, предвидени в българското законодателство, може да отрази пазарната стойност на съответната горска земя към датата на оценката.

(77)

На този етап от процедурата Комисията не е в състояние да установи дали системата на административните цени, въведена с приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г., е била подходяща, за да отрази пазарните цени за горски земи въз основа на коефициентите, определени към момента, в който е започнало прилагането на метода, както и дали чрез използването на тази система във всички случаи се получава цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност съгласно изискванията на решението по делото Seydaland. Комисията отбелязва информация, предоставена от България, според която при приемането на Наредбата за базисните цени през 2003 г. административните цени (цена за замяна и такса за промяна на предназначението на земята) са били в размер на 75 %—80 % от пазарните цени за земя за застрояване (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Това твърдение не позволява да бъде направено заключение, че към момента на влизане в сила на системата методът е давал възможност за получаване във всички случаи на цена, която възможно най-точно доближава пазарната стойност. Комисията изразява съмнения за това дали българският метод за оценка отговаря на това изискване и приканва всички заинтересовани страни, и по-специално държавите-членки, които биха могли да прилагат подобни методи спрямо административните цени с цел установяване на пазарните стойности за горски земи, да представят мненията си относно уместността на този метод.

(78)

През периода 2005—2008 г. се наблюдава много силно увеличено търсене на горски имоти в България, което е довело до голямо увеличение на цените на парцелите, особено на тези от тях, които се намират в атрактивни зони. По време на този бум съотношението на административните спрямо пазарните цени, определен в параграф 77 спада до средно 15–20 % (неофициална приблизителна стойност, посочена от българските власти). Тази средна цена крие показателен ръст за най-атрактивните парцели и ограничени повишения за по-малко атрактивните участъци.

(79)

В решението по делото Seydaland се изисква методите за определяне на административните цени да включват механизъм за актуализация на тези оценки, позволяващ възможно най-точно доближаване на продажната цена до пазарната стойност на земите, по-специално в период на голямо покачване на цените, тъй като иначе методът не би бил подходящ, за да отрази въпросните действителни пазарни цени.

(80)

В разглеждания случай българските власти посочиха, че съгласно Наредбата за базисните цени (член 7.1 и член 32) съдържащите се в нея коефициенти следва да бъдат ежегодно актуализирани. Според българските власти обаче това не е било направено. Поради това изглежда, че при метода за оценка не са взети предвид пазарните цени по времето на транзакцията.

(81)

Освен това българските органи посочиха, че през 2010 г. наредбата е била актуализирана въз основа на надеждни пазарни източници и коефициентите са били увеличени значително. Актуализираните коефициенти водят до големи повишения на стойността на атрактивните парцели в сравнение със стойностите, формирани по силата на предходните версии на наредбата, прилагани през периода, в който са били осъществявани сделките за замени.

(82)

Поради това фактът, че повечето коефициенти за определяне на административните цени за горски парцели не са били актуализирани за периода 2003–2010 г., за да отразят промените в пазарните цени, както и невъзможността на експертите да използват пазарните цени при сделките за замени на гори, предполага, че българската методика за определяне на цените не съответства на решението по делото Seydaland, което изисква тази методика да отчита (поне) резките увеличения на пазарната цена. В действителност само коефициентите, посочени в приложение 20 към Наредбата за базисните цени („коефициент за пазарен регулатор“) са били изменени през 2007 г.

(83)

Замените могат да бъдат сравнени с две сделки за продажба, които се извършват едновременно. Следователно цените, определени при прилагане на Наредбата за базисните цени, биха били по-ниски от пазарните цени по отношение както на горите частна собственост, така и на горите държавна собственост. При все това частната страна трябва винаги да одобри сделката и да се съгласи с предложените цени. Като се има предвид, че повечето частни оператори обикновено биха действали като инвеститори, стремящи се към извличане на максимални печалби, много малко вероятно е те да се съгласят да извършат замяна, която би била неизгодна за тях. Освен това разликата между административната стойност и пазарната стойност се различава в значителна степен между отделните парцели. Следователно замените на по-малко атрактивни земи частна собственост с атрактивни земи държавна собственост след ценовия скок, започнал през 2005 г. и достигнал своята върхова точка през 2008 г., осъществени по административните цени, определени през 2004 г., изглежда водят до съществени икономически предимства с избирателен характер за частната страна. По тази причина Комисията има сериозни съмнения за това дали българската система за оценка, по начина, по който тя е била приложена на практика, е довела до замени при условия, които съответстват на принципа на инвеститор при пазарна икономика (ИПИ).

Оставащи условия от член 107, параграф 1 от ДФЕС

(84)

Предприятията бенефициери са били както горски предприятия, така и предприятия, осъществяващи дейност в други сектори — основно в сферата на строителството на недвижими имоти и туризма — тъй като това са били частните страни, които обичайно са участвали в сделките за замени на гори. Фактът, че частните страни по сделките за замени са били в състояние да придобият горски имоти на цена, по-ниска от пазарната, предполага, че те са получили икономическо предимство, което може да бъде оползотворено или пряко, чрез използване на съответната земя, или косвено като актив, който може да бъде продаден, използван като обезпечение за други сделки или който позволява постигане на общо подобрение на баланса на бенефициера. Това заключение остава валидно без да засяга секторите, в които бенефициерите извършват своята дейност. Поради това е невъзможно да бъде изключена възможността конкуренцията да е била нарушена в горския и/или в други сектори.

(85)

Както беше посочено по-горе, българските власти са предоставили някои доказателства за това, че не е бил осъществяван какъвто и да било износ на дървесина, добита от заменени имоти, намиращи се в три общини. При все това те не са предоставили допълнителни подробности относно потенциално въздействие върху търговията в горския сектор в останалите общини, нито в другите сектори, засегнати от замените. Възможността за заместване на вноса също не е била разгледана. Като се основава на спецификата на въпросните сектори, Комисията обикновено счита, че предприятията, които осъществяват дейността си в сектора на строителството на недвижими имоти и — a fortiori — в сектора на туризма, са активни на целия пазар на ЕС. Следователно предоставеното предимството може да е оказало въздействие също и върху търговията в рамките на ЕС.

3.1.4.   Заключение относно наличието на държавна помощ

(86)

С оглед на гореизложените съображения, след предварителна оценка Комисията счита, че не може да се изключи, че е била предоставена държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС на потенциални бенефициери посредством замените на горски парцели. Когато замените са последвани от последващи промени на предназначението на съответните поземлени парцели, Комисията не може да изключи възможността, че комбинацията от операции, ако те са неразривно свързани, включва държавна помощ. Що се отнася до въпроса дали икономическото предимство за собственика на заменената земя държавна собственост, когато предназначението на земята е променено с административно решение, представлява държавна помощ, Комисията счита prima facie, че поради липсата на държавни ресурси изглежда не е налице държавна помощ, но не взема окончателно становище на този етап от процедурата.

(87)

В случай че по-нататъшно разследване на въпроса действително потвърди предоставянето на държавната помощ, тогава размерът на държавната помощ ще бъде изчислен по следния начин:

i)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 1 частна собственост и административната цена за парцел 1, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени;

ii)

разликата между реалната пазарна цена на горски парцел 2 държавна собственост и административната цена за парцел 2, определена в съответствие с предписанията на Наредбата за базисните цени.

Тогава размерът на държавната помощ би се равнявал на стойността на ii), намалена със стойността на i).

Всяка парична компенсация, получена в резултат на разликата в административните цени на два парцела, които са обект на замяна, платена от една от страните на другата, също ще бъде взета предвид при изчислението на потенциалния елемент на държавна помощ, който е включен в транзакцията.

3.2.   Законосъобразност на възможната помощ

(88)

Българските власти не са уведомили в съответствие с член 108, параграф 3 от ДФЕС за мярка, свързана с предоставянето на помощ в контекста на замените на горска земя, преди да я приведат в действие. Поради това, ако Комисията наистина установи наличието на държавна помощ, такава помощ би била незаконна. В допълнение към това, ако такава помощ бъде определена като несъвместима с вътрешния пазар, тя ще подлежи на възстановяване.

(89)

Като се има предвид, че България се присъедини към ЕС на 1 януари 2007 г., тя трябва да спазва всички разпоредби на ЕС за държавна помощ от този момент нататък. За възможната схема за помощ, произтичаща от метода за определяне на административните цени за замените на горска земя и прилагането му, не е било отправено уведомяване до Комисията като за нова помощ, нито може да се счита като съществуваща помощ към момента на присъединяването на България към ЕС (13). Освен това тя не е била приведена в действие по силата на регламент за групово освобождаване. Поради това Комисията счита, че ако така определеният от българското законодателство и така прилаган български метод представлява държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, той представлява неправомерна помощ по смисъла на член 1 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета от 22 март 1999 г. за установяване на подробни правила за прилагането на член 93 от Договора за ЕО (14).

3.3.   Съвместимост на потенциалната държавна помощ

(90)

Тъй като Комисията не можа да изключи възможността, че методът за определяне на административните цени за замените на горска земя, както е бил приложен, води до държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията трябва да оцени съвместимостта на тази помощ с вътрешния пазар.

(91)

Съгласно член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС помощите за насърчаване на икономическото развитие на региони, където жизненото равнище е необичайно ниско или където има високо равнище на непълна заетост, както и на регионите, посочени в член 349, като се вземе предвид структурната, икономическата и социалната ситуация в тях, могат да бъдат приемани за съвместими с общия пазар.

(92)

Както беше посочено по-горе, цялата територия на България е подпомагана област по силата на член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС със стандартен таван на регионалната помощ за големи предприятия в размер на 50 % от брутния еквивалент на помощта (БЕП) съгласно картата на регионалните помощи на България за периода 2007—2013 г. Следователно, ако Комисията действително установи, че е предоставена държавна помощ на предприятия, и ако тази схема за държавна помощ е в съответствие с всички приложими разпоредби на Насоките за национална регионална помощ („НРП“), предоставената помощ би могла да бъде съвместима с вътрешния пазар.

(93)

По същия начин някои мерки, предоставени за насърчаване на определени икономически сектори, могат да се приемат за съвместими съгласно член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС. Като се има предвид фактът, че в разглеждания случай всяка потенциална държавна помощ може да е била предоставена на предприятия, осъществяващи дейност в горския сектор, Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. (15) могат да се прилагат. Следователно, ако потенциално предоставената помощ действително е в съответствие с разпоредбите на тези насоки, тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(94)

Комисията има съмнения дали въпросната мярка може да се определи като съвместима с Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г., тъй като естеството на схемата, икономическите дейности на потенциалните бенефициери на помощта, установяването на цените на горските имоти и цената на таксовата марка, платима за промяна използването на парцела и за целите на замяна на горска земя, не изглеждат съвместими с тези насоки.

(95)

Поради това на този етап Комисията не разполага с информация, от която би си позволила да заключи, че възможната помощ допринася за някаква обща цел на Европейския съюз или че би отговаряла на критериите за съвместимост, определени в някой от съществуващите инструменти за държавна помощ. Поради това Комисията изразява съмнения по отношение на съвместимостта на възможната помощ с вътрешния пазар.

3.4.   Съмнения и основания за откриване

(96)

Поради горепосочените причини, след предварителна оценка на помощта Комисията изразява съмнения по отношение на това дали сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите съдържа елементи на държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС и дали тази помощ би била съвместима с вътрешния пазар.

(97)

Поради това Комисията е длъжна да извърши всички необходими консултации и следователно трябва да открие процедурата по член 108, параграф 2. Това дава възможност на трети лица, чиито интереси могат да бъдат засегнати от потенциалното предоставяне на помощта, да представят мненията си относно мярката. С оглед както на информацията, предоставена от съответната държава-членка, така и на информацията, предоставена от трети страни, Комисията ще направи оценка на характера на помощта и съвместимостта на мярката и ще вземе окончателното си решение.

(98)

В тази връзка Комисията припомня изразените от нея съмнения в настоящото решение относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната. Комисията изразява съмнения дали замяната и последващата промяна на предназначението на заменената горска земя в земя за застрояване следва — в някои случаи — да се счита за свързана или следва във всички случаи да се счита, че не е неразривно свързана.

(99)

Поради това Комисията има съмнения относно това до каква степен потенциалната промяна на предназначението на съответната горска земя следва да се вземе предвид при определянето на цената на парцела за целите на замяната.

(100)

Друго съмнение, изразено от Комисията в настоящото решение, е дали прилагането на предвидените в българското законодателство формули води до цена при оценката, подобна на средните цени, получени при сделки между две несвързани частни страни, т.е. подобна на пазарните цени. Естествено, сделките следва да се отнасят до горски парцели, разположени в същите области като горските парцели, държавна и частна собственост, които са предмет на сделките за замени, и трябва да имат същите или достатъчно сходни характеристики що се отнася до представените растителни видове на територията на парцела, размера на парцела и условията за достъпност до парцела. Имайки предвид това, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно пазарните цени, получени при изцяло частни сделки за продажби (или замени), които са били извършени в България през периода от присъединяването на България към ЕС до 2011 г. Освен това Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно разликите между тези пазарни цени и цените, използвани за отделните сделки за замени (изчислени в съответствие с разпоредбите на Наредбата за базисните цени), а оттам и на потенциалния размер на държавната помощ. Накрая, Комисията приканва България и третите страни да осигурят информация относно правилата, които се прилагат, когато става дума за компенсация, изплатена при транзакциите за замени, при разлика на цените за двата заменими парцела.

(101)

Освен това, с оглед на твърдението на българските власти, че жалбоподателите не са доказали, че помощта би засегнала търговията между държавите-членки, Комисията приканва България да осигури допълнителна информация относно това дали и до каква степен потенциалната помощ оказва отрицателно въздействие върху търговията в рамките на Общността.

(102)

В случай че информацията, предоставена в рамките на официалната процедура по разследване, доведе до обявяване от страна на Комисията, че при сделките за замени на гори и/или последващата промяна на предназначението на парцелите е налице държавна помощ по смисъла на член 107, параграф 1 от ДФЕС, Комисията също така трябва да разследва дали тази помощ е съвместима с вътрешния пазар, и по-специално с член 107, параграф 3, буква а) от ДФЕС и разпоредбите на НРП и/или член 107, параграф 3, буква в) от ДФЕС и разпоредбите на Насоките на Общността относно държавните помощи за земеделския и горския сектор за периода 2007—2013 г. Поради това Комисията изисква от държавите-членки и трети страни да предоставят всички налични доказателства, които биха позволили на Комисията да обоснове оценката си относно съвместимостта на мярката. Комисията напомня на българските власти, че държавата-членка носи тежестта на доказване по отношение на съвместимостта на мерките за помощ.

4.   РЕШЕНИЕ

(103)

С оглед на гореизложените съображения, Комисията, като действа в съответствие с процедурата, предвидена в член 108, параграф 2 от Договора за функционирането на Европейския съюз, изисква от България да представи мнението си и да предостави цялата информация, която би могла да помогне за оценката на помощта, в рамките на един месец от датата на получаване на настоящото писмо. Тя изисква от Вашите власти незабавно да изпратят копие от настоящото писмо до потенциалните бенефициери на помощта.

(104)

По-специално от българските органи се изисква да осигурят цялата информация, необходима за установяване на разликата между административните цени, налагани в контекста на замените, и пазарната цена на горските имоти, които имат същите характеристики, като заменяемите парцели, действащи към момента на съответната транзакция. В този контекст българските органи също се приканват да представят резултата от своите оценки за разгледани дела, при които замените са настъпили след 31 декември 2006 г., които биха се получили, ако съответните коефициенти са били правилно актуализирани, както е предвидено от българското законодателство. Най-накрая, Комисията приканва България да осигури информация относно правилата, приложими спрямо изплатената компенсация при транзакциите за замяна, в случай на разлики в цените за двата заменени парцели земя.

(105)

Комисията иска да напомни на България, че член 108, параграф 3 от Договора за функционирането на Европейския съюз има суспендираща сила и да насочи Вашето внимание към член 14 от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета, който предвижда, че цялата неправомерна помощ може да бъде възстановена от бенефициера.

(106)

Комисията предупреждава България, че ще информира заинтересованите страни, като публикува настоящото писмо заедно с пояснително резюме в Официален вестник на Европейския съюз. Тя също така ще информира заинтересованите страни в държавите от ЕАСТ, които са подписали Споразумението за ЕИП, като публикува известие в притурката за ЕИП към Официален вестник на Европейския съюз и ще информира Надзорния орган на ЕАСТ като изпрати копие от настоящото писмо. Всички тези заинтересовани страни ще бъдат приканени да представят мненията си в срок от един месец от датата на публикуването.“


(1)  Българският Закон за горите, обнародван в ДВ, бр. № 125 от 29 декември1997 г.

(2)  Приета с Постановление на Министерски съвет № 252 от 6 ноември 2003 г., обнародвана в българския Държавен вестник, бр. № 101 от 18 ноември 2003 г. (последно изменена в ДВ, бр. № 1 от 5 януари 2007 г.).

(3)  Жалбоподателите изчисляват, че размерът на помощта при 15 сделки, избрани от 147 замени, вече би бил между 55 млн. евро (ако се отчита само замяната) и 126 млн. евро (ако се вземе предвид промяната в предназначението на земята). Според предоставената от тях информация размерът на помощта във всяка една от тези 15 сделки (без да се взема предвид потенциалната промяна в предназначението на земята) варира от 340 360 EUR до 27,9 млн. евро. Въпреки че тази оценка се отнася единствено до разликата между административната и пазарната цена на горските парцели държавна собственост (т.е. предимство за частната страна), като се има предвид, че парцелите частна собственост са били като цяло разположени в по-малко атрактивни райони, разликата между тяхната административна и пазарна цена (т.е. предимство за публичната страна) изглежда не толкова голяма. Поради това жалбоподателите твърдят, че действителният размер на държавната помощ, предоставена на частната страна, т.е. разликата между предимствата за частната страна и предимствата за публичната страна, все още би могла да бъде значителна.

(4)  Въз основа на информацията, предоставена от властите, това изглежда обхваща само 3 общини. За останалата част от страната те не предоставиха информация.

(5)  ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3.

(6)  Обнародван в ДВ № 44 от 21 май 1996 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 41 от 2 юни 2009 г.)

(7)  Обнародван в ДВ № 275 от 22 ноември 1950 г. (последно изменен в български Държавен вестник, бр. № 50 от 30 май 2008 г.)

(8)  Неизвестен брой планирани промени на предназначението могат да бъдат блокирани от мораториума, наложен през 2009 г.

(9)  ОВ C 384, 10.12.1998 г., стр. 3.

(10)  Съобщение на Комисията относно елементите на държавна помощ при продажба на земя и сгради от публични органи (ОВ C 209, 10.7.1997 г., стр. 3).

(11)  В случаите, когато един имот попада едновременно в повече от една зона, при оценяването му се взема под внимание по-високият коефициент.

(12)  Дело C-239/09 Seydaland Vereinigte Agrarbetriebe GmbH & Co. KG/BVVG Bodenverwertungs- und -verwaltungs GmbH, [2010], Сборник, стр. I-0000, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62009J0239:EN:HTML

(13)  В тази връзка, моля, отбележете, че схемата на замени не е била въведена преди 1994 г., не е била включена като съществуваща помощ в приложение към Договора за присъединяване на България, нито е било отправено уведомление за нея по време на междинния механизъм. Поради това не може да се счита, че тя представлява съществуваща държавна помощ по смисъла на член 1, буква б) от Регламент (ЕО) № 659/1999 на Съвета.

(14)  ОВ L 83, 27.3.1999 г., стр. 1.

(15)  ОВ C 319, 27.12.2006 г., стр. 1.


JINÉ AKTY

Evropská komise

16.9.2011   

CS

Úřední věstník Evropské unie

C 273/26


Zveřejnění žádosti podle čl. 6 odst. 2 nařízení Rady (ES) č. 510/2006 o ochraně zeměpisných označení a označení původu zemědělských produktů a potravin

2011/C 273/07

Tímto zveřejněním se přiznává právo podat proti žádosti námitku podle článku 7 nařízení Rady (ES) č. 510/2006 (1). Komise musí obdržet prohlášení o námitce do šesti měsíců po tomto zveřejnění.

JEDNOTNÝ DOKUMENT

NAŘÍZENÍ RADY (ES) č. 510/2006

„ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ“ (FASOLIA VANILIES FENEOU)

č. ES: EL-PGI-0005-0839-21.12.2010

CHZO ( X ) CHOP ( )

1.   Název:

„Φασόλια Βανίλιες Φενεού“ (Fasolia Vanilies Feneou)

2.   Členský stát nebo třetí země:

Řecko

3.   Popis zemědělského produktu nebo potraviny:

3.1   Druh produktu:

Třída 1.6 –

Ovoce, zelenina a obiloviny v nezměněném stavu nebo zpracované

3.2   Popis produktu, k němuž se vztahuje název uvedený v bodě 1:

„Fasolia Vanilies Feneou“ jsou suché vyluštěné fazole místní odrůdy luskovin, druhu Phaseolus vulgaris.

Fyzickými vlastnostmi fazole jsou její oválný tvar, zvláště malá velikost – 1 000 fazolí váží 270 až 280 g, což ji řadí mezi velmi malé odrůdy, její bílá barva a tenká slupka.

Fazole „Fasolia Vanilies Feneou“ jsou potravina s vysokým obsahem bílkovin (nejméně 18 %). Chemické vlastnosti, které je odlišují od jiných druhů fazolí dostupných na trhu, jsou uvedeny v následující tabulce:

č.

Ukazatel

Fasolia Vanilies Feneos

Fazole uváděné na trh (druhu Phaseolus vulgaris)

Závěry

1.

Vláknina

27,9–29,9 % m/m

13,2 % m/m

Bohatší na vlákninu až o 54,4 %

2.

Tuk

1,7–1,9 % m/m

2–2,5 % m/m

Až o 10 % menší obsah tuku

3.

Energetická hodnota

225–233 kcal/100 g

296 kcal/100 g

Menší energetická hodnota

955–963 kJ/100 g

1 236 kJ/100 g

4.

Vápník

2 970–2 988 mg/kg

1 312 mg/kg

Bohatší na vápník až o 56 %

5.

Sodík

97,1–98,1 mg/kg

354 mg/kg

Menší obsah soli

6.

Popeloviny

3,9–4,1 % m/m

4,4 % m/m

Menší obsah popeloviny

Produkt s chráněným zeměpisným označením „Fasolia Vanilies Feneou“ vykazuje organoleptické vlastnosti, které jej odlišují od jiných fazolí a pro spotřebitele jej činí zvláště lákavým pro jemnou chuť, možnost rychlého uvaření, na jehož konci zůstávají fazole celé, neporušené s neoddělenou slupkou.

3.3   Suroviny (pouze u zpracovaných produktů):

3.4   Krmivo (pouze u produktů živočišného původu):

3.5   Specifické kroky při produkci, které se musí uskutečnit v označené zeměpisné oblasti:

Všechny fáze produkce od pěstování (přípravy půdy, hnojení, výsevu, zavlažování, boje proti plevelu, ochrany rostlin) až po sklizeň, sušení a čištění produktu musí probíhat ve vymezené zeměpisné oblasti.

3.6   Zvláštní pravidla pro krájení, strouhání, balení atd.:

3.7   Zvláštní pravidla pro označování:

Obal musí být opatřen etiketou s nápisem „ΦΑΣΟΛΙΑ ΒΑΝΙΛΙΕΣ ΦΕΝΕΟΥ“ Π.Γ.Ε. („Fasolia Vanilies Feneou“ CHZO) a dalšími označeními, jež stanoví právní předpisy na vnitrostátní úrovni i na úrovni Společenství.

4.   Stručné vymezení zeměpisné oblasti:

Vymezenou zeměpisnou oblast produkce fazolí „Fasolia Vanilies Feneou“ představuje území celé obce Feneos ve správní oblasti Korinthia kraje Peloponés.

Fazole se pěstují v nížině regionu Feneos na celkové rozloze 4,71 tisíc hektarů. Oblast je chráněna horským masivem Helmos – Dourdouvana, Kyllini, Oligyrtos – Saïtas. Ohraničená pánev Feneos (umělé jezero), která je pro Peloponés jedinečná, je obklopena jedlovým a borovým lesem. Toto zvláštní a jedinečné prostředí tvořené horskými masivy pokrytými lesy, které obklopují náhorní rovinu Feneos, a umělé jezero Doxa přispívají k ideálnímu místnímu klimatu regionu, které je pro pěstování tohoto vysoce kvalitního produktu vhodné.

5.   Souvislost se zeměpisnou oblastí:

5.1   Specifičnost zeměpisné oblasti:

Půda

Půda, jejíž složení je obvykle hlinito-písčité až písčito-hlinité, je hluboká a úrodná. Má značnou schopnost retence vody. Je bohatá na vápník a fosfor, avšak vykazuje nízký obsah draslíku a hořčíku. Ve většině případů jsou půdy mírně kyselé (pH < 7). Půdy, na kterých se fazole „Fasolia Vanilies Feneos“ pěstují, se nacházejí na dně bývalého přírodního jezera Doxa a zachovávají si tedy svou relativní vlhkost. Uvedené pedologické vlastnosti mají na pěstování produktu „Fasolia Vanilies Feneos“ příznivý vliv.

Podnební podmínky

Oblast se těší kontinentálnímu podnebí s chladnými zimami a svěžími léty, avšak kvůli horským masivům pokrytým lesy, jež obklopují náhorní rovinu Feneos, je klima mírnější s vlhčími zimami a chladnějšími léty. Průměrná měsíční maximální teplota činí 28,8 °C, průměrná měsíční minimální teplota 0,6 °C a průměrná roční teplota je 12,8 °C.

Mírnému jarnímu podnebí v oblasti rovněž napomáhá blízkost jezera Doxa. Dešťové srážky dosahují 600 mm ročně. Spojení ideální teploty a relativní vlhkosti tak napomáhá k vytvoření výborných podmínek pro růst této hydrofilní rostliny.

Lidské faktory

Lidský faktor umožňuje co nejlépe využívat půdní a klimatické vlastnosti regionu Feneos a rozhodující měrou přispívá k produkci fazolí vysoké kvality, jejichž věhlas překračuje hranice správní oblasti.

Pěstitelské metody producentů z Fenea se opírají o dlouhodobou zkušenost a tradici předávanou z generace na generaci a spočívající v ruční práci od výsevu až po sušení a čištění při použití minimálního množství pesticidů a chemických hnojiv. Boby fazolí „Fasolia Vanilies Feneos“ pro výsev v následujícím roce si vybírají výhradně sami pěstitelé s cílem zachovat čistotu rostlinného materiálu.

5.2   Specifičnost produktu:

Fazole „Fasolia Vanilies Feneou“ se v kraji Feneos systematicky pěstují od konce 19. století. Pěstují se již mnoho let pro své zvláštní kvalitativní vlastnosti, jimiž se odlišují od jiných druhů fazolí a kterými jsou: velmi malý rozměr bobu, bílá barva, hezký vzhled, oválný tvar namísto obvyklého ledvinovitého tvaru fazolí, tenká slupka, která napomáhá lepšímu a rychlejšímu vaření produktu, jemná chuť a vysoká nutriční hodnota.

Místní název „Vanilia“ dali fazolím sami pěstitelé, aby zdůraznili bílou barvu a zvláště jemnou chuť, která připomíná vanilku. Tyto zvláštní kvalitativní vlastnosti je odlišují od jiných fazolí a činí z nich na trhu velmi vyhledávaný produkt.

5.3   Příčinná souvislost mezi zeměpisnou oblastí a jakostí nebo vlastnostmi produktu (u CHOP) nebo specifickou jakostí, pověstí nebo jinou vlastností produktu (u CHZO):

Popis souvislosti mezi kvalitou produktu a vymezenou zeměpisnou oblastí

Vlastnosti fazolí „Fasolia Vanilies Feneou“ souvisejí s půdními a klimatickými podmínkami zeměpisné oblasti a s použitím rostlinného materiálu přizpůsobeného prostředí.

Fazole se dokonale přizpůsobily kontinentálnímu klimatu oblasti a jejím půdám, což jsou faktory, které příznivě ovlivňují jejich pěstování. Mírně kyselé půdy, jejichž složení je průměrné a jež jsou dostatečně odvodněny, spolu s poměrně mírnými a vlhkými zimami a chladnějšími léty rozhodujícím způsobem ovlivňují kvalitu produktu a umožňují produkci lesklých bobů s tenkou slupkou a křehkou dužinou. Díky těmto podmínkám mají fazole značnou schopnost absorpce vody, nízký obsah popeloviny a lepší organoleptické vlastnosti, jakými jsou např. jejich sladká chuť a rychlost, s jakou se uvaří.

Kromě toho zvláštní a jedinečné prostředí vyznačující se horskými masivy chránícími planinu Feneos před silnými větry a umělé jezero Doxa s jedlovými a borovými lesy, které jej obklopují, rozhodujícím způsobem přispívají k vytváření zvláště příznivých podmínek a díky těmto faktorům se místní produkt odlišuje od podobných fazolí pěstovaných v jiných oblastech.

Místní pěstitelské postupy, které zemědělci v oblasti používají už nejméně sto let, spolu s půdními, klimatickými a environmentálními podmínkami oblasti přispívají k jedinečným vlastnostem produktu. Postupy pěstitelů se neliší od postupů jejich předků, neboť většina prací, jako rytí, sklizeň, třídění a balení, se ještě dnes provádí ručně, přičemž výsledkem je produkt pěkného vzhledu, jednotného tvaru, který byl zbaven nečistot a poničených bobů. Omezené používání pesticidů a umělých hnojiv, které snižují kvalitu produktu, jakož i pečlivý výběr fazolí na výsev v následujícím roce, díky němuž se zachovává čistota místní odrůdy „Fasolia Vanilies Feneos“, dodávají produktu vysokou kvalitu.

Důkazem úzkého sepětí mezi místním produktem a vymezenou zeměpisnou oblastí produkce a produkce specificky umístěné na náhorní planině Feneos jsou víceré neúspěšné pokusy o pěstování těchto fazolí v jiných oblastech produkce fazolí, jež se nacházejí v sousedství. Tyto pěstitelské pokusy nepřinesly úspěch, neboť kvalita fazolí pěstovaných mimo vymezenou zemědělskou oblast je značně nižší, zejména pokud jde o vzhled, tenkost slupky a chuť.

Popis souvislosti mezi věhlasem produktu a vymezenou zeměpisnou oblastí

Ve své publikaci o dvou svazcích „Různé folkloristické informace o obci Feneos“ a „Registrace 1960–2000“ předkládá profesor a akademik Vasileios Sarlis údaje, které dosvědčují význam pěstování fazolí v oblasti a jejich věhlasu pro vynikající chuť. Podle řecké mytologie darovala bohyně Deméter suché luštěniny obyvatelům Fenea jako projev díku za to, že ji přijali ve svém kraji, když hledala svou dceru Persefonu unesenou Hádem, který si ji chtěl odnést do podsvětí hlubinami jezera Feneos. Obyvatelé Fenea tedy jako první do svého jídelníčku přijali luštěniny a možná díky tomu získaly tyto fazole věhlas pro svou výjimečnou chuť. Podle téhož zdroje jsou fazole nejvíce konzumovanými luštěninami. Za nimi je čočka a cizrna.

Na konci 19. století, kdy došlo k vysušení jezera Feneos, se na jeho místě započalo se systematickým pěstováním fazolí. Věhlas produktu a jeho úzké sepětí s krajem Feneos jsou zdokumentovány v následujících zdrojích:

dokument smírčího soudu ve Feneu ze dne 25. března 1910 o odškodnění producenta fazolí chovatelem za škody způsobené zvířaty na producentově úrodě;

vědecká studie dr. Dimitriose Panose o intenzivním pěstování fazolí „Fasolia Vanilies Feneos“ v oblasti v padesátých letech 20. století;

díky důležitosti pěstování fazolí a jeho rozšíření v kraji se ve vesnici Steno od roku 1980 každoročně v říjnu, kdy se fazole sklízejí, koná festival Fasolada, jenž je deníkem „Eleftheros Typos“ považován za událost kulturního významu;

údaje z řeckého národního statistického úřadu potvrzující nepřetržité pěstování fazolí „Fasolia Vanilies Feneos“ v letech 1993–2003;

kontroly prováděné ředitelstvím pro zemědělství správní oblasti Korinthia v rámci programů odškodnění a jednorázové platby dosvědčují dlouhou tradici pěstování produktu „Fasolia Vanilies Feneos“ v kraji a produkci fazolí vynikající kvality;

zmínka návštěvníka, jehož vzpomínky z dětství jsou spjaté s planinou Feneos a s jejími chutnými fazolemi „Fasolia Vanilies Feneos“;

zmínka v deníku „Kathimerini“ ze dne 24. října 2006 a ze dne 17. listopadu 2007 o věhlasných fazolích z Fenea;

zmínka v deníku „Ta Nea“ ze dne 16. února 2007 a v deníku „Eleftheros Typos“ ze dne 4. října 2008 o tradiční fasoladě (fazolové polévce) připravované z fazolí z Fenea;

v televizním vysílání Boukia kai Syghorio Iliase Mamalakise byl představen recept „Boulia (Polyspori) Feneos“, jehož hlavní složkou jsou typické bílé fazole „Fasolia Vanilies Feneos“;

fazole „Fasolia Vanilies Feneos“ byly předmětem dvou dílů televizního pořadu řecké televize „Menoume Ellada“ v říjnu 2006 a 2007 a dále pak na televizním kanálu ET3 v únoru 2009.

Tyto fazole se těší značné přízni nejen u spotřebitelů, ale jsou ceněny i producenty, neboť se prodávají za cenu, která může být až o 75 % vyšší než cena jiných fazolí, kterým nebylo uděleno chráněné zeměpisné označení.

Na závěr lze říci, že historické a bibliografické údaje, zveřejnění v místních i celostátních denících, vysílání v rádiu a televizi i citace na internetu (wikipedia atd.), zejména v oblasti gastronomie a turistického ruchu, potvrzují věhlas fazolí „Fasolia Vanilies Feneos“, který je dán jejich výjimečnými kvalitativními vlastnostmi.

Odkaz na zveřejnění specifikace:

(čl. 5 odst. 7 nařízení (ES) č. 510/2006)

http://www.minagric.gr/greek/data/PROD_FASOLIA_VANILIES_FENEOU.pdf


(1)  Úř. věst. L 93, 31.3.2006, s. 12.